Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
затварају обриси гробова; бежи из својих шума Копаоник, на дренову штаку ослања се Повлен, оглувео од топова. Дрвље и камење ваљајући, дрина, Тимок, загрцнут мутним кишама, Лаб, пун потопљених топова и свиња, глибовита Колубара,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камење на гђа-Сиду. Госпођа Ћириница била је сва зелена од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се
— Но, па шта је било то опет сад? — Па од оног јаузна, Сида дрвље и камење на нас овамо... Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком! Од њега ме највише срамота! — Охо!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се небом облачине, Посуктале оне муње лаке Па раздиру небо и облаке, Дршће земља, помиче се стена, Вихар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад опет гори — А мој Боже, света не умори!
Дркће земља, помиче се стена, Вијар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад опет гори... Боже моћни, света не разори! Севну муња...
“ Таке речи изговори мома, Па стазицом ударила дома, Ал' два-трипут ево с' обазрела Док за дрвље замакнула бела. А Милета?...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” ОБЈЕСЕН Остарело лето болно, опада му коса густа, дрвље сухо и невољно, и што оста лишћа пуста све је вело, невесело.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Кад то чула лепота девојка, Она иде у гору зелену, Те премеће дрвље и камење, Док је нашла гују отровницу, Заклала је злаћеним прстеном, Уточила по кондира једа, Оно друго вином
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Остави трице, молим те!... То код нас не може да буде! Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сретнога ће причекати мајка, А несретног никад ни до вијека. Турци поље, а Латини море, А хришћани дрвље и камење. Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.” Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима.
Попа, Васко - КОРА
моја Куда да те пустим На сунце Ти мислиш пољубац сунца Ти појма о томе немаш Понорнице моја Болиш ме Односиш ми дрвље и камење Шта ти је вртешко моја Развалићеш ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда. Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Видовдан« опет, који је дотле ваљао на нас дрвље и камење, називајући нас »комунцима,« »Адамовцима,« »безгаћницима« и сваким чудом, наједанпут сад окрете лист и поче
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
стрела Која душу и срце потреса, Па и силу живота из груди; Кано вијор у олуји страшној Из корена што изваља дрвље И све што је снагом малаксало.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Поноћ гледа силу беса, Па се јежи, стрепи, стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи, стење, Ломи дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара, дима, жара Повијајући, сила њена Често сипа из недара А у недро
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они перу своје тело, облаче своје одеће, и дижу у молитви руке када се ти рађаш. Стада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, тице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе...
где тражим печурке и идеје, па када не нађем ни једно ни друго, ја седнем на клупу или се испружим по трави, па гледам дрвље и небо, ослушкујем птичице и сањам. После подне радим на пространој тераси моје собе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
бубреге, а зна да само ми, слуге, сељаци, тако крваво печено волимо, помислио би да сам ја то за себе скрила и онда би дрвље и камење на мене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Брза и дубока, прљава река хучи и ваља неко дрвље и шљам. Прелаз је предвиђен само за пешаке, и сада се договарамо, како стоку да преведемо.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ Набрекло дрвље младошћу и силом. У сваком стаблу ја чујем гдје бије По једно срце дубокијем билом — И ћутим како пуни извор лије
Твој је шумор пјесма коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и небо над гором.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје... А какав је Скадар на Бојани!
Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово...
ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј војводу Момчила, ил' га отруј, или ми
Турише је у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале ради.
Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса. Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута
Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса. Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако
војводе сталаћке: „О Пријезда, војводо сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво добро — сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро — ждрала коња твога, који коњиц може прелетити засобице и по два
мореш знати и памтити кад Јерина Смедерево гради, па нареди мене у аргатлук, аргатовах три године дана, и ја вукох дрвље и камење све уз моја кола и волове, и за пуне до три годинице — ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и обашка свакој травици свој дар јој вода издаје. ДРВЕЋЕ И ВЕТАР Ветар холујаст ваља дрвље и камење; По планина искорењује и собара Високе букве, храстове и дебеле тополе.
Видимо црну земљу где се с разликом травом и с биљем изнова преодева; садови, воћке се расцветавају, дрвље буја, воде се крочају. Животиња се разиграва нову траву пасући; свашто се набоље прелаже и понавља се хубаво.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Код Мане кујунџије се, наравно, најдуже задржаше. На њега и дрвље и камење!... — Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’, — ласно за тој!...