Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Муње осветљавају на стени која из висине обала понире у бездан, црну као очајање, огромно дрвено распеће, подигнуто ту од морепловаца. Распети Спаситељ држи високо своје крваве руке пред мрачним просторима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је много нижи од Павла, а глава му је била крастава. Унутра, Павла прихвати други хусар, који га је водио, уз дрвено степениште, које је било, од почетка, раскошно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе? (Кандило) 85 — Зуби гвоздени, срце пртено, а тијело дрвено? (Тестера) 86 — Изнутра шупље, извана јамасто? (Напрстак) 87 — Има главу и једну ногу?
(Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море? (Лула и дуван) 124 — Тијело ми дрвено, а срце ми камено? (Писаљка) 125 — Товар носи, а на глави иде? (Клинац у потковици) 126 — У кући се само гради?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
25. Девет баба по леду се плаза. 26. Док се отац роди, син по кући оди. 27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29. Дрвен трбу, кожна леђа, длакама говори. 30. Дужи ивер од кладе. 31.
70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе
121. Тавно нева у тавној кљети вез везе танку гојту плете. 122. Тањир до тањира чак до Варадина. 123. Тело му је дрвено, зуби су му гвоздени, срце му је пртено. 124. Тица без зуба, а свијет изједе. 125.
Попа, Васко - КОРА
до друге Где си 25 Патос сам жут У празној соби у којој седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Међу њима беше и Станка. Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи