Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Један од првих и древних Римљана утишава бунту свега разјаренога народа чрез басну трбуха и прочих части тела. Млади Херкулес, настављенијем
” Ово ја овде придодајем на боље утвержденије Сербљем од древних времена предраге љубови комшијске.| Примјечаније Епископ о ком је више реч звао се Амфилохије.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер нарочито желећи да види ове потруди се, мислећи да ће од њих више чути и видети, као од древних, јер говоре да је у старих све боље од нових.
Јер се преподобни, макар и у последње нараштаје али не горе од изванредних древних отаца подвизавао, и као бестелесан пошћењем, молитвама и сузама, да тако кажем, анђелски у Коришкој пустињи достојно
Али се ни тамо делима добродетељним од посетилаца сакрити не могоше. Преподобни, пак, слушајyћи житија Древних отаца и од срца спреман да се окуша у већим подвизима, жељаше да се дохвати пустиње где би непознат био, али га
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷¹ У склопу комплекса древних обичаја који се врше о крштењу, постоји читав низ паганских обреда који се упражњавају после хришћанског обреда у
истражују културу као знаковни систем, с успехом су показали плодност лингвистичко-семиотичког метода у реконструкцији древних митских представа и целокупног митолошког система словенских народа.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је, везан за катарку, у безумљу слатку, жарку, слуш'о песме од Сирена, дивних, мамних морских
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о громки боре, срчиком, кроз цепке, расхуји брежјем с древних зора клепке! Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, тек књишки приступ намеће решење проблема немог.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ТУРСКА К'о изумрли давно преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини' И древних, камених платна, вињага густа се вије, Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом мрежом их крије.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ рече „како има беле зубе!...“ МИРЈАМ Лагано прође, споро, век за веком... Стоји кладенац из древних времена Са разваљеним каменим осеком, Рочиште лепих назаретских жена.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А уз пут га, кивног (кивног, јер по страни је) Мучи и сврабеж зван књигописаније. Из даљих времена? Треба: из древних, или давних. Иначе, Млеци су даљи од Кордуна и Котара Равних.
СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА Фењер гори и пси лају и у недра древних њива Од вечери до раздања са неба се киша слива.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне могу чак и да чувају архаичне остатке древних веровања. Отуда и „постоји мишљење да су неке загонетке заостатак обредних песама старих нехришћанских религија“.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Веселе ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију; Свилени пеплони њини по поду мраморним пали, Што собом стидљивост
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
испољити у привидном међусобном положају звезда некретница - а тај положај остао је, вековима и вековима, још од древних халдејских времена, непромењен.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колико ли смрти на тим таванима! Остаци давних шарлаха, давних дифтерија, остаци древних породичних туберкулоза, остаци дугих узетости.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И два ока к'о два црна мора, Обасјана снагом и животом, К'о тишином говор древних гора, Као цвеће бојом и лепотом. Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
речи, Хатиџа Крњевић је његову тврдњу чак и појачала рекавши да је заправо прочитао „стихове једне од најлепших древних митолошких песама на путничкој Вуковој карти за дилижансу из Беча у Земун.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У исти ред древних људских страхова иде и бојазан да коњанику неко не зачара коња. Зато Томча алату рукама покрива очи и уши, док га по
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Шта с’ оно изгребено види на обали десно? Пут је то, древних Римљана дивно дело, Њим’ су проходали прости и силни, храбри и слаби, Другима да стрелом смртну зададу рану.
Ради се ту дакле о од вајкада раширеној, традиционалној и интернационалној, дугој и респектуозној поетској пракси, из древних времена када је поезија била много приснија и природније везана са мелосом него данас, као и о посебном стилском
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И гордост која божанством се мери Засу ме дахом старих, древних списа, И, уз шум јела, кестена и тиса, Чух јецај срца што саблаз испашта.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све прену из тешког санка и све се радосно крете, Да прими подмлађен живот из руку божице свете. Са древних, високих гора водопад потече брујом И тихе потопи равни планинском, сребрном струјом.
1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет.
1889. ТУРСКА Кô изумрли давно, преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини И древних, камених платна, вињага густа се вије Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом врежом их крије.
Весеље ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију, Свилени пеплони њини по поду мраморном пали, Што собом стидљивост
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни, пророчки звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља
С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори. С далеких обала нилских и древних јапанских страна К Бенари стизаху лађе и мноштво каравана.
гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову душу обузе суморна сета Над спомеником мрачних, минулих и древних лета А сова с развала кличе и месец на небу сија, И ветар суморно дŷше и црни кипарис нија. 1889.
Но те лектире већ ми душа сита, Сад читам Повјест древних Абдерита. 4. Но почни, музо. Хладна јесен влада, Кроз голо грање влажни ветри бију; Небо је мутно, киша мирно
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Брз, гибак, страсан. У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића. Имао је магленосиве очи, за којима уздишу девојке.
Какав је то љубавник који девојку гледа на стакло! Мени остаје да се заљубим, и узмем за струку једино историју древних народа, и да жмирим у далеку прошлост. — И тачно је тако било.
Недавно је изненадио са Старим заветом и са историјом древних Јевреја. — Шта је сад опет то, Каленићу? — То ми је, господине професоре, постала права сласт.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да, видех: његови отац и мајка држе му главу и његова жена (клечи) поред њега. У Махабхарати древних Индијаца, која је завршена најдаље у ИВ веку нове ере, налазимо веома занимљиво схватање о небеском и земаљском