Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XXИВ На брегу је она бледа, На сусрет му руку даде, А та рука — груда леда, Кад је узе, дрктат стаде, Кроз срце му прође зима — „Боже, Боже“, па назаде, Ал' га она тврдо прима: „Срце, злато, мој си саде, Мој