Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да сам само дио себе, док су остали дијелови расути по бијелом свијету, негдје тамо у дубинама Јужне Америке (а и још другдје, посвуда!...), и усађена у мени страна и непозната тјелеса.
Ћипико, Иво - Приповетке
Шалили се, па што је у томе зла? Онако то другдје дође, — наставља испрекидано. — Човјека понесе ум, па не може да издржи... Такав је човјек...
Ћипико, Иво - Пауци
помисли, „човјек је!” и примаче се к њему. —Што ће ти кобилетина? — пита га. —Напојићу је. —Другдје има воде за њу. —Није ми ради ње, већ ради ждријебета... Не видиш да је ждријебна? Три пута сам је водио...
Говори живо, са заносом, с узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје наоко миран је као земља.
А и право је, млад је, бикује... па је и добро да му која женетина закине поштогођ, другдје и за друго шта и онако не троши. Упозна убрзо нарав сељака, а и сеђаци сјећаху га се кад је био дућански момак.