Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ове речи — слатке стреле — Минуше ми груди беле, Скочи млада, њему стиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта — крчаг доле — Оде на две — на три поле. Још од њега леже црепи, Али де је онај лепи?
Де је тебе она Србадија Пред којоме дркта Турадија, Де огњани онизи синови, Де су твоји сиви соколови? Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А
117. Кроз аљину ону лаку Он осети месо врело, Он осети жилу сваку, Е јој дркта кроз све тело, Он осети близу лица Ону јару од усница. 118.
10 Ја узабра три-четири струка, Па ти пођо онамо пред њу, Нога дркта, моја дркта рука; Ево, сејо, љуби — љуби — ту... Тако муца ја у слатки мука.
10 Ја узабра три-четири струка, Па ти пођо онамо пред њу, Нога дркта, моја дркта рука; Ево, сејо, љуби — љуби — ту... Тако муца ја у слатки мука.
Срце ми букну, па реко: „Јеси л' моја?“ Она дркта: „Навек, навек твоја!“ ПРЕВОДИ ДЕ СТАНАК МОЈ (по чешком) Де станак мој? Де станак мој? Знаш ли Дунав поносити?