Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све је ваше и онога храма. Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах. Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!
Кô бајаги слике, а изгледају кô да их је наша кухарица бркљом правила. Ја се противих и држах крепко отворену књигу коју она покушаваше да затвори. — О, ви мислите да ћете је на силу затворити? Варате се.
Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах. — Та пењите се! — виках ја смејући се. — Зар вас није стид? У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Волим те, волим... волим!... — И све те више стисках, грљах, љубљах... И пригрљену, потпуно припијену узаме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела... Ах!
Тако пригрљену, стиснуту и обамрлу држах је у наручју. Оне друге стале и тапшу рукама. Осећах стид; али је ипак не пуштах од себе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И у боју код бијеле куле олова ми токе изломише, а у раздвој боја крвавога, најпотоња која пуче турска — џефердара држах пред очима — престриже га, остала му пуста, (плаче) по ремику, кâ да трска бјеше!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Како да нисте? - Та они су доведени до лепог завршетка“. „Не, још нису. Чујте ме! Кад једног дана држах испражњени реципијенат на свом столу и пустих га да помоћу једне гвоздене цеви усисава у себе воду из лонца који је
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Показује на земљу.) Одавде, Коштан, по тамо — нема! И цел век тој је! Зар се ја не подавах, ја не држах? Аја! Мој брат, да ме је на паран-парче секаја, па опет, не бих му се подаја.