Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже...
Зар ми смеш у очи погледати?... Говори!... Говори!... Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести. Једна црна мисао прожеже јој мозак. Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. — Реци! Смеш ли ми у очи догледати?