Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад су се пустили, он се изгуби негде међу дрвима, а ни њу нисам видео... Тек после, кад су се људи почели разилазити, вратио се и он; ал’ она се није више враћала, по
Африка
Огроман смех. Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким
Таква трка траје неколико тренутака, док иза себе не откријемо на дрвима сијасет мајмуна који кас гледају љубопитљиво као са галерије.
Постоје крајеви где је човек апсолутно го, живећи у дрвима и познавајући само ватру. Природно је да су ту људи људождери, дивљи, неукротљиви; да су њихова веровања на најнижем
Матавуљ, Симо - УСКОК
ИX Три дана пред Ђурђевдан, под планином Злоступом, у једној дољи, окруженој дрвима, зора затече на спавању шесторицу четника.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Перзерин. МАНОЈЛО: То је име Исајлово, а брег се зове Призрен. ДОКТОР: Земља је плодна на сваком житу, дрвима која жир роде, особито има доста камења. ПУТНИК. Ко би реко код толики планина.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. | Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оно јест „коњ до коња, јунак до јунака“, али коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином, перјади — и другијем стварима што сељаци лацманима продају; а до јунакâ бјеше доста и невјестица и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ниси кроз уста реч процедила Како одлазиш од нас црвима. О како ћутиш под тим дрвима Где ти је место коб одредила Да лежиш одсад сва побледила Без трунке боје коју крв има.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Анд [И] хаве мy оwн хоре!1 ...А у павиљону шестом потпун мир је већ, само попац досадно шкрипи међу дрвима код пећи и болничар је, на прстима, последњи пут прошао кроз собу.
“ „Ајде, ајде, терај даље“, вели председник, а закрвављене очи избуљио, јер се уплашио да Бока дуго са дрвима не остане.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године била још тако свежа. Ватру наложену дрвима која тешко гори, морамо чешће подстицати да би се одржала. На исти начин треба и пламен успаване менталне активности,
Петровић, Растко - АФРИКА
Огроман смех. Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким
Таква трка траје неколико тренутака, док иза себе не откријемо на дрвима сијасет мајмуна који кас гледају љубопитљиво као са галерије.
Постоје крајеви где је човек апсолутно го, живећи у дрвима и познавајући само ватру. Природно је да су ту људи људождери, дивљи, неукротљиви; да су њихова веровања на најнижем
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!... Док тренеш! ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дим, што се вије међу дрвима, може да значи најдивнију ствар на свету — домаће или најужаснију — пожар. И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На лози спаљују се свеци. »Кад је спаљиван свети Сава, његове мошти нису се могле сажећи на дрвима и обичној ватри, него су сечене по виноградима гиџе, чокоће, и на лози су га спржили« (Вл. Ћоровић, Свети Сава у нар.
»Ако хоћеш да дође она цопрница која ти је однела срећу нпр. код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г.
Глог. Веровању наведеном у »Речнику« (из ЗНЖОЈС, 19, 118) да се ватром запаљеном г. дрвима може довести цопрница која је однела срећу супротан је пропис у Врањском Поморављу: »Глог никада не гори на ватри, да
Ћипико, Иво - Пауци
одговара на упите суца, пошто га закле: — Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима, и нико ми не бранијаше. И не би ни могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Аласка поможе да Ната џак пренесе у свој собичак. У собичку хладно. Ната извуче испод миндерлука котарицу с дрвима, наложи ватру у малој фуруници. Кад је синуло црвено, кад је заструјала топлина, Ната осети самоћу, страшну са моћу.
Дубоко у дворишту су стаје; стан за женску послугу; шупа за кола; шупа баштована; и дрвљаник увек крцат дрвима. Клостер зими брекће од зажарених пећи, греје безмало и улицу.