Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После мале почивке отац се обрну меки. Очи су му још од суза влажне биле. — Видиш, сине, то ми беше веран друг и искрен пријатељ, и он је умро! Љуба му је удовица, а јадна деца сирочад!... Сирота деца!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад и ово не би помогло, онда би друг друга с пуним тиквицама воде о главу, и тако би се растали свак задовољан са својом светом ревностију, благодарећи
Расудимо само: учтивост је да у опхожденију друг другу угодни и пријатни бивамо. Сад, онај који је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је
Зато, дакле, имајмо бодро око сврх себе, не дајмо места у нами слепоме самољубију: „друг друга честију бољша себе творите; смирјај себе вознесет сја”.
„Сто година!” - викну голубови. „О, благо теби! А гди ти је друг?” — вопроси га једна голубица. — „Ја немам друга, ја сам сâм и један овога рода|на свету.” - „Сам на свету!
То исто служи и за благопоспјешно опхожденије са свим чесним у општеству људма. Приметимо обаче да и верни друг, гди нужда и разум изискује, и за време, од дражајшаго друга може неку тајну (навластито туђу) сакривену чувати; ништа
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Милун под Нишом од аероплана, Стеван у војној болници од рана. Милош у албанском снегу, док га прти друг, који костур посто је пре смрти. Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Каже „Ја сам”, и пољубимо се. Ја му кажем за Чардаклију да нам је то трећи друг, и одемо потом у конак, где се добро на вечери почастимо и у здравље и за срећна пута и по доста пути напијемо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И шта га се тиче Станко!... И ко је тај Станко?... Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...
Јеси ли ти тај што ми браниш? — Не, нисам ја... — И не шали се!... Педесет година ја сам твој друг. Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...
Твоји јади и моји су, јуначе! Изгубио си побратима — ево га!... Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!... Ко је теби натрунио, и мени је!... Хоћеш да се збратимимо?...
— Шта ти је? — упита Станко. Она показа руком Зеку, који им се приближавао. — Не бој се! То је мој друг, побратим!... — Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!...
Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: — Ја ти то не вермам! — Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. — И нисам. И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ.
јаглица — искокано зрневље; пуцање пушака као кад се кокају зрна кукуруза јако — сад јанџик — врста торбе јаран — друг, побратим јордам — охолост, поноситост кабулити — допустити нешто, марити за нечим када, кадуна — госпођа; кнегиња
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
једра, Пут куд бесповратно пређе нога наша, И седам влашића једног јутра ведра, Последња молитва и последња чаша. Друг и непријатељ, издаја и вера, Наш део и контраст; символ свега бола, И символ свих срећа; заблуда и мера Свих понора
Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.
Првог дана је познала у гомили дароваоца једног племића који је био друг њезиног детињства, када је са широких тераца пуштала птице да по њиховом лету види ко ће од њих двоје бити срећнији.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Писао ми је његов друг Јоле. Овде и овде! — он руком показа сасвим неодређено: најпре преко леве плећке, па онда дуж целе десне ноге.
Тај где удари, ту трава не ниче! — А где је рањен? — Богами, не знам. Не знам — бадава! Писао ми је, истина, његов друг Јоле, али ја сам заборавио. Смешна имена тамо. Ево писма! У две борбе — у две...
— А ово је већ које доба! да сам ја само знао!... Него не бих га, опет, смео товарити на кола. Истина, његов друг Јоле каже: лако је рањен, сасвим лако; али опет, знате, рана је, а ја бих њега на кола!
Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!... Његов друг Јоле... Зверајући на све стране, он протрча поред инвалида и заустави се на крају публике: — Па где је? — Тата!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другоме веру да
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Дођу у С и уквартирају се код негдашњег Љубиног господара удате кћери. Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присан друг, заједно су били калфе. Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени. Сутрадан је недеља.
— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати. Јоца Нерић је мој добар друг. Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.
Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста.
— Био је добар? — Одличан, господине пуковниче, и као човек и друг и као војник, одличан је био. — Пролазите! Пролазите!
Африка
То исто сунце што је на нашим ширинама добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за белца највећи душманин, једини непријатељ који га
„Ево, мислио сам, човек који је за ово кратко време био за мене што и отац, или брат, или друг, који ми је отворио своју мисао, коме сам поверио све што сам сматрао тајнама својих мисли, јер је било драго немати
Само један сат како је свануло. Бубу, једини стари друг, везан за гвоздену кантину у којој је кујна, ларма, изненађен оволиком брзином.
Све раздваја човека од жене а једино га сусрет сексова за њу везује. Човеку је ближи његов друг с ким је у истом тајном удружењу, с ким говори језиком који само мушки разумеју, но жена, са којом рађа децу и коју он
Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства. За црнца је његов друг једино нежно биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће
Изгледа ми толико тужан да се сасвим својски заузимам за њега. Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља.
Не, нема ниједне која би му се свидела. Други планинац без речи жртвује своје задовољство пошто га његов друг не може имати. Обојица ће се исто вече вратити у планину не искусивши велику радост вароши о којој су толико сањали.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је компањон фирме Валаски и друг, у Пожуну, која је, у то време, набављала српове и косе за Росију, из гвожђарница у Грацу.
Кад нас не буде било и кад дуж Дунава и Славоније оставимо празнину, Двор ће, и његов стари друг, гроф Харах, населити тамо Елзашане и Лотрингијце, као да нас никад овде није било.
Бригадир је постао: Константин Николаевич Јузбаша. И његов друг Родион Степанович Пламенац. То нису, сви ђенерали, који су ђенерали постали. Чему их ређати?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЉУБОМИР (прилази му): Умирите се! Стишајте се! Све те ствари у првоме тренутку изгледају страшније. ПАВЛЕ: Мој друг из детињства, мој школски друг, мој ортак у предузећу, мој нераздвојни пријатељ... ЉУБОМИР: Господин Новаковић!
Стишајте се! Све те ствари у првоме тренутку изгледају страшније. ПАВЛЕ: Мој друг из детињства, мој школски друг, мој ортак у предузећу, мој нераздвојни пријатељ... ЉУБОМИР: Господин Новаковић! ПАВЛЕ: Да, он, он!
ПАВЛЕ (погледа око себе): Па онда, и ова друга господа. Мој друг и ортак, на пример...? НОВАКОВИЋ: Ми смо се, господине, растали још за вашега живота!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мама је била бледа, а очи су јој изгледале угашене. Друг директор је ћутао неко време, а затим је, не гледајући ни у маму, нити у било кога, рекао да се чистим из његове куће.
Наставио је да говори о рату на начин којим је јуче говорио друг директор, мој очух. Била је то крвава и света ствар, тај рат.
— ловила ме је, на најнеочекиванијим серпентинама душе, моја савест. Збиља? Друг директор твој очух тврди да ћеш бити пропалица. Нешто слично тврди и господин твој отац.
На самом врху пешчаног спруда, сав умотан у кремове за сунчање, пекао се друг директор с Драганом и Јасмином. Све троје правили су се да ме не виде.
- опет сам видео како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко читавог лица прелива страх, док ја и друг директор стојимо један насупрот другом, а мамина хаљина почиње да се тресе као да је маларичар.
Причала је застајкујући, али закључак свега је био да је Стојан колосалан друг итд. итд. Хтео сам да је питам да ли би он то био и да има нешто ужа рамена, али има ствари које није згодно да питате
Наставници и ђаци држали су говоре и плакали. Био сам добар ђак. Добар друг. Дечак у кога су се полагале велике наде и син дивног, уцвељеног оца.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Откуд ви, господар-Чамчо, овде? — Милостиви іллустріссіме доміне, ми идемо у Кракову на вашар. Ово је мој друг трговац. — Седите. Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна. — А за продају носимо нешто фина вина. — Баш фина?
У ношњи је био прави дандy, у понашању гентлемен. Добар, искрен друг, пун пожртвовања за свог пријатеља. Једну је имао слабу страну, а то је да је слабо учио, но професори су му, због
Кречар иде Чамчи да се истужи, а сузе му низ образ роне. — Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! — Па једаред морамо умрети. Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам. Шта ћеш више?
— Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? — Би’. — Би л’ пошли за мене? — Пошла би’. Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице. Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. — Ја вам дајем руку. Пружи јој руку.
цамараде) — друг, пријатељ Цампаніле ді Сан Марцо — звоник цркве св. Марка (у Венецији) каноник (лат. цаноницус) — у католичкој
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
п. Итак, в сербской культуре реконструируются две взаимно дополняющие друг друга модели: мифолого-магическая и бытовая.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
помпезним стубовима, а иза њега обасјана лица младих ишчезлих жена у тамним хаљинама, заборављене премијере и мој друг Сеад — професионални статиста у гомили протува, дангуба, педера, лезбијки, сиротиње, ловаца у мутном и осталог света
— Добро, реци ти Жики чиме се тамо, у ствари, бавиш? – пита га стари друг и сипа нову туру пића. — Нас двојица — каже Жан Жик — бавимо се истим послом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Владици то не може бити криво — рече сухо Крцун. Јанко бјеше увјерен да му је друг, поред све искрене оданости владици, у себи додао: „Питамо ми за то владике и патрике?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
бриге и мртвоузлице (неразмрсива питања); пожмиреп (притуљенко, потајни лупеж); довукљати се (полако се довући); дост (друг); зеричак (малчице); бити кан (бити намеран); врлетни и завозити кум (незгодни својеглави кум, чије је понашање
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као и његов друг Глигорије Трлајић, Стојковић се није одродио но је стално остајао у вези са Србима, ревносно радио на српској
Умро је готово сасвим заборављен. МЕДО ПУЦИЋ Банов друг и пријатељ, дубровачки властелин Медо (Орсат) Пуцић родио се марта 1821.
БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ Друг и пријатељ Бранка Радичевића, »једна од првих и највећих планета сунца Бранковог«, Атанацковић је у српској приповеци
оскудно је живео од књижевног рада, и у беди умро у Новом Саду 5. јануара82 1868. Студент у Јени и Халеу, друг Јана Колара, он је ђак Јернеја Копитара и Вука Караџића, који га је увео у лепоте народне поезије. Још 1837.
И он се зато придружио социјалним апостолима седамдесетих година, постао друг »нових људи«, и отуда у његовим приповеткама толико социјалнога духа.
У недостатку правих стручњака, Милићевић и његов канцеларијски и књижевни друг Милорад Шапчанин око 1870. године представљали су педагошку струку у Србији. ИСТОРИЧАР И ФОЛКЛОРИСТ.
Као секретар Апелације умро је 14. маја 1907. године. Готово вршњак и друг Војислава Илића, Митровић је пропевао под његовим утицајем. Од 1890. до 1907.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту они бију огњем из пушака, Не даду напред крочит ни корака, Па друг кад падне: „Ох просто му млеко! Да благо теби!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Да се бар колико-толико заштити од сељакова печална погледа, интендант се најприје обраћа момчини: — Како је, друг? — Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица.
Дјечаци се јагме ко ће прије до писма. Милорад је стигао први и радосно објављује: — Ево га! Друг Василије Бариловац, село Горње Калиње ...
Старина стругну дугим кожухом и растужено гргутну: — Јес видио, Душане: Василије, и то још друг! Како мене лијепо почитује мој унук. И антресу ми зна: село Горње Калиње, вели. О, жалости моја, и села се сјетио.
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек. То је ваљда био тај његов друг, Аритон. Марике није било. Сигурно је у кујни. И оца му није било.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они га добро дочекају и реку му: — Бог ти помогао, кад си нам друг! Он одговори: — Ваш до вијека остајем и за вас ћу мој живот дати.
Он одговори: — Ваш до вијека остајем и за вас ћу мој живот дати. — Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи? Одговори царевић: — Хоћу, штогођ ви радите то ћу и ја радити.
Чим га види, одмах га позна. То је био тивтиз, његов друг. Сврати га на дућан и понуди га да сједне. Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо.
га ухвати хајдук, а он онда дозвавши свога друга, који је био остао на путу, каже му: — Ходи, ухватио сам хајдука! Друг му одговори: — Кад си га ухватио, а ти га поведи амо. Онда му он каже: — Али неће да иде.
Друг му одговори: — Кад си га ухватио, а ти га поведи амо. Онда му он каже: — Али неће да иде. Кад му друг на то рече: — Ако неће да иде, а ти га пусти, — а он му одговори: — Пустио бих ја њега, али неће он мене!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тебе је доктор произвео, као и мене, и иако сам ја из једне стране, ти си из друг.“ На ово Перзерин баци се ђубром на њега и у јарости повиче: „Безобразниче, ти ли се усуђујеш мене бешчестити?
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.
СЕЉАК: Баш као што је мој. Стани, ниједна веро! МАРКО: Шта ћеш ти с њиме, чича? Он је наш друг. СЕЉАК: И мога магарца брат! Ниједне вере! МАРКО: Магарац је наш. Ти немаш с њим ништа. СЕЉАК: Сад ћу ја вама дати!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Већ у то време, друг Топ је преко свог нежног оца упознао најнапредније револуционаре, које је Тодор Топ често спроводио у Централни затвор.
је преко свог нежног оца упознао најнапредније револуционаре, које је Тодор Топ често спроводио у Централни затвор. Друг Топ се прикључио народно-ослободилачкој борби већ при крају 1945.
списак), где се потом укопао, друга Топа склањају са политичке сцене на мирније место, да би му се живци повратили. Друг Топ тако постаје генерални директор издавачког предузећа „Млади плам“, што је било пресудно за његову даљу каријеру
Већ прве године руковођења том угледном, данас већ ишчезлом издавачком кућом, друг Топ објављује свој први и посљедњи роман. Од овчара преко Каблара до писца и књижевника.
Том приликом друг Топ приређује коктел за велик број угледних друштвено-политичких радника, јавних личности и јавних женских.
Убрзо после тог догађаја, друг Топ одлази на нову дужност — постаје генерални директор филмског предузећа БАЛКАН-ФИЛМ.
Већ његов први пословни потез указује на правог филмског ентузијасту, коме домаћа кинематографија лежи на срцу. Друг Топ откупљује права на екранизацију романа Од овчара преко Каблара до Писца и књижевника од писца романа, а затим,
од писца романа, а затим, пошто је филм снимљен и приказан на матинеу у биоскопу „Јадран“ од десет до дванест, друг Топ уступа по веома повољној цени све његове копије једном приватнику са Вождовца, који од целулоида израђује
У сваком случају, ако у историји не буде неком неправдом забележен као функционер, јавна и друштвена личност, друг Топ ће у нашој литератури остати свакако први човек који је једанпут заувек ракрстио са преживелим остацима једног
би у ту сврху балзамовати његов велики нокат са малог прста (ствар која је приковала мој поглед и дух) којим је друг Топ годинама разрезивао приспелу пошту, секао шницле, а у току краћег и срдачног разговора са мном непоновљиво чачкао
Док је друг Топ везао свој монолог, нисам могла одолети да не бацим поглед на свеже откуцано писмо на писаћем столу.
Пошто ми је укратко изнео неколико поучних примера из свог живота, друг Топ развезао томе како су у његово време млади одлазили не знам ти ни ја где, негде где је бог реко лаку ноћ, а не као
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а
“ ИИИ Пролазе дани, трепери љето, срећни су Пијевац и његов друг, док једног јутра и Мачак, ето, спреми се у лов у далек луг.
Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!“ Узалуд Мачка дозива друг, далеко бјеше зелени луг. Стари се Мачак за ловом вије, Пијетлића свога ни чуо није. . . . . . . . . . .
чека, пролазе сати, ниже се ланац дуг; нада се мачку, славноме ловцу, рибару смјелом и морепловцу, бјеше му вјеран друг.
Ваздан га тражи весели друг, иште му неки прастари дуг. Пови се врба, заигра листом, откри се небо сиво, долети чапља и прва капља, пред
Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће. Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе, поспано жмуре, сањају топли Југ. А када ветра удари вал, њима се чини — пролети ждрал.
кричи у магли путница гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си друг, крећемо ноћас на топли југ!“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!
Везе од прича чудесан круг, да само не би заспао друг. Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка . . .“ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?
Пут је планином опасан, дуг, али је Борка постојан друг. Голорук момчић кроз таму јаше, носи прутић у руци, нит пушку има, нит сабљу паше.
Ту месеца јуре седам. Врти ми се кад их гледам. Све пристиже друга друг, начинили сјајан круг. Марс бојовник, то се чује, своје сабље да не кује, већ тугује.
Нато ће борац без десне руке, гледајућ сетно свечани круг: „ Заједно школске прођосмо дане, он ми је био најбољи друг. На сваки напад, на поглед зао, испред мене би, штитећ ме, стао.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Постао је као дете. — Диван младић. Треба му рећи да ми је жао што је пропатио. — И још како! Ја сам њин најбољи друг и ми сви кажемо да је он најбољи међ нама. Ви сте га познавали?
Имао сам утисак да га познајем давно. — Ја сам њин најбољи пријатељ. — Јест, то је наш најбољи друг. Он се ове године вратио из марине и не раздвајамо се никада као да смо браћа. Он је крстио Пипову млађу ћерчицу.
— Поздравите господина. Чекали смо да вас види. — Како се зовеш, плавојка? — Ивона. — То јој је овај наш друг Пабло наденуо такво име. Он је био кум. Неки који су били у морнарици, крштавају тако девојчице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
има их много... видећете. Покрај мртвог војника седели су рањеници. Та он је био њихов друг, доскора је био жив, и зар да га баце као ствар поред пута... А колико је тек мртвих пред нама.
— Господине капетане, јако жалим што ми нисте друг, па бих вам рекао нешто — упаде Душан. — Црње и горе ми ништа не можеш рећи, него ово, да се вратим натраг.
Али и онако у ходу очни капци ми се склапају. Застанем и осетим удар коњске главе о своја леђа. И мој верни друг „Дангубан“ спава идући за мном...
— Ајде, молим те, откотрљај га иза куће, и бака ће те частити. Почех да оклевам, јер може наићи мој друг... — Видеће твога коња, па ће и он свратити — мисли логично баба.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
хе-хе-хе ?... Какав вам је ово колега? — Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, престиже га
Прави, најбољи друг, па то вам је... Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли: осећаше само како јој се крави лед око срца, што се
Баш ће бити да се њему смеју. То га опет збуни. — Какав си то друг, болан... Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар — Заборавих...
Та он јој је ипак друг, то исто што и она. Сутра се то може и њој десити. — Молим вас... Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као
па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, гледајући тупо како Друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. — Шта радиш ово, за име Бога!
Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.
— Нема. Веља добио... — Чула сам све, прекиде га она. Какав је то Влајко Пецић, што долази на Вељино место ? — Наш Друг... Онако је некако... чудан. У свему је оштар и одсечан.
Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла ; јер није ово полицајац, него његов добар друг... Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!
А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...
Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва. — Шта ћу, знате!... Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима... Оно до душе признајем...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
- дугуљасти рубац (марама) од финог веза (памучног платна) извезен златом наједном углу јазиџија - писар јаран - друг, пријатељ; драган јектати - пуштати јек, звук из себе, оглашавати се, одазивати се јеком; викати; јечати, стењати
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био професионални клуб фудбалера и мој најбољи друг у њему био је металац Сидон. Ја сам у његовом друштву упознао и језик, и кућу, и породични живот радника.
Ја се, из те антологије, сећам песме Спомен на Руварца и сматрам ту песму, и сад још, за најлепшу песму XИX века. Мој друг, у Темишвару, Душан Таназевић, носио је ту антологију са собом и у рату. Он је са том књижицом и погинуо.
Међутим, био је добар друг и ја сам заволео његову кућу, и на Ријеци, и на Крку. На Ријеци, он је имао роман са једном лепом девојком, о којој ћу
Он прегледа моја документа и смеје се мом излету у Италију. Размешта ме у једну чету, којом командује један мој друг из Темишвара, са којим смо се играли у детињству (Рајтер Шандор).
* Почетком септембра, године 1918, опет сам додељен у батаљон који одлази у Италију. У чету коју води мој друг из детињства, кога сам мало пре поменуо. Фарбају на нама, у сиво, све што би могло да блесне на сунцу.
Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства. Он ми довикује, смешећи се, нешто. Одлази преко моста. Никад га више нисам видео.
То је био наш први литерарни часопис који је после рата, после првог светског рата, покренут у Београду. Тај мој друг био је Илија Петровић, преводилац Бајрона.
Вулић ми онда честита и каже да је то одлично. Међутим, излазећи, мој друг, Ксенија Атанасијевић, каже ми, тихо: „То ћете, Црњански, скупо платити!
Загледан у мрачне прозоре, сећао сам се како ми је мој друг описивао неке снежне планине Урала, где је провео годину дана у заробљеништву.
Помислих: гле, како никаквих веза нема у свету. Ето, тај мој друг волео је ту жену, а она је остала негде далеко у некој завејаној кући, сама, у Тоболску. Ништа не може да се задржи.
Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене. Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу.
причао било је како је са Дучићем био калфа, у једној радњи, и како се био заљубио и верио, а како га је његов најбољи друг, Дучић, да се уклони, од те девојке, молио. И Дука се у њу био заљубио.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја сам доктор права, али то кријем и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу. Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити, па
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак... То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на
Он и не обрати пажњу на то. и поче даље да чита, али га друг, што седи до њега, јако повуче за рукав и рече: — Излази, прозван си! Он изађе без икаква осећања.
— Какво је ово друштво?... Откуд наши овде... и ти? – прошапта он. — Жени се Стојковић... наш друг, сећаш се,- одговори официр гласно и осврте се.
за вашу Кају, она му је — вели — једнако у памети, он зна да она нема пара, нити он то тражи, њему треба само добар друг, а ласно ће се стећи само кад се хоће.
две су му жене умрле а оставиле му четворо ситне дечице, па је рад човек да узме сироту девојку која ће му бити добар друг, а деци добра мајка. Он није богзна каквог имања, но није баш ни сиромах.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сељаци с југа, друг до друга, као на смотри, или у строју: ту свако крчми башту своју. Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у
” И одлази весели синак луке, Олуји брат, галебу друг! ...Да, на прстима дедине леве руке Нокти су подсечени чисто, у круг, А на десној избиле канџе и куке: По два
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из детињства. — Па шта ми ради мој Митица? Где је? Здрав ли је?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тамо, где истина свршава се круг, Наша стара љубав биће нова драж, И великих снова највернији друг На међи где лежи истина и лаж.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „И друга је, брате!“ рече му друг. „Постављене су оне кости добро, и обавијене како треба! Гомила, брате, видиш како се слио!
„Јесте ли уморни?“ започе он. „Вас, вас сагт ер“, запита официр. Друг му преведе и одговори сердару: „Па нијесмо,... тако... средње!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров. Тај уме и из воде сув изићи.
— Нужда закон мења. — Потреба закона нема. — Свак је себи најпречи. О ДУГУ — Дуг је зао друг. — У зајам — у најам. — Гдје се дуг укопити, ондје рђа царује. — Дужан кесе не веже. — Стари дуг — нова закрпа.
— Дај ти мени плачидруга, а певидруга је лако наћи. — Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга.
— Дај ти мени плачидруга, а певидруга је лако наћи. — Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга.
— Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа. — Тежи је рђав друг него дуг пут. — Са злијем се немој садружити, јера ти се хоће сатужити. — Ко се у мекиње меша, изест’ ће га свиње.
— Боље је с мудрим плакати, него с лудим пјевати. — Ако је ко луд, не буди му друг. — Ко с вуком другује, научи се вијати. — Уз криво се дрво и право искриви.
па га ухвати хајдук, а он онда, дозвавши свога друга који је био остао на путу, каже му: „Ходи, ухватио сам хајдука“, друг му одговори: „Кад си га ухватио, а ти га поведи амо“. Онда му он каже: „Али неће да иде“.
Онда му он каже: „Али неће да иде“. Кад му друг на то рече: „Ако неће да иде, а ти га пусти“, а он му одговори: „Пустио бих ја њега, али неће он мене“.
— Овако се разговарао некаки поп с некакијем Радом на исповијести. Ил’ ћеш ђе гледиш или ђе мислиш? — Питао друг зрикава човјека који је био измахнуо сјекиром да удари свињче које је он држао.
— Казао некакав који је харајући цркву стао каљавим ногама на часну трапезу да дохвати кандило, па га друг опоменуо на то. Нек’ носи бисаге, кључ је у мене. — Казао Грк кад су му хајдуци однели бисаге.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А он му у страху одговори: „Путник из далеке земље, и ваш друг.” На то му старац одговори: „Ако си наш, треба да се побратимиш са мном, ако желиш срећан да будеш.
“ Они га добро дочекају и реку му: „Бог ти помогао, кад си нам друг.“ Он одговори: „Ваш довијека остајем и за вас | ћу мој живот дати.
“ Он одговори: „Ваш довијека остајем и за вас | ћу мој живот дати.“ „Хе“ веле „кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?“ Одговори царевић: „Хоћу, штогођ ви радите, то ћу и ја радити.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се невезане реченице чују у кафани само онда кад неко отвори врата.
ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим! (Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице! Зајдно смо ишли у занатлинску, били смо сјајни другови, пар екселанс!
СТАВРА: Онај са говорнице, што преко њега пролонгираш, и што му улазиш без лектимације! ИКОНИЈА: Друг Вилотијевић! МИЛЕ: Мој, због чега мој? Шта тим оћеш да кажеш? СТАВРА: Сам си се фалио да ти је школски друг!
МИЛЕ: Мој, због чега мој? Шта тим оћеш да кажеш? СТАВРА: Сам си се фалио да ти је школски друг! МИЛЕ: Онај фракционаш и вербалиста? То је обична чаршинска дезинформација! Е, брајко мој!
Сад је смењен један фракционаш, и то задрти, а знаш ко долази на његово место? Илић, друг Илић, одличан кадар, проверен! Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како можемо друг другу угодити, тихо, мирно и љубезно између себе живовати и дне житија нашега, колико је могуће, облекчати и усладити,
Овчари семартонски, од који[х] неки су ме и познавали, на[х]ранили су нас млеком и скорупом. Мој друг, које од пута, које од прошасте ноћи неспавања, крепко заспи; а ја се попнем на једну унку, и почнем гледати к
Био сам већ утешен, кад ми се пробуди друг, и, расуждавајући да сав мој плач ништа ми не помаже и да не ваља време губити, метнемо се на пут и дођемо у само вече
” Иг[уман]: „Што ћете овде?” Ја: „Наумили смо покалуђерити се. Иг[уман]: „Имате ли ви оце и матере?” Ја: „Ови мој друг има матер, а ја сам без оца и без матере.
У Шклову, 1788. ИИ ЉУБИМИ МОЈ! Верни мој друг Атанасије пребуде са мном у Загребу шест дана и, видећи ме намештена при добрим људма, седми дан отпратим га до преко
Такове вриске жена и деце не би[х] рад већ у животу чути. Мој друг Максим и ја нисмо о себи ни мислити могли, сматрајући на страх и жалост родитеља о дечици њи[х]овој, и да није корабаљ
Овде отпочинемо сву светлу седмицу. Намери се корабаљ за брегове Епира, куда мој љубезни друг желаше поћи чрез Јоанину у Тесалију, а мени би одатле ласно било превести се у Корф.
„Мени не би противно било”, рече ми мој друг, „једну годину овде провести.” „И ја ћу с тобом“, отвештам ја, „навластито да би чрез тебе к већем совершенству
Советује ме и заклиње верни друг да нипошто не прелазим у Турску земљу пре него се мир закључи и док не видим исте Хормовите у Корфу, ибо делфински
” Преноћим у дому ујака моји[х], Павла и Ђуке, и сутрадан пођем к Чакову. Љубими друг мој, ја се не би[х] усудио ком другом кроме теби овако дугачко писати писмо.
Јесу ли они владетељи живота и смерти и могу ли друг друга од смерти избавити? Али су свети оци тако узаконили! Ти исти свети оци, који су то установили, били су пустињици
Љубими друг мој, није јело и пиће што се цени и похваљује; ако ће, не знам колика и какова деликатна, вкушенија и пића данас човек
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а? Добро си учинија, Јерковићу! Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...
Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело, паприка у вину...
Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка које је фра-Боне. — Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. Зар су ово бодули, помисли.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг. Опрости сенци што те прати И ветру што те у круг води. Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна колико је ишао? На каменитом путу месец му је био једини друг. Налик на сребрни точак и он се, као и дечак, с муком пењао ка врху планине на коме их је чекао патуљак.
А и зашто? Ако постоји Принц облака који се у сутон спушта и усамљеним дечацима постаје друг у игри, што ја то не бих могао бити? Ионако сам стално сам...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека К'о друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче, и у болу грца.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Чудо ми је - свемогући рече војводама неба свештенога - ђе ми у двор с вама није доша друг вам чином једнаки, Сатана, јер сте често скупа долазили ка небесни војеначалници.
Ми вјечиту срећу уживамо; Сатана је, наш друг блистателни, на својему остао престолу, међу своје велике полкове њихан хором бесмртне љубави.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но ја не бих желело да будем толики мудрац“. „Драги мој Аристотеле“, рече му један старији друг, „и наш учитељ не беше некад, у својим младим годинама, мудрац те врсте.
Тим језиком разговарали су опат и његов гост. „Е баш ми је мило“, понављаше опат, „што те мој друг Лука упути право мени. Добро ми дошао, млади докторе, осећај се овде као код своје куће!
Но не хтедох их примити“. „А како се држао четврти друг по струци Вашег мужа, гроф Бертоле?“ „Беспрекорно! И њега би, као и мога мужа, разнела олујна револуција да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Господо — шепртљао је нешто мој друг решен да сузбије неочекивани препад (што се тиче мене ја се нисам мешао јер су мени и мојој нервози баш годили оваки
И ја сам одмах био начисто да су новодошавши врло лако однели победу. Међутим, мој друг, свакако постиђен и увређен, дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах затим она прилика што нас је пронашла
Без сваке воље за разговор, мој увређени друг и ја покушасмо да спавамо. Али покушај овај, бар што се мене тиче, оста узалудан, јер оне три прилике које прво уђоше
Ја нисам комунист, још мање анархист, нити ваш друг. Толико сам вам хтео рећи, једном засвагда. Ја... ја бих хтео али не могу.
јасно само детаља: да је студенткиња, после оних речи што јој је упутио човек, смртно цикнула, тако смртно да је мој друг посланик, иако апсолутно неумешан у аферу с новим торбама, инстинктивно пружио руку за флашу с коњаком, да јој је ову
којешта на један невиђено задовољан начин риђи пешачки потпуковник, атлетска фигура и велики четкасти бркови, класни друг пуковников, а „на здраво“ га заболео табан, па га читаву годину дана гадно спречава да се, поред најбоље воље, врати
У неким ретким приликама, у извесним односима он је, истина, предан и одан, осећајан, друг и пријатељ, али у суштини, у дубини, откривен у свима приликама, он је себичан, саможив, он је себи најпречи.
Тај Лазар Пардон (пре познанства с њим, нисам ни слутио да и овакво презиме постоји), мој, дакле, ратни друг предао ми је, пре равно пет година, а по једноме лицу, овакво писмо: „Поштовани господине друже, ако случајно сазнате
— Е, па кажи — одобрава народ. — Ево да вам кажем, и казаћу вам, браћо моја — одушевљава се мој друг. Браћо моја, игра се природа заиста, то могу да утврдим. Некоме да велике уши, као у магарца, но ретку памет.
Били смо сами. Љубичасти сумрак увелико је падао. У ходу, узимајући ме присно под руку, мој друг прекиде ћутање: — Не волим да гледам — рече он — ово камење, плоче и ове споменике под чијом тежином, у разним фазама
И тако се поздраве и растану. Па се ту у Шапцу налазио још увек стари његов друг Мија Беамтер, из чијег је он забрана, а за своју филијалу, лиферовао оне природне левче, па Икета с њим проводи сваки
Међутим има нешто што досад никад нисам износио, а о чему данас знамо само нас неколицина, у које спада и мој стари друг Бранко Поповић, професор Универзитета.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Смрт. Вјечита мисао. Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи. Притајена клица свијести у нашим заборавима.
Између часова трчао сам к њему и читаво вријеме одмора држао га за руку. Но убрзо ме привукао нови друг из клупе. Присно смо се спријатељили. Сматрао сам правом цпећом што ме је нови размјештај намјерио баш на њега.
Не, то није био стид. Страховао сам само да му се мој нови друг због тога не подсмјехне. (Тек, каткад би ме подишла помисао: не вриједи ли то страховање колико и сам стид?
Господин, богами, ниси. „Друже Радивоје”? — ниси се (с оном цигаретом, одмах првог дана!) показао баш ни много друг. Осим тога, то би ти се могло учинити као некакво подилажење. А то не волим, никако не волим.
У ошишаној коси повише чела има мали ожиљак, вјероватно још из дјетињства. То га је ваљда друг у игри „смјерио бабуљем”, а њега облила крв, па се завукао у лужину и ударио у плач.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим.
Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац. Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја... сеткаримо помало, ет’ .
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они га добро дочекају и реку му: — Бог ти помогао, кад си нам друг! Он одговори: — Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати.
Он одговори: — Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати. — Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?
Везировић не хтједе слуги уз нос, јер је богме на путу пречи ваљан друг но и отац и мати, те пристаде да ту коначе. Пошто отоварише, одведоше кириџије коње да пасу, а слуга товаре сложи
и прије ти је био рекао да не ноћивамо гдје нас акшам затече, па смо ми ноћили и није нам, богу хвала, ништа било. Друг је пречи на путу од оца. Везировић слеже раменима, те отоварише.
га ухвати хајдук, а он онда дозвавши свога друга, који је био остао на путу, каже му: — Ходи, ухватио сам хајдука! Друг му одговори: — Кад си га ухватио, а ти га поведи амо. Онда му он каже: — Али неће да иде.
Друг му одговори: — Кад си га ухватио, а ти га поведи амо. Онда му он каже: — Али неће да иде. Кад му друг на то рече: „Ако неће да иде, а ти га пусти“, а он му одговори: — Пустио бих ја њега, али неће он мене.
ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ! — Шта си се замислио? — упита весељака његов друг. — Мишљах, да хоће свак на свијету умријети, како бих лијепо живио, јео, пио, дјевојке љубио и свакоме заповиједао!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И обнови дане што подижу живе. ПО ГРОБОВИМА Ја немам сузе за оне младиће Што су остали кланцима и пољем; Све друг до друга као једно биће, К'о једна жртва нараштају бољем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Повереник Ратерфорд и његов млади нећак, мој добри школски друг, Џон Армстронг Чанлер, поздравили су ову моју одлуку и обећали ми сву помоћ потребну за остваривање моје намере.
Никола никад није срео моје америчке пријатеље којеје позвао да дођу са мном, али је о њима доста чуо. Мој школски друг са Колумбија колеџа, А. В.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Пусти!... — одговори он нехајно. — Ја се празан нећу враћати; у свијет ћу поћи...Видим ја што је: најгрђи је друг невоља, а код нас је има колико те воља... Гдје је корисније, ту је најбоље...
—Почекајмо још! — вели стари рибар. —Ванка има још мртвога мора колико год хоћеш, — одврати млади друг му. — Море вара...
Ја потегох што сам боље могла, а оно двоје, док им друг паде, — побјеже. Послије та увезах конопима, па га оставих да гладује, док смалакса...
Она сигурно мишљаше, пошто сам био његов добар друг, да морам о њему што знати. А варала се, јер ми већ давно не бијасмо заједно, па тако охладњесмо један према другоме.
Једном, код читања те књиге која му беше постала веран друг, затече га настојник. Прочитавши наслов, срдит истрже му књигу и ошамари га. Узбуђен, сиђе у двориште.
— Куд те неста, јадан не био, тражим те! — гурну га друг му Лазо. Илија се окрете, погледа га својим бистрим и светлим очима и надигне капу са пространога чела.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поред песника који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко Јапана и Енглеске.
Два повратника из рата, песник и „један друг“ из објашњења „Суматре“, у роману Дневник о Чарнојевићу паралелно су развијена као приповедач Рајић и његова сенка
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Молим дотичну персону да се не искашљује! ВАСА: Сојо, не искашљуј се! ДАЦА: Због науке, дабоме. Она и један њен друг заједно су се спремали за матуру, па завукла се деца у собу и по цео дан учила, убише се учећи. Па после...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Добар друг” је, са својом паралелном причом о повратку из рата „преко Јапана и Енглеске”, несумњиво књижевни двојник упоредљив с
налази асоцијативно везивање веома удаљених предела у свету помоћу паралелних људских доживљаја: „Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом мозгу.
П. ), сећао сам се како ми је мој друг описивао неке снежне планине Урала, где је провео годину дана у заробљеништву.
Поред самог Црњанског дат је „један добар друг”, а поред Рајића „један младић у свету” (Чарнојевић). И, што је овде за нас можда најважније, слике потекле из
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И цвет ми био цветан, И зелен беше луг, И ја у њему сретан, И друг ми беше друг. Нису ми биле мучне Братинске здравице, И могô сам поднети И мало славице.
И цвет ми био цветан, И зелен беше луг, И ја у њему сретан, И друг ми беше друг. Нису ми биле мучне Братинске здравице, И могô сам поднети И мало славице.
Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој! На груд’ма твојим никад Нека не почине Веран ти друг! Приђе л’ ти срце које, Нек приђе празно што је, Баш ка’но и твоје.
Петровић, Растко - АФРИКА
То исто сунце што је на нашим ширинама добри и мили друг, под чијом се топлотом пријатељства расцветава наша крв, овде је за белца највећи душманин, једини непријатељ који га
„Ево, мислио сам, човек који је за ово кратко време био за мене што и отац, или брат, или друг, који ми је отворио своју мисао, коме сам поверио све што сам сматрао тајнама својих мисли, јер је било драго немати
Само један сат како је свануло. Бубу, једини стари друг, везан за гвоздену кантину у којој је кујна, ларма, изненађен оволиком брзином.
Све раздваја човека од жене а једино га сусрет сексова за њу везује. Човеку је ближи његов друг с ким је у истом тајном удружењу, с ким говори језиком који само мушки разумеју, но жена, са којом рађа децу и коју он
Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства. За црнца је његов друг једино нежно биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће
Изгледа ми толико тужан да се сасвим својски заузимам за њега. Његов друг, који би се задовољио потом било којом, красан, весео младић, посредује такође за пријатеља.
Не, нема ниједне која би му се свидела. Други планинац без речи жртвује своје задовољство пошто га његов друг не може имати. Обојица ће се исто вече вратити у планину не искусивши велику радост вароши о којој су толико сањали.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Између осталих с наше стране ту погине од черкеских ножева и мој добар познаник и врли друг руски потпоручник Штробиндер, с којим сам неко време заједно служио као четник у Протопоповљевом добровољачком одељењу.
— Не, то није тако. Прво ја не говорим овде с редовом, већ као ваш друг по занимању. — Ви ваљда знате да се и ја бавим новинарством?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Шатори се забелели као печурке. Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце. Наиђоше неки војници, те их запитасмо за извор.
Онда забаци руке на леђа, па ће рећи: — Зар мене, богати, Светиславе? Мој школски друг... Али шта да му радим. Да ми је рођени брат наишао сатерао бих га у ред.
— Ко их одређује да се смењују? — запита мој друг артиљерац. — Они сами. Прекаљени су то борци. А спавају као зечеви. Истина, пуцањ пушака их не буди.
Због тих несрећних аероплана није хтео ни белу блузу да понесе. Потпоручник Милан, мој друг из пука на почетку рата... Одавно се нисмо видели.
— вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“... Слушај, да ми право кажеш: шта би радио оној црнки, да ти некако падне шака?
Срећан је и озарен. Прича нам како је овај руски капетан, Сергије Николајевич, његов друг из кадетског корпуса. Били су одлични пријатељи. И каква случајност да се сретну сада, после десет година, у Водени.
— Редак је такав. У хиљаду један од тих старих војника ако је жив — вели наш друг пешак. — Има читавих пукова који су се из основа обнављали људима по три, четири пута.
— И он прати војнике у село да му нађу мачку. Кад је он отишао, оставио ми је њу у наслеђе. Она је сада мој друг. Оставио сам мачку и наслонио се на сто. Командир укрсти прсте и рече: — Ево, дакле, зашто сам ја тражио осматрача...
Војници нас поздравише. Мало ниже командир проговори. — Ето тако... Био је добар друг. За собом је оставио жену и дете. Страшно је то кад се помисли да они њега ишчекују, надају се, а он лежи мртав.
Мој пријатељ оде по кола, а ми остадосмо сами. Тхе!... Познанство на силу, случајно, где је мој друг заинтересован. Ја сам био од споредног значаја... Бар за овај моменат. Нисам просто знао шта да разговарам...
Вероваћете кад вам кажем да сам уморан... — Али то вам није ништа сметало да чекате на ред, кад вам друг изиђе. — У заблуди сте... Ја сам пошао — одговарао сам збуњено. — Она вам је сестра? — Могуће...
— приђе прво старијој, заврну јој рукавицу и пољуби руку. Поздрави се и са млађом. Затим се окрете према мени: — Мој друг, који је сада дошао са фронта. Учини ми се као да чух лако: „Ах“! Поздравио сам се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно. Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна. Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити.
се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу шапташе. Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље!
Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме судбине су мира! Внезапу јој друг предстане у одличној ризи, Кога истом стазом воде подобни подвизи.
Ми друг друга магновења старамо се бљусти, Угађати себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека,
— Гле, гле! добродетељ нит’ Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је? — Она Верни свуд ће ти бити друг.
мама и памети, Нек преда мном слуга клапа, Да ми тавну ноћ просвети, А ви ћете, хер фон Круг, Бит ми ноћас верни друг. 1844.
Не знам! Усамљен тражим луг, Покоја нигде немам, Плач ми је верни друг. Од првога огранка Тих боравићу сан Док тамна ноћ не сагна У море кивни дан.
Сама остах в жалост. Вожди моји пали, Царије и књази, Бен в друг возридали, Скончали сја блази: Преселих еја в страни С чадми разогнани.
Волем српске Милице Верни бити друг, Нег’ у туђе краљице Светли доћи круг; Љупки Милке поглед сам Свети раја ствара храм, Вели славног рода син, Славни
И бјежим - куда? - не знам, Усамљен тражим луг; Рокоја нигђе немам, Плач ми је вјерни друг. Ах срце не мучи ме. Ах, дај ми само мир, Јер љубит ја не смијем Нит дочекати пир.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Рану? А ко је рањен, дијете, ко? БОГДАН: Наш један друг — Па ако рану умеш познати, Ево је, старче, па је погледај. СТАНИША: Не боли више — Тек нешто мало крви истече.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Па како друкчије да се убије време ако се старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг. Једе, а поједене неманска већ утроба их вари зле у гору крв.
А свићем са зорама, а с вечери сетно нестаје ме за горама. 4 И немо из твари тугом објави се друг. И тугом зацвркуће тица и зазелени луг.
5 И секира кад љуто засече дуб: и јагњету вук — кости кад млави зуб; немо све свему тугом верни остане друг. 6 Слобода робу — одбегнем далеко, а све дубље ту.
8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’ телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, давид да рече: „Горе Гелвујске, дажд
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.
— позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. После би већ, као увек, око ручка навирила баба. и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе.
би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је обичај, требало је само неко, нарочито који његов друг, старији, у годинама, то само да запева, и Младен би заиста био некако расположенији...
Ћипико, Иво - Пауци
и ја сам пратио цијелу ствар. — Пусти, бога ти! — прекиде га друг у игри. — Пази на карте, ето и сада си погријешио. Пусти беспослице!... ...
Ти знаш читати? —упита газда. —Знам нешто срицати, и то штампано ... —А гдје си научио? —Учио сам; показао би ми друг по које слово, па бих га урезивао, у планини, у кору од стабла, док бих га утувио, па тако удри данас, удри сутра,
Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! — Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. — Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! — Ча ће говорит' проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вођа изасланства, племенити госпар Бунић, дочека нас најљубазније. Кад му се претставих као присни пријатељ школски друг Геталдићев, он се врло обрадова.
“ - „Којешта!“ рече мој друг. „Ваздушна полазна станица била би саграђена, у виду торња или моста, над каквим језером, па би се прва танад избацила
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То је с неба дато!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ЧИН 27 ТРЕЋИ ЧИН 54 ЧЕТВРТИ ЧИН 68 ПЕТИ ЧИН 87 ТАШАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕВАЊЕМ) ЛИЦА: МИРОН, некадашњи друг Ташанин, а сада калуђер, варошки свештеник и владичин намесник ХАЏИ РИСТА, првак хаџија, побратим Ташаниног свекра и
МЛАДЕН, отац Ташанин, баштован-пиљар и горди таст најбогатије куће САРОШ, певач, мухамеданац али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Риста је писао сестри дугачко писмо; као узгред јој је јавио да ће их посетити један његов друг из Будима, столар са самосталном радњом, који путује послом. А оцу је писао Риста о тој истој посети мало отвореније.
Бранко дакле започе: — Ја сам сав у моме историском раду. Песме, јок; приче јок; како лепо каже мој друг Србијанац из села око Ниша. — Друго сам хтео, Бранко.
Молила је ваљда и она кадиш, сирота жена, усамљеница с једним јединим сином. Карта је зао друг, карта сеје раздор и мржњу и свако зло. Јова и господин Тома завадише се при картању.
— Ништа не брини, само иди. И не чини нажао Павлу никада. Ти си њему најбољи друг и брат, и он то зна и кад спава... Зближавајте се још...
професор историје узима под руку старог професора историје, осветљава пут фењерићем, и слуша како му стари учитељ и друг исто оно понавља на мелодичном грчком језику. И то је нека радост.
Чувајмо децу! Опростите ми што тако говорим; ја сам учитељ и друг мале деце, ја знам како су заплетени и осетљиви животићи мале деце...
Јеси видела Замфирова сина? постао ортак Матићу. Фирма гласи: Матић и друг. Фирма је Србин, а Грк, који друкчије разуме посао него Матић, он је ортак без имена.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — друг, пријатељ КАРУЦЕ (итал. царозза) — кочија КАСАТЕЛНИ — који се нечега тиче, односни, дотични КАЧЕСТВО — својство, осо
« СОВЕШТАВАТИ СЕ — саветовати се СОВРШЕНИ — одрастао СОДРУГ — друг, пријатељ, побратим СОЗДАНИЈЕ — створење (созданије божије) СОИЗВОЛИТИ — благоизволети; дати своју сагласност,
σωρείτηζ) — верижни закључак (термин из логике за врсту силогистичког закључивања) СОСЛУЖИТЕЉ — друг у служитељском послу, служби СО ТИМ — с тиме, на то, онда СОЧИНЕНИЈЕ — књижевно дело, састав, расправа СОЧИНИТЕЉ —
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да је то био мој друг, који је био још гори ђак но ја и са којим сам ја, за време приватних часова, играо мице а на крају месеца делио
Било је и других који су, учећи математику, потпуно забрљавили. Један мој друг, неки Ненад Протић, назвао је основаоца француске династије Људевитом Катетом и упорно је остајао при томе да су сви
Мој један друг, који је такође написао свега две песме у животу, много је боље прошао, али је он првом песмом честитао седамдесетогоди
Тај мој друг није морао издржавати никакву дијету, већ је успешно наставио писање стихова, те ено га и данас још пише стихове за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А-ха!... Кипислцауф!... А ко је први покренуо? — Ја имам права да као друг замерим, а што ти после удешаваш адвокатски, за то сносиш одговорност ти, и овај твој побратим.
Одмах нам приђоше две... „Капеле“... „Гробље!“ „Калисперос“ — рече једна. „Типота“ — вели онај мој друг, пешак. — Аврио! — добацих, не би ли им ставио до знања да иду. Оне су разумеле.
Она, мој мали друг... Гордана. Старијим друговима то не бих смео рећи. Они су давно изишли из дечачког доба. Понесени узмахом година и
Она слова као да су ми заиграла пред очима. Понављао сам: Милутин Јанковић... Милутин, Милутин „Уча“, мој добри друг још од почетка рата... Нема га више... Умро је без јаука, без иједне поруке, тихо... Сузе су ми навирале на очи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ни погађати не морам; ја држим њену руку у својој, и то је довољно да је цео ток њеног живота скренуо новим правцем. Друг ми је узнемирен, збуњен, неповерљив; спуштам му руку на раме, и што је рука та отежанија све је смиренији, све му је
Ни једна линија, ни једна сенка сећања: сам Огањ. Јао, Боже, јао, он ми је био друг; јао, Боже, јао, та ја сам га волео. Ево гологлав, крв се слива из мојих уста. Дижем ову унакажену руку теби.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
га унук ојађено гледа, питајући се у себи како деда не схвата да је Сребренка најлепша риба на свету и његов најбољи друг?
причу о Принцу облака који лута небесима, а кад се сунце почне спуштати ка земљи силази и усамљеним дечацима постаје друг у игри. Можда је незвани гост тај Принц? — Реци ми станујеш ли на облаку?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тако на врата суморног ми срца Сјећање једно удара и чека Кô друг и сабрат, као душа нека Што са мном плаче и у болу грца.
Је ли биједом мој друг схрван био, С њиме сам и ја своје сузе лио — Чисте, свијетле кô свјетлост олтара. Мој живот није протекô залуду!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
67 Стојан Јанковић је робовао у Цариграду само четрнаест месеци. Смиљанић Илија није ни брат ни друг Стојанов, него је друг Стојановог оца. Стојанов брат је Илија Митровић. Да гледамо робље неробљено, тј. наше породице.
Смиљанић Илија није ни брат ни друг Стојанов, него је друг Стојановог оца. Стојанов брат је Илија Митровић. Да гледамо робље неробљено, тј. наше породице.
јера — јер (јера је због стиха Јерина (проклета) — в. увод, ИИИ, 5 јечерма — в. ђечерма јолдаш — друг јошт, јоште — још Југ Богдан стари — личност непозната историји Југовићи (Бошко, Војин и др.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове зове ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ Пући ћу од смејалице Кад чујем за
је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове зове ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ Пући ћу од смејалице Кад чујем за грејалице И шпорете на струју
До љубави До лова До последњег милиметра Растимо ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ Дугме служи капуту Асфалт служи на путу Друг да се дружи Сунце да кружи Све нечему служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ма шта ти то гунђаш? — упита га Јованче, његов друг из клупе. — Ништа. Наш се учитељ зове „господин Паприка“Јави даље.
— Па то је само половина моје шибе — збуњено дочека Стриц. — Добићеш половину и ти и онај твој друг! — разгоропади се учитељ, па јурну према посљедњој клупи, али Јованче истог тренутка трком допаде до отвореног прозора
— Примам те, добар си друг. А предвече, кад се ђаци враћају кући, и ми ћемо кретати натраг као да се враћамо из школе.
— А ти си наш командант — прекиде га Мачак. — Ти треба свуда да си први. Кад му друг помену његово командантско звање, Јованче одједном престаде да буде обичан дјечак из четвртог основне који се плаши
— Чекаћемо га овдје, ту њега доводе сви његови пути. Наредник Накарада и његов друг, жандармеријски каплар Мане Варалица, свратише у крчму и ударише по светој великомученици Препеченици Шљивић.
— Охо Јованче, видиш ли нас?! — раздрагано повика Мачак, иако је знао да га друг, онако удаљен, неће чути. Дим је све више растао у висину и дизао се над Голим брдом као моћан црн стуб, који
— Да, ћутао сам — признаде дјечак. — Тебе је мој друг волио па зато... Луња се трже, увријеђена и љута: — Нико мене више не воли, нит ја кога!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нас, да нас газе и сатиру, и језичаска Луна са своји рогови избоде нас кроз то, зашто нисмо право ктели чинити друг другу, и полако пак полако свој закон, недеље, велике годове, свечане дне и пост, за плећи стаљати; један другом све
Пак свукоше их голе и пометаше свезане у једно језеро ледено ноћу, где један врло би слаб и плах собом друг им. Измаче се и утече у једну врућу бању из ледене воде го да се онде спари, како му се ружно и здеси онде: таки се
И би њихов прави друг свети, стојећи им тако у леду онде до зоре јоште живим. ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА У неко доби, кад је био свети Јоан у
Карлагања велика а јунаштву нејма доби, нит се зна чији је мејдан ни разбојиште. Тако и ми друг од друга се изнурамо с ненавидом буд низашто гризући се једовито и доле собарајући се опаким међусобом ношењем и с
Нити му се држи у памети да је то која грехота. То је у вас; ако туђе отимати, красти, лагати, криво се клети, друг за другом пањкати, оговарати, на суду криво сведочити, у посте на празднике вући се по судови.
Под њима што су многи, штошта много зла тегле и с принудом се друг друга на спахијске послове, не Бога рад, ама од страха господскога и недраговољно злотеглећи.
Нисмо ли сви скупа, што је год на свету људства, од једне земље смоничине црне саздати? И што се више прћимо друг од друга и нос односимо на разговору се и на трпези пасаманци од издрпатога у суретини кабаничној?
Ја штарад висимо се и печимо друг на друга? Ако си ти побогатији, мудрији ли си [од] браће, од друга ти булолеје, то ако држиш се да си божији човек
Зажегао си свећу у цркви — е, добро си то учинио; ал' је дошао ти друг твој нејачи за тобом, коме си што злом нахудио; уздахнуо је до бога на те, у томе ти је твоја се свећа утрнула.
Мрзе и не долазе к душевном источнику, већма се потежу на шалу и маскару ходити на зурнице. А к цркви ходећи, сусрећу друг друга, с беседом се забаљају путем, еда би их колико год прошло црковно стојање душевне гозбе.
Јерно, жена те дражи и на зло подбада, син и кћи те брижи, слуга, слушкиња, момак једи, враг наскаче, коншија немири, друг завиди, ортак невери и заноси, достапут и судац прети и глоби, штета, сиромаштво дерти, изгубљење плаши, помор на плач
мете, села расела, народе свађа, језике на кавге и бојеве узјарује, цареве подиже и немири земљу, размирје чини друг на друга, злом врлаише, манастире запуштује, људе на своје попове с најахивањем подиже и попове на људе гарези.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега. Толико су лепо живели да су чак и побратими. Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.
Митанче већ може; из чорбаџијске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин, — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.
кабает — кривац кавур — неверник казначеј — благајник камик — камен кара-севдах — очајан љубавни бол кардаш — друг качак — хајдук каиф — задовољство келеш — ћелавко келчо — ништак кетен — ћетен клне — куне к’на — кана, цвет