Употреба речи дроље у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Умире неко нарочито лепо девојче, нека лепотица, добра, чиста, а остају толике дроље, око ње. Смрт је покосила толико лепих младића, а прошла крај толико наказа. То зло је у животу велика тајна.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Они презају само да ко за њима не подвикне: „Гле дроље!”, „Гле грбавца! Људи стрепе од једне групе вокала и консонаната.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Па шта сте ме звали? ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље. Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован. ЈОВАН: Него? ФЕМА: Ханц. ЈОВАН: Зар сам ја коњ? ФЕМА: Будало!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Чизма ми је пукла, Тур ми се пара, А чоја ми фина На фраку се цепа. Госпоје немам, Фрајле ме неће, Којекакве дроље нећу, — Моје невоље! Мајстор ме гура, Хаускнехт ме тура, Бирташ неће да ме слуша, — Јао невоље!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности