Употреба речи дрвеним у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Како можеш да ми кажеш да јесте? даскама цоловачама, попреко и унакрст, даскама као дрвеним путачама, споља ти закивају прозоре и врата! А ти им изнутра додајеш ексере!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена... Турчин се изврте.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Тако су ишли два и по сахата, и већ почеше сретати најпре кола, а после и пешаке, неке Швабе у дрвеним кломпама, са рукама испод пазува, па иду један за другим у реду ко гуске. Близу је и Ченеј.

Африка

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.

Свима је заједничко само да своје зубе не престају зашиљавати дрвеним прутом. Њине компликоване фризуре чине их грдно главатим, огртачи су им пуни широких набора са дивним осенчењима,

Посете разним чиновницима што живе у високим бенгалоима, ограђеним дрвеним плотовима. Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона.

набијене земље, неколико грађевина чудне конструкције од сасушене глине, са шиљастим купастим торњевима на угловима, и дрвеним шиљцима, који избијају са свих страна из зидова и кула. То су џамије и минарета Ђула, који су муслимани.

Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима. Купујем један чудан бубањ.

Како је полазак одложен за мело доцније, ја трчим да видим манастир марабута; онај са минаретима од сасушене земље и дрвеним шиљцима.

Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.

Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Само Исакович, из дереглије, и није бежао, на врата. Он је био приметио, од почетка, прозоре, под дрвеним поклопцима, испод којих је шумила вода. Питао се само, да ли ће успети да провуче своја рамена, туда.

Исакович виде, у даљини, аустријски форпост границе, а у једној удољини, сеоце, са дрвеним кућама, из којих се дизао, колутао, дим. На трави, пред тим насељем, пасло је мирно стадо. Овце су биле чупаве и мрке.

То је била арена, опкољена дрвеним плотовима, а над једним делом арене био је шатор, као што су у Азији. Место струготине, арена је била посута песком,

Иако је кућа трговца Жолобова имала сиромашне прозоре, са дрвеним капцима и дрвене доксате, који су личили на страћару, и шталу, испред ње је природа била тако лепа, у пролетном дану,

Као у неком сну. Ану је, тако, срео, уз стару госпожу Шевич, у Миргороду, у Команди, на неким, дрвеним, степеницама, које су водиле у дворану, где се јело, пило и играло. Све је било искићено пољским цвећем.

Судећи према писмима Ђурђевим, тасту, Миргород је тада морао бити лепо и пријатно место, са својим дрвеним црквама, утврђењима, баракама, и Командом, зиданом у камену.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Свака кућа је опкољена дрвеним зградама. Испод ових насеља, у уском долинском дну, чује се шум усамљене воденице. Изнад кућа су, врло високо, често

Црњански, Милош - Сеобе 1

Под брегом, разривеним пролећем, првим биљкама и кртицама, та се кућа беше зарила у обалу Дунава, међу многим дрвеним, шареним лабудовима, шајкама са извијеним вратом.

са маглама и врућим испарењем, са непрегледном шумом и таласањем трске и врбака, са земуницама и оборима у блату, дрвеним црквицама, нестајала је сасвим из њиног сећања.

Загледаном у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо‑амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле.

зрелим воћкама, зеленим брдима, падинама и широком реком, са једне стране, а са друге, крововима од трске, жбуњем и дрвеним звоницима, загледан у то лудо биће што се непрестано нагињало на колац, превијајући се од бола, не марећи ни за шта

почели да крче, и земунице оних који још не беху набили куће од земље у селу што се спуштало на воду, у средини са дрвеним звоником, под чијим су кровом биле извешане иконе, донете из старих домова Вуковича и Исаковича.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

А када би осетили да им се примиче судњи час, В-ићи би путовали на дрвеним седиштима трећом класом путничког воза да уштеде онима које остављају и оставе своје кости под планином Видушом (задња

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Велика соба осветљена. Кроз широке, с дрвеним решеткама прозоре виде се људске сенке. Слуге и слушкиње трчкарају, носе и износе. Тетка ми изишла чак пред кућу.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

не могуће одолети потреби да сачувам све што се јављало у мени а изгледало као да ће нестати одмах, писао сам на дрвеним клупицама капела. Мислим да је она значајна, по својој новости облика, по ономе што садржи.

Морали су упалити велику петролну лампу. Пењем се кроз мрак уским дрвеним степеницама. Згазим погрешно, те се склизнем за два степена; то начини страховиту ларму, као да сам се и ја поломио, и

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

БАЛКАНСКИ ПУТОПИС Полако иди кроз мале цркве не питајући за пут, поздрави се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија дрхтање белих змија, подеси своје време по

врата моје собе у Карејском конаку, нити на врата терасе којом се долази овамо, али неко сву ноћ лупа у врата, бије по дрвеним плочама. Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља.

Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом. Не плаше ме ти кораци — ми смо овде навикли на различита похођења — али ме обеспокојава што знам да у близини

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Зар ви не знате чиме су наоружани глумци? Дрвеним мачевима, као што је овај, топовима од чункова, вештачким пушкама!

ВАСИЛИЈЕ: Молим вас, не обраћајте пажњу на њега! ФИЛИП: И да дрвеним мачем не може да се пробурази аждаја, или да се прободе тиранин?

ФИЛИП: И да дрвеним мачем не може да се пробурази аждаја, или да се прободе тиранин? И да дрвеним мачем не могу да се одбију ударци челичног? ЈЕЛИСАВЕТА: После мачевања, то би могло да служи као ситнина за потпалу!

Треба путовати, а не знамо куда! Само што смо се распаковали, поново пакуј! (Затамњење) МЕЂУИГРА (Са исуканим дрвеним мачем, на смраченој сцени се појављује Филип.

) ФИЛИП: Ја ћу да устанем, згажен, згромљен, тлачен, на челичне војске са дрвеним мачем! Деци која цвиле, мајкама што плачу, донећу слободу на дрвеном мачу!

Деци која цвиле, мајкама што плачу, донећу слободу на дрвеном мачу! Освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу! Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ!

Освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу! Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ! Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају!

Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ! Кроз мрачне земље, што са ланца лају, с дрвеним ћу мачем поћи на аждају! Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач!

Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач! Донећу из облака, у сенку и пену, девојку дрвеним мачем освојену! Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем!

Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем! (Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина.

Она, сама, ошишана, обезнањена, јецајући, тумара обалом. Из мрака и ветра, и сам у великом узбуђењу, са исуканим дрвеним мачем, пред њу искрсава Филип. Препречи јој пут. Она га не препознаје. Покушава да побегне од њега.

За њима излази Мајцен. Носила спуштају на земљу. Из мрака, са исуканим дрвеним мачем, пред њих искорачи Филип.) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом. Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Нечујно играју по дрвеним решеткама у прозорима искићеним грожђем. По одсеву тихог, малог пожара гази Вукашин уморно погурен, док титраји пузе и

Дане је трошио у ниској кафанској собици с расклиматаним дрвеним креветом и окрњеном тестијом за воду. Устајао чим се кафански петао огласи, брзо упадао у чакшире и кожух, стављао

Ходао је у чарапама по цигланом поду од врата до прозора с дрвеним решеткама, уплашено погледао на авлију и дуги низ соба под једним кровом што се нужником завршавао, не гасећи цигару,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

су да се тај стари човек што пре пренесе на неко место здравије од тих одаја Пашиног двора у којима су се, под дрвеним таваницама, гомилале истрошене прошлости и гласови претворени у трулеж.

Попа, Васко - КОРА

непцима запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам каранфили са усана Гину нам у вреломе песку 11 Куће су

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он га затече баш у његовом завршном стадиуму. Горњи руб алова, ношен дрвеним пловцима, оцртавао се јасно на површини воде; он је имао облик издуженог полукруга.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Мало подаље, они простодушнији и рустичнији, завијених вратова или с фластером преко ока, једноставно се играју дрвеним куглама, као што су то у недјељна поподнева чинили и у своме селу на тратини испред крчме.

Таман! Из њега нешто лаје, брекће, махнита, булазни, дрмуса њиме као дрвеним лутком. А он, ако је довољно бедаст, само се труди да то булажњење сложи у тесане граматички беспријекорне реченице,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Загледан у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо-амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле”.

Краков, Станислав - КРИЛА

Очи Ивонине биле су пуне радости и због ниских камених зидова, и прљавих фењера, на дрвеним дирецима и због нагнутих доксата. Све је певало по улицама. Чак и два стара дервиша крај срушених зидина џамије.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.

Свима је заједничко само да своје зубе не престају зашиљавати дрвеним прутом. Њине компликоване фризуре чине их грдно главатим, огртачи су им пуни широких набора са дивним осенчењима,

Посете разним чиновницима што живе у високим бенгалоима, ограђеним дрвеним плотовима. Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона.

набијене земље, неколико грађевина чудне конструкције од сасушене глине, са шиљастим купастим торњевима на угловима, и дрвеним шиљцима, који избијају са свих страна из зидова и кула. То су џамије и минарета Ђула, који су муслимани.

Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају. Сликамо се са њиним дрвеним бубњима, добошима од калбаса, звонцима. Купујем један чудан бубањ.

Како је полазак одложен за мело доцније, ја трчим да видим манастир марабута; онај са минаретима од сасушене земље и дрвеним шиљцима.

Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.

Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Једне ноћи допола, друге отпола. Треће ноћи поставиће њих двојица лестве од конопаца са дрвеним пречагама од једног до другог клина.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

коњских копита се набио снег, и коњи као да газе на гигаљама, те им војници непрестано задижу ноге, и избацују ледењак дрвеним клиновима. На великој висини смо и све нам се чини да је овде и дан дужи. Никад да смркне, и да се једном већ стане.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Отворена двокрилна стаклена врата, а с леве и с десне стране широки прозори са дрвеним решеткама. Кроз њих се види балкон са својим у бојама и резбаријама дрвеним стубовима.

Кроз њих се види балкон са својим у бојама и резбаријама дрвеним стубовима. Око балкона и прозора пужа се лоза и дивља ружа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности