Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— (значи и) сачувати драм — 2,5 грама, колико је био тежак дукат дулац — цев на гајдама дум — господин дунђер — дрводеља душак један сећи — сећи колико се може без прекида или одмора дура — стани ђеђерна — згодна ђемија — лађа ђердек
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Биће од тебе чудо! — шапну, а ораховим деблом заструја радост. Скривен од свих, дрводеља се даде на посао. »Шта ли то деље?« — питала се жена. »Столица се не теше од једног јединог комада.
Ћутљив и пажљив, дрводеља је полако дубио дебло, одбијајући да одговара на питања суседа. Полако и у тишини радио је, а орах се читавом својом
Јесу ли недење или месеци пролазили, орах није знао. А када пролеће букну у крошњама дрвећа, изађе дрводеља из скровишта и пред зачуђеним очима суседа указа се столица какву још нико није видио.
— упита богаташ? — Шта ће у планини таква столица? Идите и купите је за мене! — нареди својим слугама. Али, дрводеља ни за све злато света није хтео да дâ столицу. — Ја сам ту столицу за своју жену направио! — одговарао је. — Не дам!
— Не дам! — Онда је отмите! — наредио је богаташ. — Орах је из моје шуме. Моја је и столица! Узалуд је дрводеља говорио да је орахово дебло доваљао с врха Снежне планине, а врх тај није ничији. Узалуд се опирао.