Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Шта ли тај лудак шврља једнако туда?« упита Савка своје другарице које беху дошле код ње на честитање и посело, па с њом заједно извириле на прозор.
Пупавац се обазре и кад их виде, помисли: »Гле, дошле јој другарице да ме виде... Видиш, мора да им се хвалила, а знаду да ћу проћи!...« Киша поче јаче.
Мрак — једва се види ићи. Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оне њезине другарице где провирују на прозор.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А овако, Јула се осети мало потиснута од другарице своје. И она одмах поносно уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се
И младожења је жали, па је брани, па и он каже да је извине за данас јер нема гласа, али је другарице утерују у лаж, и веле да она најлепше пева од свију њих. — Певај, лудо, кад ти стари сват заповеда!...
— храбри је отац. — ’Ајд’ певај, певај, Јуло. А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: »Мораш, мораш, Јуло!
— Откад се нисмо видили! Чини ми се, читав век! А тако би’ је волела видити! Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали! Из једног сокака... — рече и засја јој суза у оку.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Мица и Алка, обе су од добре куће, ишле су заједно У школу, па су биле добре другарице. Што год једна или друга понесе у школу, парче пите или погаче, подели једна с другом.
Кад већ дорастоше за удадбу, и онда су биле добре другарице, заједно су с матерама на бал ишле. Каква је дивна онда мода била.
Сад је Алка — Ћирковићка, а Мица — Рогозићка. Алка и Мица, док су биле девојке — присне другарице, а као удате су једна спрам друге охладнеле. У животу тако бива код мушких и женских.
Африка
Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске. Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари становнице Антила.
Када ме виде са апаратом, цичећи нестају у зеленилу. Њине две другарице, исто тако лепе, пристају да се сликају али најпре обавијају своја бедра.
У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија. Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!
Прилазе људи, граје, смеше се на мене, не љуте се. И то још није све. Ево таст, младожења и другарице, шаљу младу да игра преда мном, само за мене и сасвим уз мене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А она му одговори, дрско, да она није дете, и да и она, као и све њене другарице у Бечу, зна колико вреде официри. Официри говоре свакој жени исто. Комплименти удовца не вреде.
Није било тешко, Павлу, да примети да је нарочито весела у кући своје другарице из детињства, жене капетана Перича, који је био премештен, у то време, из полковаје штапсквартере, у Осек.
Кумрија, и жена тог Перича, нису се биле виделе, давно. Па као што то бива у животу, кад се другарице из детињства, опет, нађу, заволеле су се, опет, лудо.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила. Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. — Чуо сам.
— Би’. — Би л’ пошли за мене? — Пошла би’. Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице. Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. — Ја вам дајем руку. Пружи јој руку. Јуца прими руку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу када млада полази на венчање, треба да јој другарице мало подигну сукњу навише да би имала порода. Свадбене игре често се изводе из истог разлога.
У Банату, кад воде невесту из родитељске куће, другарице јој певају: „Плачи Смиљо, плачи здраво, зар ти није мајке жао? Сутра ће ти већма бити нећеш мајку ни видети“ итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И када је наш солидно наоружани, самоходни рођак казао: »Здраво, другарице!« оној дивној старој дами која је била реакција, она се једноставно срушила у несвест, па смо јој два и по сата гурали
Чудно, као да су се смањиле улице и куће. Као да нико не чисти тротоаре? Видела си своје већ удате другарице са стомацима до зуба. Питали су те како се проводиш у Београду. — Сјајно! — слагала си.
сазнао је да није из овог града, да је завршила факултет и да нигде не може да се запосли, да станује код своје другарице и да је спремна да ради било шта. Тако је срео девојку за чију врсту је већ одавно држао да је изумрла.
А знаш ли зашто'? – Због тога што сам те ја упропастио. – Ма како да си то иронично рекао — тако је! Док су моје другарице правиле каријеру, ја сам се жртвовала због једног сељачког егоисте, да би сваког јутра имао чисте кошуље и испеглане
Била сам најбољи ђак у целој гимназији! Свирала сам на клавиру. – Јао, опет стари Черни! – Растерао си ми другарице. Могла сам да се удам за кога сам хтела! И како сам завршила?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Не видиш како се чисто губи у лицу? Није шала, срамота од света. Њене другарице удале се вајкада, а она сирота... ОТАЦ: Ја знам да је тако, ама што ћу? МАТИ: Шта не гледаш, забога?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
да их не бих збуњивао и саблажњавао, предложих да напишем песму у коју ће бити укључени сви разредни другови и другарице моје деце, поименце. О сваком ђаку сам срочио по један дистих. Стихови су лепо примљени, осим код мајке мале Лоре.
Милићевић, Вук - Беспуће
усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржаваху се од њезина друштва.
Са једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерено дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из
Послије су јој казале злобне неке њезине другарице да је њезина мама рђава женска, да је побјегла од мужа с неким лајтнантом који је квитирао: с једним трговачким
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, зеленка ободе, Па ти пољем пред дружину оде. Оста јадна Мила на земљице, Прискочише њојзи другарице. Па је зови, тари, водом скропи, Докле јадна очи не отклопи И угледа опет бела дана И његова сунца огрејана.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Као и остале њезине другарице, још зором је полијевала и мела двориште, чешљала се скривена у собичку и сјетна погледа вадила испод јастука плаво и
Пропитује се за сина. —Здравља ти, војниче, је л тамо, у халки, мој Дедо? —Ама, шта ти је то халка, другарице? — чуди се Марко. — Ја сам ти, брате, Шеста личка, отуд од Велебит-горе, па се слабо разумијем у ваше босанске еглене.
Па моро би ти њега познавати. Читаво село зна мог Деду. — Ено је, де! — окреће се артиљерац својим пајдашима. — Ама, другарице мајко, што си тако недоказана.
— Војниче, хоћете ли из овог пуцати на мога Деду? — Другарице, то је војна тајна. У шта ми нареде, у то ћу пуцати, па таман да је тамо моја матер Анђа.
Ето, тако ти је то, другарице муслиманко, мајко моја мила, нек ти је жив твој Дедо, па какав био да био, ђаво с њим глогиње млатио!
— Па зар читаво своје стадо, брате мили? — То је моја ствар. — А шта ти велиш на то, другарице? — окреће се предсједник баби. — Како Стево каже — кратко изусти жена у црном.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али кад у зору почеше другарице облачити Тоду у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је
И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под твојим прозором кад те другарице почеше облачити. Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...
собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости. Ти си стајала погнуте главе.
Једва дишући, сва зажарена, врела, прскаше она другарице, које бежаху испред ње смејући се и кикоћући. Са зајапуреним лицем и кô крв рујним устима дође она и до мене, заста —
Нарочито су њој, Аници, забрањивали. Никад, она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале.
да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде. Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кад она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе кокошку готову, она помисли у себи да то њој помажу њезине другарице, па јој трећи дан да још више куђеље, али крадом пошаље за њом и своју кћер да гледа ко то њој помаже прести и мотати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Та растреси се и ти једанпут да га ђаво носи! Све твоје другарице како тако, ал ти довека у ђубрету. Од Божића ниси била у цркви. МАГА: Кад не могу да стигнем.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ах, Боже! Зашто ми не даш да сам и ја једанпут злобна, да се и ја као моје другарице могу осветити? ПОЗОРИЈЕ 5. СРЕТА, ПРЕЂАШЊИ СРЕТА (мало наквашен): Добро вече желим, милостиви господине.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на споменик Кнезу Михајлу Обреновићу, наклоних се и рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и господо, другови и другарице, драги гости, имам нарочито задовољство да вечерас отворим изложбу дела наше драге Анчи.
Господине амбасадоре, даме и господо, другови и другарице, госпођо професор, драги гости и остала поштена интелигенцијо! Заиста је увредљиво да се један део интелигенције
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Радила сам много зимус. Једна трговина у Толеду ми узима по угледу. — Да вас нису одале другарице, питао бих их сâм мало доцније шта је са вама. — Заиста! Да сам знала, одала бих се сама раније.
— Ое, Херера! — Ево, ево! — одговори девојка и онда осташе све неколико тренутака ћутећи. Затим Херера упита другарице: — Хоћемо ли све да сиђемо? Штета је што су тако досадни. — Тако је добро овде, али сиђимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ожалостила се много што и ја немам униформу, па да је одмах обучем и да ме виде њене другарице. И већ по десети пут ми је рекла да одмах тражим одсуство, да би ме видела.
Него, остави ти та њена причања и њене другарице, већ се спремај. Сутра ти ваља рано устати. Упаковао сам што ми је најпотребније и легао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...
Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице. Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.
Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана. И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
52. Ао коно, нама другарице! Другарице, наша невернице! Не л’ се синоћ нама заклињаше, Да не станеш код туђина, коно, Да не љубиш туђу руку,
52. Ао коно, нама другарице! Другарице, наша невернице! Не л’ се синоћ нама заклињаше, Да не станеш код туђина, коно, Да не љубиш туђу руку, коно, Да не
А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи,
Ђевојке јој тихо говорише: “Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Да није о Јустинијану? — Могућно, али ми је цео сан био нејасан, — рече му она, насмеши се и побеже међу другарице. Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ништа жалосније од рукавице Кад остане без животне другарице! И нигде никог да се потресе Крај слике ове, збиља потресне...
Пазите, зато, на рукавице — Не растављајте најбоље другарице. ОЛОВКА Давно је било. Био сам дете Године хиљаду деветсто четрес пете. Те године — ох, среће моје!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу прсију, косе, да, дивећи јој се,
Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште једнако намештајући
насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као и њене удате другарице, имати своју кућу и у њој бити домаћица, са мужем ићи по родбини, по славама, вечерама, као и по саборима и свуда
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе кокошку готову, онај | помисли у себи да то њој помажу њезине другарице, па јој трећи дан да још више куђеље, али крадом пошаље за њом и своју кћер да гледа ко то њој помаже прести и мотати.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Требало би ошајдарити опајдару! ЦМИЉА (замахне на Госпаву): Садискиња! ИСЛЕДНИК: Оступи, другарице! Себи руке, кад кажем! ГОСПАВА: Мене да удари? Друже!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бокоњицу“, због чега их је она изгрдила. Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На једном од њих опази црте своје сестре. Друго је личило на лице њене најбоље другарице. Треће је било слично лицу њенога брата. Четврто је било њено рођено.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Са којима се астрономи играју као оно Наузикаа и њене другарице са својим лоптама“, додаде пакосно тумач Хомеров. Табла би обешена на своје место; господа изиђоше из дворане да се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али зашто? Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао ?... Мајка... отац... другарице?... Не би, не би им моја смрт била добра... А он ?... Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити !..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад она и ово опреде и смота као и оно прије и увече донесе кокошку готову, она помисли у себи да то њој помажу њезине другарице, па јој трећи дан да још више куђеље, али крадом пошаље за њом и своју кћер да гледа ко то њој помаже прести и мотати.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Шта ћеш то, ханума?“ — „Идем у то и то село на жетву, на мобу. Видиш како је дивна месечина, јечам стигао, позвале ме другарице удате и неудате. Биће весеље, зирне и гочеви, ех Анадол је ово и празник за младост кад пада јечмени сноп!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Не лармаз. Љубимац муза и грација јест само Аполо. САРА: И ми њине другарице, право, право, право. ФЕМА: Па кад донесу пунча, лимунаде. РУЖИЧИЋ: Парасток; нема тамо пунча; нектар и амврозија.
Петровић, Растко - АФРИКА
Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске. Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари становнице Антила.
Када ме виде са апаратом, цичећи нестају у зеленилу. Њине две другарице, исто тако лепе, пристају да се сликају али најпре обавијају своја бедра.
У свем селу она ће бити ако не најлепша оно бар најелегантнија. Другарице ће говорити о њој: „Она коју ће за три године узети један бели!
Прилазе људи, граје, смеше се на мене, не љуте се. И то још није све. Ево таст, младожења и другарице, шаљу младу да игра преда мном, само за мене и сасвим уз мене.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
цвета, и сваки цвет назове неким мушким именом; сутрадан позове другарице да покажу који хоће цвет и да јој тако покажу суђеника (СЕЗ, 40, 65).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кућа мајстор Костина опет оживе. Као да је и она била у Санџаку на блату. Секи долазе другарице, оцу њеном људи на разговор. „Богами ће овај наш Коста умрети као прави правцати мушкарац. Ко би то мислио!
Дозива учитељице; иде по дућанима у које није никада ишла, да девојчицу своју лепо обуче; тражи јој другарице; разговара с Јулицом час као с бебом, час као с маторком.
Има тога и на општем гробљу, како да не. Људи су браћа, нарочито у општим невољама и на гробљу. Три другарице, из пажених кућа деца, ишле су у четврти разред основне школе.
Због прилика сасвим друге врсте у кући, Јана је била далеко наивнија од својих другарица. Кад су се другарице, већ после Кодине исповести, растајале, рекла је Јана тихо, као самој себи, тачно као што њен отац увек говори: — Како
— болешљивост; мртва мајка; болестан отац кога је обожавала; маћеха, не-мати и кад је добра и кад је строга; обе другарице невољна дечица — Сока је боље чула оне правичности и истине које живот не прича него гракће.
— и удари у плач, хистеричан. Другарице ћуте, не теше је, виде да Сока говори лаж и глупост. Деца се ретко варају; као ни дворске будале што се нису.
Та немоћ, о којој другарицама није никада говорила — а другарице одлично знале да постоји — она ју је највише пекла. Осећала је мала бунџика, од дана у дан се уверавала, да је она
Сока је понекад постајала тако жива у разговору с Мијом да су је другарице трзале за кецељу; а Мија би опет постајао најпажљивији кад Јана, стидљиво, пружи свој вечито слаб цртеж.
Дунав као да кува, вода му жута. Сав свет је на Дунаву и у води. У четврти разред, од девојчица, дошле су само три другарице и Господинова сестричина.
А Коди је позајмио свој велики кишобран да боље заштити очи. Наравно да су се све три другарице стрпале под шатру. Кода у средини, а воде је, нежно, као неку слепу старицу, Јана и Сока.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Од тога доба, откако не може више да дâ гласа од себе, презиру га и моја сестрица и њене другарице, а изгледа да га презире и она буржоазија у прозору: зајмодавчева жена, распуштеница директора банке и порцуланска
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су се довикивали младићи да на себе скрену њен поглед. Узалуд су је другарице звале да изађе с њима на ливаду: цветају беле раде, вилин-коњици и свици лете. — Шта ће ми беле раде?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су воду пребродили на Брегову, селу великоме, па одоше крајини Видинској; али вила међ' вилама каже: „О, чујете, виле другарице! Не стрељајте по гори јунака док је гласа Краљевића Марка, и његова видовита Шарца, и његова шестопера златна!
— но ми жао од злата кошуље, којуно сам плела три године а са моје до три другарице, док су моје очи искапале све плетући од злата кошуљу; мислила сам да љубим јунака у кошуљи од самога злата, а ви
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...
“ (А и Гена њој вели да се и она неће удавати. И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако да
Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају. Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале. — Васке, мори! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.
Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама које се скупиле око ње. Певају другарице: Је ли ти жао старих стазица, старих стазица и другарица?
Доле свилена сукња и шалваре од јума басме. Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке