Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Потраја неколико тре нутака, и он се диже: — Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. Приђоше дрешити шајке. Вода је хуктала као бесна. Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини.
— упита Алекса. — Шта даш! — одговори Милош. — Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! И стаде дрешити кесу. Спусти десет дуката на совру. — Је л̓ доста у кућу? — Доста. — Шта још треба? — Да позовем чељад!...