Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ајде, цвеће, па увени брже, Када ње ту, да те бере, нема; А ти, зоро, што се из сна трже, Спавај, дремај, кад и она дрема; А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће седај — моје ј' сунце село; Бежи, данче, у црно с' обуци,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
човек, Божији прирок, у надахнућу, отисне, пропне у озарење: свемир где прска, сложно где прашти шљива - а српска. Дремај, тежино тамјана модрог: Ти си ми гримиз с Тајне рођења, спомен на софру модрила родног, чему се враћам из отуђења,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!“ А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге, слободно дремај, препусти мени бригу о репу, па рибу лови, ручак ми спремај.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Не да ми се — вели очајно Александар. А знаш каква је! Питам га откуд је виде у мраку. — Е... сукња... Не дремај, дроњо, већ држи коња на дизгинама — викну на средњег возара, коме се коњ саплете. — А знаш... није право.