Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1741. године православни се стављају изван закона, државна власт узима у своје руке унутрашње послове православне цркве, православни се искључују из свију државних служби.
Када му се нешто чини опасно за претресање, каква државна тајна или дипломатска интрига, он преко тога прелази, јер није »полезно о подобних вешчеј љубопитствовати и в царскија
сукоби су били стални, не само у саборима но и у црквеним општинама, и трајали су све до краја XВИИИ века, када се и државна власт у њих умешала, али више из непријатељских осећања према православној цркви.
И јерархија и народ су се бунили када је државна власт стала укидати силна празновања, када је покушавала да се бракоразводне парнице од црквених судова пренесу на
у Темишвару, а од 1830. у Карловцу, у Хрватској, али све само понекоја књига. У 1831. основала се државна штампарија у Београду, која је једно време била и у Крагујевцу.
број младих школованих Срба, али су га угушили са једне стране митрополит Стратимировић, а с друге стране мађарска државна власт. У Србији је исто тако било неколико покушаја. Димитрије Тирол, који је прешао у Србију, предлагао је 1833.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
што још увек на станици, по патосу, леже, пролазим кроз специјалну чекаоницу, где ми опет траже ствари које су „државна својина“. Најзад, са једним куферчетом, сентиментално, улазим у један воз који ће ме, заувек, однети. Рат је свршен.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно МИСЛИТИ И договарати се шта да се предузме у тако очајном
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
!« узвикнуо би он... Мање оправке државних ствари вршио је сам својеручно, »да се не баца државна пара узалуд.« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу.
Кмет се начини још важнији, као човек, коме је поверена нека »државна тајна«, па му и цело лице доби неки тајанствен израз.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Ја не говорим о годинама, него о томе шта од њих направе брак и државна служба! То ти се испрва буни, дува, потпаљује, ништа му не ваља, све критикује, само одсеца, главиња, звекеће, сева
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— То је наша власт. А власт је каса. Власт је државна тежа од планине. На што нагази — то нестаје. Али сад ја јашем њу, нашу касу и нашу власт.
— Још нису отишли — рече Никола. — Ко је то пуцао онолико? — поново осети муку и сети се Паланке. — Државна сила. — Је ли војска? — у Прерову, као чавке, црнеће се жене. А ти си невин пред властима. — Мртви? Да није...
Народ кука на њих и странке дођоше. Народ јурну у странке. Сељаци нањушили мрс, јер од свих каса, државна је најдубља. дођеш ли на власт, дижи! Биће нешто и за сељачки свет. Брже од књажева, поче власт да се мења.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Иза врата се чуло само цвркутање птица. „До сто ђавола!“, повика номофилакс, „тресните јаче о врата, та ми смо државна власт!
“, питам даље. „Још не“, одговара ми Лаплас, „та наука примењује се при пројектовању фортификација и зато је државна тајна“. „Зато забранише нашем Монжу“, додаде Лагранж, „да тековине своје науке преда јавности.
Но ако су њихова саветовања била државна тајна, нећу се, милостива госпођо, о томе даље распитивати“. Она ме погледа милостиво, но оклева шта да ми одговори.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па се и не виде од гомила оне хартијетине коју служитељи непрестано уносе и износе, и прича Икета Васић о томе како је државна служба један прави ужас и катастрофа, и не само да страшно отупи и оглупи човека чиновника, него га и формално оглуви
И моли Шљивића да се не љути и да му не замери што мора да примети како му изгледа да је та проклета и експлоататорска државна служба и на њему — званичнику Шљивићу — исте штетне, разорне и катастрофалне последице и трагове, који се јасно
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ИX Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука ; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његов
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Није држава садила шуме, па да јој је жао да се секу. Сасвим то може. Запиши, ујка-Васо: једна државна шума да се посече, јер, напослетку, какав би то министарски рођак био ако не би имао права бар једну шуму да посече.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Ама, шта да ти опростим, како да ти опростим! Је л' ово државна канцеларија или није, и треба ли овде да влада ред или не треба? На вашариште, па се рвите, а не овде!
МИЛИСАВ: Јесам! ВИЋА (грађанима): Слушајте ви, бре! Да не причате по чаршији што овде чујете и видите, јер је ово државна тајна. Једну реч ако ланете, испребијаћу вас као мачке, у име државе. МИЛАДИН, СПАСА (једногласно): Јок! Како!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тиме се власт обезбеђује и Немањиним наследницима, те ће ова теорија остати доминантна државна мисао свих немањићких владара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато мој отац предузе да то имање арондира помоћу куповине трампе и комасације коју је државна власт у оно доба систематски помагала и спроводила.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Искуство је искуство и ваља му се потчинити. Закуцао сам једнога дана на државна врата. Дочекао ме је, у име државе, човек са обезбеђеним годинама службе и подваљком, који је као државно сисанче
Охрабрен новом надом, ја стрпах универзитетску диплому у поставу од капута и закуцах опет на државна врата. — Господине начелниче, — почех врло обазриво, како човек са обезбеђеним државним подваљком и годинама службе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овде ће се укрцати само жене, деца, болесници и државна благајна, а ми ћемо морати још и даље, ка Драчу. А пред нама су беспуће и глад... Командант ме зовну.
— Видео сам... видео, на станици, наше машине, и вагоне, где пише: „Српска државна железница“ — и из очију му потекоше сузе. И Луки се очи овлажише. Он шмркну и брзо запали цигарету. — А-ха... Овај...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Пан Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.