Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА 80 СУЂЕЊЕ 86 ДОБРИ МОМАК
Нек бјежи, вала, и онај мој гољо са сикиром. И без њих нам је доста наших мртвоузлица и наше репате сиротиње. ДАНЕ ДРМОГАЋА Још давно и давно, прије неких четрдесетак годиница, док је мој дјед Раде момковао у Лици, имао ти је он тамо
се повлачећи низ путељак у стрњишту, злурадо је завречао као да плаши чавке: — Ехи, не зову тебе џабе тамо у Лици „Дрмогаћа“. Дрмогаћа, Дрмогаћа!
низ путељак у стрњишту, злурадо је завречао као да плаши чавке: — Ехи, не зову тебе џабе тамо у Лици „Дрмогаћа“. Дрмогаћа, Дрмогаћа! Откуда је пољар сазнао за тај надимак, нека га сви ђаволи знају, али се он зачас прошири по читавом селу.
Дрмогаћа, Дрмогаћа! Откуда је пољар сазнао за тај надимак, нека га сви ђаволи знају, али се он зачас прошири по читавом селу.
Видећи да од мог дједа нема никакве вајде и да од њега никад неће испасти бунтовник, Дрмогаћа се све чешће стаде обраћати мени: — Гле га, пљунути онај мој некадашњи Раде из момачких дана.
Пролуњали смо те јесени уздуж и попријеко кроз читаво наше село. Већ се знало, чим се иза окуке појави широки Дрмогаћа, ево га, иза његових леђа, указујем се и ја као ждребенце иза кобиле.
Те вечери Дрмогаћа се касно вратио нашој кући. Преспавао сам и његов долазак и рани одлазак, у саму зору. Ујутру, кад сам се пробудио,
Тамо се још познавало уваљано мјесто у слами, Дрмогаћина лога. — Ехеј, стриче Дрмогаћа, хајдемо некуд, ево твоје људине!