Употреба речи другарица у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

па ни моја најбоља другарица Јула. — Ах, кáква — рече и ману сетно руком, а гледа у њу. — Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки

А како је вердија и задовољнија била тих дана њена доскорашња другарица Меланија. Њен заручник је поваздан био код ње. Чим сврши школске часове, а он ’ајд’ одмах к њима.

његову родбину, доводе свирца, и заиграше коло у ходнику, очекујући да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и услужности више сметају него што помажу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их. Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи. — Опростите што смо тако слободни! Ја сам Љуба Чекмеџијић.

Ја сам Љуба Чекмеџијић. — А ја сам, опет, Гавра Церић. — О, драго ми је особито! Ово је моја другарица. Изволите сести. Седну обојица, Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.

Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату. Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их. Не зна се ко је ђувегија. Љуба је млађи, а чика Гавра младолик.

Татијана Скорићева у П. била је фина проста девојка. Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбогатија. Има сесију земље и виноград. Оца нема.

Срећно је све текло, срећни пар лепо живи. Но, шта ће Алка девојка, другарица Мицина, сестра Маркова? Око ње једнако баје Јефта Ћирковић, а мати га добро гледа, јер има „состојаније”.

Марко у својој соби ради, за женске послове не хаје. Кад Алка дође, снаха је привидно лепо дочека, као другарица из детињства. Седну. Мица штрика, па заподене разговор.

Африка

Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој. Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки

Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма у круг и таст, и сам младожења.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Она је... ЈАЊА (пресече јој): Отишла ј... (Да ти дјавол носи!). (Помркне на Јуцу.) Отишла ј код своја другарица, знаите, да шије. МИШИЋ: И то је добро дете! Само треба да јој добру прилику нађете.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

На скели, коју су пре десетак година кад је изграђен нови мост привезали уз обалу, чучала је она Веснина другарица с лицем и покретима као у мачке.

- Мислиш? - рекох, али ме она није слушала, јер је настављала да говори, како јој се та другарица смејала. „Клиндеру!” говорила јој је. „Шта ти знаш?

- Кибицовања! Ако сам ја твоја девојка, није ред да очима гуташ друге. - Не друге. Она ми је другарица из разреда. Зове се Неда. Најбољи је ђак. - Је ли још нешто „нај”? - Мислим да јесте, али то није важно.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« – Ох, боже! — уздахну жена и искапи армањак. – »... Мишеви су веровали да је њихова другарица најбоља и најлепша девојка на свету.« – Е, сад је доста! – рече жена и насу ново пиће у своју чашу.

Она је приметила да се мало нацврцао. Можда би могао да попије кафу у њеној малој студентској собици? Може, ако њена другарица није тамо. Није била. Пре но што је проврила вода, он је кључао од љубави. – Чекај, а кафа?

Милићевић, Вук - Беспуће

и биљешкама; њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.

Она се враћала натраг у самостан, нерасположена, и заборављала брзо на то у гомили другарица, рада, церемонија. Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сестре биле су према

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос свој и другарица, А царица свију кукавица, Она паде, друге с' уплашише, Па на крила лака поскочише: „Куку, хуху! о невољо моја!

своје; На све стране света големога, Каже, нема чеда таковога, Та ни вила, ни звезда Даница Не би њојзи била другарица; Даница нам носи бела дана, Цвета лепша и од бела дана.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— И ти, Пане, баш ништа не признајеш од свега овога што те терети ова наша, овдје присутна женска и другарица, Тривуна Декић? — учено пита Раде.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Хајд, спреми! А Димитрија се згрнуо па ништа не разуме. Одједном се окрену и брзо отрча Тоди. Тода беше усред другарица и рођака. Све се праштаху и плакаху заједно с њом.

И да не беше матере Стојанове, жене милостива срца, можда би и Цвету постигла судба њених другарица, слушкињâ у тако богатим кућама, које бивају или упропашћене од слугу, а некад и од самих газдâ, или закржљаве од

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вук се томе послу зачуди, па упита ону стару лисицу: — Што је то, лијо, од тебе и твојих другарица? — Богме, ефенди-Вујо, свака сад о свом послу ради да по једну кокош уфати и да теби на пешкеш донесе, да нам не би

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

„Зашто, дакле, толико против нас пишете?“ Овако ме, фрајлице, једна ваша другарица запитала, и оно што сам њојзи одговорио, мислим да је нужно свима обзнанити.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Када сам отишао кући, јер сам имао госте, пошто смо ја и моја другарица славили одлазак наше мале у колеџ, и пошто сам развио амбалажу утврдио сам да је та Горгонзола буђава и да има веома

шешир на главу и брише из наше скромне средине, с мотивацијом да је нека заова, јетрва, свекрва, деверуша, прија или другарица из основне школе, позвала још пре две године на три дана у госте. Баш ће јој бити драго и ти системи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— викнем ја. „Јаој, болан, немој да си безобразан“ — поче она — „мене је ова другарица преварила. Каже, иде код брата, и молила је да јој правим друштво.“ — Коме ти то: брат, другарица, пријатељица...

Каже, иде код брата, и молила је да јој правим друштво.“ — Коме ти то: брат, другарица, пријатељица... Овам-те, онам-те, па на кревет командира Свете. „То није истина.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Опет се продужи разговор. Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.

— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику. После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А нарочито све то за матере оних Софкиних другарица за које је Магда слутила да их Софка не воли, особито Миленкових, Трајкових.

Да га као умилостиви, продужи Софка. — Срамота! Од другарица и света срамота ме, тато! — И мене је срамота! Једнако усправљајући се и већ од беса тресући се, И то не као пред

Знала је да ће најмаснија и најдрскија пецкања бити од њених тобож интимних некадањих другарица и вршњакиња. И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од

Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча овамо на

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Што се ти пољуби с њим? — Секин во код њега на изору био. — Пољубила се нека жена с милосником на сабору, а другарица је запита, што се љуби с туђим човеком, па јој она одговорила: да је секин во код њега на изору био, дакле својте су,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Ој, не знам је тешит', Срце ми је стена, Лепше ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица. Синовица апотекарова саопшти јој велику новост: „Замисли, Исак је сад баш стигао! - Изненадићемо га твојом посетом!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ти диже зеленкасто-сиви: И сад име твоје, светло и угледно, Да би било лепо, на камену живи Са одбором, колом твојих другарица, С мирисним букетом вечних госпођица.

Ћипико, Иво - Приповетке

Послије, сретним случајем, намјерила се на садашњега господара. Свидјела се господару и била вјерна другарица кћери му. А кад је поодрасла и развила се до дјевојчета, послушна и мирна, остаде у кући ко домаће чељаде.

прочаврља с продавачицама, а сретавши се с једном другарицом, исприча јој вијест о Спасоју; у забуни и не опази да је другарица пречињала се да јој се на лицу не опази завист. И никако да се поврати кући.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Како се онај и онај грубо показао, у комплименту два прста фалио од мере; како је нека другарица на балу намештала локне, у игри изгубила такт, и овакове ствари тисућама.

Петровић, Растко - АФРИКА

Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој. Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки

Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма у круг и таст, и сам младожења.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Ој, не знам је тешит’, Срце ми је стена; Лепше ли је теши Другарица њена. То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сад под руку узмем то красно дете, и кући Дођемо мајци, ал’ већ плава другарица ту! 1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке милине, И сам мора Париз

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи, четврти и пети

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓. Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе травку живота и оживи је.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво и брат му Марко корачаху са дружином. Испред њих ходаше Марија и њезина другарица. Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом. Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сока није лако плакала, али је са узбуђеним учествовањем пратила интимне приче другарица. Док је Кода причала последњу причу, Сока се неколико пута хватала ручицама за своју лепу главу.

Због прилика сасвим друге врсте у кући, Јана је била далеко наивнија од својих другарица. Кад су се другарице, већ после Кодине исповести, растајале, рекла је Јана тихо, као самој себи, тачно као што њен

је са својим осетљивим жељама, или неправедним оптуживањима, да је ту потпуно сама, без оца, без чика-Мите, без својих другарица. Отпоран карактер, као увек, црпао је снагу из своје усамљености. Говорила би тада Сока другарицама: — Идите!

близу ту, и свет говори и данас: да се његов гроб помицао док није дошао сасвим близу гроба оних девојчица, његових другарица... Седите ето ту, на ову клупицу, да, нечија је била, ту ћете лакше писати. Питате да ли ко обилази те гробове?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена Хаџи-Томина СТАНА, кћи Хаџи-Томина ВАСКА, кћи Арсина КОЦА, другарица њина КОШТАНА, Циганка, певачица и играчица САЛЧЕ, мати јој Врањанци, Цигани, Циганке, пандури. Врање. Садашњост.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Милутине кнеже, ти очисти тридесет одаја, и готови господску вечеру; не брини се за моје ђевојке, набавићу тридест другарица; ја ћу бити на бијелој кули“.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зато она је ђаволска другарица те с таквим њејним послом и добре побожне људе вара на њено мотрење. Играчица је многим људма жена, а не истом једном

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Помишља чак и на старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова? И он осећа да не може више овако остати!

Певају другарице: Је ли ти жао старих стазица, старих стазица и другарица? Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.

И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих. Похватале се до ње све њене вршњакиње: Тимка Калтагџијска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџијско и Генче

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности