Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Јотам, син пророка Гедеона, обличујући неправду граждана својих, каже им басну како су древеса избирала себи цара. Натан пророк, дајући Давиду цару да позна богомрско и неправедно дело које је он учинио против
у Ципар, пресловуту Грецију, Мацедонију и Далмацију, пак каже какве су туда планинске жабе и зелене жабице што се и на древеса пењу, и каквога су које вкуса.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Иде се све покрај једног поточића, поред кога стоје насађени велики ораси и друга древеса која га осењавату и чувају од сунца. На левој страни виде се брда и холмићи, покривени с виногради и воћњаци.
Како изиђем на земљу, уљезем у једну башчу, услаждавајући се красотом различни[х] воћни[х] древеса, обремењени[х] плодом. Ту се про[х] одам за растрезвити се од морске несвестице.
Смирни, провели смо у школски прекрасни домови пољски, окружени с предивним башчама, преисполњеним сваким родом воћних древеса, лозâ и зелени које благополучна Азија рађа.
(којега нас има доста, фала богу), нами је лакше и опколити и преко прећи, и гди год видимо [х]лад или од кућа или од древеса, или ако ће и од плотова, а ми нама[х] у [х]лад, пак идемо лепо господски по [х]ладу.
на неколако фати дубљине ништа није него вода, коју свако јутро и вече чрез малене каналиће кроз сву башчу навраћају и древеса напојавају.
— достојан памћења доћи у чувство — освестити се, доћи к себи дражајши — најдражи древан — стари древо, древеса — дрво, дрвета дрзновен — дрзак, смео дрзновеније, дерзновеније — дрскост, храброст дрзостан — в.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сва древеса и камење И зелене траве, Све дубраве и све стене И пећине старе, Сви ви мени помозите Овде туговати, И до жељне смрти