Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
најезде на Полуострву, историјски споменици помињу као племена Брсјаке, Драговиће и друге у сливу Вардара и Црнога Дрима. Име Брсјаци одржало се и до данас у западној Македонији.
Исто се тако многобројни трагови мешања Словена с Аромунима запажају и у пределу Голобрду, на левој страни Црног Дрима, у Дримколу близу Струге, и то поглавито око планине Јабланице, даље у Преспи, у Маријову источно од Битоља, у околини
Цела област западно од Црног дрима, од миридитских планина преко Лурје и Мате до Охридског језера, живела је од ове пљачке.
Ови су Арбанаси образовали пљачкашке дружине, којима су се придруживали Љумљани на десној страни Црног дрима, који су област најбоље познавали, и сви су заједно полазили у пљачку.
западне Македоније, од планина Јакупице и Бабуне на истоку, до западне обале Охридског језера и леве обале Црног дрима, обухватајући тако и предео Голобрдо.
Мавровско-реканска група (западни варијетет) Развође између Вардара и Радике, притоке Црнога дрима, чини Влахиница (Влајиница), планина састављена из кристаластих шкриљаца, заравњена и са висином од 1500—1600 метара.
Има и старих досељеника из дебарског краја, штавише и са леве обале Дрима. Матишевци, Врло разгранат род у Нићифорову, пореклом је из Мата, и зна се да се је пре 150 година доселио овамо.
Северно од дебра, све десном страном Црног дрима, наилази се још увек на мешовита српско-арбанашка села, која се пружају на север готово до Пишкопеје где се додирују
Досад се нарочито одржао код Мијака и код Голобрђана на левој старни Црног Дрима. Вишњеве боје су и чарапе и појасеви.
нешто више од свих својих суседа: од сељака дебарске жупе, од дебарских Пољана и нарочито од Голобрђана с друге стане дрима. Ове последње презриво зову Улуфима или Кецкарима (козарима), и за њих кажу да имају простачке и дивљачке обичаје.
Арбанаси су продрли дубоко на север, у долину Црног Дрима и преко Љуме у Метохију, па чак и на југ до Охридског језера.
Овде се, око манастира, одржао хришћански живаљ чак и преко дрима. Све ово показује велику улогу коју су имали Мијаци и њихов манастир у спречавању арбанашког продирања на исток.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У височкој нахији жени која нема деце, а жели да их има, препоручује се да поједе зечје сириште. У поречју Дрима и Радике, жена која нема деце требало би да поједе жуманце од орловог јајета.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ту се налази једно место где корито Дрима нагло силази, па вода преко њега тече великом брзином. Према тој одлуци стари даљани су порушени, а пре кратког