Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У висини ватре хладно је без тела. Ко поједе своје срце тај се дрзну Да песник буде пределу без памћења, Цвет недовршен кад пролеће већ прође. Свет ће спознати онај ко га мења.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Указа му своју богосносну силу и Петар с поуздањем на позвање му таки дрзну и изађе из кораба, ступи на море. Виде јер га обдржа: не пође му нога дубље доле у воду.
Что твориши се, владико, јеже преко силе ми јест? Како дрзну крстити, како да се може сено с ватром мешати прикучујући се и не би изгорело?