Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.
Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. Наста тајац. Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... Станко се загледао у небо.
Само добро гађајте!... А сад мир!... Заћуташе. Тајац је био као у гробу. Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... И затутњи, затутњи страшно... — То су коњаници! — рече Чупић. И није се преварио. Удари коњица турска...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке птице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и
и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику, па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке, овог грдног безобразлука Шациног.
него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону, и птичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног
Лишће опало, и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и лêп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.
Африка
дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пуста је Сервија, Ђурђе. Мараме се црне, у нашој Црној Бари, у гробљу не вију, него уз пут, по дрвећу. Лешеве не сахрањују, него их пси глођу.
Исакович, који је у Токај био стигао уморан, а обрадовао се тишини Токаја – на полуострву, у зеленилу, дрвећу, на води, у сребрном мраку, као на неком острву блажених – био је запрепашћен кад му његов сународник то рече.
се деси, да Вишњевски, опет, дође у посету, да се удвара, да је узима под руку, да јој предложи да нестану у жбуњу и дрвећу, али није ни сањала да би тај, отмени, намирисани, официр, према једној жени потчињеног официра, могао покушати да је
Преконоћ, дуж обале, врбе су биле, благо, озеленеле. То нежно зеленило било се појавило свуда, по дрвећу у Кијеву и испод Кијева, а простирало се, доле, унедоглед.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сва природа је жива или дејствује као жива, и мртве ствари и замишљене. Има духова у води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недирнутим шумама и планинама су разне виле, које воде интересантан живот и често одређују људску
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича је само уздисао: — Да га нису птице однијеле кад га већ нема ни у води ни на земљи? Можда је негдје на дрвећу или, наопако, сједи у ваздуху!
Младог лава продајем, дивно лавље маче! Није већи од лакта, а већ се пење по дрвећу, лови птице, мишеве и зелембаће, на крову дјецу гледа.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ОПЕТ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, НА ДРВЕЋУ ПУПЕ ЗЕЛЕНЕ ЋУМИЦЕ ЗА ВОЛАНОМ "ЛАYЛАНДА" СЕДИ ЗМАЈ НА ЛИНИЈА КАЛЕМЕГДАН — ШУМИЦЕ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
На самој обали реке дечаци су пуцали топовима од блата, а дечја излетничка група пентрала се по дрвећу тражећи јаја сеница и чавки.
Рашида је ћутала. Држала ме је за руку, гледала према дрвећу којим је била заклоњена њена кућа и ћутала. У млаком, златном ваздуху, мирисном као мед, њена су уста била
Ти си бар говорио да не постоје. Мушкарци и жене ходају голи, а кокосови ораси расту на дрвећу. Ја одлично знам да се пењем и не бојим се да ћемо остати гладни.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Изашав из Баварске, коју су сматрали непријатељском земљом, ушао је у Виртемберг, сав у процвалом дрвећу, мирисним шумама и брдима, тражећи згодно место за зимовање, где би стоварио све оне коже, кабанице, ћебета, што их је
У Петроварадину дочека Исаковича опет киша. Пљуштала је по бедемима, по води, по мосту, по дрвећу, тако да цео полк стиже прокисао и сав упрскан блатом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Тако је мислио Пуфко док је Бел Ами трчећи сустизао девојку у белој хаљини, која се већ пела ка првом дрвећу изнад градских кровова. Корачали су једно поред другог.
Као да им је помало било досадно. Једног јутра на дрвећу дуж тротоара сазреше чудни плодови — букети разнобојних сијалица. На трговима се појавише џиновске јелке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
9/1. 1845. КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада, Зелено га више ја никада Видет нећу.
Очи њему од радости горе, Право краче стазицом на дворе, Већ и њега неста у дрвећу — Помоз', Боже, и подај му срећу! Гле од кама ...
Мома слушат оста. — — — — — — — — — — — — — — — — (КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ) Лишће жути веће по дрвећу, Лишће жуто веће доле пада, Зелена га више ја никада Видет нећу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад је самарџија код нас у гостима, онда је мени много штошта дозвољено. Пењем се по дрвећу, завирујем на таван, шврљам око потока, одем чак и до малог млина завученог подно нашушурена гаја.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
мирис скоро опрана чаршава, слушате како попац у огњишту из кујне цврчи, из баште како шушти лишће, како скачу по дрвећу и џбуновима још не заспале птице, до вас, у бунару, како капље вода са овлажених каменова, а одозго из циганске махале
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Чујем животињу кроз шевар, чујем шуштање гранчица у дрвећу. И цео би свет то назвао тишином. Једино зато што се ништа људско не меша својим гласовима у жуборење предела у ноћи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Залуд ме царем зову кад ми велике моћи нису дате! Дрвећу бих завештао своје мошти да се разлистају и плодне постану судбином стабала.
У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из светитеља миро, побих мужеве и стада и дрвећу трбухе распорих те плакаху дуго као година.
куће водоскоком рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен, враџбине клете — доказ да су криви!
Видовит сам за разне облике поврћа што виси свуда по дрвећу. Тигањи су пуни тикава, тиквица, у лонцима на ватри што гори у рачви грања, крчка се мрква и боранија, грашак пада с
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на луде онај тешки сумор и зловољу, од кога се
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи. Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И зато ћу ти увек рећи: ћути, Остави душу нек спокојно снива, Док крај нас лишће на дрвећу жути И тама пада врх заспалих њива. ВАРИЈАЦИЈЕ Твоје је лице као љупка фреска На чађавоме зиду старог храма.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Пуцали смо колко смо могли, ал џаба, разбуцали нас као бундеву! Ноге су нам висиле по дрвећу, куљала црева из трбуха, главе располућене, Макензен продре пошто смо искрварили! А ујтру?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Постиђен пред Чађевићем, Аћим гласно проклиње сина и жури. Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нешто се од њих, као дах замагљених даљина, распе по дрвећу у ЗмајЈовиној а сам Змај Јова, у тај час, почиње да препознаје, у својој близини, оно присутно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XЛИ КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада; Зеленога више ја никада Видет' нећу!
Ј. Дучић ЛXВИ ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави душу, нек' спокојно снева Док крај нас лишће на дрвећу жути, И ласте лете пут топлих крајева. О склопи усне, не мичи се, ћути!
И зато ћу ти увек рећи: Ћути! Остави душу, нек' спокојно снива Док крај нас лишће на дрвећу жути, И тама пада врх заспалих њива. М.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тај снег, рекао бих, много је утицао. Крупне пахуљице падале су у млазевима по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечера кад је снежна белина била сакрила и сву ону
кад оно топло подне спава по воћњацима и ливадама поплашћеним, па зашушти понегде у увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или њиха ветар врхове јасика; и зажмури, па га тек обузме нека чудна туга, и чамотиња, нешто и мило и болно, и све као
Око њега на дрвећу грање је подрхтавало поплашено и болно. Онда си ме упитала ко је он и тако чекајући одговор мој загледала се поново у
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
зову у Америци, који су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела сламале гране на дрвећу. Жбуње се црнело од њих.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зима хита немилице, Плаши људе, гони тице, По дрвећу пало иње — Сећајте се сиротиње! Лако ј’ оном ко је згрнô Те јесенске лепе даре, Напунио све кошеве И подруме и
Краков, Станислав - КРИЛА
А све је било лудо и пијано, и у оној страшној граји људи нису знали кад умиру. По дрвећу су цвилеле поломљене гране, камење је вриштало, а набрекла стабла прскала помамљено. Шуме су поружњале и постариле.
Петровић, Растко - АФРИКА
дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.
Ћипико, Иво - Пауци
Бијаше се подао нехају. Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу. Није му било мрско ни досадно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
хрбат брега с Кулом уздиже изнад густих сивих повесама магле која је лепљива као тесто те приања по земљи и оголелом дрвећу. Чамотиња ме стисла, у грудима ми тескоба. Не знам за што бих се закачила. Празно, празно мрцварење.
Приче о рату! Како су ми смешни њихови приповедачи! Како бих их радо повешао по дрвећу о учкуре усраних гаћа које су пунили у истим оним биткама о којима сада трућају слатке опојне будалаштине и заводе
против игумана, и против подвижника, и против проклетог кијамета који нас је засипао, тропајући мокрим снегом по црном дрвећу и сивим плотовима. Смрзнуће се тамо — вајкао се Макарије.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То, то! Одједном очи отворити! ... Задихан и пробуђен за час јединством у дрвећу, Да л смрти оставих жеђ за дно идућег дана?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео. У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом. На њој, на дрвећу, на кућама, на младим јуначким лицима дрхтала је јасна сунчана светлост.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
проскитани сеоски мачак, лукава бескућна мачорчина, која само цуња и гледа што ће здипити на земљи, испод земље и на дрвећу.
— На дрвеће! Сви на дрвеће! — весело дочека Стриц већ унапријед срећан што ће се пентрати по дрвећу па ма због чега било. — Идемо мало даље од логора, па на букву. Одозго ћемо вирити како нас траже.
кнез — него нам онда реци јеси ли бар у околном орашју или кестенару видио какве мале неваљалце да се пентрају по дрвећу? — Нијесам ни то, ни тамо их нема — одговори Лијан и додаде сам за себе.
— дође одговор са саме ивице јаруге. — На дрвету је. Пази на дрвеће! — викао је неко. — Наћи ћеш на дрвећу печеног јарца!