Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и оцртавала се на дувару као фантом, па се испуњавала у потпуну људску форму и приближавала му се до самих очију, дрмусала га и звала по имену. Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго.
Пробудила се тога јутра, још пре сванућа, жена Јаћимова, дрмусала га најпре помало и опрезно, па све јаче и чешће, и кад се Јаћим расанио, она му се умиљато обратила: „Јаћиме, болан,“