Употреба речи друга у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Имао сам и ја једнога друга, брата, и више од брата! И њега су са мном душмани народа нашега гонили, и он је страдао за веру и слободу, и он је

Те јесени дигосмо на таван неколико мерова пшенице и двоја-троја кола кукуруза: то беше све!... Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој години...

— Није баш пробитачно по овим планинама без друга пролазити, — додаде, задовољан што је у мени нашао другара, — има овуда свакојаких људи; планина је ово, хеј!...

— Томе је тај некрштени Сремац крив, — вели друга нека, — он је баш сам хтео да се у овоме лугу сахрани, и вазда је говорио како је ово место најдивније за вечно

пут похара мајстора; али у овај мах није се враћао у село — знао је да ће га онде наћи — него оде у Рачу, где је имао друга који је с њиме заједно учио папуџилук.

до везанога Милисава; њега затворише у подрум, а кмету Радовану рече: — Ти, кмете, остани, с тобом ћу имати још и друга разговора. Радован остаде.

у котур савијајући, у недра; после се окрете учитељу, па му рече: — Сад још с Николом морамо свршити, у њега је она друга половина од конопца... — Учитељ од зачуђености трљаше очи.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Јао њој и помагај, што ће цад! Види је друга лисица, и совјетује јој да чека ту док јој спадне трбух. „Да ако дођоше пастири са пси? Јао!

60 Две жабе Две жабе обитаваху наблизо у комшилуку, једна при путу у плиткој, а друга подаље у дугој бари. Ова често совјетоваше ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да је безбедније за

допустити да се и свако зло за нужду може учинити, пак онда | збогом с овога света и правда, и поштење и свака друга добродјетељ!

Наши веле: Не да се ухватити ни за реп ни за главу; окреће се као ветрени петао; мења се као месец; други час, друга памет у глави; други дан, другојаче намјереније.

А кад и ово не би помогло, онда би друг друга с пуним тиквицама воде о главу, и тако би се растали свак задовољан са својом светом ревностију, благодарећи обојица

На петнаест година после тога умре дервиш Осман, којега монах Патермутије погребе, и с сузами облије гроб друга свога. Но спомињући се своје огњуштине, не сме сам ту остати.

Но спомињући се своје огњуштине, не сме сам ту остати. Пређе дан хода даље и останови се с друга три одшелника, но сваке године иђаше посетити гроб свога љубимога Османа на дан погребенија његова.

Прилажем овде један леп параграф његове предике, у којему он доказује да Патермутије могао је љубити Османа као друга, комшију илити сосједа, и како благодјетеља свога, могао је и богу се за њега молити: из овога се толико више познаје

Сад да видимо која је од њих паметнија. У радости и благоденствију човек заборавља себе и бога. А друга сестра што чини? „Помјанух бога во скорби мојеј и' возвеселих сја”, вели пророк. Није ли ова паметнија? Премного!

Рекао би као да су два срца и две душе у нами, једна сва на зло склоњена, а друга, сирота, хотела би нешто добро, али нејма власти, јер је она зла сву силу над њом преотела.

Зато, дакле, имајмо бодро око сврх себе, не дајмо места у нами слепоме самољубију: „друг друга честију бољша себе творите; смирјај себе вознесет сја”.

Сва друга општества која себе раздељују од овога великога и светога општества, и који се између себе само (као пустахије на вашар

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Колико вреди наша тврда вера? Литар уља? Кило соли? Товар дрва? Да ли ће нам ова друга вера трајати дуже него она прва? ТАМНИ ВИЛАЈЕТ У шта су нас ово утерали? У шта су нас ово затворили?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна земља бити. Друга племена, која су имала завет да се онде стане где нађу пчеле у грму, отишла су у Мачву.

у цркву поврви, а ми по један станемо на вратима, и људе пропуштамо редом, старије напред, а жене враћамо да иду на друга, западна врата у препрату своју.

(Ти̓ исти̓ тефтера наћи ћете, децо, једну половину у мојим писмима а друга половина издерала се; а то је сачувао ду̓овник Јеремија у манастиру Грабовцу, где је мој отац онда војску искупио.

Опет видинска војска пође на Београд, једна удари на Пожаревац, а друга на Ћупри-Паланку. Узму Ћуприју где је био Тосун-ага предводитељ.

” опали и покрај Станоја обали Турчина, погодивши га посред котлаца. Она друга два Турчина затворе се у кућу, и кад сељаци, Зеочани, дотрче, а они из куће почну викати: „Агина је заповест, агина је

ми је доцније неки Лука Марковић из Орашца крагујевачког, да се он — Лука — баш у ту недељу женио, и Црни Ђорђе са сто друга дошао му на свадбу, ручао, пак после запалио хан у Орашцу.

села: Раонићу Арсенију у Лозницу, Живану (Петровићу) у Каленић, Живку Дабићу зету у Јаутину; и сва та села, и још друга, с пушкама дођу на бранковички вис.

Кажемо ми, да у Харкову имамо једног друга, ко-. га би ради са собом узети. Губернатор нас је пространо питао за Србе и Турке, како се бијемо, и ми му сва

идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све то покупи̓ из блата, једва ноге ишчупавам.

Турци се заноћише. Но кад види Бећир-Ћаковали и Али-Призрен, да онде прећи не могу, они са 20 друга седну ноћом у лађу, низ Дунав дођу у Градиште, изађу на суво, кажу у Градишту ко су, и где им је друштво остало возећи

и топовима и џебаном пођем, најпре јавивши Јакову и Милану, да ћу ја преко Маљена у Пожегу, јербо за топове нема друга пута на Ужице, но да се они старају, да не би̓ ја изненада на Турке нагазио.

Пошљем нашега друга Стојана преко брда у Црнуће и даље, те нам нађе брашна и купи, и људи на леђи доносе, и понешто пасуља.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

По зиду слике Максимилијанове: једна, како га ухватили; друга, како је у тамници и поп му нешто чита; трећа, како гледа слику своје жене; четврта, како су већ они ђенерали

што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише: Клеинер Гроѕѕпара и друга — опет дете, женско, с наочарима а доле пише: Клеіне Гроѕѕмама...

Петар не да никако... Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга. Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже... Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.

— Да ниси откуд нагазио на курјака? — Да није хајдук? — окупише запиткивати. — Није, браћо! друга напаст!... — Шта, забога! — Казуј, брате! Радош се прибра мало, па им којекако исприча на што је нагазио.

Мајмун је, брате, много мањи, а ово је големо. — Право каже — рече један — неће то бити мајмун, него друга нека зверка. — О, будибокснама! — повикаше готово сви углас. И стадоше премишљати шта би то могло бити.

Било је ту ваздан нагађања. Кмет мисли да не буде друга кака ствар. Ћата мисли да је Дрекавац. Сељаци — дивљи човек, и ништа друго.

Казао ми је све чича Средоје. Више ми није вајде ни помињати... Премишљао сам од сваке руке. Друга није, Радојка! Морам се уклонити одавде... Барем док се ти не удаш... А после како буде.

— вели чича Мирко. — Немој, вала, Мирко — одговори Пурко — него дела ти! — Па хајде де, ја ћу... кад није друга! — рече чича Мирко, и сви приђоше ближе пред бабу. Мирко се накашља, па викну: — Мирјана! Баба ћути. — Не чује она!

— протуњка Вуја. Попо лепо занеме. Бошко гледа забезекнуто час у попа час у Вују. Утом се помоли домаћица на друга врата, па видевши Вују — трже се и проговори забезекнуто: — Намештено је! — Е, хајде да се спава!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Није се питало је ли богат или сиромах, неро је ли Црнобарац. Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу. Друга им села завидеше, а они беху поносити. Него, у том поносу било је и таштине.

Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: — Тако свакад! Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!... Свакад њега морам чекати!... Станко сагао главу и ћути. — Момчадија!... Момчадија!...

И то онда кад кметује Јова Јуришић!... О, Господе!... је ли то могућно?... Па шта ће нам сад рећи друга села?... Знам!... Рећи ће ми: не поноси це!... спусти мало дурбиљ...

И боли!... Јуче... Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга. А од јуче?...

— Освета. — Освета, а коме? Има их који ме задужише. Реда је вратити!... Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. — А како ти је име? — Станко Алексић. Харамбаша поћута мало.

Харамбаши се допаде ово самопоуздање. — Али хајдук хајдука мора чувати и бранити. Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети!

Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш!

— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... — Не, живога ми бога! Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа. Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...

— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга. Заврзан се мало љутну. — Бог је шалу оставио! — рече он.

— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. — А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар. Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо. Али већ кад можете, онда... да се иде...

Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!... Немој!... Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!... Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!... Опрости!... Станку се згади...

Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... Иванов положај беше грозан. Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕ

Хоћеш да сазнам духом холим Све замке путем злим и правим, Издајство друга којег волим, И лаж у срећи коју славим.

— А ја за бедне, каже друга. — Ја краљевима, збори трећа. — Ја херојима. — А ја робљу. — Ја заљубљеним! — А највећа: — А ја за дугу ноћ на

Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена. КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце

Сјај магијски неког сунца које седа — Једну другу жену и друга времена? Јер заљубљен поглед жене добро види У очима нашим, кроз сиву дубину, Све трагове којим непријатељ мину,

Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав, полу-бог, половину змија, Вребаш ме кроз лишће и чекаш крај моста.

И као по ветру лако перје птичје, У теби се крећу светови и бића: Живот није друго до твоје наличје, Твоја друга битност сав тријумф развића.

Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга. Али чуше ово остали људи из два краљевства, и појурише на обалу, и убише ова два бунтовника.

Ни жена није познала свог некадањег мужа. Али је псето познало свог некадањег друга. Оно му је дуго лизало стопе, и урлало над њим с пиштањем и са сузама.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем,

Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. — Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце! Он ће дати ономе. Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: — Јаој, моја мајко! Ах!

тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га! Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру. Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали.

А Ћорђе, како мама вели, ни мање ни више, него поче код другога радити. Шта је са мном и с мојом мајком било — то је друга ствар! Али шта је с Ђорђем који сад у овај пар гледа у таван кад хоће да вас „прогута погледом”, шта је с њиме било?

И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде! И најзад и детенце ототањи. Они брзо пређоше преко моста и склонише с

Дођи само увече, а да ти се надају, па ће те пресрести једна снаха на самом путу, с лучем у руци. Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом четврта одбија псе, пета у кухини, шеста у соби куда те воде — читави сватови!

Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце, и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга. Забринуо се силно и ноћу често устаје. Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка.

А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања.. — Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? — Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко.

Кад сврши школе, може, акоће, бити и учитељ. А послије, у вароши друга срећа чека дијете. Поп заћута и даде се у мисли. И владика ћути.

Наспрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу и хлади знојава ковача. Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: — А

Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика, у дугим хаљинама; корача плоту, и дуго и тихо шапућу.

Ствар је свршена. Хајд' да се спава. — Онда на врата кавеза у коме је била та мисао „чврсто” затворена ушуњала се друга: Али, кад би они, нешто, одговорили!... Ех, на то не треба ни мислити. Све је било узалуд, заспати нисам могао.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА СЕДМА 43 ГЛАВА ОСМА 54 ГЛАВА ДЕВЕТА 69 ГЛАВА

СЕДАМНАЕСТА 138 ГЛАВА ОСАМНАЕСТА 143 ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 147 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 153 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 164 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 174 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И

од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату.

Не знаш ко је дебљи, поп или попадија. И једна и друга попадија изгледа мала, широка а темељна као она фигура на господин-нотарошевом столу, у којој господин нотарош држи

Ето, тако се разговарају две попадије. ГЛАВА ДРУГА У којој већ отпочиње помало сама прича, мада се може узети и да је она продужење главе прве.

« А да се путник прекрстио неколико пута, потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу прекопута од Великог крста.

Што баш у нашу недељу да тамо руча, да једе леб с кимом и друга чифуцка јела?! — А па дабоме да сам, и господин је био тако добар па ми није одбио — вели поносито поп Спира.

« Сви су живо и пријатно разговарали, само је код попадија нешто запело, нешто ишло ћошкасто. И једна и друга се извињавала умором и врућином. Тако је трајало до пет часова.

Она прва била је до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово после подне; а ова друга, то јест Меланија, пустила се у унтерхалтунг с гостом, али то тако као да ја сама она ту.

И доиста, било је неколико књига тако отворених и почетих, једна на канабету, друга на фотељи, а трећа на прозору. — Ништа, ништа; не трудите се, госпођице, ја ћу већ то сам рече Пера и узе књигу и

— пита је понизно Јула. — Јао, и теби је још до вечере! — дрекну гђа Сида, па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: »Отвори се, земљо, па ме прогутај!« а ти к’о да ништа није ни било!

? — Јест, ал’ он ми се прдачи... — Торњај ми се с очију, потпрдо светска! Друга би се, да јој је тако штогођ пасирало, сва умацурала од плача. — Ја идем код Жуже... — Иди бестрага кад ниси низашта!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ ЉУДИ И ЗАДУШНИЦА Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу.

Али то не би дуга века. Тајом превлада друга. Варошанка је била. Била слушкиња, па се пропила и почела да проси. Нова је била, тек од скора дошла на гробље.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

, место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу. Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку. Чини се као да је не види. Она га виче.

Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је! Колико му је година? Нешто је слаб. — Сад му је друга година. Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити. Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши.

— Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим. Ја држим већ је по посла готово, а и друга половина мора набрзо ићи, јер ја оклевање не трпим. — Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку.

ВИ Љуба опет имаде две партије пред очима, и то обадве добре. Једна је у селу П., богата паора кћи, а друга кћи имућна опанчара у вароши Б. Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка.

У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија. Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка.

У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија. Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка.

Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка. Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер.

— Е, то сам хтео да докучим. Баш вам хвала. Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту” да инсталирамо? — Мени ће мило бити, ма одма’.

у његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе: једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити. — Изволите сести.

Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе. — Куда? — Знам два места. Једна у Ц., а друга у Ш. У Ц. једна стара удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има

— Мица и Алка, обе су од добре куће, ишле су заједно У школу, па су биле добре другарице. Што год једна или друга понесе у школу, парче пите или погаче, подели једна с другом.

Мица и Алка лепо изгледају, једна црнпураста, друга плава, златокоса. Кад се упоредо шећу, противност боје красоту им увећава.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Зар имамо муниције, санитетског материјала и новаца и морала и стоке и одела? Појмите по Богу. Зар није друга ствар борити се с царевином?

и немирне очи плашљиво задржаше на високој жени фига става и ретке лепоте која се, мазно припијена уз његовог старог друга, враголасто смешила својим зеленкасто-плавим очима док се он престављао.

се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са парајућим јауком, два друга пребацише цркву. У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета.

Нигде она не излази. Ето баш ту, преко пута, има нека „деповска команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких официра, све сами протекционаши и свако вече

До девојке седела је друга баба, са очима као у сове, чији је изглед подсећао на ону огреѕѕе, оно чудовиште из гатке што једе децу, — права

Пренећу јунака код нас. Ми имамо нашу гробницу, и ту ћемо, кад Бог рекне, лежати скупа. Она друга баба, огреѕѕе, и сама иде у Врховну Команду. Тамо је њен син у штабу, око менаже, а жена му развила барјак у Беораду.

Волим ја вереницу Али како? Ето, убио бих се ја с места кад бих знао: да за мене од сад треба да не постоји друга жена. Да не постоји друга жена, па то би био ужас!

Ето, убио бих се ја с места кад бих знао: да за мене од сад треба да не постоји друга жена. Да не постоји друга жена, па то би био ужас!

Јер ја волим све жене света и сласт да их заводим најслађе ми је пијанство живота, и јер свака има бар нешто што она друга нема. А моја вереница има само оно своје, и за оно њено ја сам се закачио.

А чим је она замакла, на вратима се појавила нека друга жена, висока, лепа и дражесна фигура па је лако поздравила главом не гледајући ни у кога и заузела оно празно место

по кући, као што би сваки други на мом месту урадио, ја сам се стрмоглавио у собу вашега сина, мога одличног водника и друга Алексија, истргао му бровнинг из руке и обухватио га снажно.

Па јашим ја, јашим и чекам шта ће рећи друга памет. Нисам ја ћакнут, господине, све ја радим по паметима. Кад дође друга: лепо, вели, Миле, ти кажеш.

Африка

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА

Мати ујутру шминка децу која још пузе; младић будећи се за лов шминка свог друга или брата. Лаким плавилом окружују и продужују очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се

Данас сам ја у односу са црнима скоро исто толико друга раса колико и ви. Узмите да никаквог стварног разлога за то враћање европејству није било.

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА

На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој. Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу.

Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и не може да је напипа. Одједном смо сасвим у мраку.

Вуије се узбуђује, виче: „Куда?“ — „У Ампе!“ одговарају два црнца са крме. — „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане.

Једино што остаје то је привићи се на жеђ, као на несносног друга. Срамота ме је да сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било

За њу се види да је очигледно огромно стара. Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове. После врло дугог наговарања пристају да ми их

Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где

Пошто је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом

Док једна игра сасвим превијена напред, укошене накићене главице, друга се превија, свијене главе и руку скоро до земље, потпуно залученог трбуха.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Апаге, шкиљи, у кујну, ту ти теби месту! (Ухвати је за руку, пак је истера напоље и забрави како једна тако друга врата.) Проклето Ева, оћи да превари свога муж! (Отвори Фала Богу опет сандук.) Мои красни живот!

Не може да фали Грку. (Метне новце у џеп.) Душо Јуцо! (Одбрави собу.) Душо Јуцо! (Одбрави и друга врата.) душо Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 5. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Душо Јуцо! Ја ћу да идим по моја шпекулација. Шта ћиш ти да радис?

) Тимиотатос антропос. ДИМА: Е, есмо готови сос прва посла? ЈАЊА: Докса си, о теос. ДИМА: Е, да извадимо друга. Кир Јања, ја сум дошуо да ми дајш твога Катица. ЈАЊА: Катица? ДИМА: Катица. ЈАЊА: Зашто иштиш ти моја Катица?

Црњански, Милош - Сеобе 2

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА Садржај И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ 6 ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ,

ЧУДА ПРИРОДЕ И ЉУДСКОГ ЖИВОТА 582 XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА КЊИГА СЕОБА И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ Било једном једно краљевство, у срцу Европе, које се звало:

На писму су били велики, црни печати и калиграфски потпис грофа Јозефа фон Хараха, ратног друга Енгелсхофеновог. Што је Енгелсхофена нарочито заболело, било је да је то баш Харах потписао.

Ми смо сад тамо, где смо са Србима били пре Лудвига Баденшкога. Честитам. Поздравите и мог старог друга, грофа Хараха.

Рођак је пуковника Хорвата. Него, према његовом мишљењу, царства су сва једнака – земља као земља, једна као друга. Ни наш национ, који Павле толико велича, не заслужује сузе човека.

Сенатор је платио, а злато је отворило и она врата, која ни сузе људске не отварају. И једна, и друга девојка, добила је, да се венча, дозволу. Како их је воља, јал католички, јал православно.

Исакович затим истрча на друга врата из предсобља, у неку уску галерију, која је, из ходника, водила на терасу. У тој галерији, у нишама које су биле

Док су преносили његов пртљаг – неку кожну саћурицу – у друга кола, међу осталим поштанским колима, из којих су коњушари били почели да коње испрежу, капетан је, међу фењерима,

И једна и друга – и њихове муке – знале су се само у календару. Исакович је, тог дана, први пут, изишао, из свог тајног скровишта, где

Лазарет Маријахилф био је одсечен од света. Као и свака друга тамница тога доба. При улазу, још се и видела, мало, светлост дана; што дубље унутра, тама је била – док се око не

Сеља је то, сељанка, па и у жалости остаје добра, и са смехом у сузама. Она друга, његова, на жалост, ћерка је капамаџије Гроздина, ћерка занатлијска, узана, намћор, све би нешто са иглама, све нешто

Теодосије - ЖИТИЈА

знате мој живот од почетка, како сам с вама живео, како сам свакога од вас као сина отхранио и као брата љубио и као друга примао. А и ви сте били према мени добропокорни и верношћу добропослушни. Ја то сведочим.

А богомудри Сава, раставши се са оцем, осећаше уједно и жалост и радост. Жалост — што је изгубио пријатеља, друга и саподвижника, и покров пред Богом у молитвама.

се зове Просек, давши му војску своју у помоћ, и сам му поможе и утврди и угосподи га, удостојивши га да га има као друга и брата. И договоривши се да ће један другоме пружити сваку помоћ, и друге градове заузе и људима се умножи.

која се зове Студеница, многа исцељења полагањем руку његових на болне сатвори Бог, и многа изгнања духова молитвом, и друга многа чудеса, која због дужине речи није могуће описати.

које осењењем Светога духа из светих његових моштију обилно изливаше нама на утеху и исцељење, истицати заустави се и друга многа чуда призивањем духа Светога не догодише се међу нама као раније.

се доброме, нити ономе који држи јерес да чисто исповеда божаство Свете Тројице, као што није лако на восак ставити друга писмена ако се прва не избришу.

му због лепоте жене његове стадоше завидети, и после кратког Времена би лишен те злонаравне и лукаве жене, јер беше друга Далида као прва Сампсону, и ова се нађе крива своме красно ме господину, јер по њеној вољи оте је од њега велики Фруг

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

И МЕТОДЕ 2 ПРВИ ДЕО: ЕТНИЧКО ЈЕДИНСТВО И ПСИХИЧКИ ТИПОВИ 8 ДРУГИ ДЕО: ДИНАРСКИ ТИП 15 ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ 16 ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ ВАРИЈЕТЕТ 38 ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА 43 ПЕТА ГЛАВА: ЛИЧКА

Ни сами попречни профили нису сви подједнако инструктивни. Друга је метода у томе да се забележе разлике између становништва земље матице и становништва земље колонизовања која је

у развитку динарске зоне указују на смену активних и готово пасивних периода; после гласне и гласовите периоде долази друга са зевом или прекидом: начин историјског развијања и напредовања овога становништва ишао је дакле цик-цак линијом.

Јужни појас обухватамо у целини као један, јадрански, варијетет. Покушајмо да дамо њихову карактеристику. ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ Етнички састав. — Промена географске средине.

Због тога је сваки желео да има попа у породици. Изузевши демократских тежњи ниједна друга тежња није могла наћи основа у народним предањима.

Најзад, област динарских брђана је била подељена, више него и једна друга, политичким и административним границама и државе у чији су састав улазили каткад су успевале да измене неке њихове

непогода, утиче на развитак индивидуалистичких осећања, на образовање јаких индивидуалитета, на начин мишљења и рада. Друга је последица ове осамљености, коју појачава јако испресецан рељеф, велики физички напор на који су Старовласи

Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углавном највишу област зелене зоне, између реке Зете и отприлике реке Лима.

У њој се разликују херцеговачка племена и племена „седморо Брда“. И једна и друга назваћемо рашким племенима, пошто је већина од њих у области некадашње Рашке.

године су живели северно од Скадарског језера и затим су се скоро потпуно претопили у Бјелопавлиће, Пипере и друга данашња племена.

Менталитет им је јако изоштрен, кадшто чак и рафиниран. Уметнички укус је урођен овом приморском становништву. Ово је друга Грчка, само без географског положаја Грчке.

приморског залеђа између Црне Горе и Лике и у којој се могу разликовати далматинска Загора и Бока Которска. Друга, врло знатна група обухвата становништво јадранског приморја, чије психичке особине нису потпуно хомогене.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ Садржај УВОД 2 ПРВА ГЛАВА 3 ДРУГА ГЛАВА 5 ТРЕЋА ГЛАВА 7 ЧЕТВРТА ГЛАВА 9 ПЕТА ГЛАВА 11 ШЕСТА ГЛАВА 14 СЕДМА ГЛАВА 17 ОСМА ГЛАВА 20 ДЕВЕТА ГЛАВА 23 ДЕСЕТА

Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови постају дубљи, чича изгледа све тужнији. ДРУГА ГЛАВА Из које се ништа не види, јер се налазимо у џаку, али се зато понешто чује (ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Јао

Тако се сам са собом разговарао чича Тришо, а баш му је било жао његовог Тоше, крупног бркатог мачка, чичиног јединог друга у усамљеној пустој воденици.

Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна се рука једва подигне Да хладан зној с чела обрише Ни чела нема Друга се рука маши за срце Да срце из груди не искочи Нема ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: И то ће све постићи разарајући брак, и то ће све постићи срамном сарадњом мога друга, пријатеља, ортака у послу. НОВАКОВИЋ: Ја или ко други, то не мења ствар.

ПАВЛЕ (погледа око себе): Па онда, и ова друга господа. Мој друг и ортак, на пример...? НОВАКОВИЋ: Ми смо се, господине, растали још за вашега живота!

МИЛЕ: Боже, сачувај; то никако. Ја то чиним чисто из пажње и поштовања према госпођи Рини. Друга је ствар кад би ми понудили какав мали зајам, то да, то бих примио без приговора, али награда, то би била увреда.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

нису изгледале лоше с оним својим натапираним тиквицама, иако су им коленца и лактићи штрчали на све стране. Друга слева, она висока с црвенкастом косом и пегицама, моја је сестра Весна, ако вас то занима.

О ципелама да не причам. Рашида је једну носила испод мишке; друга је остала у муљу код оборене врбе, на којој су израсли читави бокори перунике и гнездо неке барске птице.

девет или десет година, обећао сам мајци да ћу кад порастем постати богат и она неће морати да ради, нити живи у кући друга директора. Живећемо, само она и ја, у шумској кући, а јелени ће у сутон трчати крај ње.

Помислих на мамино лице док слуша друга директора како се боји да од мене неће бити ништа и дигох два прста. - Прилог времена прошлог од писат, то је, на

Сада сам знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор.

Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа. Ход друга директора кроз двориште био је као наилазак црног ветра.

Нисмо говорили, али ја сам знао како мисли на то да сам ја лупио друга директора по њушци и да више немам приступа у ону кућу. То ју је пунило немиром, па је подрхтавала као јасика на ветру.

На острвима Јужнога мора не постоје техничке школе, нити било каква друга чуда те врсте. Ти си бар говорио да не постоје. Мушкарци и жене ходају голи, а кокосови ораси расту на дрвећу.

- Ако будемо имали децу, Рашида, обећај ми да им нећеш навући на врат некаквог друга директора! Обећај ми да то нећеш учинити, Рашида!

- Како си прошао у школи, Слободане? - упитао ме један техничар из фабрике друга директора, мог очуха. - Могао би да дођеш у нашу фабрику преко лета.

Зар не бисмо могли да се убацимо у неки камион који превози амбалажу или конзерве поврћа из фабрике друга директора? Чини ми се да полазе средом. То је довољно да се спремимо како треба.

И срели смо: прво Рашидиног најстаријег брата кога је Сулејман вукао према Тиси, а онда и друга директора, мог очуха, који ми је седајући у кола само рекао да ћемо још вечерас расправљати о свему, а онда убацио у

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Даље на десној страни на дувару две велике слике. Једна је господара Софре, друга госпође Соке. Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте

Е, друга су онда била времена! Посао ми све боље ишао, све сам више улагао, више примао, а мање трошио, сви су ме фалили да сам

А ’де је „ауспрух”? — У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено. Је л’ у два бурета? — Јесте.

— То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати. Јеси л’ повео стиве луле? — Јесам три.

Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу. Мати, ни ико, не може га контролисати. За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.

Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.

Кад сам још био калфа, једаред у једној биртији напали су дванаест шнајдера моја два друга. Ја доскочим, па све шнајдере побацамо.

Не сме ни кући госпођи Сари да пише, да се не поплаши. Закључи дочекати излазак болести свог давнашњег верног друга, па ма га шта стало. Прођу девет дана. Не зна се још шта ће бити. Наступи петнаести дан.

Дозволе Чамчи продавати. Већ је први дан једна кола продао, сутрадан друга. Цена не може бити боља. Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су

Софра му талир подарује. Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.

Шамика је тек „галантом”, ништа друго. Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље.

Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после смеју се. А није, није ништа уствари, — комедија.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини.

ни тај лавеж паса који је свуд исти, ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје се једна страна, док друга прозебе.

И оде, не опростив се, и дуго, на све молбе братовљеве, није се враћао, ни јављао. Тек кад се и друга ћерчица беше родила и кад се на детету отворише неки чиреви, он се јави брату, који је полазио са војницима у Италију.

Но и та друга олуја бесова брзо се стишала, кад зађоше у Баварску, осиромашену и изгладнелу. Вук Исакович их је опет водио јашући

Средина Рајне, међутим, носила је, много брже, неко грање, јасно видно, док се друга обала једва распознавала. Међу њеним густим дрвећем били су шанчеви Француза, са два топа.

Али кад пројахаше између два брежуљка, изненада, указа им се шумовита, друга страна Рајне, сва обасјана Сунцем, у даљини са силуетом Вормса, под брдима.

под прозором, три калуђера, од којих је један, огроман и дебео, лежећи потрбушке, заривен главом у траву, спавао. Друга двојица, један леп и мек као нека жена, са смеђом косом, а други црн и брадат, наслоњени једно о друго, леђима,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА 107 ЗУБИ И МАГИЈСКЕ РАДЊЕ ЗА ЊИХОВО НИЦАЊЕ 108 СТРИЖБА 110 ТАБУИСАНИ ПОСТУПЦИ 112 ДРУГА ГОДИНА 114 ПРОГОВАРАЊЕ: МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ И ВЕРОВАЊА 115 ПРОХОДАВАЊЕ 117 ШЕСТА И СЕДМА ГОДИНА 120 МЕЊАЊЕ

Прописани поступци добијања женског детета најчешће су само друга страна или наличје неког магијског обреда за добијање мушког детета.

кобна су за трудницу јер се на њима сабирају зли духови, вештице, виле, прикојасе, вампири и друга демонска бића, па ако она дође у додир с њима, то ће имати штетне последице по дете које носи.

За време некрштених дана привиђају се демони, односно свуда се крећу вампири, некрштеници, але, вештице и друга зла бића, па је опасно тада излазити из куће.

И многа друга веровања говоре о томе да је суботњак дете са натприродним способностима и необичним својствима. У ђевђелијској кази

(ПРВО ДОЈЕЊЕ) Код Срба и других балканских народа обичај је да дете први пут не подоји његова мајка, већ нека друга жена која већ доји своје дете. Ово ритуално прво дојење назива се задојавање или задајање.

“⁴⁴ Зато се у српском народу сматра великим грехом ако се некоме не однесе повојница. Друга повојница („велика повојница“) прави се касније, када дете има пола године или чак годину дана.

Ова друга паганска тенденција, одлагање крштења, свакако је производ веровања да је дете сигурније, заштићеније од демона док је

Ова промена „није тек прости симбол, већ је магијска радња: променом имена постаје и сама личност друга“, каже Вунт.⁷⁹ Код Срба дете, све док је некрштено, зову оним именом које му је поп дао на водици или га зову „Чоре“,

То су: Станко, Стојан, Станиша, Станоје, Станимир, Станац, Станислав, Стојанка итд.⁸¹ Друга би, опет магијски, требало да учине да дете остане живо: Живко, Живоје, Живота, Живадин, Живан, Живојин, Живорад и сл.

Да би дете било здраво, даје му се име Здравко, Здравац, Здравиша или Дренко.⁸² Друга група заштитних имена јесу јака имена, која као штит одбијају зло, урок и болести од њихових носилаца.

вољеног детета, те управо стога дају детету неко од имена која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају баш оно што је лепо, драго и мило.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

тако, некако, да су се одрасли разјурили на све стране да пуцају из свачега, а мене оставили једној старој госпођи. Друга је била њена пријатељица. Обе су гајиле аспарагусе и умирале од страха када падају бомбе.

Заборавио сам да вам кажем — једна стара госпођа била је комуниста, друга — реакција. И када је наш солидно наоружани, самоходни рођак казао: »Здраво, другарице!

која је била реакција, она се једноставно срушила у несвест, па смо јој два и по сата гурали миришљаву со под нос. Друга стара дама, комунисткиња, срушила се у несвест петнаест година касније, када је исти човек покушао да јој пољуби руку

– Углавном пропале... — рече он. Калуђерица их уведе у кухињу поплочану грубо тесаним каменом. Друга монахиња стави на сто зделу са смоквама и флашу лозоваче са три мале различите чаше, а затим се врати до креденца и

патос пребојен уљаном бојом за подове, и плавичаста таваница — али унутра су неке непознате, туђе ствари и нечија друга деца... Мириси туђих јела.

С друге стране града долећу нова јата. Једна са мирисом купусних башти, друга са укусом нових четврти направљених од бетона. То је укус размрвљеног стакла и поломљених огледала.

Неколико часака касније, улицом корачају две девојке; једна тротоаром, друга огледалима продавнице оптичких инструмената.

Нека жена је плакала, друга дојила своју бебу. Неко је вукао велики погребни венац. Пробдела си ту ноћ у хотелу »Пошта«.

До капије те је отпратио њен хистерични смех. Друга газдарица је тражила да јој будеш служавка. У трећој кући, нападе те по ноћи газдин син — манијак. Вриштала си.

Одвукле су их њихове супруге да се не би заразили лошим примером њиховог друга. Понекад се догоди да у препуној градској кафани седи сам са својом девојком, а да нико не сме да му приђе.

Зауставља се у крчми »Каравела«, где их очекује резервисан сто са шумом сламки за лимунаду. Почиње друга животна лекција. Најпре пију лимунаде, затим једу шах-торту, па тек онда зелену салату.

—Стварно? — рече тек да учествује. Друга ствар — настављао је разговорљиви таксиста, возећи кривудавим турским друмом, преко чије је калдрме била превучена

Матавуљ, Симо - УСКОК

Она се бјеше њешто замислила, те гледаше ка врховима бедема, непомична као какав кип. И она друга до ње бјеше прикладна, али се губила према њој.

Уз Кићуна ступаху Милица и Анђа, прва кнежева, а друга Ракова кћер, па остале женске редом, оне с лакшим бременима предње, а оне с тежим задње.

А у суду је, веле, једна мјера за Латине, а друга за наше! Ето, кнеже, на што се туже! Кнез не рече ништа, као да се зарекао бјеше да ће их дражити.

— А шта је онда гувернадур? — Кâ највећи главар. У њега је једна пола печата државнога, а друга је половина код владике, па кад се састану и саставе...

— Нећемо но овако — поврну старац. — Ти знаш да се на вечерашњи вече не долази на посјед, но да има бити друга работа! Ми смо умолници! — Ако је тако, ево ћу и ја вас слушати гологлав! — рече он и скиде калпак.

— Виђи ђавола ђетињег! Сутрадан предвоји Мармон своју силну војску; једна се половина спусти под Нови, друга пође на нас у брда. Ону дочека ватра с руских бродова и с новских тврдиња, те се умах распршти.

— Свршила, ја!... Ево овако, сад ћерај до горе, заковчавај... — И неће бити друге службе данас? — На што друга?! Напојали смо се бога од прије зоре досад! — Бјеху ли у цркви сви из куће? — Нико осим кнеза.

На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза снијег, не бјеху у врстама, него растркане.

Турска је земља остала!... А сада да ти покажем наше куће. Ова прва је старог Мргуда Шутова; она друга попа Марка Пунишина; за њом је најближа Стева Бајова; па је Крцунова; па Пура Перова; па Стијепа Мркова; па Мирка

Оно синоћ, оно већ бјеше друга работа! Хајде збогом! Јанко отиде к Мргуду. И дворишта и кућа бјеху мањи од кнежеве, иначе бјеше велика сличност у

Овај мој јутрос ми рече: „Нека, нано, имам ја сада друга, при коме ми је све остало ништа! Ако ће се он женити и ја ћу!“ Чујеш ти те работе!

о коме успут Крцун исприча ово: — Маркиша се млад оженио, па кад му жена за пет година роди три кћери, он је отјера. Друга му роди двије кћери, те и њу отпусти. Најпослије и трећа му роди двије кћери!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ето нам девојки двадесет друга, па јошт седи. Зар оћеш да плете седе косе? Већ ми је срамота и у цркву да идем; а она се, сирота, искида од плача.

Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги, то јест, нудили, но ја

Не зна вам тај шта су кафане, шта су карте и друга ђаволства, то јест. МЛАДОЖЕЊА: А, тога нема. ОТАЦ: Само карте не; то је отров за млада човека.

А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа. (ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и

Та ако вам није гриота, да вам је срамота од људи. МАТИ: Ћути, лудо, теби се друга срећа појавила. Марић оће да те узме. ДЕВОЈКА (радосно): Марић, мамо? МАТИ: Марић, дакако. Је л’ ти је сад по вољи?

(Пољуби га.) МУЖ: Али, молим те и с тим твојим љубљењем. ЖЕНА: Ја те милујем. МУЖ: Сад ја немам друга посла него да стојим да ме милујеш. ЖЕНА: Ти си моја сва радост на свету.

ЖЕНА: А знаш ли ти да сам ја жена у кући, а не слушкиња? МУЖ: Ти си, ти си - луда! ЖЕНА: Знам да сам луда. Друга би ти се уплела за то у косе. МУЖ: Оћемо ли и даље овако? ЖЕНА: Шта даље!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Треба разлучити естетску и друштвену димензију појаве, не допустити да нас ова друга одвећ засени. Дечја књижевност прибегава неким поступцима и навикама који отварају простор и дају маха детињастом

Дете у одраслима препознало је децу око себе; и једна и друга одвећ дуго су била запостављена. Историја човечанства је историја ратова што их воде одрасли.

„Више но иједна друга форма изражавања, дечја литература има свој корен у фолклору”, истиче Изабел Јан у својој занимљивој студији о дечјој

треба да нам омогући да, исто тако, схватимо: усмена књижевност, успаванке и популарни роман вреде колико и било која друга форма књижевног изражавања, те могу, на неком заокрету развоја, показати грумен злата који ће нас изненадити, подарити

Њен подстицај може бити пука игра речи или каква друга, сасвим ирационална ситуација — дечја песма око тог надахњујућег језгра увек покушати да исплете једну логичну

Прва бежи од причања, избегава фабулу; друга је брбљива, и верује у вредност непосредног увида и тумачења. Онамо је опис стегнут, овамо се не зазире од лепе

Васпитавању у ужем смислу песма не може служити... Начела педагогије су једна, поезије друга. Ако се, остварени понаособ, њихови резултати у неким тачкама могу додиривати, препоручљиво је, и за поезију и за

(викати, запомагати); збетежити се (савити се као у болести); љуевно, неразумљиво шапорење воде; супротна плећина (друга страна брда); кењчијати (спрдати се); свјетлина која се раступљује (отвара пролаз); гурељ (колац којим се рибе изгоне

чапате , кокте – нокте , Грчка – брчка , зна се – прасе , попне – опне , татином – батином , односе – подносе , руга – друга , лету – дијету , горак – чворак , чичак – различак , болује – школује , цвикере – кликере , лађу – нађу , плиски –

Једна друга девојчица објаснила је зашто никада неће заборавити пусти провинцијски вашар на који ју је, једног звезданог праскозорј

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори. НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш? МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила.

Ја би сама узела на себе неколико баталиона женске војске организирати, да се није друга идеја у мени породила. Ми морамо, драга моја, да оснујемо ,,Одбор родољупкиња“ којега ће цјељ бити: распростирати

ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа зато; платиће се све то из добара бунтовника. ЛЕПРШИЋ: Богами, право кажете. Да гледимо да и друга села попале, бар ће после лепша бити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ова друга књига има исти садржај као и прва, има исти број паралелних строфа, разлика је што је прва на српском народном, а друга

књига има исти садржај као и прва, има исти број паралелних строфа, разлика је што је прва на српском народном, а друга на рускословенском језику. Српска верзија је много боља, јаснија, слободнија и са бољим стиховима.

Чист језик из првих песама овде се меша славизмима и русизмима. 1834. године изишла је на Цетињу његова друга збирка стихова Лиек ярости турске, са четири песме испеване у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва

расположење и животну радост: писма из Италије више су посвећена владици Његошу, са којим се Ненадовић на путу сусрео; друга писма из Немачке показују већ зрелије духовно стање и извесну скептичну филозофију.

1816. добија српску гимназију,73 од 1831. прорадила је у њему српска штампарија, а четрдесетих година и друга. Учени људи и писци почињу се стицати у њему. Пред 1840. он има на 10.

« 1814—1815. он је продужио скупљање народних песама, нарочито за време свога бављења у Срему. Друга збирка народних песама изишла је у Бечу 1815.

Емануило Јанковић изоставља ь, њ и љ пише са н̓ и л̓, жели да избаци и ъ, као и »многа друга слова ...из нашег алфабета«.

до 1850. године. За живота изишле су му две свеске Песама, прва, са лирским песмама у Бечу 1847, друга, у којој су две епске песме Гојко и Хајдуков гроб, такође у Бечу, 1851.

Издавао је поједина своја дела и латиницом; нека од њих, штампана су једна страна ћирилицом, а друга латиницом. Он је своје родољубиве мисли казивао у увек истим, монотоним и слабим стиховима.

Певанија је изишла у Новом Саду 1882; остатак његовог песничког рада издала је Српска књижевна задруга под насловом Друга Певанија, у две књиге (Београд, 1895—1896). Ђулићи увеоци појавили су се у Новом Саду 1882.

Прва његова збирка Песама изишла је у Београду 1863, друга такође у Београду 1866; Жубори и вихори изишли су у Београду 1883. У времену од 1877. до 1888.

Ту је одиста и почео писати, сликом из нишког живота Ивкова слава стекао је глас, као што му је друга једна слика нишкога живота, Зона Замфирова, можда најбољи књижевни посао.

Милићевић, Вук - Беспуће

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук Милићевић БЕСПУЋЕ ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 17 ГЛАВА ЧЕТВРТА 24 ГЛАВА ПЕТА 33 ГЛАВА ШЕСТА 41 ГЛАВА СЕДМА 44 БЕСПУЋЕ Госпођици О.С.

ГЛАВА ДРУГА Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без мисли, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробуди

Сремац, Стеван - ПРОЗА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА

Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51

ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА ГЛАВА ПРВА У којој је описано све што је

Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео

Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891. ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин. Стегла јака зима те 1891.

Море, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено! — Море, каква крв! — вели Јова. — Друга је мука овде! Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује.

ГЛАВА ДРУГА Максим међу децом, пред школом и изван села. Тако је радио и пре и после подне, па тако и данас. Пошто је попио

свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.

ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо морске пене, Нема друга, па он вене. Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја тужим, венем, Па да завек скоро тренем.

Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо морске пене, Нема друга, па он вене. Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја тужим, венем, Па да завек скоро тренем.

ко сад за те пита? Ено врата, а ено небеса, Сад ћу друга да гледам чудеса. Тако даље сјајном стазом пођо, И до златни врата веће дођо, Ал' на врати ко је оно? ко је?

сада, Ал' весео није кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо пробави, Па и сада мора да остави.

Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима

Одо, браћо, збогом мени сада, Збогом, браћо, можда за свакада! Сећајте се мене, друга свога, Сећајте се красна доба тога, Ох заклетве оне дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с' сећајте увек

само кадикада, Само онда кад чашу узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога, Каж'те само макар у памети: Млогу л' с нама он осуши клети!

Ох и друга постварао чуда, Кâ што видиш, гледнеш ли ма куда. Тако ето у прашину пљуну, Згради блато, па у њега дуну, Блато

Веруј, брате, сваки љуто лаже Ко год овде за Пегаза каже Да се само амрозије слади, Не — и траве кâ друга кљусади.

чељад, а тако оруже: Овај носи са Олимпа камен, Онај, брате, с Еликона пламен, Онај оду од тријест пречага, Још и друга беше чуда страга, Ал' предњачи један калуђере, Завргô се страотним: јегоже, Завргô се да ме одадере, Ао мили што

угледа, А по њојзи свуд коприва густа, Нађикала свр човека пуста, Чкаљ, буника, татула, штирина, И свакаква друга травурина.

Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш читаво јато, Али јато, брате, умиљато, Све славуји са Дрине и Саве, Са Неретве воде и Мораве, И са Крке,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

давно и давно, прије неких четрдесетак годиница, док је мој дјед Раде момковао у Лици, имао ти је он тамо нераздвојног друга и пријатеља Дану Десницу, свога вољеног „камарата“.

границу, Личани су швапску ријеч „камерад“ прекрстили у „камарат“ и њоме означавали сваког свог доброг друга, без обзира је ли то био војник или каква проста чобанчина с козјим кожухом до самих пета.

дану, док прљи сунце и јесењи вјетар, а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује. — А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога?

И наша кућа увијек је имала понеку знаменитост. Тек би једне нестало, а већ преко ноћи би је замијенила нека друга. Најстарија коју памтим из дјетињства био је један слијепи стари коњ.

ви сте нешто сасвим . . . — Она друга страна, а? — прожвака Јово мрдајући носом. — Шта му ја знам, али тек што се замислим, а срце ми се некако навије па —

Зашто да те џабе тучемо. — Ма, људи добри, шта ће мени тамо некаква баба, дедер кажите. Ево команданта Миланчета, друга нашег, па нек он потврди.

— А шта ти је сад то клостер? — мученички пуше Микан. — Ваљда опет хоџе ил каква друга напаст, а? — Е, ту су ти часне сестре, то ти је њихов кокошињак. — Кокошињак, велиш?

„Старе“ крајишке бригаде већ имају своје одлике по којима их знају више команде. Једна је најбоља у нападу, друга је, опет, мајстор за уличне борбе, трећа је душу дала за чишћење терена од четника, четврта . . .

Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у

ли ја још синоћ говорио да се копају заклони за послугу, а ви, мацани, баш вас брига: Марко говорио, а шаров лајȃ! Друга граната засу батерију земљом и гелерима. Лежећи потрбушке, Марко се одиже на руке и погледа лијево-десно око себе.

Шта велиш на то? Је л требало вјеровати, а? — Стани, болан, кумићу, ово ти је друга форма — побуни се сељак. — Ено, погледај, оно су ми у колима двије кћери, кумице. Је л тако? — Тако је, свака част.

Испаметише ме начисто, па све се обноћ мислим: е, Тривуна, Тривуна, можда си ти заиста и погинула, а ово се некаква друга баба приповратила из те проклете Афабрике, па сад с тобом мртвом спрдњу ћера и хоће да се дочепа Данине пензије.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице? ХАСАНАГА: Последице су друга прича, и друга брига. ЈУСУФ: А дете? Па још је на сиси... ХАСАНАГА: Била и на то мислити. ЈУСУФ: Ко и ти сад?

Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице? ХАСАНАГА: Последице су друга прича, и друга брига. ЈУСУФ: А дете? Па још је на сиси... ХАСАНАГА: Била и на то мислити. ЈУСУФ: Ко и ти сад?

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Погледај како се одједном стамнило! ХАСАНАГИНИЦА: Мора да постоји и нека друга правда... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Онај мрак почиње и да сева!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кад се све искупише, дођоше њих неколико у собу, код мене, те пробудише матер. Једна донесе воде, друга јој намести шамију, трећа је поли и убриса пешкиром. Затим је изведоше тамо међу њих и посадише у среду.

Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати. Али узе друга жена и поче је преводити: „Не бој се ти мене!

И, напослетку, да ћемо из мојих уста да „зобамо“ зрно, али тако да једна половина зрна остане у мојим, а друга у њеним устима...

Гледате, гледате, па... Море, и земља је тамо друга! Лежите и пружате се слободно и поверљиво по њој као поред мајке. Пукне ли лето, у кућу се не завирује.

Имали су четири сина и три кћери. Једна удата, друга умрла а трећа још дете. Као што рекох, дошао св. Арханђел, а они славе.

Да ли што је било све претрпано? А и соба им није била она велика гостинска, већ друга, ова мала, у којој се ручава, вечерава, покривена старим, излизаним покровцем и масним јастуцима.

— упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве. — Ту је — одговори друга, стара, али крупна баба, која беше одавно вечерала и већ запалила цигару. — Ту му је душа.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а

На том је каму азијска гуја зубима кивним изгризукала цртама дивним јуначку драму. А друга гуја, клизавиј' спона, с друге га стране по ребрих креше, да нову слику српскога стеше Лаокоона.

Рађали су га сви пуци света, само на челу белегу носи очинском делу женина друга. Белегу носи царског недуга. Са тог недуга вечитог жига, — ох, ал' он мисли са суложника, — свет му се руга.

Проговара газански стари вођ: ,,Не остаје нам друга припомоћ, делила само, превара и ноћ, ком не досади мржња до сада, том љубав нек је смртна досада.

зглађују, те газанскоме реч повлађују: „Не убисмо га мржњом до сада, нек му је љубав смртна досада: не остаје нам друга припомоћ делила само, превара и ноћ.” Поклонише се старци у повлад, у један клим, у један брадоглад.

” Један оца, други сина, сваки друга жали свесна, што издахну под ударцем Самсонова бојна беса. Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

156 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА 158 НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА

После отиду у град па се венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства.

једна одговори да би за млинара, јер он има доста круха; друга за чобана, јер има доста млијека; а трећа уздахнувши рече: — Ах, да царев син зна шта бих му ја родила, сјутра би ме

Царски зет позове и овог, те и тај шњим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга. Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока

Понуди и овога да шњим пође, а овај радо пристане, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и девет друга. Са овом дружином идући даље нађе петог чоека, овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те

Онај од змајева што бијаше вешт у ватању притрчи и привати девојку на руке лако, а седмоглава змаја дочекаше она друга браћа и покидаше му сви седам глава пре него што је на земљу пао.

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не пома

— Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?

Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет извуку горе; зато, ако

Цару то буде врло жао, па намисли да се ради дјетета ожени поново, а та друга жена нека чува ово дијете у његову двору. Онда ућутка којекако дијете па оде у лов.

Чувши то, царевић пође тамо а непрестано премишља која ли то царева кћи може бити, па сумује да није никаква друга већ она коју је његова маћеха довела и која му је онако добра била.

па на беломе свету ништа више нису имала до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу. Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Одсад ћеш ти заповедати, а Макса ће слушати. СОФИЈА: Аа! браца... ЈЕВРЕМ: Војени закони не трпе ни „а!“ ни друга примечанија, него потчињеније мора бити безусловно: „марш“, марш, — „стој“, стој.

СВЕТОЗАР: Прилично. Већ Ката не зна шта ће. СОФИЈА: Е, девојка је, па јој се мили. МАКСИМ: Зар девојка нема друга посла? СОФИЈА: Њојзи је ово сад најмилије. А, Светозаре? СВЕТОЗАР: Тако је.

На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с ватром, трећа нема ни зиму ни

куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с ватром, трећа нема ни зиму ни ватру, не знаш шта је. Моја не виче по кући, али опет мора да буде све по њеној вољи.

Почне како-тако, али друга мора да доврши. МАКСИМ: Ја је видим увек у послу. НИКОЛА: Та по цео дан пипа, ал’ ништа не изилази из руку.

МАКСИМ: Ха, јесам ли казао? Но јошт се може помоћи, ако својевољно пристанеш, да се од мене раставиш. СОФИЈА: Опет друга комендија. МАКСИМ: Да се раставимо, али тако, да ти моју кривицу на себе примиш.

НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка. МАКСИМ: Зар може која друга добити осим Маге; ако се баш мора добити. КУМ: Кума Мага је позната у овој вароши као добра и невина жена.

СВЕТОЗАР: То је врло паметно речено. СОФИЈА: Ја ћу, на прилику, метнути два низа дуката, друга ће метнути четири; па ако жену дукати диче, то је најбоље, која има, да поређа дукате по целој аљини, па ће бити и

ДОКТОР: Лак је мој разум! ШАЉИВАЦ: Но друга невоља појави се. Један магарац, који је ту на обали пасо, како намириса ваш разум, да се помами.

Може бити, кад би се ораси главом лупали. Друга вели: нисам баш тако ружна; а у себи мисли, да је најлепша. Наравно, колико је могуће, ту се помаже; зато и јесте у

ЈАКОВ: Или прави дугове. МАРКО: Дуг правити — јест у нужди друга тражити. Новац је господар, што с целим светом влада.

Нема ниједнога који није рекао: ала сам био магарац! МАРКО: То је друга фела. Кад муж жени тепа, он јој каже: о ћурко, ћурко! Но зато се она не срди, но јошт га пољуби. Него, знате шта?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу. СТЕВАН: Мени јошт није нико главу расцопао. СУЛТАНА: Одговараш?

Шта ћеш са мном? СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи. СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ. Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе. СТЕВАН: Е добро!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

није падало на памет, мада је било сасвим неизбежно да се додирујемо коленима и свачим, пошто је врећа, као и свака друга врећа, била прилично врећаста, то јест уска. Негде, сасвим одоздо, до нас је допирала тутњава тешких камиона.

После бројних важних функција (следи списак), где се потом укопао, друга Топа склањају са политичке сцене на мирније место, да би му се живци повратили.

Појавом наивних сликара добили смо и наивно сликарство, док појавом друга Топа добијамо и наивну књижевност. Роман за два дана постаје бестелер јер продајно одељење издавачке куће „Млади плам“

Сем брачних дужности, обављао и читав низ дужности у Савезу књижевника, где је одласком друга Топа остала велика празнина, пошто је свима пао камен са срца.

Најпре лепо потражи Лава у „Брему“, а тек онда узме реч. Рођени дипломата, кад ти кажем, Анчи! Друга ствар, рече ми његов шофер, зашто у иностранство слати, на пример, полиглоте, када они увек нешто забрљају?

Хоћу да кажем: у том његовом лудилу има неког метода! Друга је ствар што он увек смисли систем који му највише одговара!

Све им нешто, као, није јасно. Све се нешто, као, ишчуђавају! А друга ствар, непрекидно матором уваљују ђонове око тога што нема успеха као писац и што воли да цирише.

Никоме се не јавља на улици нити по ходницима, а свака друга реч му је Фром или Јунг, свака трећа Адлер, за кога сам дуго мислила да је проналазач моје писаће машине, а у ствари —

У чему је штос? Ви треба да платите провод што ћете заједно са њима дочекати ту чувену ноћ! Друга ствар — на таквим журкама нико никог под милим богом не познаје, то јест познају се само оних неколико главних који се

Заврнули сунце мамино! Уфурали га у неку своју филмчугу, па му доделили епизоду, а себи мазнули главну улогу! Друга ствар: кад год видим тако неко место специјално аранжирано за ватање, мени се одједанпут некако не вата.

Уђе он тако на главни улаз, а баш у том тренутку Суленце уфура на она друга помоћна врата. Суленце се налазио у тами, јер су ролетне биле спуштене.

Видим лепо сте ми одевени, а уверио сам се да умете и лепо да се изражавате: свака друга реч — страна! што се тиче Пљуга: све сами „кентови“ и „мали Боре“ (мисли сигурно на „Малборо“!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

) ЈЕЛИЦА: Једна ми је слушкиња у кујни, друга лежи, штумадла ми је побегла; зато морам сама служити; но ја то вирклих радо чиним.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА 113 ХРАСТ И ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ

Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова друга, покојног Пијетла.

ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном.

Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни јело, жељан је био дјечака-друга. Код врапца, кажу, то није варка, тражени дјечак чекаће Жарка.

“ Док бурно море около јечи, капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно ме изда снага.

Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те.

Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом. ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА Магарац у госе био, знојио се и радио, све док није остарио.

“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама корак пружи.“ Четир друга, среће лоше, у планини омркоше, Мамузар је, тужна лица, био напријед извидница, попео се на јелику, па повика:

Док удариш длан о длан, четир друга створе план. Под прозор је Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се

“ Од свраке Брље дочуо Жућа како се Ждерко руга, па брзо трчи да савет тражи код Тоше, свога друга. Мозгају мудро читави дан, спремају лукав ратнички план.

Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву. Тврд сан лупи и мене и друга, сваком оста на глави чворуга. Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку.

Савет се хитно прима пре него дође зима. ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле. — Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро.

Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове. Тада се кроз језерску траву појављује друга барка, црвена. Старац и један млади човек отворенога погледа веслају стојећи. Његов син!

— Мигуеле вас много воли. — Нарочито, ничији савети нису тако од користи као савети искреног друга, — каже крчмар. — Мигуеле нам је причао колико сте енергични и колико сте успели само својим трудом и памећу.

На обали окупљени рибари између разапетих мрежа гледају у једног свог друга који на крају штапа држи обешеног даждевњака. — Шта се догодило? — Нашао даждевњака, па мисли да је змија.

И ко зна да није он сам то име тражио од свога друга! Све је то, чим се утопило у сан, нестало потпуно са овога предела.

Затим једна страна његова постаде прозирна, љуто зелена, огњена и виолетна а друга доби огромно тамна осенчења. Како се зове тај градић? Мора бити шест стотина метара бар над језером!

— Да ли је сасвим врела? — Сигурно! — Жене измењаше речи. И онда друга, повлачећи се, поче да притвара врата. — Хоће ли скоро? — Ја мислим сад. — Брава заврши њену реченицу: трам!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

лутам међу стењем, свакога дана заборавим по једну реч и сваке ноћи изгубим по једну звезду и сваког јутра кроз друга врата бежим из свог дома, бежим из корења.

Он је упућен у тајне, његова душа постаје друкчија и у његовом телу коме се враћа живот настаје друга телесност у новом трајању. Његова плот, више пута препорођена, почиње да живи у својој драгоцености.

лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт је била косовски тешка друга нас крепи и односи у лету Са беле тачке трга добро се виде сводови Јерусалима зорњача светли где је

Древна реч ил нова света реч ил хулна која је ближа људској пути да ли она што се огласи изнутра као водоскок или друга што споља обилази око стуба Нађу се речи са разних страна једна према другој и гледају се бело патња од речи постаје

стала и ћути Како је оскудно то што човек твори мисле злотвори а он се на звезданом цртежу једнорук бори друга му рука тоне испод острва где су му дворови подводни сусрет има и рукује се у мислима одједном са Свима. 5.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СИМКА: Па зато, Проко, што си ти род по твојој првој жени. ПРОКА: Да сам ја род по мојој првој жени, не би моја друга жена толико плакала за покојником.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У другога једна рука подавијена испод груди, а друга обухватила, вероватно у самртним мукама, струк траве, где је и беличаста главица детелине, коју ветар њише.

Комора нас још није стигла, нити знамо где је. Не спава се већ друга ноћ. Људи су поднадули и очи им упале... Гледам Јанкуља како мљаска једући жив кукуруз.

Погледају војници лево и десно. Одмеравају растојање. Неки претрчавају мењајући место, да су уз некога пријатеља или друга. Командири примају последња наређења и после тога приђоше стрељачком строју. Војници се узврдаше.

— Други, пали!... — Шеста... Шеста, плотун здесна!... — Друга... 3аглушна грмљавина страховитим бесом затресе земљу.

Војници преморени. Пуна два дана, и ово је већ друга ноћ како су на ногама. Полегали су око топова и спавају. И нико се не помери када наиђе однекуда једна чета пешадије и

Мало после опет застану, слушају и све им се чини да познају глас... Са оне стране неко је болно дозивао свога друга или брата, али најчешће помињу своју мајку. Или проклињу нас, што смо их оставили.

Видимо двојицу, сигурно су лакше рањени, како разапињу шаторско крило о точкове топа, и онда преносе некога свога друга. Чује се јаук... Једноме превијају главу...

Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб дима. За овом је следовала друга... трећа... четврта. Ми се немо погледасмо, престрављени да та неман не захвати случајно и нас овде на торњу.

И после много времена, у бесаним ноћима, гледали су они онај болан поглед, млитаво тело и опуштену главу свога друга. У сличноме положају налазили су се они у равници. Сви су били осуђени на смрт.

Приликом борби последњих дана, пре него што се и дошло на ово место, он није имао друга посла него да претреса мртве, и као искусан ратник, између осталога, купио је и дуван.

Овако без оружја, сâм, имао сам утисак као да сам залутао у неки пакао. Наједном одјекну страховита експлозија, друга, трећа... чини ми се тамо код непријатељских ровова.

— Их, грош би на леђима носила. — Како... сламку би у устима држала. А мало даље друга група хвата вашке, па их баца у један фишек од хартије, који најпосле запалише. — А бре, што их потепасте?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку. Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.

њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га засад угуши, јер

О... а ја сам тако мало желела!... Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...

Нема више никакве зараде. Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга. Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.

Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!... Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном

само да не мисли о њима, да не страда... — Ах, ја сам несрећна!... Никога... нигде никога на свету немам, ни друга ни пријатеља, о... — Не, не... молим вас!... А ја?.. Истина нисам ’нако...

Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...

Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.

само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин... Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он

Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна !... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно... Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.

Опет је обузима зима... све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло... Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе... Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини. Љубица се прену. Шта.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

бјела вила Ни на небо, ни на земљи, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата од шкерлета.

На цркву су до три врата: Једна врата само од злата, Друга врата од истока, Трећа врата од запада. У њој поју три анђела, Они поју рајску песму.

71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи.

“Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би

208. Дика каже: “Љуби ме, умрећу!“ Нисам камен да му кажем: “Нећу!“ 209. Захвали се бела Рада Код сви’ друга на кладенцу: “Како ли ме мајка роди, Мене момче не целива, Ни ми цветак с главе узе.

ју злато сипље, А из грана ситан бисер, Лишће ју је жути дукат, Под њу седе три девојке: Једна беше расплетена, Друга беше саплетена, Трећа беше нељубљена. Та што беше расплетена Вол’о би ју ја саплести Но на Босну везир бити.

Да ми носи и да ми доноси, Досад ми је три абера дон’о: На двору ми до три кукавице, Прва кука никад не престаје, Друга кука јутром и вечером, Трећа кука кад јој на ум падне.

Прва је попила танан ваћов с главе, Друга је попила златан прстен с руке, Трећа је попила свога господара. Прва је попила, пак је говорила: “Имам сеју младу

Прва је попила, пак је говорила: “Имам сеју младу и прељу и ткаљу, Откаће ми ваћов и тањи и лепши.“ Друга је попила, пак је говорила: “Имам брата млада добра кујунџију, Сковаће ми прстен и већи и лепши.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ПРВА ГРАЂАНКА: Није цвет, него последњи шљам! ДРУГА ГРАЂАНКА: Баш сте ми нашли време за позориште! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид!

Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар зато, што је рат, треба да се одрекнемо и уметности? Никад!

ЈЕЛИСАВЕТА: Сита сам наше запарложене провинције! Сита сам слепаца! ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој да ти ја покажем ко је слепац! ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде!

ПРВА ГРАЂАНКА: Курво неморална! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја овакав примитивизам још нигде нисам доживела! ДРУГА ГРАЂАНКА: Даћу ја теби примитивизам по дупету! ДАРА: Јесте је чули шта каже?

(Граја и вика расту. Улеће Милун.) МИЛУН: Ко прави овде неред? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Питај њих! ДРУГА ГРАЂАНКА: Барабе белосветске! Милун: Оступи тамо! ВАСИЛИЈЕ: Ми смо путујуће позориште Шòпаловић!

ВАСИЛИЈЕ: Пакујем и увезујем неке кофере... Одмах ћу! МИЛУН: Немо да чекам, имам и друга посла! (Василије и Симка улазе у кућу) ГИНА: Да му однесеш само ћебе и леб!

Још увек дува ветар из осме слике.) ПРВА ГРАЂАНКА: Јесу ли их овде у кући побили? ДРУГА ГРАЂАНКА: Јесу! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: И то у кревету! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Чуди ме да Домазет није пуцао!

ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Чуди ме да Домазет није пуцао! ПРВА ГРАЂАНКА: Из чега да пуца го човек? ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој ти да ми кажеш да не знаш! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Од твог шешира ништа нећемо видети!

(Долази Јелисавета. Узнемирена је.) ЈЕЛИСАВЕТА: Шта се то овде догађа? ДРУГА ГРАЂАНКА: Ништа, дошао ђаво по своје! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Чекамо да изнесу лешеве! ЈЕЛИСАВЕТА: Зар се то овде десило?

Са пола зида опао малтер од меткова! То не може пиштољ! ПРВА ГРАЂАНКА: Ухапсили су једног младића из Међаја! ДРУГА ГРАЂАНКА: Шта кажу, кад ће делити куповне књижице? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Зашта? ДРУГА ГРАЂАНКА: За сапун.

ДРУГА ГРАЂАНКА: Шта кажу, кад ће делити куповне књижице? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Зашта? ДРУГА ГРАЂАНКА: За сапун. ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Рекли су да ће сутра! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко је сада унутра?

ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Рекли су да ће сутра! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко је сада унутра? ПРВА ГРАЂАНКА: Мајцен, с комисијом! ДРУГА ГРАЂАНКА: Врше увиђај! ТОМАНИЈА: Увиђај је извршен још после подне, сад их носе у мртвачницу!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сестре мога оца нису биле срећне: једна је умрла млада, а друга је била несрећно удата, у Загајце, за богатог трговца, Мунћана. Кћери те моје тетке, Љубице, умрле су младе.

Међутим, свет на Ријеци упознао сам, нарочито, у друштву свога друга на Академији, Зубранића, сина једног пекара. Тај Зубранић, чист Хрват са острва Крка, из Башке, био се толико одушевио

Кад сам, после много година, у Лондону, и ја са ципеларима живео, често сам на тог свог друга мислио. Нисам ја упознао само фамилију Вио; играо сам ја, под расцветаним воћкама села Драге, и са кћерима и сестрама

Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми.

Он је, доцније, добио куршум у леђа, од наших војника, које је тукао. Ја сам у тој маршкомпанији имао два друга. Један је био велики љубавник, Кока Вишњички, а други је остављао жену на порођају.

У висини, једна половина артиљеријског метка претварала се у шрапнел, друга половина у гранату, на земљи. Рањеници тешко умиру од пушчаног метка. Од артиљеријског брзо.

Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату. Пијем у славу друга свог, Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали 916, новембра

Господо, прву чашу у славу друга мог. Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали 916, новембра

Чашу банаћанској дивизији. Господо, у славу друга мог, кога су стрељали у једној венеричној болници. Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке.

Господо, једну чашу поскочици друга мог. „Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица,

Чашу за ону мрачну гомилу око постеље најкужнијег друга мог. Он ми је био песмовођа, банаћански, бећарски. Ја пијем у славу смеха Банаћана, што је поноснији од челика.

Нек моје вино, које просипам ево бесно по овом белом, свечаном, чаршаву, зарумени у славу друга мог, каплара Проке Натуралова, кога су стрељали, 916, новембра првог. Пијем у славу онога дана кад је доведен.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

а што они тако зверски поступају према нама, то ће им бог платити вечном муком и шкргутом зуба у паклу огњеноме. Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска

Први сукоб његов с министром био је због неке јахачке трке, па одмах дођоше на ред још многа друга питања побожна и просветна, од којих је зависило правилно васпитање омладине.

посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта, побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т... М...

пута, и онда остави хартије на страну, диже главу, зажмири мало и поче напамет: „Господо посланици, после поштованог друга у коме су...

” Окрећу се и она седморица и траже очима свог осмог друга, док се тек један присети и узвикну: — А, па овај овде је добио улогу опозиционара. — Ја нисам, шта ме бедиш!?

Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом: — Гле, странац неки! — и погледа друга значајно, лицем и погледом као да га пита: „Да није то Хорије?” — Да није он? — вели онај други. — и ја нешто мислим.

Тежак је то пут био. Из дана у дан се и од ових поче број смањивати, и остаде десетак друга. Лица још очајнија, а целим путем се, место разговора, чује кукање и јечање. Сад више беху наказе него луди.

Никакав предмет не сме, нити може, привући његову пажњу. Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде.

Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: — Ти си луђи него овај што пише ове трице!

” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. — Шта се крстиш? Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси. Шта је ту као чудно?

сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга деца њена.

Јдна група истакла као кандидата за председника неког Колба, ако се добро сећам имена; друга група неког Талба, трећа, опет, свога кандидата. Направио се грдан метеж; свака група жели да протури свога човека.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... — Добро вече!... Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже.

— Тако ви је то код нас адет. Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима. Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...

Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање. Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над

— Ђе, болан? — Знаш ђе, на киселој води. — Зар обадвије? — Јок, ону једну, а друга ти је доље. — Ама здравља ти, па како изгледа ова? — Па 'нако, гледна...

« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако. Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију,

« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе. На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблијед, Друга мана — танак, претанак, Трећа мана — висок, превисок«.

Једна је рука већ залутала... — Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. — Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. — Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке.

мајчина помиловала, топло се Богу молећи: »Боже, поживи мога Моју (тако му је тепала), дај да одрасте и стекне доброг друга«... И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?...

И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором

»Боже мој, та то ће бити живот!... Идеш из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је готово да дели с тобом све што те снађе.

С Деспићем се у почетку удружи и неки Маџаревић, који се одмах прочу као велики зликовац. Имађаху још два стална друга, те с њима и осталима, које за поједине случајеве скупљаху, иђаху на отмицу и разбојништва.

— Овосреској власти, кажем ја, познати су они... како 'но беше... а ја... они светски изроди, што немају друга посла но пискарају по новинама, те мисле да окаљају беспорочно име једнога дугогодишњег чиновника... хм...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Чисто јој лакне.) ДАНИЦА: Ти си погрешио врата. Не седи овде адвокат. СИМА: Него? ДАНИЦА: Ево овде, ова друга врата. 'Оди, показаћу ти. ПАВКА: Ама, немој ти да му показујеш. (Сими.) Ево овде, исти ходник, само она друга врата.

'Оди, показаћу ти. ПАВКА: Ама, немој ти да му показујеш. (Сими.) Ево овде, исти ходник, само она друга врата. СИМА: Е, опростите, ја видио, знаш, фирму на кући; па мислим... ова друга врата, је л'? ДАНИЦА: Јесте!

) Ево овде, исти ходник, само она друга врата. СИМА: Е, опростите, ја видио, знаш, фирму на кући; па мислим... ова друга врата, је л'? ДАНИЦА: Јесте! СИМА: Е, хвала, опростите! (Одлази.

СРЕТА: Молим те, то си хтео да кажеш, видим да си то хтео да кажеш. Али, брате си ми мој то је друга ствар, то је судбина. То може сваког да постигне. Не зна се шта носи дан а шта носи ноћ.

(Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.) ЧИН ДРУГИ Друга соба (с улице). У дну два прозора. Лево врата која су затворена и пред која је постављен висок орман, а десно двоја

Е, ово је баш права ситуација. И дедер ти сад реци ми, шта да радим? (Размишља се и досети се.) Младене! (На друга врата.) Данице, Данице! ДАНИЦА (улази): Шта је? ЈЕВРЕМ (домишља се): Ти имаш леп рукопис? ДАНИЦА: Немам!

СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш. ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте! Имамо ми, брате, и друга посла, а не вас да слушамо! (Младену.) На сад, да носиш ову депешу на телеграф! МЛАДЕН: Е, па не могу сад то.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 7 ГЛАВА ТРЕЋА 14 ГЛАВА ЧЕТВРТА 18 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 25 ГЛАВА СЕДМА 29 ГЛАВА ОСМА 34 ГЛАВА ДЕВЕТА 39 ГЛАВА

« и бега колико га ноге доносе. Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно

Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају. Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.

И то често не иде с бог зна каквом ватром. Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.

»оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога.

није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. А ево каква је то срећа била. Кажи »Драгичка!

— рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. — Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.

После осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сељаци с југа, друг до друга, као на смотри, или у строју: ту свако крчми башту своју. Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак

Увек ме спопадне нека туга: Где ли је, шта ради она друга: На чивилуку сузе лије, Јер сама, без ове, ни за шта није.

И мисли дуго у кревету деда, И једна мува неком нешто не да. И броји деда: Једна среда И друга среда, и трећа среда ... Има ту некаквог реда. Има ту некаквог реда.

Има ту некаквог реда. ПРАСКОЗОРЈЕ Плаве се плаве се плаве се Три небеске завесе. Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском отоку. Плаве се плаве се плаве се Четири небеске завесе.

” А Тисућа: „На тој међи Изгибоше моји пређи!” Прва: „Међе моје су По Берлинском конгресу!” Друга: „Моја држава Нигде се не свршава! Ко две чуме, две але Гурале се, стењале.

— Ал кад помислим на друга његова постигнућа, Ја се од главе па до пете најежим. ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА Данима, данима, данима Само ме

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Све су то били први кораци за расветљење мистерије. Њима је било утврђено да се јегуља, као и друга риба, плоди мрестењем, и то само у морским дубинама.

Била је осигурана знатна сума и друга материјална средства за продужење истраживања. Дански рибари доби— ли су налог да свесрдно потпомажу та истраживања;

са хладном, настаје, услед нагле промене температуре воде, пропаст сићушних организама у маси, јер се и једна и друга струја одликују нарочитим својим планктоном, који тражи нарочиту температуру као свој животни услов.

Она је дотле обавила само једну половину своје одисеје; друга ће половина доћи кад јегуља достигне доба пубертета. Брзо рашћење захтева обилну храну, коју јегуља налази хватајући

путовања свака је слатка вода у вези са океаном већ примила свој део јегуљица на којима је већ извршена и друга метаморфоза.

Јегуља се настањује и тамо где никоја друга риба не може опстати. У понекој од тих хладних слатких вода може опстати још само пастрмка, али и ова живи само у

То је један интересантан проблем сексуалног детерминизма који још није добро расветљен. Друга метаморфоза јако зависи од температуре воде, али је доказано да не зависи од њеног салинитета.

јегуље у сребрнасту Пошто је ушла у слатку воду која ће јој од тада бити пребивалиште, и пошто је на њој довршена друга метаморфоза, јегуља продужава живети у тој својој новој постојбини.

Једна врста тих морских краставаца, која живи у дубинама поларних мора, достиже величину од једног метра. Друга једна крупна врста, која обитава у великим дубинама, надражена избацује од себе мноштво дугачких, длакастих, провидних

крупнија дубинска животина, ова у часу буде спутана тим израштајима, из чијег се загрљаја више не може отети и извући. Друга једна њихова врста игра важну улогу при дезагрегацији коралних маса и њиховом распадању у прах.

које се налази пространа кеса као у пеликана, за смештање уловљеног плена, док јој је тело јако издужено и врло танко. Друга једна врста има тако еластичне и растегљиве желудац, уста и ждрело, да гута рибу З—4 пута већу од ње саме.

То се, кад се ради на великим дубинама, врши машински. Риба, или каква друга морска животиња, која је ушла у вршку, за све то време остаје у њој узалудно тражећи излазак, док се вршка не извуче и

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Па ипак си сваког дана нова мени, Увек нова, увек тако чудно друга, И никада слична јучерањој жени. Та моћ твоја чудна заслепљава мене Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ОБРАД Виђесте ли чудо и знамење кâ се двије муње прекрстише? Једна сину од Кома к Ловћену, друга сину од Скадра к Осгрогу, крст од огња жива направише. Ох, диван ли бјеше погледати!

ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода! Прокле мати од невоље сина, те књегиња

У то доба пет Мартиновићах дигоше се један за другијем и за њима три четири друга. Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни метнуше.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једи но још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга. И не превари се. А као што је унапред предвиђала, та је њена толика лепота учини ако не гордијом, а оно срећнијом.

она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету

капији, никада у страни, не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, кад их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица.

и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би се све више и више у то уносила и одмах би почела осећати

Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац,

Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и

— Ба... ба!... ба! И друга да је била на њеном месту, сигурно би подлегла, изгубила би се, али она, гнушајући се, само га одбаци од себе и изађе,

Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по

Али и она се прибра. Не устукну. Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они одговарају.

Кришом га ноћу одводили у друга племена, само да Маркови не дознаду где је. Али то ништа није помогло. Најмлађи из браства Маркова, још неогарена,

— Тето, мори, Види ове! Не може од њих да се прође! За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче: — Баба Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини! Сву ме изуједа.

Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам. Испрва се није могло од паре ништа да види. Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких, сјајних оклопника Никад више смелог не виде му лика.

Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор, куга...

Ви сте неопходна, драга реквизита И вернога друга и неверне жене, И ласкања што нам снисходљиво хита, И подлости ниске, злобе нечувене.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Стане!“ изговори он наелак, крвавим устима. „Која Стане?“ рече Крцун. „Пејова“, одговори он. Сва четир му друга насмијаше се. Крцун се одмах уозбиљи, па шћаше да га још дрма и да му говори, но му не даде дружина.

На вршини стадоше. Под њима, друга страна бријега, бијаше прилично заодјевена. На њеном поданку вијугаше поширок пут што води из Гацка у Никшић.

Бјеху двојица другова Имбровијех, што доскочише гором, испод мергина. Оба сад дотрчаше да прихвате главу свога друга да се власи не пофале, и да узму Јанкову. Али сад плотун њих рашћера, не погибе ниједан, но се један лако рани.

Цијело љето, по два-три сата на дан, састајали су се та три чудна друга и увијек у шуми. Нико за то знао није, јер сложно кријаху своје трагове.

У толико и отац јој поче да нешто иза сна говори, баш као да замјени свога лези-друга, који бјеше престао булазнити. „Удри, удри, за крст часни!

“ рече јој неки постари човјек из дружине, кад она извуче из дрвљаника подебљу кладу и замахну сјекиром. Остала три друга му, нагоше се на сједалима, баш кад онај то изусти; видјело се да и они то исто шћаху. „А чему, стрико! Могу и ја!

,,А осим памети и мјешина ти је добра, чврста; не пропушта ја мним, ни зноја, а камоли кост!“ „И друга је, брате!“ рече му друг. „Постављене су оне кости добро, и обавијене како треба! Гомила, брате, видиш како се слио!

Ја јој се измакох. Она избуљи очи, па додаде: ти мниш е ћу ти стару пјесму. Није. Друга је! Мираш не иште Стану за Радојева сина, но за свога!“ „Ја се, Пејо, прекрстих два пута, кад чух што Стамена рече!

напада Милић Грујичић и узањ Благојевић Симо и узањ Горановић Мијајло, ђе нападају, вели, те три арамбаше са двадесет друга. Од триес и три Турчина, вели, три су главе изнијела, а тридесет их посјекоше четници.

А било је овако. Та три четовође, које поменусмо, са двадесет биранијех друга дочекаше карван што је силазио од Требиња у град (Дубровник). Турака је било нешто више.

Чета је понијела прилично шићара, у све неколико стотина дуката, понијела десет глава, понијела два мртва друга и два рањена, прегазила Требишњицу и панула на самани Митровдан, у Граховску планину, иза Заслана. Дан бјеше ведар.

Готово сви се насмијаше томе. Момак полако одријеши крпу, у њој бјеше друга, а у другој трећа, а кад ова зину, сину, те повелика гомила, жутијех дуката.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Као што и за чаушеву сватовску глуму имамо нарочите текстове, тако њих имамо и за друга сценска извођења, али има и таквих драмских текстова који се интерпретирају само као сценски дијалошки дуел, — без

В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга. Кумине ми куме деверни пасторак. Кумине ми куме, па њезине друге, из првога села ђеверић.

Ћију, ћију, изјео чича гљиву! — казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена! Није печена! Убио Илија Милију! — кличе прва жуња, а друга је пита: А што?

Није печена! Није печена! Убио Илија Милију! — кличе прва жуња, а друга је пита: А што? А што? А што? — За лањску кирију! За лањску кирију! — одговори јој прва. Шта би, би! Шта би, би!

— Празна торбица, — зла брашненица. — Кад нема погаче, добра је и овсеница. — Празна рука мртвој друга. — Празна не пали. — На сиромаха и зец вади пиштољ. — Тешка је немоћ шупаљ тоболац.

— Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља.

О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће. — Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме. — Туђину се хвали а својему се пожали.

— Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир.

— Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир.

Тешко гладну у конаку празну, А јунаку у братству нејаку! Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође!

Куда Турци с ђордом, Туда фратри с торбом. Мало рука малена и снага, Мало друга — мало и јунаштво. Малена је тица препелица, Ал’ умори коња и јунака.

Иза тмине и сунце огране. Прије ћеш се одужити дуга, Нег’ рђава раздружити друга. Свака земља има господара, Јадна раја триста зулумћара. Свака крава своје теле лиже.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. 124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА. 126 42. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА. 127 43. СОЛОМУНА ПРОКЛЕЛА МАТИ. 128 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 129 45. КРАЉ И ЧОБАНИН. 131 46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ.

22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати. 24. Двије чавчице напоредо стоје, а једна друге не види. 25. Девет баба по леду се плаза. 26.

(Дјевојка цара надмудрила), 41. (Ђевојка, удовица и пуштеница), 42. (Једна | гобела у као а друга из кала), 44. (Лаж за опкладу), 45. (Краљ и чобанин), 46. (Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48.

), 32. (Пепељуга), 37. (Зла жена), 41. (Ђевојка, удовица и пуштеница), 42. (Једна гобела у као а друга из кала), 43. (Соломуна проклела мати), 44. (Лаж за опкладу) и 48.

” Снахе донесу два велика гвоздена ражња, па пошто он зине, подувре једва с једне друга с друге стране, док Међедовић искочи из зуба. Онда га се сијач тек опомене, и рекне му: „А жље те сакрио!

Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на

Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде рече му да

Био човек и жена, па имали три сина. Најмлађи био најлепши и одвећ добар, па су га друга браћа држала за будалу. Сва тројица већ дорасту за женидбу, а отац их не жени ни једнога, јер је био сиромах.

” Он јој захвали на марами и на конаку, па пође кући; кад тамо, а то већ дошла и друга два брата. Онда они изваде сваки своју мараму: њихове биле којекакве, а кад он своју извади, сви се зачуде, па она два

па на беломе свету ништа више нису имали до једну крушку, те би ту крушку редом чували: један би остао код крушке, а друга двојица ишла би на надницу. Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну.

која је на троје раздијељена и пред сваком оплетен ша- | рапод, и свака по себе различиту работу послује: једна везе, друга плете, а трећа пјевајући прћију шије.

” Једна му од њих, најстарија рече: „Бог дај буди господину!” друга: „Добра ти срећа делијо!” а трећа: „Са срећом дошао сретњи и пресретњи јуначе!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Мт. 11, 29) Јер, шта је друга истина, јављена кротким и смерним срцем, ако не — храбро подносити сваку муку и себи вазда наругати се.

Давати и пиће уобичајеним великим красовољем. То да вам бива. А у уторак и у четвртак и друга јела да вам се износе, али не оба са уљем, него само једно. А вина мали красовољ, мерено упола од великог.

Нека вам буде ово! ГЛАВА 41 Друга поука игуману и братији То је, дакле, колико нам је по вољи и Богу доброугодно и Наставници, и вама на корист не малу

Свака, пак, друга драгоценост недостојна је, јер дужина живота и године живота у десници њеној су, а у левици њеној је богатство и слава.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А што се тиче тог... Вилотијевића, како ли се зваше, ја сам се први изјаснио против! Први, одма после друга из комитета! СТАВРА: Ако учлањавају и такве вашке, ко што си ти, брзо ће да им прекапи славина!

МИЛЕ: Говорим у глобалу! ИКОНИЈА: Са содом? МИЛЕ: Бесоде. Ја би то на школовање у Падињак, туцање камена, и друга васпитна срества! Нема код мене лабаво! Он да мене ту хвата за ревере!

Ако си до синоћ био све и свја, а јутрос нико и ништа, није чудо ако и повантрзаш! СТАВРА: Неће то бити то, друга је ствар у питању. Кад те задеси несрећа, ко да прогледаш. Видиш и оно што нико не види!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА Ах, ти, ти! »Нећеш«, ти »нећеш«, ах за то твоје »нећу«, да си само друга а не њена мајка, сада би ти видела манастир или твоју мајку и браћу одакле сам те довео.

на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из кујне и промиче десно иза куће.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

него се вратим на моје прво говорење, ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком жалиш што си зло твоју | младост провео.

Иде се све покрај једног поточића, поред кога стоје насађени велики ораси и друга древеса која га осењавату и чувају од сунца. На левој страни виде се брда и холмићи, покривени с виногради и воћњаци.

детету, а неки би ме жалио, казујући ми да је и сам у младости тако прелаштен и обезумљен био као ја, но, друге године друга памет у глави.

Из Славоније пређемо у Хорватску, и недалеко од Гаревице дођемо к дому и братији мојега друга, гди њега све сродство његово, браћа, сестре и снаје, тако весело дочекају као да је из некакова ропства утекао.

У недељу, кад сам хотео први ред служити, дође ми мајор с друга два официра и с Антонијем. Каже ми да ће протопоп и, многа господа Греци и Латини на моју службу доћи, него да даду

од себе нипошто и никако не би[х] могао отпустити; дакле, нађу нам две мазге, и пођем и ја с њима, прво, за допратити друга мојега љубимога до Аргирокастра, а друго, видити част Албаније.

Десет дана по нашем пришествију, старешине места определе послати некога попа Ђику у Примет и у друга неколика места к неким албанеским агама ради општи[х] своји[х] дела, ибо Хормовити имаду своје договоре и сојузе с

Петнаести дан дођемо дома и нађем мојега друга весела, здрава и румена. Но он се мени почне ругати да сам од сунца поцрнио.

Стојећи у Плавну, у сва три далмације манастира и у друга различна села и вароши на церковне празнике позивали су ме проповеди говорити.

Једва то Скрадињани дочекају и зовну ме к себи за проповедника. Овоме сам радији био ради мојега друга Данила, зашто он, деликатнијега стомака него ја, и у селу није научен био живити, а у граду, навластито при мору како

Јесу ли они владетељи живота и смерти и могу ли друг друга од смерти избавити? Али су свети оци тако узаконили! Ти исти свети оци, који су то установили, били су пустињици и

Зато, како и друга три месеца прођу, познам изговор језика инглескога и видим себе у состојанију да могу и сâм о себи у напредак

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник истога облика као и први. Кувар изнесе из

— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а? Тако си се бринуја за њ!... Сви навалише на ђакона, ко ће боље.

А велиш да сам ја крив! Право велиш! Крив сам, те доста, што сам те држâ за друга!... — Нећемо тако! — умијеша се Бујас — него ћемо да будемо прави другови.

— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару. Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град?

Говорећи о јатацима судија настави: — Шве на Радека! Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! — вели он. — А ди је то Радека?... Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?

Опће је мишљење било да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се све „ркаћа“.

Па онда има и друга. Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није имâ другова и у Зврљеву... — Шта говориш? — викну Срдар.

Зар се не сићаш да има таки примира у житијама? То је покора кâ и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора кад би он то казâ. Ко ти зна какав гри оће да откаје!

И загушујући уздах, затвори врата. Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама. Бакоња се тек машта изоглави.

Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.

Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка које је фра-Боне. — Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.

Је ли то још ко видио? То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга! Бакоњи се чинило да снива.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Добрица Ћосић КОРЕНИ Садржај ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 47 ГЛАВА ТРЕЋА 106 ГЛАВА ЧЕТВРТА 152 КОРЕНИ За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем.

Аћим мрси браду, квари њене ракље и клима главом као да слуша праведну пресуду. „Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ, Турке нико на свету не вољи“, правдао га он.

Не може да му каже нешто што мора да му каже. Да је сада ноћ, можда би му рекао. Тола прескочи плот. ГЛАВА ДРУГА Тола Дачић трза конопац црквеног звона, да сељаци суде сељацима, занесен звоњавом на узбуну, савија се и усправља,

И ова, његова, мучи га у кревету само зато што је лепа, па се питао: зар је њему судбина наменила да га упропасти и друга лепа жена? Па је и с Толом о томе разговарао.

По лицу га ударао смех, чудио га и збуњивао, јер, откако је преноћила у манастиру, друга је жена постала. Чинило му се да се распукла и расушила, а он, слаб и очајан, стајао је у том процепу, лежао у њему

Мој се син жени. Девојка је добра и кућа је поштена. Што се .Ми, стари, политички не слажемо, то је друга ствар.“ Сви су то чули. Неколико грлатих повика одбило се од почађавеле таванице. „Ја живим само да тај дан дочекам.

слику крала Милана, постаја мало, као да прибира снагу и смишља шта да каже, па рече: — То о преровској несрећи, друга је ствар. О томе ће виша власт да расправља и утврђује кривде. Ти си пуштен на слободу...

За инат не излази, још не излази, мислио је, а он је најурио жену, он је побегао од ње, а сада га друга мучи. Докле ће те сукње њему да стежу душник? „Иди, не шушкај ми више! Видиш ли да сам болестан?

То хоћу да кажем теби што ти она ноћас постаје мајка. Жене и паре треба отимати. Али то је друга прича и за другу прилику.

Трже руку од врелине, од сласти, од греха, од... Први пут после толико година, први пут у женским недрима; сва друга нису постојала, недра су само њена, топла и влажна, а њему је зима, брада му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка. Дечаци из Улице кестенова тада подижу поглед ка небу, узвикујући: — Гле Плачка и Смејачка!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Права и без сенке, улица води на Калемегдан, сав од сенки. У доба када је Јован постао Господар то је била друга прича: овуда су, свуда унаоколо, била зеленила, тамна и на сунцу и на месечини, а Калемегдан, тај Фићир-Бајир, Брег за

ЗМАЈА ОД НОЋАЈА На углу Улице Змаја од Хоћаја и Улице Седмог јула две су куће, једна до друге: једна је стара а друга прастара. Реч је о углу са којег се, затрпана архаичним мраковима, Улица Змаја од Ноћаја пробија ка Калемегдану.

У старој кући на рогљу, сада је фризер; у прастарој, посластичарница. Осим што је врло стара, ова је друга кућа и врло уска и врло избледела: у својој опустошености могла би да делује аветињски али она делује само нестварно

Зажелео је да свлада незнање које му се разоткрило и да се пребаци преко те границе иза које су искуства друга. Никада, у томе, није успео.

Добрача је, кроз ту пустош, пошао узбрдо, ка Стамбол-капији. То му је била друга омашка. Сада то зна а онда је хтео да верује друкчије.

Без претње, учтиво. Исто тако без претње и учтиво одвели су га собом а протицала је друга половина децембра 1797. године.

се јављала са даном, одмах спремна да се одриче од себе и да се, све дубљом добротом, супротставља Милошевој злости; друга се јављала понекад, ноћу, нимало склона одрицању; однекуд свесна своје женствености, није признавала доброту, само

надгледала је обе и зазирала од обе: она прва јој је била одвише покорна и, у тој покорности, притворна; она друга јој је била сасвим непокорна и, у тој непокорности, опасна.

У Пашином двору једва да је био провео петнаестак дана. Друга тачка у његовом путовању кроз Београд, Чардаклијина је кућа значила и друкчије искуство.

Прва, која је настала док је Доситеј путовао у Влашку; друга, која је настала кад се враћао у Србију. О разликама између ових верзија нико ништа није умео да каже, јер нико спис

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави.

Ђ. Јакшић XИИИ КАД СЕ СЕТИМ Кад се сетим, мила душо, Руменила лица твога, Тад не пијем друга вина, Него само црвенога. Ал' када ми на ум дођу, Дођу твоје црне очи, Онда крчмар ништ' не ради, Само црно вино точи.

Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат' мнијем, Ту ћу у плач пасти. Где на друга бројим, Ту крвника имам, Где ја ловор својим, Трнов венац примам.

Уз удар сребрних струна Извесно левента неки поздравља срдачног друга. В. Илић ЛXИ У стаблу кедра, гле, те чудне р'јечи, Што н'јемим гласом о љубави зборе!

У цветном замноме рају, Без мисли за други свет, У безбрижном загрљају, Идемо друга три: Пролеће, ја и ти. Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Над високим престолом престолах у воздух се сјајно коло креће, ка и друга што се кола крећу над престолма првијех ангелах; ма је оно милионе путах од свакога веће и сјајније; миријаде

себи представит не може; али своје цјељи постић неће, јер вјековах мати безбројнијех има лакша него сјенка крила. Друга бјеше прозрачна идеја извајана на кристални шатор - свемогућа поезија творца, окруњена круном творенија; све

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Али се појави друга незгода: штампарија није више имала оне лепе беле хартије на којој је дело дотле штампала, а таква хартија није се, у

„Први по реду је Месец, који видесмо пењући се овамо. Друга по реду је звезда Хермесова, која је синоћ зашла одмах иза Сунца, тако да је, засењену одблеском Сунца, не могосмо

рече Питагора, „овом мером као јединицом дуж ове подвезице три узастопне дужи од којих прва нека има дужину од три, друга од четири, а трећа од пет оваквих јединица, па означите почетак, раздељке и крај тих трију поређаних дужи чворовима

„Е баш је прави сибарићанин!“, рече Питагора, а кад ученици хтедоше да пробуде свог заспалог друга, он их задржа: „Не будите га! Баците ђон његове подножице далеко, доле низ брег!

Зато је ваздух стварна супстанција, иако је као такву не видимо. „Ова расуђивања и многа друга довела су ме до убеђења да је сваколика материја која се налази у васиони, па била она жива или мртва, саграђена из

Две, преко сваке мере заоштрене науке, од којих једна сматраше и саму душу за материјалну, а друга само оно нематеријално за стварност; обе науке створене у наивном уверењу антике да се суштина ствари и света може

Прва од њих означава почетак Месечева помрачења, а друга његов свршетак. Ево, дакле, овде почиње Месец да улази у Земљину сенку, док се сасвим не помрачи.

он своју беседу, „зачудиће што се, после врло занимљивог и убедљивог предавања нашег одличног астронома и драгог друга Аристарха, јављам за реч ја, историчар.

Његова прва жена Арсиона беше ћерка диадоха и македонског краља Лизимаха, а његова друга жена, која се такође звала Арсиона, беше његова рођена сестра. Зато га и назваше Филаделфос.

“ „Има времена“, одговори он. „Нисам нимало нестрпељив ни љубопитљив“. „Мани се тог геометра!“ рече друга од дворских дама, једна црнојка, „он не мари ни за драгоцености ни за жене“.

Да би се дошло до потпуног, квантитативног, а не само квалитативног решења, ваља употребити друга, геометриска, а не говорничка средства“.

Једна права, широка и углачана летва, која је на својој средини имала рукатку, служила му је као лењир, а друга једна, која се обртала око тешког оловног ослонца и имала покретну дрвену писаљку, служила му је као шестар.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У Вујановцу, једној малој окружној вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не знам већ по који пут, позива да му одем у госте.

онда се покоравам и излазим у ходник. Дугачка фигура мога старог школског друга, који ми пружи руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као народни посланик коме пуцају леђа од народних брига,

Ја сам, после тога, устао и предложио му да прошетамо до његове осматрачнице... И тога дана, и друга два што сам тамо провео, нисам се могао довољно надивити душевној снази и херојској вољи овога узора од човека,

— Па онда? — Па један војник, знаш превари ме да је доктор. — Па после? Говори, молим те. Имам ја и друга посла. — Па дође да је прегледа; па је пипа, пипа...

Јер шта је патриотизам? Патриотизам је родило многобоштво, не? Патриотизам антички, патриотизам старих, то је друга ствар, то могу да разумем. Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту.

пропали или цветали, нестали или нашли начина да свој повољан положај очувају и своје напредовање ипак наставе, има друга ствар коју ја истичем, а то је: да је онај, као што ти кажеш, убризгани патриотизам нешто вештачко, и да је као такав

Па шта, ти ниси једини. И сви су јачи него ти, ти највећа слаботиња, само ти. Па лепо, има друга жена... Заиста, има друга жена! Ала је то срамно тако брзо мислити на то, ала је нечасно. Друга жена!...

Па шта, ти ниси једини. И сви су јачи него ти, ти највећа слаботиња, само ти. Па лепо, има друга жена... Заиста, има друга жена! Ала је то срамно тако брзо мислити на то, ала је нечасно. Друга жена!... И живот још може ти пружити сласти.

Па лепо, има друга жена... Заиста, има друга жена! Ала је то срамно тако брзо мислити на то, ала је нечасно. Друга жена!... И живот још може ти пружити сласти. Какве?...

силним и наглим покретом ишчупа нешто из многих руку што су браниле, па наже да бежи очајно гоњена неколицином; онда друга, са једном цокулом у раскрвављеној руци, побеже на супротну страну, па трећа са ногавицом једном од чакшира и гомила

Ја заустих да нешто питам, да кажем, да осудим, али наглим, љутитим покретом једна друга прилика, кривих ногу, погрбљених леђа приђе нам, па збаци са себе шињел, па копоран, па црну кратку кошуљу, коју баци

Над њима је зјапила прозрачна дубина неба, под ногама друга, црна безданска дубина понора. И ћутали су и чинило се да не дишу да не би нарушили тишину.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

чини ми се да сам, потајно од сама себе, у дну душе, захвалан тој и таквој баки, и да не бих желио да је била никоја друга и ниуколико друкчија.

Дједов мудро-династички еугенетски рачун био је једна од користи тог посла. Друга је била глас ширине и демократичности који је тиме задобивао.

Држим да никада једна од њих није помислила или осјетила нешто што у исти мах није осјетила или помислила и друга: и човјек се у чуду обазирао, као да се жели увјерити нису ли те двије духовне сијамске близанке и физички невидљиво

Ето, што све може да донесе једна сретно потрефљена несрећа!... А вјероватно је чуо и за мој страх од собног друга. И то га је навело на пажњу према старом умјетнику-пробисвјету, па је удесио тако да му у соби друге класе пружи нека

Колико ли сам се само напатио за оних пет-шест дана што сам имао собног друга! На њему сам видио, уобличено и вањски уочљиво, моје рођено унутрашње лице, моју властиту затајену нутрину.

А одмах до ње, у непосредном сусједству, друга ћелија у којој дријема смрт. Оне живе у добрим сусједским односима. И наизмјенице се јављају, огласују се из дубине —

као надгробна плоча над једним непријазним изразом, чији ће отисак остати да лежи на мени док га не смијени каква друга импресија, и трајати једну своју малу вјековјечност. А у убрусу ће, нагађам, бити некаква пита.

Него има и једна друга врста љепоте. Једна крхка, лабилна, прекарна љепота, љепота пуна стрепње. У таквој лепоти као да нешто вјечито

Пролазност и вјечност, коначност и бесконачност, испоређене и равноправне, почивају му једна на једном, друга на другом длану, као двије птице. XXИ Никад нисам много вјеровао у реалност реалнога.

и нестали у мрак не обиљеживши свој пролазак кроз хисторију ничим и не оставивши за собом ништа, једнако као ни она друга племена и народи који су се, ваљда у инстинктивном сазнању неутјешне коначне „истине“ , задовољили да стољећима и

А ако каткад помислим да сам ту памет прекасно стекао, смјеста ту мисао сустигне друга: то јест, да то није било ни прерано ни прекасно, јер, ма кад је стекао, због оне апсолутне запреке у грађи моје

А што она практично ничему не води и више-мање ничем другом не служи доли својој самоспознаји — то је друга ствар. Али ето, једнако као и она врста слободе, и ова врста снаге једина је коју прихваћам.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње. После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад

жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.

Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. — Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена! А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.

Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша. Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани

Чик му га !... — Право кажеш: мари ти он за њине претње. Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. — Вала и јесте одвојио од других. Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље ? — одговори трећа.

— Јуче ти је био последњи дан. — Е, па то ме ви сад можете убити? — Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука. Али то неће још, можеш се ти слободно предати...

Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца. Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету.

Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.

— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. — Па, узе ли?

— рече му она слободно, смејући се као за себе. — Што ћу, кад немам друга посла? — Него да вребаш девојке по вировима! — Е, ђаволи!

Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав. Него ме друга незгода доведе до тебе. Свештениково се лице замрачи.

Наћи ће, зар, и она себи друга... — А, то не може, то никако не може. Ето, то је оно !... Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 САСТАНАК МАЧАКА И МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 223 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У

Него, царе, дај ми два поуздана и јака друга, који ће ме носити, јера ја као сакат не бих могао отићи. Цар му одмах даде, и они га упртише, те баџи у собу.

Баба кихну, а из уста јој излеће прстен. Хроми шчепа брже-боље прстен, а она два друга хромога, те умакоше прије него се је баба освијестила, — утекоше срећно и весело, и однијеше прстен да и другове

Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице ицпредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на

Спава. Сад рече лија: — Ту је твој трс. Стража спава, поноћ је. Ено гле двије лопате, једна гвоздена, друга дрвена, обје забодене у земљу.

Кад дође на оно мјесто гдје је стража, али стража спава, и крај ње двије лопате забодене у земљу: једна дрвена, а друга железна.

је отворена, пуна лијепијех коња; усред сриједе златан је коњ, а над њим висе о зиду двије орме: једна је златна, а друга рђава и не вриједи ништа, ама баш ни филира.

Царски зет позове и овог, те и тај с њим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга. Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока

Понуди и овога да с њим пође, а овај радо пристане, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и девет друга.

хљеба, што је везировићу испала када је вечерао, па се око ње поклаше, те ономе што бијаше ону мрву хљеба уграбио она друга два очи ископаше, па их нестаде, а слијеп и кан̓ ти кад не види куда ће, оста на истоме мјесту.

Ко излијечи, даје краљ што год узиште. Сад се сјети слуга оне траве те су њоме мишеви излијечили свога друга, па се јави телалу, а он га за руку, ход-вод, ос-бос, те пред краља.

Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није било криво. Али кад се у некога усели зло, онда ту не пома

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И очију што их види моја снага. КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем.

Стога ти природа осетљива, блага, Елегију узе као стална друга, И са твоје лире заносна и драга Заори се песма, снажна као туга.

И обнови дане што подижу живе. ПО ГРОБОВИМА Ја немам сузе за оне младиће Што су остали кланцима и пољем; Све друг до друга као једно биће, К'о једна жртва нараштају бољем.

Идите и ви, моје наде здраве, Нађите себи вернијега друга: Ја морам овде, крај гробнице славе, Да плетем венце, да их носи туга, Док црне тице дан лешева плаве.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

сам простудирао пажљиво њихова лица, одговорио сам замишљено показујући на једну од њих: “ Ова није тако ружна као она друга.” Мене су још од самог рођења одредили за свештенички позив и та мисао ме је непрестано тиштала.

Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа. У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно.

Тамо ми се догодило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у жилама. Била је то моја друга пустоловина у цркви.

Да тога није било, уштедео бих себи велики труд. Друга обесхрабрујућа одлика високофреквентног алтернатора била је, изгледа, променљивост брзине која је претила да озбиљно

године у Колорадо, где сам се задржао дуже од годину дана. Ту сам постигао друга побољшања и усавршавања што ми је омогућило добијање струја било ког напона.

Ова духовна активност, првобитно махинално подстакнута болешћу и патњом, полако је постала моја друга природа и довела ме коначно до сазнања да сам ја само један аутомат, лишен слободне воље у размишљањима и деловању,

Он у пракси прикупља много мање енергије него антена или друга уземљена жица, али је у накнаду за то лишен извесних недостатака које имају неки данашњи уређаји за бежични пренос.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Осећао сам се као нека друга особа, а сваки нови призор који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми је наговештавао да ћу

бродови за превоз путника били су пуни људи и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале.

У таквој ситуацији би једна од девојака запевала: “Погледајте Балканца!” - а друга би додала: ”Да ли сте икад видели такво бугараско недело?

врста робе: чиоде, игле, канапи, пера и оловке, јевтин накит, шарене марамице разних боја, плашо, свила и сваковрсна друга роба коју сељаци купују.

Добро сам искористио ову прилику и зарадио сам чистих седамдесет пет долара. Када је почела моја друга година студија, спремно сам очекивао надметање око штапа, што је, према старим обичајима на Колумбијце одржавано на

Да сам победу у знању грчког и математици извојевао у надметању са неким другим колеџом, е, онда би то била сасвим друга ствар.

Онај ко не води рачуна о ”духу тела” у америчком колеџу, у опасности је да буде проглашен ”бубалицом”. Друга година мојих студија почела је срећно.

Не верујем да би идеје плутократизма, социјализма, комунизма, или било каква друга неамеричка идеологија могла икада настати у неком америчком колеџу, а најмање у Колумбији тих дана, и да одатле нађе

Мог ментора Ратерфорда стално је занимало не само ово, него и многа друга нерешена питања у науци и уживао је у дискусији коју је о њима водио са мном.

Једна је омогућавала даље студирање природних, а друга друштвених наука и свака је износила пет стотина долара годишње.

Једна диплома донела ми је само титулу ”Бечелор оф Артс.” Друга диплома произвела ме је у грађанина Сједињених Држава. Која је од ове две требало да буду свечанија?

И оне су биле јако контрасне; једна је приказивала оног младића на исељеничком броду, а друга овог младића сада, који је дипломирани студент Колумбија колеџа и који је допринео јако много разоноди и дивном

Ћипико, Иво - Приповетке

— упита је неко од њих. —Из далека, чак из Загоре. —Па си овде дошла? —Ето, од невоље. —Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина.

Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну. — Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила! — наставља Марко и стоји над њом. —А што ћу ти? —Ништа, ма воља ме је да устанеш!

— Невера ће! — чујем иза себе нечији глас. Окренувши се, опазим познату ми старицу, мајку једнога мога школскога друга. —Познала сам вас одмах, али вас нијесам хтјела сметати...

— и чисто матерински осмјехну се на ме, његова бившега друга. У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ Југо, тугаљиво југо Страсне, Велике недјеље почело је да дува одмах још док је било изложено за

Диже се и пожури кући, да часом навуче на се црно одијело, па пожури у цркву да замијени друга гробара што стражи гроб укопана Исуса пред изложеним светим отајством.

—Исусе мој, милосрђе! — повика обоје језиво, са сузама на очима. И бану једна сусједа у кућу, па друга, трећа; питају проштење, љубе се и мире с њима... А парон Зорзи наједном нечему се сјети, диже се и пожури низа стубе.

сећао се двеју неправди: учитељ га је у школи избио стога што се, нападнут, одлучно бранио од напада једнога свога друга, сина имућног тежака. Деца су причала како је његова мајка уочи тога дана донела обилат дар.

Иза дуге вожње показа се море у сјају летњега сунца. Уздрхта од радости и узбуђења и поздрави га као стара друга. И онога часа из његове детиње душе избише утајени осећаји јасно и свеже као млазови воде из планинскога извора, и

Кућице. Вири заклоњена џамија између грања дрвета широких листова. Друга голема капија до половине закрчена голим стенама, иза које се назире поље са дозрелим таласастим житом.

Капија између велика два торња, па друга, „Здравља капија“ , која води ближе Серају, са ходником где су становали крвници; двориште где је био царски диван.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Не постоји ниједна друга књижевна творевина код нас у којој су тако успешно разбијене лажне позлате и предрасуде које се плету око овога мита,

А непосредну потврду да исправно мислимо даће, нешто касније, једна друга песма, за коју се може веровати да је потпунија варијанта од ове: тамо су све појединости чистије изведене, јасније

Једна друга промена још је значајнија. Језик руралне средине не зна за функционалне стилове онако како се они данас одређују и

тежња ка типизираном, једноликом уланчавању говорног низа, у складу с основном ритмичкоинтонационом контуром стиха. Друга значајна појава коју овде само узгред можемо поменути јесте везивање синтаксе за метар: синтаксичке јединице прате

Уз то у предговору помиње, као особито лепе, три слике или мотива у Анђиној несвакидашњој одећи: „Друга [тј. друга девојка, Анђа] је успела да главу повеже сунцем, да се опаше месецом и да се накити звездама.

Уз то у предговору помиње, као особито лепе, три слике или мотива у Анђиној несвакидашњој одећи: „Друга [тј. друга девојка, Анђа] је успела да главу повеже сунцем, да се опаше месецом и да се накити звездама.

Али су оне свеједно значајне. За прву ћемо касније видети да је са њом слика иста као у извору из ког нам је дошла, а друга само појачава то што се у проширеном опису после небеских тела додају стварни (украсни) одевни детаљи круна и

Изгледа да је и Црњански у лик „једног доброг друга“, кад га је ускоро развио у роману Дневник о Чарнојевићу, увео стварну личност једног песника.

Од четврте строфе – која је поновљена друга почиње враћање, најпре на живот ловца што се, у средњем веку, огледа у језеру.

Циљ анализе је ова друга. О постојању двеју равни или, тачније, о колебању између њих говори нам и необична појава да се у истој песми нешто

За проучавање српске књижевности двадесетих година свакако је занимљиво што се мит о мајци земљи налази и код друга два значајна песника: Момчила Настасијевића60 и Милоша Црњанског61 .

поистоветила се с њом). Из прве рођењем излазимо у свет, да би нас друга, мрачна мајка, на крају прогутала. Улазак у ову другу песник је изричито назвао повратком оној првој („То је само

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Не!... Како?... Па, право да вам кажем, ја не знам кад прима. – ... А, звала вас је? То је друга ствар. Па онда изволите у које доба желите, она ће, извесно, кроз који час бити код куће. – Молим за ваше име?

Да једна дама, рецимо, дискретно шапне оној до себе: „Ко би то рекао за госпођу Живку?” – „Шта, забога?” – да запита друга дама. „Невероватно” – да одговори она прва – „али сам поуздано чула ...

АНКА: Је л' треба да свуче капут? ВАСА: Ко? АНКА: Господин зет. ВАСА: Какав капут, брате? АНКА: Онда је то друга ствар коју ви имате. ВАСА: А је ли он код куће? АНКА: Јесте! ВАСА: Зовни га, молим те! АНКА: Одмах! (Оде.

ВАСА (за себе): Опет нос! КАЛЕНИЋ: Мислио сам и на то, али ја се нећу на ово потписати. ЧЕДА: А, тако? Е, то је друга ствар. КАЛЕНИЋ: Ја сам, дакле, да вам не бих читао све, у свом напису врло вешто извео ствар.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне задруге изашле су 1962. године у два тома Сеобе и Друга књига Сеоба.

С насловом који је крајње несрећно изабран, Друга књига Сеоба ипак је потпуно засебан роман, који се на свим чисто књижевним равнима разликује од Сеоба онолико (и

Тако, рецимо, после двеју композиционо преломних реченица - од којих прва гласи „Њој тада све изиђе!” и друга „А сећа се свега17- аутор у првој верзији више није могао ни видети ни знати ништа што непосредно или посредно не би

23 Тек при крају четвртог часописног наставка, где је римским бројем означена друга глава, почиње прича о прецима, уз мимогредно упућивање да је то део и Софкиног сећања. Објављивање је овде прекинуто.

Постоји, сем тога, и друга, конкретнија потврда. Сачувани су, наиме, трагови генезе саме реченице. Најранији њен заметак налазимо у првој

просторне односе: „Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по

Али, на основу приказа просторних односа, на основу конкретнога њиховог опажања садржаног у именовању „она два” и „ова друга два супротна”, са сигурношћу можемо реконструисати како ју је Станковић замишљао.

Према томе, Тодора је лицем окренута према „она два прозора” и леђима према „ова друга два супротна”, што значи да је у ускршње јутро испијала кафу гледајући у прозоре према цркви и вароши.

Почевши од тога да је прва стара варошка, док је друга тек досељена сељачка, да ефенди Мита због сиромаштва бежи из вароши у Турску, док газда Марко отуда, из Турске, бежи

Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац,

Једна Софка је сама она, а друга Софка је изван ње, ту, око ње. И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала кад ће доћи ноћ [. . . ]”.

Удвајање се укида, и „друга Софка” постаје „он”. Будући да се појавио „други”, појављује се и потиснута полна разлика.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

пространа конака и кладенац, а изнад њих се издиже висока и стрма планина под шумом и са мање литица но што је она друга, манастирска страна. Ни гласитијега манастира ни Тескобнијега места у крају.

Арнаути поустајаше и поникоше да је с пажњом пропусте, јер даље обичај не допушта да се иде. Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се

Остаће на њој когод жив да дочека Србију. Није Друга... Бог је јак... Елбете... А душманин то прозире, па разапиње мреже. Ако не може грубо, он хоће вештином.

Тада му се скаменило срце и смрзла душа. Може бити да његове жене неће овако тражити да иду по месечини на мобе чак у друга села, али ће то сутра радити његове кћери и његове снахе, ако их буде имао. Тешко њему да то види с очима!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА Садржај И 2 ОТКИДЕ СЕ 3 ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО... 4 ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* 5 КО ЋЕ КАО ЉУБАВ!

СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈ 192 О ЗАРУЧЕЊУ КНЕГИЊИЦЕ СТАНЕ 194 ЊЕНОМ ИМПЕРАТОРСКОМ ВИСОЧАНСТВУ 196 ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА! 197 КАД ВЕЋ МОРА... 199 ДА СЕ НЕШТО...

322 ПОЛИТИКА 325 ДРУКЧЕ СЕ ДОЛАЗИ ДО ЧИСТОТЕ 327 КАМАТНИК 329 САВЕТ ЈЕДНОМ ПОЕТИ 331 РЕЧНИК 332 ДРУГА ПЕВАНИЈА И ОТКИДЕ СЕ Једна мисô, као муња, Тако брза, тако сјајна, Откиде ми с’ исред душе И

Коло милих брата и милих сестрица, Чини л’ вам се небо данас друга лица? Чини л’ вам се сунце да друкчије сија, Јаворова грана много зеленија?

Широка је ’вака туга, С многима је ја сад делим, Са Србином где год којим, Са Србинством, са васцелим. Али има друга жица Што бејаде наша само, Жица пуче, пŷк јауче: Ми се, побро, растављамо!

Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без помоћна друга. Док ми мача изоштримо Против општих âлâ, Наша мала, ближа ала Нас је прогутала.

»Невен« 1882. УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА (Уз слику) За живота својег друга Свега јој је доста било: Од кад њега гроб покрива, Сломи јој се десно крило.

Ту још брује оне речи Друга миленога: „Надај ми се, љубо моја, Мајко чеда мога!“ Љуба гледи море сиње, Море љубу младу — Обикли се, они живе

Две се руке руковале У топлоти виших зрака, — Једна рука женска, нежна, Друга рука мушка, јака. Ал’ кроз руку женску, нежну Црногорска крвца бије, — Мушка, јака рука пуна ј’ Руске крви

»Стармали« 1889. ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА! За трпезом пуном Смеје с’ горда сила, Како сиротиња Јад на јад гомила; Како јој је горак И санак и јава,

Кад већ мора бити борбе... Ал’ ме трже мисô нека — Зар баш борбе бити мора? Нема л’ каква друга лека? »Стармали« 1884. ДА СЕ НЕШТО...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА изиђе напоље. ФЕМА: Ето, видите, сад да не свиснем од једа. Друга би начинила компламент, а она... САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити.

РУЖИЧИЋ: Химен само два једнака серца стеже? САРА: Имате право, невоспитана је, а и свашта. Него, мати јој је друга жена. Она и вас на ручак позива.

ФЕМА: Ја ћу бити с њима пер ту. САРА: Право, право! ФЕМА: Како се каже француски друга? САРА: Ма схèре. ФЕМА: Кад иј запитам како сте ми, ма шере, како сте спавали, кад ћете у шпанцир, ко вам је правио

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба. То трајање се руга претњи црног и отровног неког сока. Не, неће се отровом то путовање завршити.

лажној души, Јер и да те нема, празнина у којој Замишљасмо те, ипак, никад не би Престала да нас опија, у себи Увек друга превареној сржи мојој.

Краков, Станислав - КРИЛА

Људи осуђени на смрт... — Донели су нам савезника, горогана, — радовао се један мали. Друга два војника пунила су луле, и гледала у сувог писара Казимира. Плаве маље дрхтале су по мршавој бради.

Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића. Поручник Лука корача задовољан.

Поручник Лука корача задовољан. Један кратки прст му је у спљоштеном носу, а друга рука пипа згужване банкноте у џепу. — Тако ја умем...

— Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима. Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену, усијану стазу. Још неколико сјајних пруга се вину у зрак.

Са туђег рова је пукла пушка. Потом друга и онда је неколико запраштало. Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите.

Петровић, Растко - АФРИКА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА СЕДМА 101 ГЛАВА ОСМА 114 АФРИКА ГЛАВА ПРВА

Мати ујутру шминка децу која још пузе; младић будећи се за лов шминка свог друга или брата. Лаким плавилом окружују и продужују очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се

Данас сам ја у односу са црнима скоро исто толико друга раса колико и ви. Узмите да никаквог стварног разлога за то враћање европејству није било.

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА

На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој. Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу.

Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и не може да је напипа. Одједном смо сасвим у мраку.

Вуије се узбуђује, виче: „Куда?“ — „У Ампе!“ одговарају два црнца са крме. — „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане.

Једино што остаје то је привићи се на жеђ, као на несносног друга. Срамота ме је да сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било

За њу се види да је очигледно огромно стара. Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове. После врло дугог наговарања пристају да ми их

Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где

Пошто је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом

Док једна игра сасвим превијена напред, укошене накићене главице, друга се превија, свијене главе и руку скоро до земље, потпуно залученог трбуха.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Та нагни боље, де, Те скупи памет што преостаде, Јер, ено, иде Главаш Станоје, А пред њим, богме, немој бунцати. ДРУГА СЦЕНА Иза старих грмова помаља се Станоје Главаш и, ослонивши се на дугу пушку, гледа час у Исака, час у момке.

Газио ме је!... Па убићу га! То никад није убити друга; А убит пашу, смрвити скота, То ни пред богом није грехота!... Ћут’... Неко долази!...

Триест сам друга онда имао, А пошао сам гором ходити, По мрачној гори чете водити. Сјаје се токе, звече ножеви, На њима гори чоја

Уто Вук доводи Турке који су шумом гонили једног сужња. Главаш им узима оружје и тера их натраг.] ДРУГА СЦЕНА [Гружанин доноси писмо од Хаџи-Продана.

] ТРЕЋИ АКТ ПРВА СЦЕНА [Дошавши крадом, Стана узалуд наговара Спасенију да оде у пашин харем и тако избави Бошка.] ДРУГА СЦЕНА Разговор Главаша и Спасеније. Стиже Исак. ГЛАВАШ: Исаче, брате! Мој добар друже, добро дошао!

Ако тек везир сузу не пусти, Јер си му много био у вољи?... (Издалека се чује и друга пушка.) То је већ друга!... Чусте ли прву, ви? РАДАК: Чусмо је сви! ГЛАВАШ: Па шта чекате?

Ако тек везир сузу не пусти, Јер си му много био у вољи?... (Издалека се чује и друга пушка.) То је већ друга!... Чусте ли прву, ви? РАДАК: Чусмо је сви! ГЛАВАШ: Па шта чекате? Радаче, с Вуком брже за њима!

Ал’ сад се жур’те да што брже до чамца доспете, може и друга потера доћи... То нико не зна, а, богме, ту ти не помаже молитва!... Хајд’ хајд’, хајд‘!... Чамац вас чека, хајд’!...

ПРВИ ТУРЧИН (гледа кроз прозор): Та то је она ноћашња вјештица те нам издаде хајдуке... Баш никоја друга до она!... ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази! ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази.

Баш никоја друга до она!... ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази! ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази. СТАНА: Помози бог, људи честити, Што царског пашу верно служите!

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Јемин Алах, а од малена патим ода зла погледа... (Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Бање не продру на Параћин и тиме обиђу главна српска утврђења код Алексинца и Делиграда (или да им не дођу с леђа), а друга брани да Турци то исто не учине продирући друмом, који, као што смо видели, води од Зајечара преко Лукова опет у

у две колоне, једна би се упутила у Крагујевац, где су арсенали, оружнице и управо сви извори наше војене спреме, а друга цариградским друмом пошла право на Београд. То је једна могућност И један план, који би могли изабрати Турци.

Пауза није дуго трајала, наскоро се зачу правилна плотунска пуцњава са одмереним темпом. То једна страна одступа, а друга је гони плотунском ватром. Ко одступа? — Сигурно Турци, рече један грађанин, који је стајао до мене те посматрао борбу.

Једна, друга, трећа... Ђенерал Черњајев ходао је зловољан и узбуђен по своме кабинету. Ја сам му читао телеграм мајора Ј.

Али сад наста тренутак неописане забуне. Одједном у шуми на коси припуцаше пушке. Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун.

На 200 корака од шанца куљали су из шуме и из јалака пред шумом густи, густи редови Турака и док су их друга њина одељења с виса потпомагала јаком пушчаном ватром, ове се колоне устремише брзим кораком на шанац.

Граната удари управо у ров, и то уздуж рова. За првом дође друга, тпећа, четврта. Цве цy погађале једнаком тачношћу. Турци у рову буду просто згромљени и уништени.

Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч. Разуме се да је за првом чашом дошла друга, трећа, четврта и тако даље; па онда мезе, па онда вино.

Не бојте се, то се само наша друга класа преобукла у низамско одело, поскидано с мртвих Турака. Черњајев аранжира у шанцу читаву светковину; пило се,

Цела му једна половина тела, што је била окренута ватри, уздуж изгорела, а она друга, окренута упоље, стоји читава. Свуд унаоколо око ватре угарци од догорелих људских трупова; печене ноге, руке, главе.

ду... удари и прште на петнаест корака пред нама. Тек она прште, из даљине се зачу како гуди друга, трећа, четврта... Страхобно звиждање бива све јаче и оштрије, све ближе и страшније... ду, ду, ду...

Страхобно звиждање бива све јаче и оштрије, све ближе и страшније... ду, ду, ду... једна удари улево, друга удесно, а трећа посред нашега ланца.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут златна нада. А ја друга блага немам, Нит’ би

Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут златна нада. А ја друга блага немам, Нит’ би друга блага требô; Ти си злато моје наде, Шарној дузи ти си небо.

А ја друга блага немам, Нит’ би друга блага требô; Ти си злато моје наде, Шарној дузи ти си небо. Па још уз то српско срце, Чим се злато моје кити,

Ту је сунце, села, цркве, Ту су врти пуни цвета, — Ту ја гледам, ту ја гледам, Не треба ми друга света. ЛИИИ Ђулићи, Ђулићи, Слабији и јачи, — Пољупци, пољупци, Сад Дужи, сад краћи!

Хај, ала је дивна мома Нашла верна друга! Ох, ала се ми волимо, Ја и моја туга. Моја друга, моја туга, Суза не пролива, Моја туга, моја друга, Тихо с’

Хај, ала је дивна мома Нашла верна друга! Ох, ала се ми волимо, Ја и моја туга. Моја друга, моја туга, Суза не пролива, Моја туга, моја друга, Тихо с’ осмехива.

Ох, ала се ми волимо, Ја и моја туга. Моја друга, моја туга, Суза не пролива, Моја туга, моја друга, Тихо с’ осмехива. Моје лане није смртно, Да растанком прети, Моја друга, моја туга Не може умрети.

Моје лане није смртно, Да растанком прети, Моја друга, моја туга Не може умрети. Моје луче не јауче, Већ ме љуби живо, А ја сам је вером, надом, Животом даривô.

“ Сад бих да падне на ме Целога света туга; У срећи сам онако, Сад ’вако тражим друга. XЛВИИ Други на гроб плоче мећу И ваљају на њих хриде, Е да спомен дуже траје, Да с’ гробови даље виде.

ЛИИИ Појте, појте, весел’те се, Та то мени ништ’ не смета! Јер се мени тако чини, Да вас гледам с друга света. Појте, појте својој срећи, Не дајте је из свог круга! Само цпећа нек је права, Као што је моја туга.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сваки би желео да се бар у последњем часу нађе поред неког друга или пријатеља. У мраку сам назрео поред себе свога посилнога, те ми беше нешто лакше. Команданти су отишли некуд.

Она заједно са врхом чини двоглаву аждају. Једну смо јој главу дотукли, али је сад ова друга још жешће палацала. Кад је ведро време, са Сиве Стене влада се унеколико кајмакчаланским врхом...

Сада сам био очајан. Иако нисам знао тачно на шта ћемо наићи, слутио сам нешто грозно. Наступила је и друга ноћ. Замор ме је савладао и ја сам заспао. Али трзао сам се у неколико махова.

Размишљајући о томе сада, чудим се како хладно остависмо нашега друга. Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву.

— Ех — учини Влајко и махну руком. — Код нас је сасвим друга администрација него код вас артиљераца. Прво и прво, ја сам отишао из чете још уочи тога дана и војници ме нису видели

Сасвим изненада проломи се брза пушчана паљба. Митраљез као да завришта. Друга чета је прелазила. На реку се сручише разорне гранате хаубичких и пољских топова. Вода је кључала, а земља је прштала.

— вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“... Слушај, да ми право кажеш: шта би радио оној црнки, да ти некако падне шака?

Кафеџија принесе вино и неке огромне чаше. „Фикус“ се диже. — Пјом етот бокал в честј својево и нашаво друга и брата капетана Сергија Николајевича.

— Господа! — диже се Сергије Николајевич да говори: — Дожил до срећњаво дња, кагда увиђел својево друга мојеј младости и познакомилса с друзјами Сербами... Ваше солнце также ћепло, как и всјакоје славјанскоје сер-сердце...

Налазимо се на прагу своје земље. Они врхови планина које гледамо већ толико, пружају се у нашој отаџбини. Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо.

У свести нашој појављује се визија те бескрајне колоне убијених људи. А друга огромна множина чека стрпљиво да и на њих дође ред.

У писмима између пријатеља јављало се кратко за смрт рођака или друга. Других новости и није било. Сви смо живели мање-више под истим условима, остављајући за собом једноличне дане под

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Али има и друга ствар, и од ове важнија. Епоха о којој је реч није као ма која друга: то је детињство наше књижевности, нарочито у

Али има и друга ствар, и од ове важнија. Епоха о којој је реч није као ма која друга: то је детињство наше књижевности, нарочито у својим почецима.

Истовремено, по Бачкој се певала друга, у славу Стевана Заке, кандидата Бачке: ...Када пише, Добога уздише, Кад говори, Педесет умори.

Уви мени несрећној! Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји? Једна чада у Турској, а посвуда друга стењут љуто, жалосно, — ах, прегорка туга!

дише скоро све је неверно, Ко год љуби саде, све лицемерно; Зло је семе прва мати прво повила, От првога јоште горе друга родила, Најгорим се земља сад наплодила...

Ми друг друга магновења старамо се бљусти, Угађати себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми

За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака

„Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!“ Друга на то у свом серцу: „Заљубљен си, Павле! Ја сам чек'о до најпосле то слово одавно: Што сам такав, ево, буди свему

А кад време ручку невољноме дође, Наново га опет друга ватра прође: Често око главе лете калајлије, Чудне су то мајко, страшне баталије!

Вижд и Феб к нам склонан, Славу Петропољу давшег певца К нам даљним посла. Потпора друга он! Как венусински лабуд, он лети горд, И хитролетне стреле к мети Као исполин тивијски баца. 25. марта 1816.

— једва уздржим смеј на одговор ми дани. — А шта, пиљарице друга, држиш у корпи, није ли — Реч ми присече: — Цвеће.

Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли. — Ја не намећем, — рече ми друга, — Бирај, па који се допадне; жита без кукоља нигди. — Бирај, пиљарице, кажеш?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Та само једна кап — Витезова ће купит хиљаду Да својом крвљу плати порезу Што од Венеције иште Бајазит... ДРУГА ПОЈАВА У врту пред кнежевим двором.

Ал’ ево иде кнез!... ДРУГА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Шуловић, Мићић, капетан Ђурашко, војводе, сердари, капетани и пређашњи. ВЛ.

СТАНОЈЛО: Хајд’мо, Станиша — Или од ране или хладноће Ал’ тек си много блед... (Сви одлазе.) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници црногорској. Радош Орловић у издрпаним херцеговачким хаљинама седи украј ватре.

ПЕТИ ДЕО ПРВА, ДРУГА и ТРЕЋА ПОЈАВА [Турска војска, у којој су Станиша и његови људи, надире кроз Црну Гору.] ЧЕТВРТА ПОЈАВА Црногорске

Идем!... Ко, старче? Ја?.. Твоја те кћи прогонила!... (Јелисавета на једна врата, кнез Ђурђе, владика и остали на друга врата излазе.) ВУЈО: Буди бог с нама!... А волијах погинут, но чуват вјештице... Па онда како ме жље погледа?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ.

Видиш: Крајишници су, вели, разбијени; настаје, каже, друга судија. Мутно је, вели, данас вријеме у нашем отечеству, ама ће се, каже, брзо избистрити.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ако баш хоће наново службу, сачекаће док падне влада, па ће га после друга са класом у службу. АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме.

'Ајде, ево их, затвори добро врата. АНЂА: Добро! (Одлази и затвара врата.) XИИ ЈЕРОТИЈЕ, ЧИНОВНИШТВО ЈЕРОТИЈЕ (на друга врата): Извол'те, уђите, (Улазе Вића, Жика, Милисав и Таса.

” Ал' ово је друга ствар, ово је сумњиво лице! А шта је то сумњиво лице? 'Ајд' кажи, Тасо, шта је то сумњиво лице? (Таса слеже раменима и

ЈЕРОТИЈЕ (шета узбуђено говорећи сам са собом). АНЂА (и за њом Марица долазе носећи једна качкет, а друга пиштољ): Ама, кажи, човече, шта ће ти пиштољ? ЈЕРОТИЈЕ (меће качкет на главу, а пиштољ у задњи џеп капута): Пст!

Ја гутам то и трпим, јер имам друга обећања, а оно – ево, госпођица пише љубавна писма. Па сад не дате још ни да се чита, иако то мора да буде.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Најпре су преведени обредни и библијски текстови, а ускоро и друга дела неопходна за развијен хришћански живот, међу којима и велика дела хришћанске поезије, реторике и догматике.

признање и краљевску круну, те је одмах прерадио очеву аутобиографију у биографско казивање, називајући га светим (Друга хиландарска повеља, 1200-1202), док је Сава, поштујући канонске прописе као монах, полако припремао светачки култ

у која спада путопис у Свету земље Јеротеја Рачанина из 1721, као и многобројне беседе Гаврила Стефановића Венцловића (друга половина 17. в. - око 1747), који је писао упоредо и стари, српскословенским, и народним језиком.

Лирском на челу подређена су и друга два песничка жанра романтизма, бајроновска поема и историјска драма. Лиризам обележава и романтичарску прозу, чија су

три велике: Спомен на Руварца, Јадрански Прометеј и Санта Мариа делла Салуте, од којих је прва космичко-философска, друга родољубиво-философска а трећа еротско-философска и, уједно, његова последња и најславнија песма.

Два друга романа, Сеобе (1929) и Друга књига Сеоба (1972), имају историјску подлогу: Срби избегли у Угарску, а онда и у Русију у

Два друга романа, Сеобе (1929) и Друга књига Сеоба (1972), имају историјску подлогу: Срби избегли у Угарску, а онда и у Русију у 18. в.

Најпознатији су његови комади Љубинко и Десанка (1963), Чарапа од сто петљи (1965), Крмећи кас (1966), Друга врата лево (1969).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856. СТАЗЕ Две преда мном стазе стоје: Једна с цвећем, друга с трњем; Гвоздене су ноге моје — Идем трњу да се врнем.

1856. ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат мнијем, Ту ћу у плач пасти; Где на друга бројим, Ту крвника имам; Где ја лавор својим, Трнов венац примам...

„Видите ли турску силу Како јури у беснилу? Двеста их је!... Двеста друга, Што се сваком праву руга, Што с планина јадне раје Преко прага српског гази, Да нам жене, да нам децу, Обешчасти

Дигоше се ћелепуши, Кô да друга коса ниче; Па кô змија када сиче, Сав се сабор запенуши: „Тешко теби, несрећниче! Тешко твојој гршној души!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг. Једе, а поједене неманска већ утроба их вари зле у гору крв.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате. Целог дана га је било у дућану.

му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео.

И заиста, ч̓а Михаило тада би се радосно, поносно окретао, и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време.

Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу. Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори,

Чуо како се он влада, како добро стоји. И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.

— она остала код оца, па са Младеном почела да живи, не би то било криво. Главно је да она није његова жена, а као друга, оваква, распуштеница, могла је да поднесе. Зато, као да га не би вређале, за ручком није се о томе ништа говорило.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

дрвету: сва друга пробали су, па се ломила, а б. је издржала«, <и> зато се плод њен не једе, али се ни гранчица не сме употребљавати ни

Шулек, Рад, 39, 15. »Црни« г. (цратаегуѕ нігра и прунуѕ ѕпіноѕа). Речју »г.« обележава се у овом чланку и једна и друга врста г., јер се за њих везују иста веровања. Најмоћнији апотропајон против вампира (и вештица), и злих демона (нпр.

и Беговић, 119; ЗНЖОЈС, 20, 47). У Славонији верују да је г. дрво »вражје«, док су друга дрвета (топола, храст, јасен, врба, ракита, леска) виловна (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116).

с.). Д. са четири листа употребљује се и у љубавним враџбинама: два листа девојка намаже маслом, а друга два медом, па их баци на две стране пута куда ће проћи момак; и кад прође, она их опет састави и носи са собом, па ће

Док жена има кудеље за предиво не сме јој прела ‹= преслица› остати без к., него, чим се једна потроши, мора се друга намотати: ако прела преноћи гола, биће сви њезини оне године голи (ЗНЖОЈС, 7, 148).

Да је л. арбор феліx види се И из обичаја да сватови, кад дођу, барјаке најрадије остављају па л. (док друга дрвета, нпр. багрен и дуд, избегавају, СЕЗ, 19, 154). Л. је играла извесну улогу и у домаћем култу.

О. се бере на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121). Он је, и као лек и као утук, толико јак да се мора употребити и друга (измишљена?) травка, одумиљен, која ће га неутрализовати (Софрић, 171). ОМАН Алант (інула хеленіум).

одсече трску, налије у њу вина, умеси девет колачића и узме један стари нож, па да то све зашије у платнену кесу и (уз друга врачања) пусти у текућу воду (околина Кучајне, ЖСС, 200).

провлаче дете које болује од дуготрајне болести: једна жена провуче дете и дода га другој; онда га та друга кроз процеп дода овој првој, и ова га бежећи однесе кући (СЕЗ, 17, 542). Ш.

213, 217, 226, 227; 84, 1972, 176, 193; ГЕИ, 24, 1975, 147; ЗНЖОЈС, 39, 1957, 53; ГЕМ, 42, 1978, 375 и 419; и многа друга места).

бреза има много већу улогу него у нашим: у руским пролећним обредима, као дрво које најраније олиста, чешће него сва друга дрвета јавља се као оваплоћење биљне силе земљине (В. Я.

иа делу. На њој три ј. Дуну ветар с планине и обори три ј. Једна паде у траву — исече је коса; друга паде у силав — исече ју бритва; трећа паде у ракље — поједоше ју мрави и тице« (СЕЗ, 19, 1914, 221).

Ћипико, Иво - Пауци

И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси. —Неће друга побјећи, — помисли, — неће, бога ми! Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу

— Увео сам те да знаш гдје ћеш доћи:. ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... —А куд ти је човјек? — упита је. —Пошао је у варош. —Мора да је будала. —Није, већ гледа свога посла.

Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири. Обгрли је. А тога часа приђоше к њему два друга и ставише их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију.

— Па зар је то поштено? Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда. — То је друга ствар... Наравно да они не бирају средства. А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи?

И у кући не би се изјело бољега залогаја да не би њиме понудио свога фра—Јера... Ах, да, друга су оно времена била! ... А како је сада, то ви млади знате, де, реците!

Неко у пољу свирајући у двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође прама свирци, мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се кад мјесто друга нађе оца. Вели му: — Што то, оче, ти?.. . Стари се прене као иза сна.

двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође прама свирци, мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се кад мјесто друга нађе оца. Вели му: — Што то, оче, ти?.. . Стари се прене као иза сна. — Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.

Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала). Затим јој је засебице писао још друга два листа. Тек након неколико дана она му отписа: „Немам времена да вам надуго пишем. Када дођете, све ћете сазнати.

Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.

Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају. Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама. Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.

Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. — Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста. Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? — Ча ми говорите?

Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга. И он се примаче ближе к њему и рече му: —Приповиједај ми штогод! —Ја вама? Ви сте дошли из свита...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дадара је доводио једну по једну, али је Јевђеније сваку одбијао, налазећи јој неку ману. Нека је имала кварне зубе, друга је била здепаста, трећа је имала кратке ноге, четврта је била мршава. И тако редом.

Мимо нас у правцу Куле пролазе дуге уморне поворке себарске кљусади, натоварене пластовима сена. Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној стази

Хоће ли му дати о две речи, или ће мало, као и свака друга жена, тврдити пазар? Да ли ће од прве остати трудна? Кад се Лауш врати, а она трбух до зуба?

Једном руком држи печену јагњећу плећку, врућу и сочну са моцом која капље низ подлактицу, друга му је закрчена топлом белом погачом. Једе и ужива.

После пораза би се притајио у каквој чести или пећини, живећи као и свака друга шумска звер, па кад би потере отишле не обавивши посао, опет би изашао из свога легла, цуњао неко време по шуми док

Не, ја се збиља не бих уклештавао између Доротеја и његовог малог друга глодара, и не би ме се тицало што њих двојица проводе време у слози и љубави, да то тако очигледно не понижава оно што

Јер његове тестије нису обичне, безазлене посуде за воду. Једна се на нас доброћудно осмехује, друга режи шиљатим зубима, трећа вам шеретски намигује, четврта лаје.

Али, кажем ли да је та мрља само једна друга стена и ништа више, сасећи ћу крхку травчицу чаролије у корену. А могу је пустити да се разрасте уместо да јој прљим

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Под небом даљног југа Почива она сан; Над њоме шумори папрат и верног не чује друга У мајски ведри дан. 1886. ГОСПОЂИЦИ Н* По воли своје судбе клете, Прогоњен страшном буром зла, А мислећ на вас, мило

главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се цвећем краси постојбина друга. Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс...

висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола. Цар је слушô песме ове, па у гневу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару.

За све што беше лепо, За отаџбину, љубав, и младог друга свог, Спокојство и дане своје ја сам жртвовô слепо, И силе духа мог.

Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен друга. Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена луга Адонидово име И сваки цветни кутак Испуни само њиме.

Уз удар сребрних струна, Извесно левента неки поздравља срдачног друга. 1889. ОПСАДА БЕНАРЕ — ОДЛОМАК ИЗ ПЕСМЕ „НА РУШЕВИНАМА 1.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Од самог Дунава види се, због беспрекидног подизања нових грађевина, сваке године све ужа и ужа пруга, али се зато друга обала његова воиди до самог хоризонта. Она се неће ускоро озидати, јер је то плавни терен Дунава.

Било је, у ствари, више таквих колевки; једна, можда најстарија, стајала је у Кини, друга, у Иидији, трећа, у Америци, четврта, на Европском северу, али она колевка из које је наша данашња астрономска наука

Они су се поделили у три групе. Једна од њих посматра пажљиво Месец, друга Јупитер, а трећа Марс. Уза сваку ту групу посматрача стоје и писари, да резултат сваког опажања забележе оштром

појаса који ову опасује и да се од тог појаса види само она половина која се у то доба налази изнад хоризонта, док друга половина залази дубоко пода њ, он је увидео, и морао увидети, да небеска сфера обухвата Земљу са свих страна, а да

од тих просторија, посвећена Афродити, имала је патос од самог агата, а врата од лимуновог дрвета и слонове кости; друга, са зидовима од шимшира, служила је за библиотеку и научни рад.

Ова друга ношња, овде, зове се каларизис; она је мање рафинирана, скоро безазлена: приљубила се сасвим уз тело, и, сем тога, проз

Те две тачке лако ћете наћи на карти - једна од њих лежи у јату риба, а друга у јату дјевице. Прва се зове пролетња, а друга јесења равнодневица; када Сунце у њих стигне, онда су дан и ноћ једнаки.

Прва се зове пролетња, а друга јесења равнодневица; када Сунце у њих стигне, онда су дан и ноћ једнаки. То Вам је, уосталом, сигурно већ све познато,

стављени су тумбе у нову књигу, многа места старог текста испрана су тако темељито да од њих не остаде ни словце; друга места могла су се, како тако, прочитати.

Једна је од њих имала добрих сто фуната, а друга ни фунтицу. И ја сам био очевидац тога призора. Обе кугле почеше да падају, прво полагано, па све брже и брже.

Окренимо се зато ка истоку. Ту је изглед много слободнији, јер на тој страни тече широки Дунав, а она друга његова обала је ниска и равна.

Сада, по Вашој жељи, прислањам свој образ узањ. Ваша друга жеља, да ме Ваш вез потсети на моју удаљену пријатељицу толико пута колико је перла у њему, биће врло брзо испуњена.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

– Оца и сина, супруге, кћери, Брата и сестре, друга што вјери, Сродника мила, пријана радка, Нијесу ми тако имена слатка, Ко твоје име, које ћу знати Свеђ' љубит Мати,

Живановић: Часови одмора на ползу и увеселеније прибављени јуности Србској из разни` немецки Ауктора (прва свеска, друга свеска 1845). Ово је прва књига издата у Београду за децу Димитрије Поповић: Златотворно село од Хенрика Чокеа 1845.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде. Једна брише и чисти рафове намештајући посуће, друга јастуке и ћилиме по поду и мин дерлуку. Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове.

А ти, и без нас опет ниси сама. Ето: слуге, момци, толики свет. Да је друга на твоме месту, била би срећна, поносила би се, а ти... (Потресено): Боже, чедо! Боже, Ташана!

Откада ја мислим да треба све да ти кажем. Не бој се ти мене, и не гледај у мени свога некадашњега Станка, твога друга, твога комшију, који је тебе тобоже волео и због тебе у свет отумарао.

Слушкиње се враћају и намештају собу. Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе.

Нисам се крила ни пре, кад си с покојником долазио, па нећу ни сада. САРОШ (прекида је): Пре си била друга, а сада си друга... ТАШАНА Нисам. За тебе сам увек иста. А сад још мање имам да се од тебе кријем, стидим, бојим.

САРОШ (прекида је): Пре си била друга, а сада си друга... ТАШАНА Нисам. За тебе сам увек иста. А сад још мање имам да се од тебе кријем, стидим, бојим.

САРОШ (прекида је): Ох, па то је најгоре што ниси као друге, као свака! Ах, камо среће да си као свака друга, онда, као за сваку, ја бих имао речи, уздахе, увијање, пренемагање. Али ти си — ти! Ташана!

ТАШАНА У неврат! Улази прва слушкиња. ПРВА СЛУШКИЊА (уплашено): Газдарице, ено црни се капија и двориште. Улази друга слушкиња. ДРУГА СЛУШКИЊА Све хаџије и половина чаршије наших долазе. КАТА (журно): Ташана, склањај се у дечју собу.

Улази прва слушкиња. ПРВА СЛУШКИЊА (уплашено): Газдарице, ено црни се капија и двориште. Улази друга слушкиња. ДРУГА СЛУШКИЊА Све хаџије и половина чаршије наших долазе. КАТА (журно): Ташана, склањај се у дечју собу.

МИРОН (посади Парапуту да седне): Седи ту. (Доводи Ташану): И сада ова, не жена, него мајка, она ће ти друга мајка бити. Она ће те хранити, чувати, неговати. (Ташани): А ти, ево ти овај Богом наказани, али за то Божји човек.

(Слушкињи): А да знаш како је наша башта лепа! А како ли ће још лепша да буде кад и ова друга кућа буде сасвим готова. Тата каже да ћемо онда и шедрван одавде узети.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Секулић Кроника паланачког гробља КОСТА ЗЕМЉОТРЕС 5 ГОСПА НОЛА 17 АМБИЦИЈЕ, ДИМ 73 ВЛАОВИЋИ 128 КЊИГА ДРУГА 140 ДЕЦА 141 ЉУДИ С КАШИКАРЕ 169 ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ 181 Кроника паланачког гробља Рад овај

Али као што све око човека у току његове судбине добија друга и друга значења, тако бива и с речником. Реч која је некад била израз задовољства, постане после израз ироније, и горе

Али као што све око човека у току његове судбине добија друга и друга значења, тако бива и с речником. Реч која је некад била израз задовољства, постане после израз ироније, и горе од тога.

Разговарати с њим није много вредило, али тиха његова песма, увек друга и друга, годила је као мелем. „Можда је у њему пропао неки талент?” рећи ће неко.

Разговарати с њим није много вредило, али тиха његова песма, увек друга и друга, годила је као мелем. „Можда је у њему пропао неки талент?” рећи ће неко.

А моја сестрица, сасвим друга, ударила сва на своју мајку. Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија.

је и своју кћер, кад је поодрасла, лепо учила, рано истакла особит карактер и вољу, заволео ју је и као дете и као друга, поштовао у њој оно — што је твоје, Милице, и деда Савино, и што ја немам. Немам, Милице!

„Бесне Лазарићи, кувају на два шпорета.” „Шта ћеш, кад једна страна живи дању, а друга ноћу.” — Старац и Петар ноћу никада нису излазили, ни у комшилук ни у варош. Тоша, напротив.

мало говорили су да је Тоши сам Бог пословођа и књиговођа, и да зато није рђаво с њим радити, јер добро пролази увек и друга страна, пошто је Бог праведан.

у паланци онаква каква ће бити на први глас о миразу који гос-Тоша спрема поћерци: нека згрчена и узнемирених очију; друга разливена и забезекнута; трећа скоро побожна од респекта.

Љуба и Паула молили су да пређу у млин, а по потреби ће радити на салашу и у вароши у кући. На Паулино место је дошла друга Тотица, старија жена, чија је кћи служила чак у Пешти, и, како је Тотица тврдила, личила много на госпојицу Јулицу,

Мали Ханс је лудовао за црквом. Често је министрирао. Тога малога Ханса је жупник волео необично, и некако као друга. Играо се с њим, правио му змаја и лађе, причао приче, задавао загонетке.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Стерија Поповић РОМАН БЕЗ РОМАНА Садржај ПРЕДГОВОР 3 ЧАСТИЦА ПРВА 5 ВСТУПЛЕНИЈЕ 6 ЗАГОНЕТКА 14 ЧАСТИЦА ДРУГА 26 РЕЧНИК СТАРИХ, СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 49 РОМАН БЕЗ РОМАНА (ШАЉИВИ РОМАН) Пречестњејшем господину СТЕФАНУ

дете, на књигописање определила, и ова је страст тако у мени укорењена да ме ни рђаво здравље, ни слабост очију, ни друга внешња притискивања од тога одвратити не могу.

беду Романову и представљајући себи да је он као млад врло ласно поклизнути могао, и да његова погрешка није никаква друга, осим што је добар јунак.

(ДОЛАЗИ ДРУГА ЧАСТИЦА) ЧАСТИЦА ДРУГА Дум ніхіл хабемуѕ маіуѕ, цаламо лудимус. Сед ділігентер інтуере хаѕ наеніаѕ; — — — — — — —

(ДОЛАЗИ ДРУГА ЧАСТИЦА) ЧАСТИЦА ДРУГА Дум ніхіл хабемуѕ маіуѕ, цаламо лудимус. Сед ділігентер інтуере хаѕ наеніаѕ; — — — — — — — — — — нон семпер еа ѕунт,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ЈЕЗИЦИ 65 МАТЕМАТИКА 69 ФИЗИКА И ХЕМИЈА 77 МРТВИ ЈЕЗИЦИ 82 ПРВА ЉУБАВ 88 ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 93 ДРУГА ЉУБАВ 100 ОД ТРЕЋЕ ДО ЗАКЉУЧНО ДВАНАЕСТЕ ЉУБАВИ 104 Q. Б. Ф. Ф. Ф. С.

развију праву судску истрагу, те почну по целоме свету прибирати покојникова писма, школске сведоџбе, признанице и сва друга документа, па их затим, са истрајношћу једнога пасиониранога иследника, дешифрирају, коментаришу, објашњавају, обрћу

два пута одлежао хапсу, једанпут за лажно банкротство и други пут за злонамерну паљевину претходно осигуране радње. Друга дама, која је седела до ње, имала је тршаву плаву косу, са црвеном машном у фризури, и врло јако навучене обрве.

Све и кад би рачунали у своје држављане гуске, ћурке, пловке и друга доброћудна створења, којих је било пуно двориште и који би са своје лојалности били врло подесни поданици, шта би

За министра војног узели смо нашег друга јеврејске вероисповести, Давида Мешулама. То није било без извесних разлога.

Под тако тешком артилеријском ватром посрнула би и свака друга, много искуснија војска. Ја не знам шта је даље било, сећам се само да сам чуо ударац мотке о леђа министра просвете и

— Тако је! — одговара разред хором. — Ова прва нула, то је рецимо његова жена, је л, тако? — Тако је! — Е, ова друга нула, то му је свастика, коју по који пут изведе са женом у шетњу. Је л' разумете сад? — Разумемо!

биле миле оне лекције у староме веку које су почињале са: „Мало се шта зна о догађајима тога доба“ или можда овако: „Друга половина мемфијскога периода, време од неколико столећа, покривено је тамом и скоро без икаквих споменика“.

се овим корисним књигама, из којих се могу сазнати не само границе држава, величине градова, брда, реке, но и многа друга корисна знања.

увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена земљом, и многа друга корисна знања.

Професор је у недостатку глобуса употребљавао главу једнога нашега друга, некога Сретена Јовића, који је одиста био тако глават да је представљао прави покретни глобус. — Изиђи, Срето, овамо!

— Е, видиш, кад овако десни образ окренеш сунцу, онда ти је цела ова половина главе осветљена а ова друга није. Је ли? Е, сад окрени леви образ сунцу и, ето, сад је ова друга страна осветљена а она није.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА Садржај НОВО КОСОВО ПОЉЕ 2 ЗАРОБЉЕНИ 7 „ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ 18 ЈАНКОВА КЛИСУРА 24 ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ

ПЛАНИНЕ 172 ОСВЕТА 175 НА ДНУ ПАКЛА 192 ГОРНИЧЕВО 214 МАЛАРИЈА 223 КАЈМАКЧАЛАН 230 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све жешће риле по рововима и около

Многе су радне затворене, да би лихвари сачували богатство своје. Свеједно што је војска измучена. Наићи ће друга, која боље плаћа. Турске куће су забарикадиране и кроз решетке на прозорима гледају Турци одступање војске.

Прва хаубица наиђе на стрми одсек и као откинута са опруге полете, гурајући, гужвајући волове и возаре. За њом друга, трећа, четврта.

— Зар нема у вароши нека друга зграда? — Ово је за армију — говорио је коњички ка петан са висине. Јер он говори у име армије, док је батерија

Стигосмо и групу војника, који су на импровизованим носилима од шаторских крила носили свога друга. Кажу, пао је и сломио ногу. Носе га до првога села, где ће га оставити. Некако зарана стигосмо у једно село.

Сустигосмо и једну групу војника, који су у шаторском крилу носили свога друга. Уста су у њега испуцана од силне ватре, а поглед безизразно зури у даљину из утонулих очних дупља.

Да се не би клизали, разастирали смо журно наше шињеле, и тако, стопу по стопу, довукосмо топ опет до ивице. Друга добацише конопац ономе који је висио, те га извукоше. Био је готово полумртав.

Животиња је гризла земљу... Драгиша се заплака. Није могао више да посматра самртне муке свога верног друга, и оде да лута бесциљно, по вароши и логорима. Донели су најзад однекуд и хлеб. Али на свакога војника по осмина само.

Стајали су војници прибијени један уз другог, не мичући се. Као да су саливени. Скела крете... Пристиже и друга скела. Гледамо где ли ће нас. На пучини је огроман црн пароброд. На његовом прамцу пише: „Мирмидон“...

— вели Душан. — Ама да су нам само хлеба дали, били бисмо задовољни — додаје Живадин. На улазу је чекала друга група официра. Када се ми дигосмо, они навалише, па се заглависмо. Потпуковник Петар викну, те се мало успостави ред.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам.

ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени. А Стева је опазио да и мали Пера већ плаче; Како би се светио расплаканом човеку.

Искрашћу се кроз поље бело Тамо где је друга четврт месечева, Засмејати се тамо охоло И коракнути на четири стране; Љубавно дише моје село, Лавеж се паса с бостана

Ево: отисци последњих руковања Новога Завета; Ево сва тела смеђа, дебела и бела; Ево њина друга (и сва редом до милијардитих) стања!

све чистијих обиља начиних план Проширивања живота - из данас у сутра Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија) То: Постоји револверски пуцањ изнутра Што убија.

Тиме би отпала сувишна фризирања и разводњавања тзв. - погрешно - лирска. Једну сам заволео а друга ме је престала волети, с тога сам врло несрећан.

МОЛИТВА ВУКА Бар спавај, бар спавај ако мораш црћи, зли путниче, Увек на обали дана, којој је друга Неповрат, Све што си отео од њега ти, љубавниче, То је поверена ти тајна, ко гад ил брат; Па све што је дубљи, сузнији

Заборави све, све, боје јутра и воћа, болне усне док јечи, Заборави Тајне Рођења, заборави Великог друга; Иди, иди, јецај, срце моје! Заборави! Заборави!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки две траве. Једна је трава живота, друга је травка смрти, обе су исте. На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш.

У ушима му је зујало: сам! У читавом овом проклетом свету он је — сам! И нигде ни брата, ни друга. Уз следећи брежуљак једва је успео да се попне, а био је то брежуљак какав се за мравињак само желети може.

3ашто невољу из гласа зовеш? — упита тихо, а младић подиже главу увис и Мирно рече: — Шта ти је друга жеља, реци! Устукну Златокоса корак уназад, али изусти: — Твоја свирала! Низ леђа присутних склизнуше жмарци.

Не могу дозволити да ми убијеш најбољег друга! — Трчао је дечак шибан сланим замасима ветра. Хладан и влажан био је песак под његовим стопалима, а по таласима је

Не би га тако ни мајка наместила! Један тањир, па једна виљушка, кашика, ножић. Други тањир, друга кашика, виљушка, нож. Затим по парче хлеба, па мало поврћа и меса њој, мало њему. На крају, по чаша млека. Шта још?

— рече прва. — Не могу ја до краја света чувати његову стражу... — Мораш! Ко би донео траве? — рече друга и принесе шаку уху да ослушне.

— Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава! — љутну се друга вештица. — Тамо и гледам! — гневно је мешала чорбу. — Не зановетај. Нећемо ноћас дремнути ни часка! »Нећу ни ја!

— моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата! — моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!« мисли се. »Овде је глава у питању.

Животворну кап кану на очи младе мајке и плавом се светлошћу напуни мрачна шупљина: друга јој кап на голу главу паде: расу јој се око лица слап златне косе.

— Остатак, чега? — упита Старац и утону у ћутање. Младић стрпљиво настави да чека. Тако их и прва, и друга, и трећа зора затече, а Старац с руком на колену ћути, као да отворених очију сања.

Али, или се звезда не би сложила, или би остале закључиле да је нека друга погоднија. Једва се, на крају, неко присети да у јату Кампедура живи мудрица Тау Ка која и рађање неба памти.

До ђавола и вечност! У светлом луку паде Звезда крај Чобанинових ногу. — Је ли то моје Чобанче? — упитала би се друга звезда, угледавши старца седе косе. — Је ли то моја Звезда?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

СТОЈАН (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде! И њој је сада Ускрс и светао дан. (Грлећи Магду): Ово је моја друга мајка, њезино сам млеко сисао. МАГДА (разнежено): Слатко моје дете, како ми оно све зна.

(Прилази јој грцајући.) Коштана, кћери, сине... Дај бар... (Сагиње се и мирише јој прса.) Коштана! Лепото!... Ооох! ДРУГА СЛИКА Миткина кућа. — Башта испред куће. У прочељу лепа кућа на два спрата, са таваницама, уресима, балконом.

Сви ће да ти се радујев. Младожења ће те целива а ти ће плачеш! И прва ноћ плакање, друга ноћ плакање и цел век плакање... КОШТАНА (грца).

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ти не знаш да преда мном сада Ноћ друга стоји, пуста, и у чами, С развалинама... Изнад глуха града Свуд слепи миши круже, и у тами Буљина буче...

Но док се они лију, Падају и дижу, Уза њих, озго с високих скела, стижу И бију, Кô звона друга, Удари чекића многих.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ето у којој мери је положај хришћанина био безнадежнији од положаја паганца. Али то је друга околност која је изазвала противречност у певачу хришћанину куцало је борбено паганско срце; он се речју определио за

Најчешће, за херојски подухват Марко је надахнут тугом због утамниченог друга, унесрећене девојке, ојађене сиротиње, незаслужене патње, и надахнут је гневом због насиља и свакојаког нечовештва.

Исто тако стоји ствар са приговором да је Марко пијаница — разуме се, као свака друга пијаница. Међутим, Марко нипошто не спада међу обичне пијанице. Јело и пиће су извор његове огромне снаге.

А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач. Одводили су друга од друга, брата од брата, сина од оца, мајку од сина“.

А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач. Одводили су друга од друга, брата од брата, сина од оца, мајку од сина“.

кој' од ране јаокнути неће, поред себе уплашити друга. И није било муке коју такви људи не би поднели радије него ропство.

Хајдуке је — како казују многе песме — красила најлешпа другарска љубав. Рањеног друга нису остављали на бојишту, него су га износили и видали му ране. На превару убијеног друга светили су кад-тад.

Рањеног друга нису остављали на бојишту, него су га износили и видали му ране. На превару убијеног друга светили су кад-тад. Издајника је увек стизала осветничка рука. Непријатеља се нису плашили.

У песмама он каткад има презиме Дебелић; међутим, Дебелић Новак је сасвим друга личност, која је живела читав век раније.

Из ње пада студено камење, оно бије по таборах Турке; не утече друга никаквога, ни да каже како с' погинули. Устави се на истоку сунце, а и сјајан мјесец на западу: пресушише воде

И није се разметао својим подвизима. Кад су се зачудиле Сењанке девојке како је са два друга похватао многе Турке, рекао је просто и скромно: „То се срела срећа и несрећа“.

“ Зато се у Србији похајдучила „десетина народа; мало у којој кнежини није био по један харамбаша најмање с десетак друга, а осим тога било је пет пута по толико људи који се нијесу били сасвијем одвргли у хајдуке, него су само зазирали од

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

позе За сликање Једна је поза била Нежна ко чиста свила Са ручицом на везу Најлепша поза у срезу За сликање Друга Марина поза Звала се „Слатка нервоза” Мара на прозору чека Драгана из далека За сликање Откад се удала Мара За

знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове зове ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ Пући ћу од смејалице Кад чујем

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Видиш, ја се тога никад не бих сјетио — искрено признаде дугачки Стриц и с поштовањем погледа свог нераздвојног друга. — Хајде, хоћемо ли сад кући. Дјеца су још прије пола сата изишла из школе. — Хајдемо ...

— Ништа. Наш се учитељ зове „господин Паприка“Јави даље. Јованче стаде да се смије кришом, у шаку, па гурну друга испред себе: — Перо, овај се учитељ зове господин Паприка. Јављај даље.

— Магарче, нијеси имао куражи да се јавиш, него си оставио друга да због тебе страда, је ли! И још баш ти идеш да шибу донесеш којом ће да га бију, а! Ево ти још једна заушница.

Дјечак је од старијих чуо тек понешто о правди, али слути да је добро и праведно то што је покушао да заштити свог друга Стрица. То га испуњава чудном снагом и радошћу и даје му одважности да сам самцит крене у дубину пусте шуме.

Дјечак се покри једном врећом и картом Босне и Херцеговине, а друга врећа, прострта под њим, учини му се као најмекша сламарица на којој он убрзо потону у дубок млинарски сан.

“ ВИИ Дружина малог Јованчета полако је расла. Дан-два послије Мачка и Потрка, Стриц је у логор довео новог друга, Ник Ћулибрка. Овај војнички салутира и поздрави на енглеском: — Хало, бојсови! (Здраво, момци!

Пришао би затим другом ђаку, а кад би овај, уплашен судбином свог друга, казао да хоће батине, подозриви учитељ би се разгоропадио: — Аха, и ти ли си као она јогунаста дјевојчица: тобож

Кад су се враћали кући, Јованче се одједном приби сасвим близу свог друга и прошапута: — И наш ће Николетина доћи с пушком. — Откуд знаш?! — врцну се Стриц као да је нагазио на дивљу мачку.

— Хајде да видимо. — Примите у радионицу и мог друга, Лазар Мачка. Он је рођени мајстор. — Добро, друже, примићемо врло радо — сложи се командант.

Наравно, Марица, ко ће други бити. То се могло и очекивати. — Украли су ми, дакле, најбољег друга из дјетињства — размишљала је она идући кроз поља на ивици села. — Оде мој Стриц и ја остадох сама.

— Ено их! Ено Ника и Вањке! Ено Ђоке Потрка! Мачак у колони открива једног по једног свог друга. Најзад је, сасвим на зачељу друге чете, спазио Јованчета и Стрица. — Ено и нашег харамбаше заједно са Стрицем!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И друга којано о том и со тим многа су писана, све се двоструко пронаходи и до нас приводи се. ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу киш

они му богови изрекоше, прочу се тај глас и у другу војску, те кад се сразише бити се, већма свој мах узима у сечи она друга непријатељска војска него ли његова. Војиштане му секу, а њега проходе, врло се пазе да који крала не дарне.

Она пролази тамо на Истоку преко евилатске земље. А друга Гион, што тече преко арапске земље; преко ње је пут тамо к Персиди.

По три сахата све чера једна стража држала је: до поноћи за шест сахата друга се је измењивала. Од поноћи, пак до три сахата трећа стража.

с променом стража чува, пазећи куд галија ходи, од низија, камења и прудова, заходна пута и морских харамија, кога ли друга налепа.

Карлагања велика а јунаштву нејма доби, нит се зна чији је мејдан ни разбојиште. Тако и ми друг од друга се изнурамо с ненавидом буд низашто гризући се једовито и доле собарајући се опаким међусобом ношењем и с парницами.

Под њима што су многи, штошта много зла тегле и с принудом се друг друга на спахијске послове, не Бога рад, ама од страха господскога и недраговољно злотеглећи.

Нисмо ли сви скупа, што је год на свету људства, од једне земље смоничине црне саздати? И што се више прћимо друг од друга и нос односимо на разговору се и на трпези пасаманци од издрпатога у суретини кабаничној?

Ја штарад висимо се и печимо друг на друга? Ако си ти побогатији, мудрији ли си [од] браће, од друга ти булолеје, то ако држиш се да си божији човек разуман и

Ја штарад висимо се и печимо друг на друга? Ако си ти побогатији, мудрији ли си [од] браће, од друга ти булолеје, то ако држиш се да си божији човек разуман и мудар, а ти призови га к себи: није он скот ни дивљи звер,

А к цркви ходећи, сусрећу друг друга, с беседом се забаљају путем, еда би их колико год прошло црковно стојање душевне гозбе.

Нека да друга браћа ти напољу мрзну и цокоћу зуби одрпани у злочестих ритетина а јоште и тога слабо на себи имајући, а ми да се

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ЗОНА ЗАМФИРОВА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 10 ГЛАВА ТРЕЋА 13 ГЛАВА ЧЕТВРТА 19 ГЛАВА ПЕТА 23 ГЛАВА ШЕСТА 31 ГЛАВА СЕДМА 39 ГЛАВА ОСМА 47 ГЛАВА ДЕВЕТА 56 ГЛАВА

СЕДАМНАЕСТА 100 ГЛАВА ОСАМНАЕСТА 103 ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА 106 ГЛАВА ДВАДЕСЕТА 114 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА 120 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА 123 РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 127 ЗОНА ЗАМФИРОВА ГЛАВА ПРВА У којој је описана јегна дирљива

једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.

ГЛАВА ДРУГА У њој је опис Манасија кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је — иако ова приповетка не носи

И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.

„Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!...

и ујне дугачким придикама и клеветама сложно салетели Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга, — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџијска Зона!... Васка је истину казала.

— пресече је домаћин. — Е, бива ли тој од еснаф-човека? Ред ли је? — наставља тетка Таска. — И Зона, и Калина, и друга инка!... Па бива ли, мајке?!...

Девојке га зову и питају га хоће ли да им буде часник. једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може! И-и-ич не може!

чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповеци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „Други сокак, друга девојка“, а што би рекао, то би и урадио, јер би свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком

стари, несрећни отац лепе неваљале „побегуље“ Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима, лако рањен, а по другима, тешко, — тек што је жив; бори се с душом и проклео је, веле,

једна је запитала: „Код кога гу нађосте: код Манулаћа, ели код Манчу“; друга: „Кад гу врнусте дом?“; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?“ а четврта баш загрди питањем: „Ели гу сас џандари врнусте?