Употреба речи дрекнух у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Јест, јест, и мени се чини — пропишта водени миш. — Ово је унутра главом и брадом сам... сам... — Мачак! — дрекнух ја из свега гласа и поскочих у џаку. Мишева нестаде за трен ока. Чух само како нешто бућну у воду.

— Овамо га! — дочека други, и као по команди обојица скочише право на мој џак. Од бола и страха ја крвнички дрекнух, а они... Чуо сам само фијук вјетра кроз високу траву поред ријеке.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Одједном паде ничице костима. — Като... зар ово ја теби, ја?... — Станојо! — дрекнух уплашено. — А? — Ђипи он и погледа ме страшно; али кад виде ко сам брзо се прибра, узе будак и отпоче да копа, шанув:

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Схватате? — Живео мој матори на челу са својом Аном! — дрекнух из петних жила. — Не на челу, него ево овде! Ту си ми се попела... — смеје се он подигавши руку на своје теме.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта, госпо? Зар још живи Андра Јапанац?! дрекнух ја од чуда и изненађења. — Да, господине. Живи и живеће још вековима на срећу српске просвете и радост њених носилаца.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ми досади, кад неодважна стрина преврши сваку меру, прекипе нешто у мени и, да би је каквом тешком увредом ућуткао, ја дрекнух: — Ви сте хипотенуза! — Јух! — врисну и иначе врло осетљива стрина и заклати се да падне у несвест.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности