Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако муца ја у слатки мука. А девојку посу румен сву, Па од мене узе љубичицу њежну У дркћућу ону руку снежну. 11 „Вала, вала“, она мени рече: Прва речца из ти њени уста; Она беше кано кад потече Из облака