Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
у њену варош вози Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ
ГОРИ Кров кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гледа у башту. Тишина; нигде никог. Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата. Љуља се ластар и дрвеће и цвеће. — Гле, гле! Боже, баш к’о да су живи!
Гледа по башти. Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.
Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива. Све је сада суморно, и њиве и дрвеће. По путу никога; по њивама никога, а дудови оголели, па им се црне покисле гране.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кроз тамно и прљаво окно вагона промицали су као утваре телеграфски стубови, гумасто дрвеће и куће. Све је било сношљивије па се чинило као да и сам воз лакше клиза по шинама.
Је ли? Па ће сунце... — Љубљена моја! А на пољу небо је тихо плакало и кад кад вриснуо би ветар, те се дрвеће тужно и аветно повијало тамо-амо. Три недеље после тога умрла је Наташа. ВИИИ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њему се чинило да у мислима осећа како трава зелени, како дрвеће пупи, како се небо плави. Желео је да се још једном по тој трави вози, да буде жив са пролећем у тој својој самоћи.
би га Павле, о својим сународницима у Будиму, питао, знао је само за неколико богатих породица, које су, као високо дрвеће, у поплави, још стрчале. Сиротиња била је помрла и разишла се.
Много је лова у том крају. Павле је тако, путујући, наставио да дрема, а у том дремежу да гледа дрвеће, које је гледао и кад је, са госпожом Евдокијом, путовао.
Руже су још цветале. Све је још било лиснато у Токају. И шумарци на брегу, и јабланови на реци, и дрвеће у врту. Под прозором, у кући, почело је да жути тек прво лишће. Сунце је кроз грање још сваки дан сијало.
Тог дана, каже, био је дан кад је Урош Нејаки заклан, а цео се Токај упалио у јесени, лишће, дрвеће, шумарци, околна брда, све је почело да вене и жути. Кестенови, под којима је Варвара била прошла, били су црвени.
Над Павлом се било склопило, место неба, јесење дрвеће, које се, безбројно, ширило, све даље у брда, све више, у висину.
Што је друм даље одмицао, од Ујхеља, у брда, лишће је било све гушће опало и лежало, на земљи, увело. Шумско дрвеће, гране као неке руке, све су биле више испреплетане, у мраку шуме, у који је улазио.
Планина, шуме, дрвеће, које је било близу, друм, кола, све је било утонуло, пред њим, и иза њега, у ту чудну, провидну маглу, у којој је
Тек кад је Сунце растерало маглу, путовање се наставило. Павле је био, неко време, одјахао и легао крај пута, под дрвеће које иње беше попало. Иње је било почело да се топи и његов сан се, као сузама посут, завршавао.
то бива, у таквим приликама, у лудилу огорчености, које обухвата свакога, плаћали су главом, они, који су, као високо дрвеће, били изнад осталих древоња, израсли. У војсци су то били Немци.
Односио је са собом, у вртлогу, ишчупано дрвеће, чамце и скеле, а носио је и мртва говеда, и јагањце, па и по неку, мртву, удављену, надувену, набубрелу, старицу,
Изнад скела, на том острву, Туркханову, дрвеће је било озеленело, и, по неко, било је у цвету. Надесно, узбрдо, стајали су зидови цркве Светог Андреје, коју је Кијев
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ширио леден вал страха тако да је лишће у околини зимогрожљиво треперило, а заспале птице сањале су зимски дан и дрвеће под ињем. Узнемири се чак и сова на једној шупљој букви и уплашено хукну: — Уху-ху, ко је ту?
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
сигуран да је то био он и нисам рекао ништа, а онда га више нисам видео, иако сам се читаво једно лето пентрао на дрвеће око болнице. Пред Нову годину је умро.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Коњ се тресао под њим, као под буретом. Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву. Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања.
Видеше дрвеће што им се дотле чинило празан мрак, и кровове у граду што су се дотле чинили као утонули у земљу. Сасвим близу, иза
Кад се измени дрвеће, прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан,
му се чинило да престају сви болови и све болести и да се исправља, толико да би могао да задржи ту реку, да ишчупа дрвеће, да расече облаке.
По најближим француским стражарама, могао је, и слободним оком, да види дрвеће и топове у вароши, стоку што је пасла пред градским зидинама и сељаке који су тресли последње, необране воћке.
командовани са коња, вичући при томе и сами команде тако страшно, да су се поједине речи чуле, преко брда и кроз дрвеће, чак на други крај вароши, осунчан и још миран.
За тренут само, осврте се и он око себе и виде дрвеће, друм који се пео из долине за њим, топове које су привлачили ближе, и гомиле војника које су надирале са обе стране
На крају свега пак, била је празнина. У снегу, све до шума видео је села и логоре. Дрвеће, на обзорју, и мутан видик. Оно где су били, оно где су прошли, као да више није ни постојало.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.
Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио
Небо је било залеђено и сиво. Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима. А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.
јутро послије 2кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан
цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се
осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак ватру у пећи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ја те не дочех: Четир пута веће зима љута Пограбила лишће са дрвета, Четир пута сину прамалеће, Лишће врати, окити дрвеће. И тако ће док је века бити, Једно грабит, друго доносити, Ал' што зима уграби менека Не поврну нико ни довека.
Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.
Ох грми, грми, да се стење креће, А вијар чупа из стене дрвеће. Та стење кр'а с' и сваљује, побро, Ал' мора бити, па зато је добро.
Све је мирно, и жбун и дрвеће, Ни се травка, ни се листак креће, А тичице муком замукоше, Своја гнезда тражити одоше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још ми у срцу кљуца туга за долином и остављеним дједом, али кад ми кроз крошњато дрвеће букне у сусрет, сасвим изблиза, огроман мјесечев пожар, ја све заборављам и узбуђено протепам: — Ево га?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Све ми је конопце с руку одрешио мрак! Нема људи, само дрвеће, осећам у себи други разум, друге моћи, ништа ме не стеже, дишем пуним плућима, слободно летим преко воде, сијам,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута. Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.
Твоја башта и двориште бејаху чисто голи. Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућем место црепова; на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид
власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху. То беше први снег.
Просула се она слатка, пуна чежње, месечева светлост, те све обасјала и обавила мекотом и сном. Дрвеће, сенке, шуштање лишћа, цврчање попаца, све то клизи, бруји и обузима душу, а она дрхти и стрепи.
Али, време је било чисто. Освојила пролет. Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени. А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.
Свуда је било тихо, мртво. Ноћ мека, млака. Из дворишта је долазио мирис на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу... Ћутали су.
У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као маса, а она, како је била пала на сандук, тако и остала, док нису свећу унели и једва је
Нарочито ноћу, од страха што је сама. Или зими кад нестане дрва, па нема чиме — не себе, већ дете да угреје. И дрвеће што је у башти, каква трула грана, лозинка, не сме да узме; све од страха да се то не примети, види, и почне да се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи. Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим.
Пузаћеш се уз дрвеће и скакати с гране на грану; што видиш да раде други, радићеш и ти, не знајући рашта то радиш. Живјећеш и ти тридесет
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
У западној Индији: карабијско грозничко дрво, гвоздено, махагонско и лебово дрвеће. Ово је доста да постигнеш поњатије датела. ИСАЈЛО: Али, шта је то дател? ДОКТОР: Како не би знао шта је дател?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ада Циганлија, тачније речено, њено веома зелено дрвеће, јако су се добро слагали с бојом њених очију. То признајем. Највише је волела да прича пливајући.
Било је то као да жедни базате коритом неке исушене реке — мислим, све ј е ту, и обала и познато дрвеће наоколо; ту су и чамци извучени на траву, а реке нема па нема!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота
ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела коло, у пустој шуми повише млина дрвеће цепти, само и голо.
Поскочи деда, прстима пуцну, врти се попут тигра: „У коло, људи, дрвеће, звезде, почиње светска игра! Нек лија узме за руку ловца, нека се с вуком загрли овца!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ено га, стаде у хлад под једном брезом. Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће. Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено
Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака. Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и
Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све... Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: А река мирише на лубеницу, јесте приметили? Па тако дивне стене за сунчање, и дивно дрвеће! Тамо је препуно маслачка и камилице! Сигурно живите ко да сте стално на излету! ГИНА: Није баш увек!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим. Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи.
Наши ђаци су се увек враћали у зору кући. Дрвеће, тада, и сад зарумени, али нема више оних који стоје, гологлави, под њим, млатарају рукама и говоре о социјализму.
Крш, који сасвим личи на истарски крш, почео је да тамни и да се пење према небу. То сам дошао да видим. Дрвеће је овде све ређе а, у даљини, има још само љубичастих, обрстених од ветра, жбунова. Земља се овде разголитила мору.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
грмље расле по дољама, по брежуљцима и њиховим обронцима, по окомцима сурога стења, међу камењем; оне се пењале на дрвеће, хватале се за гране и огранке и својим цветним, заплетеним врежама и врпцама спуштале се доле као тешке, беле завесе
као водопад, у дубоким понорима кључала је и кипела вода, буре и олује чупале су из корена и с хуком обарале огромно дрвеће, набујали потоци јурили су као помамни по ждрелима и ваљали камење; звери подивљаше: лавови су рикали тражећи плен
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Касније, може ко хоће, Па и онај ко неће! После се расцвета воће, Олиста лено дрвеће, И друго — боље их не број! Ал само је коприва херој.
Давали су јој стрелце младе, добро држеће, Ал она два века не хтеде да пристане Да пуца на људе, на звери и на дрвеће.
Друкчије шуми у септембру, друкчије у мају дрвеће. Година увек ради, увек се некуда креће. Зна се у који дан испраћа на југ птице.
Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће... Град није садашњица гола и боса, А ни прошлост како је замишља неко: Зидари не виде даље од носа, Док учењак
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И, најзад, нашто вапаји и писка, Кад треба храбро, ћутећи умрети? ТРЕПЕРЕЊА По који пут то дрвеће листа Новом надом или новим сном, И пролеће што у помпи блиста С варком среће уђе у мој дом?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
кошуљом усниваном, невезеном, приплетеном и састављеном, на вјетру би полетила, (кад би вјетар рушио кровове и чупао дрвеће из корена), једва се виде жице: рубина је свилом ткана, златом попуњена, богу на глас куму на част!
здуха(ћ), стуха(ћ)] — дух који изиђе из човека слично као код вештице и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу собом, извлачећи летину на своју страну влака — велико тешко дрво које се не може возити, но
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
шарену као највећа змија и поче у њу свирјети да се од мила Бога не могаше слушати, и на ови глас поче се све камење и дрвеће шикати. Цар се уплаши па запне стријелу на овога чоека и љуто га обрани кроз обадва крила.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и друге Мораве, стешњен врзинама, провлачи се кроз пола и шумарице, у јесен крупна роса, чавке и врапци ките трње и дрвеће, пут се пропиње кроз ретка села и ређе буљуке дућана и механа, пут недељама траје до Земуна, месецима до Пеште.
му стално беже по снежном полу и брежуљцима поред Мораве, лако запажају знане забране, врзине поред путева, тополаке, дрвеће-међаше. Све је исто... Као онда, као некада, кад је он ту живео, и кад је пошао у Француску.
звала га да нешто пресече, а он је бежао и викао. Оџаци и дрвеће, и све што не види, а осећа, гомила се у нелагодну, жалосну језу. — Стани!... Стани мало.
Ја ћу сам да потврдим у суду. Вукашин стоји уз прозор, вране гачу на јасеновима, лупају крилима, дрвеће као да пада кроз маглу, одједном посечено. Он се трже и окрену, па дуго замагљено гледа у брата.
Чађава измаглица сутона још више је појачавала пустош снежних пола, а врзине и ретко дрвеће подсећали су на пожар, касно угашен. Упадао је у целац до колена, прскала је ледена кора од његовог брзог хода.
Сва су му сећања бистра и сва извиру из Вукашиновог одласка, остају за брзим коњима као бела пртина и црно дрвеће и врзине, док он из забрана, из кога се лепо види дуго кривудање пута, посматра, седећи у седлу, како Мијат шиба коње,
ноге су јој голе, и трбух, и он је го, страшан, она ће се распрснуТи Од слатког стида, жели га, мора, и кукурузи, и дрвеће, нек све буде у њој, нека је цело село гледа, њу голу, врелу, широку као њива, као поле, као цела земља под сунцем...
То дрвеће које је Тошић засадио никада не рађа. Ех, када би они знали какав јабучар њихов деда има!... Поштапао се, лупкала је ка
Аћим се приковао уз липу и сенку, ветар је разапињао фењерско светло по калдрми; у башти се јалово дрвеће с рујним лишћем раскрвавило од светлости шареног стакла, иза кога је плакало дете и чула се лупњава што је подсећала
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако је то трајало девет ноћи. Девет ноћи је Месец рунио чуперке сјаја на дрвеће и стене, по небу и по мору. Девет ноћи је галебић пратио његов блистави ход, а десете је раширио крила и полетео у
ПРИНЦ ОБЛАКА У часу кад је дрвеће одлучило да побегне из града, у врху највише градске куле живео је дечак који је изнад свега желео да полети и постане
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци. Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало
Тада, на мах, просветле окна на зградама пуним тескобе а дрвеће испред куће са бројем 30 изгледа младо. Ту кућу, на самој чесми, сазидао је Геца Кон, који је, између два светска
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Гледаћемо лишће и дрвеће, Брати ћемо јагоде и цвеће; Дивећи се планинскоме миру, Стићи ћемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски
К'о дрвеће и моја душа пупи, И са блаженством сан стварања снива. О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А престоничке су улице, увелико, врвиле од светине, која је, упркос сунчане жеге, журила те да тротоаре, прозоре, дрвеће и друге разне видике заузме, одакле ће се трудити да не пропусти ништа од онога што, по спремљеном програму, треба да
Ето, брате, тако ти је то! А сад ево седим ја с тобом, сами смо. Напољу дрвеће бело од иња, исто онако и пуцкара живо наша пећ пред нама, а ја и ти догурасмо до четрдесете. Ах четрдесета!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тражи храну за се, а не пита одакле се та храна накупља, на каквим се незнаним изворима наша слијепа птица напаја. Дрвеће је усправно и супериорно. Животиња има и своју лукавост, своју кокетерију, свој мали рачун. Умиљава се, додворава.
Покушава да нас опчини својим погледом и превише је слична човјеку, у часовима кад тражимо одмора од човјека. Дрвеће је извишено над нашим ласкањем, глухо за наше наговоре. Оно нас благотворно игнорира.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све... Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи. Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим.
Пузаћеш се уз дрвеће и скакати с гране на грану; што видиш да раде други, радићеш и ти, не знајући рашта то радиш. Живјећеш и ти тридесет
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Само, делује сабласно. Јер су собе и куће празне а мрачне; дворишта су такође без људи, пуста су као и улице; дрвеће је усахло, а и биље у башти.
а одмах затим - у наредном пасусу - изјављује да „мало људи тако слатко и мирно живе као ја”, јер јесење румено и жуто дрвеће „има на мене исто толико утицаја као на Хафиса вино“.
Да би се то постигло, није било довољно само врата отворити, него је ваљало на неки чин у собу довести и дрвеће. Црњанском је то пошло за руком: „Отворише широм врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори
надражаје и оку и уху (виде се и чују се), а из другог само оку (виде се, али се не чују): „Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву. Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања.
међутим, и отуда што су се кретали кроз нове, непознате пределе: изменила се „земља под ногама и ваздух”, променило се дрвеће, а и „велике промене на небесима дешаваху се пред њима”.
„Кад се измени дрвеће”, вели нам аутор, „прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Земља стара зими се одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с пуним крилом дара Да обдари вреднога ратара. — Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз горкога сока, водоскоци који се буде изван мога сна?
4 Сада се улива у брдо испод месеца где расту небесне биљке са земаљским цветовима и дрвеће на коме рађају електрични плодови и празна огледала и празна огледала јер нема ничега са друге стране.
Краков, Станислав - КРИЛА
Кроз дрвеће на падинама бежале су очајне сенке. Бацале оружје. Дизале су увис руке, шириле преплашене очи, и муцале: — Братко,
А он је тешко вукао рањену ногу, лупао окован им штапом, и смешно се задовољно. Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна. Он се плашио дрвећа, али је волео жуто лишће плећатих платана.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Она рече: „Ти ћеш носит’ Смиљку!“ Гледаћемо лишће и дрвеће, Братићемо јагоде и цвеће, Дивећи се планинскоме миру, Стићићемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Мало даље видим огромну рупу, а наоколо поломљено дрвеће. Онда парчад од граната. А тамо у трњу пробијен шлем. Затим пребијена пушка...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти. А хладовина све јача. Осећа се како земља некако свеже, мокро одише.
Кроз коју од капија ако из куће продире светлост. Више улица, изнад зидова, диже се и склапа дрвеће, лишће. И оно густо, зелено шушти, нија се те улицу чини још тамнијом, увученијом и још више пуном влаге, зеленила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Реч је заједничка словенска. Б. је познато демонско дрво. На његовим гранама нарочито радо седе виле, »јер на то дрвеће врагови не смеју« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Код Шида (у Срему) спомиње се један известан б.
Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији. На њој воле да седе виле (»јер на то дрвеће врагови не смеју«, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Има и појединих светих примерака.
Он у себи има велику спасоносну снагу. На ј. гране воле виле седати, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Вила на ј. спомиње се у песми (Вук, 1, 225).
На л. гране радо седају виле, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116; упор. и ГЗМ 6, 370). С друге стране, на којој би се л. нашла имела, под том л.
РАКИТА Пурпур- (Рот-) Wеіде ‹= Салwеіде› (ѕалиx цапреа). Ракита. На р. гране радо седају виле, јер на то дрвеће ђаволи не смеју (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Р.
По другом, углавном супротном веровању, на т. воле седати виле, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 116; 167). Тако је сасвим природно да т. може бити спасоносна. Под њом лечи се грозница.
Ћипико, Иво - Пауци
Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.
Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља... Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јесу ли лепи или су осушени и испијени као ја? Све је изгледа тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека предвечерја, и звездане ноћи, само су људи
Онда је дунуо ковитлац, облак се истегао преко неба, смрачило се. Потом је линуло, боже, како је само линуло. Дрвеће се савијало, гране су летеле као полуделе тамо-амо, шипражје се замрсило.
Постајао је све јачи. Звиждао је, хујао, ударао о зидове, савијао дрвеће. Груну на врата цркве, отвори их и погаси свеће. Остадосмо у мрклом мраку. Ветар је већ био побеснео.
дивље крушке и дивље рајске јабуке, оскоруше, ораси коштуњавци, дрењци, трњине, рајске печурке, громом погођено рајско дрвеће, рајска бара с рајским жабама чије се рајско крекетање меша с осталим рајским звуцима.
Грива ме перлија. Копита пљуште по меканој земљи моравских ливада. Промичу мимо нас врзине, усамљено дрвеће и трстици.
Сиво небо из кога је сузила обамрла влага, сива каљава земља из које се измаљало црно дрвеће с белим жилама, шћућурена најежена бића, паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било
Неколико дана смо бдели крај њених обала, молили Свевишњег да се поново не излије. Река је хучала, проносила дрвеће, плотове, греде, корита и јасле, али се није излила.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА Даљ Дошла је јесен. На траву, џбуње и дрвеће мога врта пала је као нека сенка туге; и небо изгледа замишљено, а Дунав снужден.
Почетак је зиме. Пада први снег, лак, чист, бео, и док се ми успесмо до врхунца брега, покрио је он траву и дрвеће једним танким, влажним слојем. Ја сам од свега начинио једну малу груду и бацио је тако да се котрља низ брег.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Све да је као што је и било. (Показује иза себе у округ). И башта, и шедрван, и дрвеће, и авлија, и цела кућа. Ти бар знаш какав ја имам аманет.
путем, којим сам некад као дечко ишао, радовати се, кад видим како се исти тај пут проширио и повећао — исто као и ја; дрвеће по њему, које је било некада засађено, већ ижџикљало, израсло са по којом сувом граном — исто као и ја; планина нада
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али не због неког доброг шумског газдинства, него зато што се манијак у њему све више испољавао. — Не обарајте дрвеће, не плашите ми птице! — И најпотребније крчење шуме дражило га је до безумља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А тамо далеко је земља наша. Језичак магле подиђе из јаруге и заклони нам видик. Дрвеће тајанствено хучи шапатљивим шумом, док људи ћуте и мисле... Колона се диже.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— упита дечак. Затим хтеде да се ослони леђима о липу али му се стабло иза леђа измаче. — Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте? — рече неко и насмеја се, презриво.
Узалуд је затим бежао. Жбун га је сустизао, брзином ветра, а иза његових леђа згушњавало се дрвеће. Док дланом о длан: грана се везала за грану, лишће сплело. Дечак се осети као рибица у густој мрежи. Стаде.
« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није? Врбак је оно? Није? Угледа Старац на месечини неко џиновско дрвеће, крошње у небо полетеле, гране као девојке косе опустиле, а лишће се на ветру попут сребрних рибица љеска.
Било је жалосно посматрати посивело дрвеће и цвеће које је венуло онога часа кад би се извукло из пупољка. Још жалосније је било гледати старце и децу како се
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Раздрагано Коштани): Певај, кћери! Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти се замрсила. (Оправља јој косу и одело.) КОШТАНА (забацује косу): Нека се мрси!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Напињао је уши и буљио у таму, али што је више напрезао вид, околни жбунови и дрвеће добијали су све чудније облике. Појавише се неки дивови високи десет метара, замахаше дугим рукама аветињске бабе,
Чврсто затвори очи и поче да шапуће: — Знам ја, знам, нијесте ви ни бабе, ни дивови, ни медвједи. Све је то дрвеће. Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре!
— Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће! — весело дочека Стриц већ унапријед срећан што ће се пентрати по дрвећу па ма због чега било.
— Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће! — весело дочека Стриц већ унапријед срећан што ће се пентрати по дрвећу па ма због чега било.
Гај као поплашено ждријебе, али му се од страха све чинило да он то још увијек стоји у мјесту, крај страшне рупчаге, а дрвеће шашаво јури крај њега, проскакују испод њега жбунови, налијеће и шиба га љесково пруће.
— Нема, као да је у земљу пропао! — дође одговор са саме ивице јаруге. — На дрвету је. Пази на дрвеће! — викао је неко. — Наћи ћеш на дрвећу печеног јарца!
Изнад воћњака се више није видио познат и драг школски кров. Само се кроз дрвеће нејасно бјеласала некаква безоблична гомила, незнана њихову оку, никада дотле виђена. — Рат!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
80 БОГ СЕОБУ СРЕЋНУ ОБРИЧЕ 81 ЗДРАВИЦА ИИ 82 МОЛИТВА ЗА СЛУШАОЦЕ 84 ДАР ВОДЕ 85 ДАР ВОДЕ 86 ДРВЕЋЕ И ВЕТАР 87 ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА 88 ПРОЛЕЋЕ 89 ГОДИШЊА ДОБА 90 ЦАРИЦА ПРОЛЕЋА 91 ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА 93 ПОЗИВ НА
Тако и обашка свакој травици свој дар јој вода издаје. ДРВЕЋЕ И ВЕТАР Ветар холујаст ваља дрвље и камење; По планина искорењује и собара Високе букве, храстове и дебеле тополе.