Милићевић, Вук - Беспуће
су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У ружичном сену купала је лице, И пустила да је жудно сунце љуби; А кроз жедне, сочне, и дрске уснице Упорни и бели блистали се зуби.
Ћипико, Иво - Приповетке
Залуду да их се одбрани, обраћаше се Мајци божјој — залуду, јер су те грешне мисли биле снажне, дрске: долажаху чак до пред њену златом уоквирену икону.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онако збијени, телима својим чинили су непробојну масу, из које су цаклиле светле очи, племените, дрске, смеле и одважне, које су стремиле истом циљу, да сможде противника па макар се занавек заклопиле. Ћутали су.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
бих у свет, тражио самоћу И, кад бих могао, на небо се пео; Свирао, певао, без реда и везе Мелодије луде, очајне и дрске, Како пламти небо, како плачу брезе, Како свира ветар и вапију трске.