Употреба речи други у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Бежао сам, а нисам знао куда... И други су бежали... Изгледаше као у оно прастаро доба, кад су се народи из једног дела у други део света селили да себи ново

И други су бежали... Изгледаше као у оно прастаро доба, кад су се народи из једног дела у други део света селили да себи ново отачаство траже: преко ритова, шума, преко погорелих села лутао је безглаван народ...

а сви смо тражили заклона од неправде и од насиља маџарског... Ја сам ступио у други кикиндиски баталијун; онде ми и браћа од стрица као својевољци служаху. Био сам у биткама.

Ћесарским ђенералима потказиваху Маџаре, а маџарским насилницима издаваху Србе, те их тако и једни и други сматраху за мирне становнике и верне савезнике.

Сахранила сам га баш до најстаријег детета: лепо, гроб до гроба, један мало мањи, други већи... па који тим тужним пољем прође, лако ће погодити да се ту под земљом грле отац и син...

Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв. Други дан, изјутра, беше миран, световао је мене и децу, говорио нам је и о вама.

И заиста, један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе

— Ко каже да она мене не воли? Она само на оца мрзи, а мене воли. Ох, мајко, мајко!... Други је викао на попове, на власт, на зеленаше: — Само ми је оног бакрачета жао што ми га Јова продаде.

“ Други пут опет дође, пита имамо ли брашна. А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом, однесе на сувачу, па нам

Одонда нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће... Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније

тако чини: „Видиш, Грлице“, вели, „има у нашој Кикинди много људи што скапавају од глади, па човек кâ није рад да и други дознаду да у њега има новаца и хране: свет би навалио на њега. те би и њему нестало — па куд ће онда?...

Знамо их ми!“ говорила су господа. „Тај Марко и други као што су они три пута су унесрећили нашу Кикинду“. „Знам ја тог Марка“, рече један, „кад је косом ударио Чончића по

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Која фајда што ме је мој отац учио да ја никога не преварим, кад ме није научио како ћу учинити да и мене други не превари”, вели Жил Блаз.

се чине страшни док их људи не сазнаду, а потом нико се на њих и не обзире, и колико они више вичу, толико се већма други смеју. Простак и дете од свашта се препадају, и малодушан човек у всегдашњем живи страху као зец.

А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре. Оно што зна рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна; радо и весело што је добро и паметно и

Намере се заједно на једно дебело јеленче, које, један с једне стране а други с друге, ласно ухвате и убију. Да га разделе на полак?

Велика је различност с разумом или без разума што изгубити. Што други вредни и паметни чине, зашто не би и ми чинили? Ако ли нам се пак што противно случи, нико паметан неће нам се ругати.

Ваља слушати што други о њима мисле и утврждавају. Правда да је не само лав но и коњ и во много јачи од човека, но не имајући человеческе

” Помире се и напију се, један с једне стране, други с друге, и одy свак својим путем. Наравоученије Ништа није способније људе за помирити колико кад сами расуде да

једини боже, соједини у име твоје све царе и краље, и ако кад који од њих усхоте неправедним бити, да му други не даду! Соједини све људе у љубави, правди и добродјетељи!

Никада се поштен човек не срди што други истражују да га добро познаду, јер он добро зна да колико га боље сазнаду, толико ће га више љубити и почитовати.

Ко је какав, рад би да су и други таки. Чивути турски и пољски срде се на немачке Чивуте и држе их за јеретике што ови свуд наоколо подбријавају браде.

Ево овако, слушајмо само. Кад нас ко превари, жао нам је и тужимо се, а у исто време толико не желимо него да нас други варају, пак ко нам је вешт и ко нас лепо уме варати онако баш како ми желимо преварени бити, то је наш човек!

Нек' престанемо сами себе варати, пак неће смети ни други, или ако се усуди, а он неће моћи, пак ће се осрамотити. Не иштимо похвале пре него је заслужимо, и баш кад је

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

У МРАКУ 93 ЧЕЛНИК 94 СИНГЕР 96 ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ 97 БАЛАЧКО ВОЈВОДА 98 ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 100 УЗИМАЊЕ УЖИЦА 101 ДРУГИ ЈАДАЦ 103 МИШУ 105 КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 106 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 110 ИСТИНА О ЕКСЕРИМА 113 ИСТИНА О ПЛАНИНАМА 115 АУТОПОРТРЕТ СА

Један поруку носи важну (пре века краљ га послао), други окреће вола на ражњу свак наставља свој посао. Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче

Као да су кроз Ужице прошли неки мишеви што не једу само, ко други мишеви, сланину и сир, него мишеви који једу восак, амове, седла, узенгије, узде, мишеви који једу сијалице,

Мишеви које не плаше наше претње, наше клетве, пресуде и псовке! Мишеви који једу мишоловке! ДРУГИ ЈАДАЦ Доћи ће време кад нам неће дати озеблим на сунце, на пијаце и улице.

И свих је седам врхова побројао, и, побројавши их, описао их овако: први је налик на вишњи Јерусалим; а други, сличан Јерусалиму доњем, саграђен на двема од тридесет шест река васељенских, лука је лађама које, пуне роба,

Вук Караџић на сто, на други тас, мастионицу ставља као тег. ПОГЛЕД КРОЗ ТРИ ПРОЗОРА И рат, и смрт, све ћу заборавити!

Погледај кроз ове прозоре, и кажи, који би ми Александар, Карађорђевић или Обреновић, Александар Први или Други, Александар Невски или Македонски, Душан Силни, Иван Грозни, Ричард Трећи, Хенри Пети, Шести или Осми, Луј

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

најпре одабране четнике, те све српске породице и њи’ову стоку у планину Посово, војсци за леђа, уклоне, а онај други крај кнежине у планину Словац у збегове сместимо.

Но кад у том боју турска поглавица Омерица погине, а с други’ празни’ страна Петар Ракарац и Мали Јанко продру у само Ваљево и празне куће запале, онда Турци почну бегати Чачку и

опали, а Гуша падне с коња мртав, а Ђока притрчи, узме његов мач, одсече му главу, хата његовог у’вати и узјаше. Други се Турци затворише у џамије и кулу, којима се без топа ништа не може учинити. Бачевци су Дрини на обали према Осату.

Тако су и сви други кнезови говорили, и опет су казали да ће морати сви од народа у Немачку бегати. После тога гдекоји се кнезови прикрију

на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на Видин и жестоко се тукао. Други пак везири тајно су узимали новце (мито) од Пасманџије и нису хтели од свег срца тући га.

Но напослетку Пасман-огла истури своју војску у поље на Хаџи-Мустафа-пашу и на оно мало низама, те све растерају. — А други су везири без боја побегли. И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега.

И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било.

и слушао, тако да су и од околни̓ нурија долазили, и гледали и цркви милостиње као у монастире давали, а свештеници други од нас обичаје примали. Сад опет да вам приповедам из житија мога оца.

Зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да

” Мој отац не хтене остати, него се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из Ракара, а они други остану, те су сви ишли на Француза војевати, као Мали Јанко, Милисав Милошевић лајтнант (који је остао жив од

године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други. (Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли, осим само

кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога кнежине прешао какав паша, или други какав Турчин, на кога се млого на дочекивање потрошило, или су какву јапију или што друго плаћали што се мора на сву

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Хајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна. — Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. — Ако је кмет! Што ти презаш од кмета?...

Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. — Ама хоће да зановета. Знам ја њега... — рече опет онај други, отпљуцну, па наже полић. — Нека, нека... баш и ја волим, док оде — припоможе четврти.

Него шта велиш? Хоћемо ли га заварчити? — Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други... — Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? — Море, гледај ти само посла... У том разговору дођоше оба брата кући.

Увек гледа читав корак изнад човека с којим се разговара. Други мало снижи. Бркови му накострешени напред, па изгледају као да је у ноздрве уденуо два прамена црне чекиње.

— Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. — Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше.

Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их

— Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце. И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у

— Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама? — упитаће један. — Јест ја — одговори други. — Мора да их је нешто поплашило.

Неки рекоше: — Море, ти си се то опио, па ти се учинило! — Ама шта је стоку плашило? — питаху се други. Утом бахну Сима на врата: — Добро јутро вам! Сви му прихватише. — Да није и тебе што јурило ноћас, Симо?

— викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... Еле, за часак ти пуче тај глас по селу.

— Је л̓ те? — Туцнемо је мало па онда. — А опанке кад идете у цркву? — Ја, кад идемо у цркву. — Други пут идете боси? — Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.

— А опанке кад идете у цркву? — Ја, кад идемо у цркву. — Други пут идете боси? — Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта. — А не бојите се змија кад идете боси?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А било је и људи паметних!... Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.

Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници. Не видиш ту младића: све сами седи перчини.

— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке. Повучем страну једном, и он добија... Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... И чисто гледа очима тај лом.

Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... – Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом... Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!...

У руци је носио запет пиштољ... Јурио је правце колу... — Лакше!... прикрадај се!... Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...

И та га мржња поче преображавати. Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.

И та га мржња поче преображавати. Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему. Коју више дражиш, она јаче и осваја.

Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... И, чудновато! Од тога часа он беше други човек. Нико више није могао раскварти намеру његову. То оста као у камен урезано... Отац, мати, браћа, деца, Јелица...

— Водите овога харамбаши! — рече стражар. Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. — Полази! — рече стражар. Пођоше... Станко је био изненађен.

Један Турчин мину мимо њега. Он опали и Турчин паде. Други један јурну на њ са голим ножем. Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...

А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости. Алекси је освртао један дан као и други... Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.

Него... шта си оно још хтјео?... Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” Маринко га погледа дугим, значајним погледом. — Други пут, драги ага, други пут! — Ама сад хоћу! — Немој! Боле Други пут! — Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

да увидиш да пролазни снови Још најближе стоје постојаној срећи; Да не питаш никад, зашто јади ови, А не који други, а не који трећи.

да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.

САТИ Како брзо живим! Како сати дуги Пролазе, кô беле птице. Нит знах само Чим су повезани један дан за други, Нити кад запитах: зашто све, и камо?

Кријем своју љубав као мржњу други — Истом силом лажи и свим подлостима; Као други стакло отрова, свој дуги Свој бол безутешни ја кријем међ свима.

Кријем своју љубав као мржњу други — Истом силом лажи и свим подлостима; Као други стакло отрова, свој дуги Свој бол безутешни ја кријем међ свима.

за радост и срећу; Ја се бојим твоје подмукле Лепоте, Да освету једном не затражи већу За свирепа права што јој други оте.

СУМЊА Моја сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу познам до свршетка.

Наличио је на пут који води у други свет. Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас.

Једни су хтели конопац да би им оздравио болесник, други да би имали хлеба, трећи да му стада не сатре помор, а четврти да му се врате лађе које је послао на море.

Кроз ноћ се редом цркве зажаре — Свеци су с нама злочин поднели; Свуд по путима слепи стражаре, И очи су им други однели.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја се још више стидим, али се и куражим: — Е, дабогме, а чиме ћу хранити децу? — Бог с тобом, не говори тако! А чиме други свет своју децу храни? — Јесте, али ако ја узмем сироту?

Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед. Она је уз њега оно што Васкрс уз Велики петак; она је, по моме схватању, имала задатак да га, поред све његове

Никад се није смејао, бар не као други свет. Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића. Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу

То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу.

То раде и други очеви, али купују деци и шећерлемета, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана! У цркву је ишао

И тако је моја мати била несрећна и ми смо сви уз њу били несрећни... Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао на крилу док сам био сасвим мали, правио ми од зове

Губио је такође. Долазио је често без прстења, без сахата и без златна силаја. Доносио је други пут и по два три сахата и по неколико прстенова.

Доносио је други пут и по два три сахата и по неколико прстенова. Једанпут: једне чизме, једну ћурдију; други пут: коњско седло; после, опет: туце сребрних кашика; а једном: пуно буре лакерде и — свакојаких других комендија.

Осим слугу и чиновника паробродских, на обали стајаху још само два човека — један у фесу и чакширама, други у мундиру и мамузама.

некако у контрасту с маленим, плавим, ведрим очима које живо, па ипак с поуздањем, скакаше с једног предмета на други. Чибук је непрестано држао у зубима, палећи лулу истресеним кокицама.

А оно ништа! Па после још иде мирно као буба! Али нико други није умео с њом као ја. Калфа Видак ишао једанпут по бакар на Саву, а она само овако — он опет тури главу међ' ноге и

отури губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста сам у мраку, седећи на кревету и претурајући свакојаке мисли. Други петли запеваше. Ђеда уста и пође на бунар. На прагу, а тек кроз расвитак, опази људску слику. — Ко си ти ту?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добијају само они свако своје, него и други свет. Па кад добро пролази и кад се лепо проводи Глиша Сермијаш, кога обично нико и не зове у сватове (јер кад се

И један и други поп из овог места где се наша прича развија, могао је зачудо и за приповест много крофни појести. Већ чисто човек да

Ту су скупљене ожалошћене комшије и неутешени рођаци, и они што су задовољни с тестаментом, а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе, и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха

баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено да су сви попови једнаки, један к’о други.

то доба веле да су му дали надимак Поп Кеса, па га и данас још увек тако зову кад он није ту, иако је он давно и давно други човек.

И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су

Ено и сад виси на њему сијасет неких ствари, само да ради к’о и други сретни сатови. Све то обешено уз једно и уз друго ђуле. Шта ти ту нема!

У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку.

Великом биртијом, тамо где само господа и Жиде свраћају, а од ових из села одлази тамо само господин попа, и један и други, али врло, врло ретко; даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад

Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад

Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу: да удариш по једном, прснуо би онај други! То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби, и пошто се она није

Али данас пре подне у недељу он се ни тога није бојао, него је продужавао пут у цркву. А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Увек би по неки нов надошао. Нико не би знао одакле је, који, тек би почео да се виђа међу остале и вуче се онако као други, ту око клисарнице, реке, гробља. А опет нико од њих у само гробље, међ гробове, није као смео да уђе. Сви су бежали.

Али од тих и ови други просјаци бежали су, бојали се. Колико би пута који од њих пролазећи поред каквог гроба као опарен побегао одатле и

— И ту реч „сестру“ иронично би нагласила. Старци би се онда искашљивали, други окрећали од Назе, намигивали. А Наза, од стида не би смела у никога да погледа а камо ли да кога изгрди и избије, већ

Али Наза још збуњеније наставила: — Е, али ја искам да се венчам. Хоћу у цркву као и сви други. Попа се, одједном, збунио и унезверио, али опет окренуо на шалу. — Е, па добро, добро.

Било на даћама, годишњицама, парастосима, поменима по гробљу, први би он морао да седне, наједе се, па онда остали, други просјаци. Он, чак, није ни просио. Њему се на ноге доносило.

Таја је све јео. Али више од варошанке, него од свога и Вејкиног. том прошење прошло. Гробље се испразнило. Сви други просјаци отишли, само они не.

Ракију да ми дâш. Домаћица шта ће? Дâ му. И тако од једне до друге куће, напије се. Али тад не иде као други, не завлачи се међ плотовима и амбарима да тамо спава, хрче, ваља се онако пијан по прашини, већ певајући из свег

А то његово играње — неко тресење снагом, поцупкивање, ударање коленима о под, земљу — толико је, да кад би други тако што урадио, недељу дана не би се дигао из постеље, а њега ни зној не пробије.

— Хоће нешто да га ’алоше, зло снађе, Бог га не убио! — Чудили би се други испуњени страхом од тог његовог певања и лутања по пустим пољима за месечином. ВИИ Сам.

десет пари кошуља и гаћа око себе и пун других крпа што једнако купи и халапљиво трпа у своје пазухе, недра, ногавице. Други од тих крпа не би могао ни да крочи а камо ли да још као он поскакује пред светом и дере се: — Парапута! Парапута!...

Толико, нема више... — Самог себе уверава. Тако исто и за живот, колико ће који да живи. И, као други просјаци, он нити проси, нити шта тражи. Ако му дате што — добро, ако не — он оде.

XX Почетак ослобођења. Пред рат. Цркву почели и по други пут да дижу. Први пут је разорили Арнаути и остали Турци кад видели колика висока и велелепна црква почела да се диже.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње. Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.

— Та ја мислим да то не мора одма' бити. Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце... — Ја се на вересију женити не могу. — А оно бар спустите цену на мање.

— Ништа! Баш сам о Усековању ствар започео, па ми је и срећа усечена. Нема ништа! Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију! Него тражимо другу! ВИИ Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С.

— Мени ће мило бити, ма одма’. Сад се помешају и други. Чика-Гавра је дотле Јоцу искушавао. Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак.

ФрајлаЈулка прави букете, један дâ Ружичићу а други Љуби. Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.

Ал’ опет није надежду изгубила. Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он. За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.

— Да ли је — прочитај! — Нећу, не треба. Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође! Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу. Сви уђу.

— Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре. — Е, добро, ми ћемо говорити; а хоћете л’ ви одговарати?

Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала! — Шта ћеш му, кад си му се допала. Видиш, онај други трговац опет мене проси. — И то је масивер керл. Је л’те, мутер, неће више доћи? — Па нека дођу.

„Нов шешир — десет форинти. „Нове чизме — двадесет и два форинта. „Други крупни и ситни трошкови о женидби — сто двадесет форинти. „Два — осам — четрнаест — осамнаест . . .

Она хоће зета који има „состојаније”, а не трошача јурата. А јурати, кад Алку облећу, један гурка лактом, други стане на ногу Ћирковићеву кад се до Алке утискује. На једном балу Марко и Мица заљубе се једно у друго.

То су доиста зашкољице, но има од тог још нешто више. Мица лепа, Алка лепа. Једни уздижу једну, други другу. Лепа је и једна и друга, само је Мица кокетнија, јер обично су црнопурасте кокетније од плавих.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

да не вреди одазивати се, јер нема ни времена да се све изведе по упуту о мобилизацији, они су опет дошли да чују шта други мисле: има ли каквог год смисла пријавити се и отићи тамо на о на одређена места. — Која ви, молим вас, команда?

Живот тај само је једно сањарско ленствовање, недостојно човека који мора да воли онај други, пун трагичних, великих страсти, један бујан ти буран, победнички живот. Ја не знам и никад ништа не могу знати.

Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико пута собу, с једнога краја на други. Под његовим тешким корацима шкрипао је и угибао се иструлио патос.

Међутим, више него сваки други ја осећам потребу јасноће и то је један од мојих непостижних идеала. Ја болујем од неподношљиве неодређености;

А све би то требало рећи томе Јуришићу кад би он био као други људи и кад би се човек њему могао поверити. Разумео би он тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење

и одушевљавају се оним победама, што их општински добош објављује, и тако се њима поносе као да су их баш они, и нико други, задобили.

Још турског рата упропастио се негде око Битоља, па после пише, пише сваки дан, а никако не долази на одсуство к'о други, док једног дана, кад није имао куд, он дође, и сад: нит' му ваљам ја, — а прскала сам од здравља, — нит' што може

— Исто — прекида је огреѕѕе — и она рђа мене никад не пита. — ...Тако један дан, тако други, тако трећи. Пођем ја, Бога ми, једанпут за њом. И шта видим: један правник, балавац, нема човек шта да види...

вереници, и у свима влаковима што на све стране разносе ране и срамоту, и тифус и шкрофуле и лиферанте и крв и сав други ужас над ужасима? Јер шта је то победа, и може ли је данас бити?

и ту је и она жена с болесним дететом устала, поздравила се са свим а редом па и са Ј ришћем и сишла да пређе у други воз.

Све је лаж и свему томе ваља једном учинити крај. Спокојство, мир, то је све, и други нека тражи своју срећу. Јест, други, а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу верујеш и да се у њу

Све је лаж и свему томе ваља једном учинити крај. Спокојство, мир, то је све, и други нека тражи своју срећу. Јест, други, а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу верујеш и да се у њу надаш“ Сутра дан, онако неиспаван и

Африка

Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју. Хришћанин је. Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне

Приступа нам чамац са представницима енглеске власти, управљан од изврсно униформисаних црних морнара. Други чамац доводи црне полицајце у кратким чакширама, тесним енглеским блузама.

“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.

Стазама се опојно шири мирис јасмина, што је овде мирис белога цвета кафе. Док једни расадници кафе већ зру, други тек цветају. Као миртин цвет, нежан и провидан, цвет кафе дршће у запаљеном предвечерју.

је природна ствар, кад се уђе у средину људи који воде особити начин живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту суревњивост да сакрије.

не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само

Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана слика силазила дубоко испод мене.

Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там. Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу.

Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом;

Пошто је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу

је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу одбацујем разлике између

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Тесерес хиљадес то — и десет хиљада у банку. Збогом, ви други мои срци! (Смеши се.) Оћим да вас затворим да вас нико не дира (Затвори сандук.

ЈУЦА: Ви мени јако шмајхлујете. ЈАЊА: Што се ти мешаш у наше разговор? Ти си дете, ти треба да слутиш што други паметни говори. Ајде у кујна гледај твој ручак! МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас.

Момку остаје други пет, пак се могу обоје по вољи усрећити. ЈАЊА: Па тако, на ову начину, може и жена удата да узми? МИШИЋ: О, дакако!

ЈАЊА: Немам, господине, немам једна крајцара засад. МИШИЋ: Е, фала богу, кад немате сад, биће други пут. Ја могу други пут доћи. ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља.

ЈАЊА: Немам, господине, немам једна крајцара засад. МИШИЋ: Е, фала богу, кад немате сад, биће други пут. Ја могу други пут доћи. ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља.

МИШИЋ: Е, фала богу, кад немате сад, биће други пут. Ја могу други пут доћи. ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља. Видим да морам да пропадним.

ЈАЊА: Ама, ми убите: немам више сад! МИШИЋ: Та, кажем вам, не мора од часа бити. Могу ја доћи и други пут. ЈАЊА: (Ето, мигнила му Ево да дођи код ње!

МИШИЋ: Зашто се ви печалите онде гди се можете помоћи? ЈАЊА: Да си помогним?! Да правим другу шупу, да купим други коњи, што ћим после да једим с моју децу? МИШИЋ: Чекајте да вам кажем што стоји у новина.

Имао сум две-три дукате, као сиромах човек. Како-тако, променио сум. Е, сад дођи други, оћи цванцики што има мати божија. Ајде, да им дам. Пет крајцари на једно парче, лепу профит!

) Тридесет форинта! ПЕТАР: Ајде нек буде тридесет. ЈАЊА: Примио си једанпут пет грошики, дека пенди крајцарија; други пут осам грошики, икуси тесера; једанпут по форинта, тријанда.

МИШИЋ: Без који се не могу дукати повратити. ЈАЊА: Оћите да ми отмите са сила? МИШИЋ: Што један поклања, други, кој прима, не отима. ЈАЊА: Знајте што, господин нотариус? Та ми смо род; ајде да делимо. МИШИЋ: Боже сохрани!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Не треба дирати у војника. Тај занат је сам по себи довољна несрећа. Војник је сам по себи мученик, и није човек као други људи. Кад му се нареди, војник ће по глави, и рођеног оца, али та заповест је жалосна.

из њихових уста, да ли је то, заиста, тачно да су се они, својеручно, уписали на тај списак Шевичев, или их је неко други – можда рођаци њихови – уписао. Вели, нигде се тај списак, у Бечу, није нашао, те и нема доказа њихове кривице.

Исаковичи су ћутали. Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего благородије

и без поговора, пристати да се из утврђења и редута, око Махале, преселе на имања мађарских спахија, где ће бити као и други сељаци што су, али се више неће моћи селити. Нити ће бити војници. Гарсули није био глуп човек.

Док се други деру, кад се коњи равнају, пред јуриш, и урличу команду „обнажи сабљи“, овај Исакович, у таквој прилици, имао је обичај

А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио. Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету? Други сад играју и певају у Темишвару, у Будиму, и Бечу, а ми, гладни и жедни, кријемо се, у мраку, и вешала нас чекају.

Све се може кад се хоће. И кад се има пара. У Павловој ствари нема никаквих тешкоћа. Али, то кошта! Док су други трговци у Будиму одлазили у затвор, због помагања тог света, који се селио у Росију, господин Георгије отпремао је

Исакович треба да путује у Беч, као и други људи, као официр царства, који је апшит из војске добио, па иде у Беч, чрезвичајним послом.

Имао је, тог јутра, чудан осећај, да је дотле путовао по једном свету, а да га Трандафил, сад, премешта у неки други свет, у који није био пошао. У неки живот, опет, из кога је бежао.

А да је може пољубити, додаде, још једном, тише. Исакович, у први мах, занеме, иако је, и он, као и сви други сирмијски хусари, знао, и слушао, о Бечликама, много штошта. Овакву сународницу, међутим, није био срео дотле, никада.

Друм који је водио у Визелбург и није био друм, прави друм – као уосталом ни други, у то доба, у том крају – него је био неко исушено корито, неке речице, утабано безбројним копитама ергела.

Капетан је, каже, сасвим други човек, него Божич. Иако је стасит и млад, па мора да је имао много успеха код жена, стидљив је и хладан, зачудо.

Теодосије - ЖИТИЈА

Тај споменути муж, благочастив и богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, и свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз То врлином, безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен,

Добар, кротак, свима љубазан, ништељубив као мало ко други, монашки чин исувише поштоваше, тако да су и сами родитељи његови зазирали и стидели се, такву брижљивост и закон

Јер долажаху ка оцу његову одасвуд да приме што им је потребно, а други пут и сам шиљаше у света места да се разда онима који преподобно живе, јер беше добар човек који дели милостињу и даје

Дошавши к себи, разумедоше да га нико други није одвео него онај Рус монах, говораху, у Свету Гору, јер су још отпре знали за његову жудну да тамо оде.

Храна је њихова била по могућству, како чија, једни мало хлеба н ретко узимаху, а други плодовима дрвећа и растињем биља дивљега потребу задовољаваху.

верности и према части дароваше самодршци, с једне стране зато што је један остављао власт, а с друге стране што је други примао. Све су наслађивали, веселили и гостили. И тако је ово било.

срушени манастир у Светој Гори хоћеш, тај подигните вашем отачаству, било Хиландар, јер вам је први од цара дан, било други, где год хоћете. Дошавши ка своме преподобном оцу рече му за протову љубав, и да се њихова молба може испунити.

пријатељу цару Алексију о утврђењу манастира, да га назове царским манастиром, те да њиме не влада ни прот нити ко други осим цара. Преподобни пак дошавши у царствујући град, био је с великом љубављу примљен од цара.

и са свима насељима у област манастиру Хиландару, назвавши овај царским манастиром, и да њиме не влада ни прот нити ко други, царским писмом и својим златним печатом утврдивши, и даде му цар својом руком жезал, и заповеди да се овај чува у

није свети за држао као лихвар, него један део даде у Константинов град манастиру пресвете Богородице Евергетиде; други, већи део, раздели манастирима у Светој Гори; трећи по пустињи ћелијама и свима што самотно живе; четврти својему

И не само ово, него и потребно манастиру и разорено назидавши, обећа да ће се до краја живота бринути за њих. Има и други манастир Светих четрдесет мученика у месту које се зове Ксиропотам.

А други, када му се ругаху деца јелинска, заповеди медведу да дође из пустиње и да их све удави, да би се устрашили њихови роди

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА Садржај ПЛАН И МЕТОДЕ 2 ПРВИ ДЕО: ЕТНИЧКО ЈЕДИНСТВО И ПСИХИЧКИ ТИПОВИ 8 ДРУГИ ДЕО: ДИНАРСКИ ТИП 15 ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ 16 ДРУГА ГЛАВА: ШУМАДИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ 30 ТРЕЋА ГЛАВА: ЕРСКИ

Има врло вештих проматрача који опазе само неке психичке особине, док неке друге не виде. Други врло тачно запажају, готово као фотографска плоча, психологију народне масе, али не процене њихову компаративну или

Нарочито су промена дијалекта и ношње први спољашњи знак који показује промену у психичким особинама становништва. Други су спољашњи знаци ове промене: различни облици кућа и зграда, разлике у свакидашњем начину живота итд.

омладина је појурила из Аустро-Угарске, уколико је то било могућно да помогне Србију у њеној неједнакој борби. Други су прешли у Француску или Енглеску и основали Југословенски комитет да допринесу другим средствима остварењу својих

И други су утицаји исто тако допринели да се формира темперамент ових народа: претапање балканских старинаца, историјски догађа

Уосталом они нису раздвојени јасним границама: прелазе један у други прелазним зонама чије се становништво често може доделити једном као и другом типу.

варијетет Панонски тип Славонски варијетет Сремско-банатски варијетет Словеначки или алпијски варијетет. ДРУГИ ДЕО: ДИНАРСКИ ТИП ПРВА ГЛАВА: ОПШТЕ ОСОБИНЕ Географски распоред. — Главне психичке црте. — Утицај земљишта и природе.

Они су добили специјалне особине по којима се приближавају панонском типу. Сви други крајеви, представљени на нашој карти, несумњиво припадају динарском типу. Срби чине три четвртине овог типа.

независност и да обнови стару српску царевину, о којој стално сања, чак и у најтежим приликама, у којима би свако други очајавао. Обманут околностима и догађајима, напуштен од свих, никада се није одрекао народног и друштвеног идеала.

Ономе који има способност за трговину може старешина одобрити да се њоме бави. Други се, нарочито зими, баве разним занатима корисним по задругу.

Задруге су често имале по 50 до 60, каткад по 100 па и више чланова. Осим тога етничког обнављања донекле су и други узроци допринели овоме развитку.

овоме великом ширењу песама биле велике српске миграције за време Турака, метанастазички покрети које смо описали. Други је знатан узрок стварање српске патријаршије за време великог везира Соколовића (Србина мухамеданца) и добро

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Једни трком побјегоше од њега мислећи да је млинар луд, неки испричаше да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима је било само брашно, жито, вуна, а тек у једном неки рогови који су се

Сиви џак личи на сваки други џак и по томе ћете га најлакше препознати. Може се извратити, и онда личи на извраћени џак, а кад се не изврати, личи

На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку! Одједном онај други зец пропишта најтишим шапатом: — Шшш, буразеру, ево једног џака! Кладим се да је унутра купус. — Овамо га!

Кладим се да је унутра купус. — Овамо га! — дочека други, и као по команди обојица скочише право на мој џак. Од бола и страха ја крвнички дрекнух, а они...

Он је у забуни помислио да је то његов џак с малим прасетом, али кад је већ стигао под саму планину, сусретоше га други бјегунци с вашара и ужаснуто повикаше: — Еј, чича, па ти носиш онај џак с малим лавом!

Желим ти други пут бољу срећу! Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе цичати и ваљати се. И њему Миш пророк прегризе уже

И тако двојица наших путника, један шарен, а други сив, кренуше у сусрет новим доживљајима водећи са собом своје вјерне сјенке, обадвије једнако немирне и тамне.

Мачак Тошо украден је испред моје крчме оне ноћи кад смо ја и чича Тришо видјели три мјесеца: један на небу, други у ријеци и трећи у прозору. Ево, слушај што каже наш Оглас и проглас!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

дно свога понора Ко се не разбије у парампарчад Ко остане читав и читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га из

из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га

онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи под земљом Сакрије

тражећи њега изгуби себе ЗАВОДНИКА Један милује ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону

одгризу другима Руку или ногу или било шта Ставе то међу зубе Потрче што брже могу У земљу то закопају Други се разјуре на све стране Њуше траже њуше траже Сву земљу раскопају Нађу ли срећни своју руку Или ногу или било шта На

шарене ветриће ТРУЛЕ КОБИЛЕ Један другом буду камен на срцу Камен ко кућа Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе Да бар прст подигну Да бар језиком цокну да бар ушима мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом

бар прст подигну Да бар језиком цокну да бар ушима мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у сну коса им се дигне на глави (Ова игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без

обигра Главни је Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић ПОКОЈНИК Садржај ПРЕДИГРА 3 ПРВИ ЧИН 20 ДРУГИ ЧИН 48 ТРЕЋИ ЧИН 75 ПОКОЈНИК (КОМЕДИЈА СА ПРЕДИГРОМ У ТРИ ЧИНА) ЛИЦА Павле Марић Милан

Ђурић Љубомир Протић Анта Младен Ђоковић Миле Аљоша Адолф Шварц Рина Агнија Вукица Први полицијски агент Други Марија Ана собарице Софија Три чина се дешавају три године после предигре. ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића.

НОВАКОВИЋ: Ја или ко други, то не мења ствар. Ја сам случајно имао довољно времена; имао сам можда и начина да јој укажем пажњу...

РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи). АНТА: И разуме се, други брак је одмах пао, јер Савета није била удовица када се удала за другог мужа. И она је морала да се врати првом мужу.

СПАСОЈЕ: Шварц и Розендолф, то су обични трговачки агенти: један је агент неке фабрике аутомобилских гума, а други фабрике чешљева и других целулоидних производа. Рећи ћеш: зашто смо и њих увукли у конзорцију кад су обични агенти?

ПАВЛЕ: Да, то би био један излаз из ситуације, али има још један, и ја сам се за овај други одлучио. СПАСОЈЕ: А тај је? ПАВЛЕ: Да останем овде, међу вама! (Општи покрет негодовања.

Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо! Завеса ДРУГИ ЧИН Лепо намештена соба у Спасојевој кући.

СПАСОЈЕ: Шта се мене тиче како се напољу тумачи! Остави тај разговор, молим те, разговараћемо други пут о томе. Вукице, Вукице! ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (кад Вукица наиђе): Где си, дете, забога?

АГНИЈА: Тако, бирала сам, волела сам да правим збирку. Па зашто не? Један прави збирку поштанских марака, други збирку старога новца, лула, старих сатова, јеленских рогова; што не бих и ја имала своју пасију?

И тада ће, разуме се, парница добити сасвим други облик. СПАСОЈЕ (забринуто размишља): Хм! Хм! Хм! То, дакле, мислите? ПАВЛЕ: Да, то!

СОФИЈА: Ја не знам, господине. СПАСОЈЕ: Па ко ће други него ја? Морам одговорити; могу се ја бунити колико хоћу, ал' морам одговорити.

” СПАСОЈЕ: Моја ће се ћерка венчати кад је мени воља, а не кад је госпа-Драги воља, а позивнице је лако и по други пут штампати. АГНИЈА: И није то само госпођа Драга.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Бакутан је превалио осамдесет и злато му није неопходно. Хоћеш ли да га неко други дигне! Нисам имао неко одређено мишљење о том питању, и то је било лудо.

да се опкладила да ни он, ни ја нећемо успети да по десетак сантиметара узаној огради скеле пређемо с једног краја на други. - И нећемо! - рекох. - То је педесет метара, отприлике. - Он се плаши. Он се плаши, Атамане!

Слегох раменима. Багрицки понови питање. Нисам знао и он ми уцрта кеца. То је поред оног из математике био већ други а до краја године било је нешто преко две недеље. Ако не будем пазио, провешћу лето бубајући.

Она је све схватила као виц, забаван, истина, али виц! - рекох себи. Једно такво дериште и не може да мисли на неки други начин! Водени цветови су се рађали изнад набрекле и запаљене Тисе, а из реке, са дна, долазила је вечерња тишина.

Ја сам познавао нешто друго. Познавао сам људе којима је најважније оно што би други о њима могли рећи, или оно што би они о другима могли рећи.

Сада сам знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор.

Лице једног било је глупо као ноћ, други се одликовао ванредном проницљивошћу. Идиотизам! Као да сте видели фудбалера коме проницљивост није у шутовима!

Покушах да своју памет прекопчам на неки други колосек, без неких нарочитих резултата, као и увек. Доле, на тргу, око водоскока који се понашао као филмска дива и

- Професор Хаџи-Николов, и твој очух, и многи други, нису тако лоши као што ти се чини. Твој очух, не чини ли ти се да твој очух цео дан ради за добро народа?

Једино што је сигурно: Соња ни други пут није дошла, а лаф је опет написао: „Чекам. Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни дошла, али то

Али, трудио сам се да не гледам, а за неколико дана ни други не би гледали у мене. Могао бих слободно да скачем у воду, пливам или се печем на сунцу крај лене, смеђозеленкасте

Плажа је још била пуста, али пецачи су већ били поређани дуж обале. Ја сам волео да пецам на скели, и други су то волели, али је на једном крају скеле већ чучала Бароница разговарајући нешто са сетерком, која је била толико

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти. Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”. Сложе се за последње. И кафа се донесе. Играли су на мале новце, на крајцаре.

— Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу. — Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса!

— А шта су нами оставили? — Е, други је свет онда био. Сад без новаца никуд, нит’ можеш кћер удати без новаца, а ја сам моју Соку бадава узео, без

Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор. Шта ти деца раде? — Сви су здрави. Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту,

праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан дискант.

Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца

Седне госпођа Сока. Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. — Како ти се допада, Јово, садашњи свет? Је л’ каква је разлика између пре и сада? — Те каква разлика!

— Добро је. Сад је све у реду. Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. — Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут.

Кад држи наџак у руци, то је као са неким поносом, добива сасвим други изглед, да не изгледа више као Грк, познаје се да је био табак. Сад већ седају. Све ваљани, јаки кочијаши.

сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ.

Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио. Сасвим је погођен. Госпорад Софра сам себи се допадне.

пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења

Црњански, Милош - Сеобе 1

Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други, носећи децу на рукама, увијаху их крпама, полазећи низбрдо, да оду до чамца.

У недогледној влази облака и ритина, баруштина и трске, било је већ свануло. И као да је то био један други свет, тамо се није ништа догађало.

му је висила о врату, шкропећи га, већ богзна који пут, освећеном водицом и молећи га да се тамо не жени, као што то други чине, да се тамо не истиче, да и њу после позове онамо, да тамо не погине.

Навлачећи своје црвене чохе, њему се потпуно учини да се то облачи неко други, а не он, и да ће то неко други сад изићи, накинђурен, из те собе, а не он.

Навлачећи своје црвене чохе, њему се потпуно учини да се то облачи неко други, а не он, и да ће то неко други сад изићи, накинђурен, из те собе, а не он.

Кад их је по други пут остављао, остадоше у једној ниској, немачкој гостионици, испод Беча. Кад их је по трећи пут остављао, пре две

Волео је да пропусти пук, па да пошље за њим пријаву, написану чистим и оштрим словима, шиљатим као игле, па нек му други онда деру кожу с леђа.

Добошари почеше да лупају. За тренут широм отворених очију, стаде, у том га други ошину посред лица, тако да усне препукоше и да крв шикну.

А – јер је Анђеоска још једном. И Терезија је. Т – јер је Теодоичка. Е – јер је Евангелијска. Р – јер ће и по други пут бити Расадница. Е – јер је Екстатична. 3 – јер је Зенитална. И – јер је и Имакулата. Ј – јер је и Јерусалимска.

Уплаши се да је не ухвати са неким слугом, лађарем, ма с ким било, и побеже. Но кад се по други пут врати и виде је са малим дететом, малне заплака. Толико беше ведрог, небесног погледа, чистих руку и грла.

За њега није био онај кикот, ни та ћеретања, ни све то. За њега је она имала и други глас, и други поглед, цело једно друго биће.

За њега није био онај кикот, ни та ћеретања, ни све то. За њега је она имала и други глас, и други поглед, цело једно друго биће.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

).³³ Други моћан начин заштите од погледа урокљивих очију јесте скретање пажње злоочника на нешто друго, упадљиво и необично.

Тако се, по веровању, посебно опасан први поглед одводи са лица које је изложено опасности на неки други предмет или особу којој зле очи не могу наудити.

Тако, рецимо, трудница нероткињи „метне под појас хлебног квасца, те преноћи с њим, па га други дан поједе“.³⁸ У Херцеговини верују да ће, ако трудница дâ нероткињи „кроз плот три пута залогај меса из уста у уста“,

да младој, када улази у младожењину кућу, „пакосни људи“ могу ставити иглу испод прага „да јој сва деца буду женска“. Други обичај је ништа друго него већ споменути табу којим се забрањује да млада има у венчаној хаљини какву иглу, јер ће јој

чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо покоравају. Други извор безусловног прихватана ових магијских прописа свакако је тај што је раније, због неповољних материјалних,

За трудницу и њено дете је веома опасно да сретне или на било који други начин дође у додир са змијом. Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено“.

„Кад се једно од једномјесечића жени или удаје, онда други не смије бити код куће... нити смије јести од онијех јела што се готове за свадбу“, пише Вук.

147) испод ове песме Вук примећује: „Ваља да, да ништа не почиње у суботу и уторак.“²² У уторак, као други („втори“) дан недеље, сваки започети посао биће несрећан.

У једној клетви, што је такође симптоматично, каже се: „Други торник да не та прачека!“²⁶ Занимљиво је и то да се негде сматра да није цео уторак несрећан, него да има само један

За ово дете верује се да је видовито, да може да види и оно што други не виде. У јужном Поморављу такво дете назива се суботан, а у Тимоку суботњак.

се роди у кошуљици, зове се видовито; и такови послије човјек (приповједају), или жена, иде с вилама, и зна више него други људи.

Осим кошуљице, постоје и многи други знаци на рођењу на основу којих се одгонета будућност новорођенчета. Тако, на пример, „црна и повелика коса на принови

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ВОЈНИКУ Кад властелин, или било који други, дође с војске кући, порука му од цара три недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине

Кад властелин, или било који други, дође с војске кући, порука му од цара, три недеље да се одмара, да се не одзива и ако га зову да се суди, или ако

узора бразду дужу од екватора и више истуца камена тврда него у побрђу што је брда, који повеза више снопа него што други кита цвећа.

јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена, као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав живот проћи, његово месечином обасјано вилинско поље и његове урвине.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Неко је лежао у прашини јецајући »Веза, веза - држи везу ...«, а неко други му гурао кључ у стиснуту шаку да га поврати, док су се са неба рушили слапови обојених ракета.

Купио сам карту за филм »Празник у Риму« и сео у други ред партера десно. Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са извезеним јеленима.

Наравно, играли су нас неки други момци; мене је играо онај плави, славни Какосеонозваше, али иначе, све је било исто, потпуно исто!

Тако он оде, а после смо му видели и тај други филм — али нам није он послао картоне, сами смо их купили. Филм је био феноменалан, на часну реч!

— закључи неко. Мислио сам све време на то како је Вера поверовала у наше приче да негде мора да постоји један други свет, са више смисла и радости, тако различит од наше родне провинције, у којој се ноћу чују само урлање пијанаца и

седали би на неки камен или циглу или једноставно у прашину, покушавали су да поврате дах са шугом на рамену, док су други стајали и скакали око њих вичући: »Шуга! Шуга! Шуга! Шуга!

Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи преспавају зиму, али, као и сви други с којима се дружите, ви једноставно морате летовати — таква су правила игре у коју сте запали, па сад седите у колима

Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет. Ваша кћи се љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске собе сваке вечери видите љубавне нарове

аргентински сликар у Паризу, Антонио Диего Гарсија, па италијански глумац из копродукција Роберто Бали, и сви они други.

када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у белом свету, други зарађен овде, код куће. Погледали су се и осмехнули. – Колико остајете? — упита она.

се на галерију и видех га како у неком балету (не сећам се више како се звала та представа сваки балет личи ми на неки други балет, и обрнуто!) удара по дивном, ишараном контрабасу који је личио на лицидерско срце.

То су други људи путовали на север или према мору, а нико од њих није ни сањао да смо будни надомак Синановог врта, потпуно избачен

Матавуљ, Симо - УСКОК

Биће најприје да је црногорска војска под градом! Други прихвати: — Па чему онда ови не лумбардају? — Ево наше господе — опази трећи. — Сад ћемо дознати шта је.

Ето, имађасмо посла с Французима, Русима, Инглезима и Црногорцима, и сви бјеху питомији! Други трговац додаде: — Вјере ми, сад виђу и вељу да би за нас трговце — а, бора ми, и за поморце и за занатлије и за

Боже мој, кад помислиш да је он прије саме двије године овђена заповиједао, а сад, као и други какав сиромашак, чека да му солдати отворе град!

Кнез, једнако у се удубљен, пружи Крцуну чибук да му по други пут напуни лулу и укреше. Њих тројица старијих не бјеху силазили у Котор откад га коначно заузеше ћесаровци.

— Франц му је име — одговори Крцун. — А да није лукав, не ћаше узети толике земље и градове, без крви! Други су се били за њега, па ето и ми!

Кад се Наполијон бјеше осилио и прегазио му државу, онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше млетачко, па и Приморје!

За њом Јоке: — Јао, бане, мој ђевере! Кнез се подними на једну руку, а други длан положи на Јанково кољено. И стара катунска орлушина, којој бјеху оба крила сломљена, сакри сузе.

Старица, оборенијех очију, поиздиже прсте и залепета њима, као заплашена јаребица. Она два млађа пјевача запјеваше други стих бржим нагласцима: „У Ро-ви-не, у То-ма-но-ви-ће!

“ Поп и бркоња, дебљим гласовима а истијем начином, поновише тај други стих. Кад младићи преузеше пјевање, старац узе подвикивати: и—и—и, па обоје почеше играти.

Стево причека докле се обреде вином, па настви: — Одмах затијем ударисмо на други шанац. Ту је предњачио Јоко Драгов...

— Мој брајко, то је добити! — викну њеки. Други додаде: — Занаго, не би тако сатро Црногорце, да их је толико! Стари Мргуд рече: — Глај ти опет овога Јанка, овога

На таваници бјеху необојене греде и даске, кроз које је пирило. До његова кревета бјеше други, сличан, од буковине, просто отесан, испуњен сламом, застрт пустином.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Да нисте ви, био би други. Колико је њи ишту ти, Боже, знаш; но ја сам њеним родитељма обећао да ћу наћи прилику добру. Имам ли право?

ОТАЦ: Дигла си је с тим проклетим модама па и онај који би хтео, не сме да се усуди; а опет други траже колико не можемо.

МАТИ: Забога, и други људи немају; али се знаду помоћи; а ми, канда је пало неко проклетство на нас. Ко даје иљаду, он проноси: две; која

ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако! МАТИ: Не умеш, не умеш, па то је. ОТАЦ: Већ само кад ти умеш. МАТИ: Други људи промећу се тамо и овамо, мешају се с људма, обећавају, лажу; а ти, како је Бог дао.

) Опет рамљеш? ДЕВОЈКА: Па шта ћу да радим? МАТИ: Ја сам ти казала да се тјелом све као окрећеш, па ће други мислити да ти је такав ход, или да се мазиш. Ајде, сад иди! (Девојка одлази.

) ПРОВОДАЏИЈА: Као што ја момка познајем, није лепо да га у очи фалим, а чућете, то јест, и од други како је добар, вредан и паметан. Не зна вам тај шта су кафане, шта су карте и друга ђаволства, то јест.

А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого. ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна. МАТИ: Ајде, немој бити луда!

Да га ђаво носи, сад опет уредили после Ускрса; зашто нису догодине? Лако је њима! Да, они мисле да је други луд. УГЛЕД 2. МЛАДОЖЕЊА (ступи), ПРЕЂАШЊА МЛАДОЖЕЊА: Слуга сам понизан, господична. ДЕВОЈКА: Службеница.

(гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави. други један црномањаст држи се смртан. (Броји.

) Ево, млад момак с венчањем стоји у кући. (Разгледа друге карте.) Цела истина! Ала је овај други смртан; но јошт се нада. (Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава.

Сад имаш најбољу прилику да можеш на другу страну. МУЖ: О женидбо, женидбо! ЖЕНА: Дабогме, и други се људи жене, али купују жени што јој треба. - Шта си узео шешир? Иди, иди, да не издангубиш.

Није прошло ни шест недеља, пак гле што чини. ПРОВОДАЏИЈА: Ви сте још срећни, то јест, други почну одма девети дан. МУЖ: Тако ви радите? Напоље из куће! ЖЕНА: Напоље! (Проводаџија побегне.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Тзв. дечја књижевност настала је у освиту модерне ере: једном је излазила у сусрет детету као читаоцу, други пут опонашала добру вољу и предусретљивост, а најчешће је ишла за собом и са собом.

у људском друштву, не налазећи у њему ближње по својој слици и прилици, он је успео да схвати како се осећа тај други странац у друштву, дете.

Код многих се песника могу уочити та два гласа у певању: глас високо захтеван, и онај други, необавезнији, љупкији, чистији.

) Те и нехотице онај други, лакши глас код таквих се песама приближава моделу дечје песме. Јесењин се, на пример, узалуд упињао да своје боемско

За њим скочи други, трећи А за трећим и четврти. По ћилиму белом скачу Један другом на кркачу; Преметну се преко њушке,

Љубав је додирнута и у Петлићима, и у Кочи, и у Момку и по, и то љубав према девојчици, која се једанпут зове Мира, други пут Палмолива, трећи пут Косара.

као занос у игри, као моћ домишљања и надограђивања стварности, занимало је многе писце: једни су га призивали, други опевали, или описивали; Ћопић кроза њ гледа.

какав је” — никаквог, загађеног, непостојећег Да до тог отрежњења дође, једанпут ће се потрудити злобни пољар, други пут осорни отац, који ногом руши оно што је дете у будном сну направило: Тамо испод јабуке, разваљен и опљачкан,

њене кружне кретње, полети и клонућа, олује и тишине, елементарни су обрасци свих физичких и душевних кретњи живота. Други наук долази од човека, примитивног, несрећног горштака, у коме су се здружили мудрост, радост и горчина постојања.

Такви су му и многи други проналасци. Ево једног летимичног пописа таквих, духовитих, сељачких, завичајних речи, које сам издвојио при читању

У дечјим песмама он је нашао могућност да искаже своју племениту наивност, отвореност, срдачност, све оно што ниједан други облик, на том нивоу, данас не би могао да прими.

Један други посматрач продорног погледа, Змај, такође је показивао родитељску нежност и бригу за дете. Радовић је суздржанији,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ, ШЕРБУЛИЋ, СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ и многи други грађани. Улица. На среди види се застава маџарска. ЖУТИЛОВ: Иљен а сабадшаг! СВИ: Иљен!

Ја сам Шандор, то је истина, ал’ сам бољи Србин него макар који други. ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): А зар такав не може бити и Пишта?

ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи? Али, наравно, господа с маџарским кокардама...

Чекајте само док настане Душаново царство. ГАВРИЛОВИЋ: Већ ако га ви не подигнете, други неће. ЛЕПРШИЋ: И оћу и умем. А по мађаронима пропали би одавно. ШЕРБУЛИЋ: Да живе прави Србљи! СМРДИЋ: Живели!..

МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал! ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви. први, други, трећи. 4. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ГАВРИЛОВИЋ: Слуга сам понизан. НАНЧИКА: Службеница.

4. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ГАВРИЛОВИЋ: Слуга сам понизан. НАНЧИКА: Службеница. ЗЕЛЕНИЂКА: Први је дубок по фата, други читав фат, и фат и по широк. ГАВРИЛОВИЋ: Молим, је л’ код куће господин Жутилов?

ЛЕПРШИЋ: Какво друштво? ЗЕЛЕНИЋКА: Већ сад не питајте. За неколико дана тако ће вам и овај Гавриловић и други маџарони постати родољупци, те ће и турске кокарде поређати. Јесте ли читали новине, нећаче?

ЖУТИЛОВ: Смрдић је магарац. Каква каса? Ми смо народ а не други, и што је народно, то је и наше. НАНЧИКА: Тако је. Какви су они пет стотина форинти што си јучер донео?

ЖУТИЛОВ: Зар вам није доста што сте член? СМРДИЋ: Као по ком праву предсједатељ нешто више значи него други членови? Ако се нешто на лицитацији прода, те новце нико не види; ако се марва закоље, од коже и лоја нигде рачуна.

Мене сте одредили за квартире и да вам поља чувам; а гди се може што добити, ту су други. Како су ти људи паметни. ЖУТИЛОВ: Оћете ли да будете комесар у каквом срезу?

Како су ти људи паметни. ЖУТИЛОВ: Оћете ли да будете комесар у каквом срезу? СМРДИЋ: Дабом, кад су други све опапоњили. ЖУТИЛОВ: Ви знате да је Војновић био болестан, нити је могао свој срез обићи. СМРДИЋ: Видићемо.

СМРДИЋ: Видићемо. Па онда за мога синовца: обећали сте му службу, па ништа! А други могу вући плаћу. ЖУТИЛОВ: Забога, нудио сам га да буде подсекретар, па каже да није за то. Шта ћу да радим?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

школе су добиле световнији карактер, у њима се поред часловца и псалтира почео учити рачун, земљопис, историја, и други световни предмети; не доносе се више буквари и часловци из Русије, но се пише и издаје цео један низ школских уџбеника

године, да историјски подупре своје молбе и жалбе које је на све стране слао. Други део књиге је одбрана његових права и његове политике, један мемоар ради личне одбране.

теологија, код њих има зачетака и световне књижевности, и код њих се већ јавља мисао о употреби народнога језика. Други ступањ у модернизовању српске књижевности представљају писци који својим радом испуњују доба од 1740.

Не добивши место за наставника у »Покрово-Богородичиној школи«, увређен и разочаран, он напусти Карловце и по други пут оде у Русију. 1757. опет је у Кијеву, али се ту дуго не задржава.

Басне састављају већи део књиге, а после њих иде други део аутобиографије и преводи са енглескога. У Бечу је 1789. изишла Пъсна на взятие Бълграда.

После смрти Доситеја Обрадовића штампани су још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя

човек будући, вели он, имам богодану и природну власт другима мисли моје сприопштавати и што сам добро и паметно од други чуо и научио другима казивати...

мађарско »домољубље« спојено са српским национализмом, као што је педесет година доцније мислио и проповедао други један српски писац рођен у горњим угарским крајевима, Јаков Игњатовић.

мишљења: док једни, као на пример Јагић, тврде да је то слаб и несигуран посао, пун невештина и недоследности, дотле други, као на пример А.

јуна 1891. Још као ђак, од 1838, почео се јављати својим стиховима у разним српским листовима и алманасима. Као и други песници његова нараштаја, он је колебљив у правцу.

он је својим научним проучавањима дао Словенима једну идеју о њиховој прошлости, казао им оно што су некада били. Други су после њега дошли и до краја ишли у његовим идејама, из те заједнице у прошлости и заједнице језика извлачили

органи Уједињене омладине српске, уређивани су врло начелно и књижевно, и остали су као пример идеолошких листова. Други листови имају све мању везу са књижевношћу, и штампа се одваја и развија независно од књижевности.

Милићевић, Вук - Беспуће

шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким, искрпљеним панталонама и тешким ципелама у којима нису

Он видје гдје их потрпаше у један други воз који оде прије његовог. Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких

— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем. Али ја нисам рођен за други живот. Ја бих био несрећан кад бих радио друкчије. А нашто онда тражити несрећу?

Али она је била јача од њега. Она је казала сухо: „Ти си као други“ . И његове се усне презриво развукоше. Као други! Колико бола, понижења и истине!

Али она је била јача од њега. Она је казала сухо: „Ти си као други“ . И његове се усне презриво развукоше. Као други! Колико бола, понижења и истине!

И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступачан.

Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све

Он је горе био постао сасвим други човјек, не наличећи ни најмање на онога трбушка, са лицем за шалу и за смијех, са дебелом цигаром у зубима која му се

весео врисак девојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.

дан младости, као што их има много у животу; и он вјероваше да ће и тај дан проћи, као што су прошли и ишчезнули многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.

до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.

он је осјетио његову снагу; он је осјетио како је то биће уско срасло с њим, како га оно и сачињава, да то није нитко други до он, Гавро Ђаковић, да он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И она му је доиста чинила све и сва. Купи му пајаца што дречи и пљеска рукама кад се притисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра. А мати га гледа само, па ужива.

Писао је облигације, тужбе, жалбе, а понекад и неко надгробно слово, које ће, наравно, други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.

Тек нека се зна »да у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински«. Један му је допис био и штампан цео, а други у изводу. Његове, боже, радости! А тек кад је прочитао у »Одговорима уредништва«: »г. Ј. М. у *. Што си заћутао?!

сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом

— Ето видиш, прико, тако се ми волемо. А има, бога ми, и зашто да ме воли! Јер ја, бога ми, нисам к’о други мужеви... — Ћути, ћути! — напада га госпоја Каја. — Знам те! Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л’ тако?

Зрно по зрно, сто погача, грош по грош, ето наполеон. Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполеона.« А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!

Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола. Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла. Ено онај други капут већ ’тео да бацим, искрзали се рукави, а она не да, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и да је нов.

наравно, с драге воље, што не? — рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пуслице«, с једнога на други крај тањира. А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико.

И сасвим је тако. Али је ипак Јова морао баш тај и ниједан други календар имати. Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да га растура, и растурио је равно

Још је рано. Деца се по школском дворишту јуре. Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом

Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо. Но, нека; ајде, погодиће који други. Дакле, ко зна шта је то? — Ја, господине — устаде други. — То је крава.

Но, нека; ајде, погодиће који други. Дакле, ко зна шта је то? — Ја, господине — устаде други. — То је крава. — Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Још од њега леже црепи, Али де је онај лепи? Кад би сада опет дошô, Ма и овај други прошô! (1843, јул) ПУТНИК НА УРАНКУ Тама долом, тама гором, Наоколо све почива, Само вода са жубором Са камена

Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо!

Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо!

Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо!

Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра

Ово реко, Пегаза ободо, Те управо небесима одо. Па кроз облак, сад мањи, сад већи, Прођо један, прођо други, трећи, Па ударим тад на један таван, Таван облак, облак самоставан.

неко тумараше, Тумараше, вако зипараше: „Амо, купуј народни новина, Све шенице, да те је милина, Драгољуба и други цветова, И селена народни листова!

Кад чудотвор мишку силну крену, Па удари ту последњу стену, Онај део што пута пречио, Оде у пра, побратиме мио, Други само пуче па с' отвори, А водица иза њ зажубори, Па потече бистра и весела, Нигда така ја не виде врела, Куд

вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој

Та части нам Српчића старина, Част господска под небом милина: Већ дан један — већ и други ето — Пате јањци, пати винце клето — Већ и трећи — амо, побре мио, Но већ си се, брате, задоцнио.

Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже

пред Рада у траву: „Дакле тако, дакле још замало, Можда одмах па ме је нестало — Али она преживети може, Па да други — страшан ли си, Боже!“ Вас се тресе — но шта с' оно чује?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Хм, Бихаћа! И други су људи лежали у бихаћкој „Кули“ па не веле да је лисица жута. Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми

— Да, да, коњ, што се чудиш. И запамти још и ово што ћу ти рећи: само добар човјек може личити на коња, никакав други. — Ето ти га нà! — простодушно зину дјед. — Да, да, само добар.

који све хоће и све може, његова је рука на мом рамену, а доље, у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, који ће до краја туговати и помињати ме ако се изгубим у свом чудесном походу. — Ђеде Петраче .

Сваки други — Јово. Било их је који нису знали ни како им је презиме, али да се зове Јово, то већ зна, сметењак ниједан.

Један домаћин увијек налети на свађалицу, па се ту поваздан ронда, богара и виле се потежу. Други нађе крадљивца, здипи тај и кућевно и комшијско, све што није за небо приковано.

Молио се, не молио, ниједан други не помаже. Је л тако, брате Раде? Чак ни то тријезно сиротињско Савино мудровање не поможе дједу да себи дође.

Тако омађијан, отпловио сам за дједовим петама и до нашег заједничког кревета, из једног сна у други. Више се није дало разлучити с које стране стоји прави живот, а с које мјесечева варка.

— Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.

У мраку се од мене ишчаури некакав сасвим други човјек, ни ја га сам познати не могу: домишљат, мудар, јуначан. Нит ми треба помоћи нити чијег савјета, довољан сам

гвирнуо у малу слику краља Александра, задјевену у ћошак Вилсонова оквира, и прожвакао: — Цвикераш један, цвикераш други, нема теби, мој Лазо, вајде ни од једнога, џаба ти је то. Гледај ти ону своју кобилу пред кућом, боље ће ти бити.

Мој си био и мој остајеш, ти праведник, ја лопов, један без другог не можемо, а они штокакви Вилсони и други цвикераши нек нам се скидају с врата, далеко им кућа. Нек бјежи, вала, и онај мој гољо са сикиром.

и комедијању, чинило се да је он само проводаџија, али дјевојачко срце као да се баш њему окретало, док је онај други, Дане, све више тонуо у сјенку, тмуран и замукао, као да му је неко покрао кромпире из пепела.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

У ПЛАНИНИ 4 ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА 25 ИИИ СЛИКА ЛОГОР ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ 42 ИВ СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА 61 ДРУГИ ДЕО 76 И СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА 77 ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА 89 ИИИ СЛИКА КУЋА ПИНТОРОВИЋА. БАШТА.

И то боље него мерзер, да знаш! Нека он припази, То може и у његов трбу да опали! (Одлази на други крај сцене) АХМЕД: Не знам шта да радим са Шемсом. Ил она, ил ниједна! Дотле је дошло!

Не знаш, не видиш, не чујеш, све се то ради у мраку. (Затамњење, завеса) ДРУГИ ДЕО И СЛИКА КУЋА БЕГА ПИНТОРОВИЋА (Све је као у претходној слици.

Нисам ни ја мутан и наиван. То Хасанагиници на памет није пало! Много је њој до детета! То је смислио бег, нико други, то је лично његова политика. Мора да је видо муке да је натера! А мош ли ти да погодиш што он све ово?

Све ми је конопце с руку одрешио мрак! Нема људи, само дрвеће, осећам у себи други разум, друге моћи, ништа ме не стеже, дишем пуним плућима, слободно летим преко воде, сијам, ко да сам с месечином

Како сам само леп у часу кад ме нико не види! Туђи ми погледи мењају лице, дају ми други облик, трпају ми други језик у уста!

Како сам само леп у часу кад ме нико не види! Туђи ми погледи мењају лице, дају ми други облик, трпају ми други језик у уста!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке, и испод великих капија у

Чаршијом се чује жуборење воде што тече олуком, а на ћепенцима дремају момци и други беспосличари. И усред ове благоте, тишине и неког полудремежа искрсне он, Димитрија, из ма које капије.

појаси се откаче и вуку за њим те дижу прашину... Само шајкача и коса остаје онако како их намести. А и други су га накарађивали.

Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми: — Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!... И сви су говорили да ти мене чекаш. Неки су ме чак и питали.

Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог извора... А овамо?

Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог извора... А овамо?

Ето, од десет корена ако један прихвати. Несрећа, кажем ти!... — Истина, истина! — одговараше онај други. — Боже, опет он?! — Трже се Цвета преплашено, кад чу онај други, више женски но мушки глас.

— Истина, истина! — одговараше онај други. — Боже, опет он?! — Трже се Цвета преплашено, кад чу онај други, више женски но мушки глас. И затим брзо се диже, и, као бежећи, уђе у њиву, узе мотику и поче копати.

И од тога дана за неколико месеца Стојан се поправио, замиловао са женом и отпочео да живи кô други ожењени луди. Седео је код куће, надгледао рад и ишао понекад са женом и матером по родбини и саборима...

Али све узалуд. Истина, свакад, кад год дође њој, заклиње се да више неће други пут долазити, а опет долази, опет!... Ах, а од прошлих дана остао му само леп, звучан, мек глас.

— Што? — Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб? Он се диже. Ја му изнесох мало ракије. — Не, не, оку ми дај, оку! — И поче да узмиче.

И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке. Трче из једног у други виноград, састају се. Нестало је међа, граница. Све је једно.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

О, наше детињске памети! Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду! Како можемо ми изискавати од други(х) оно исто које кад други од нас изискавали, велика би нам се неправда чинила.

Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду! Како можемо ми изискавати од други(х) оно исто које кад други од нас изискавали, велика би нам се неправда чинила.

Што год хоћете да вам чине други људи, чините и ви то њима. А шта би ми ради да нам други чине? Да нас пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не

Што год хоћете да вам чине други људи, чините и ви то њима. А шта би ми ради да нам други чине? Да нас пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори, збори!

и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори, збори!

Вековито је дрво штака та, ал' још то дрво, још то није Вук. Сасвим је Други, други то је Вук; ал' о том Вуку што га мислим ја не приличи ми овде причати, јер Вук је тај, тај покојник је жив, а

Вековито је дрво штака та, ал' још то дрво, још то није Вук. Сасвим је Други, други то је Вук; ал' о том Вуку што га мислим ја не приличи ми овде причати, јер Вук је тај, тај покојник је жив, а живима

Преврнем лист, преврнем и други, пред очима ми главе пролазе кô лубање коштане мртвачке; сад ево већ „откровенију” ред.

„Званичне тајне”, рећ'е коштани к „не казују се површницима. Ал' сад окрен'мо други разговор! Приповедај ми штогод о њојзи!

У позоришту светом, великом, у ком се служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се

Једва га видиш, сломио га бог. Бињиши су му сад крпетине, а мач и круна подсм'јех свјетине. Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг.

грејте јој срце сред ватре вреле! водите и те калуђере старе, њезине верне, добре чуваре, а они други знаће већ сами како се греје на пожарних плами'. Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô!

Ал' донесе л' ми други какав глас? Је л' жив мој народ? Је л' му жив још бог? Но бог ће га сачуват, устреба л' — ал' шта делила, збори, живи

Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га, једног штенца!” Један оца, други сина, сваки друга жали свесна, што издахну под ударцем Самсонова бојна беса.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Да се дође до добре приповетке био је потребан не само даровит приповедач, већ и ваљан записивач. Овај други аутор често је био чак и важнији. То нам најбоље потврђује пример В. С. Караџића.

Царевић пође ка вратима а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот. Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде,

Царевић стане се молити, и Баш-Челик му рече: — Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на

Један вели: — Ја могу за по сахата! Други вели: — Ја могу за један четврт сахата! Трећи вели: — Ја могу за девет тренутака!

После тога прође година дана, а у двору овога царева сина за њ ни гласа ни трага. Онда приступи други син к оцу па му рече: — Кад брат мој толико не долази, дај и мени блага и галију и неколико момака, па идем ја да

Онда он отиде оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Царев син, сиромах, чујући то, да се убије. Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.

Грбо у краљевијем чизмама једном крочи: годину пута пређи, други пут крочи: годину пута пређи, и тако даље. Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети:

сам ја, па кад дохвати до крова од куће да одмах диже онолико покрова колики сам и ја, али да се ни најмање не чује. Други сврд'о исте дебљине, али таки чим дохвати до тавана онолико да диже колико је и дебео, али да се не чује кад врти.

Онда јами други сврд'о па провали полагано таван. Пошто провали таван, виђе да су краљ и краљица легли, па јами трећи сврд'о и поче

говорити: — Први ми је син тако вешт у крадењу, да ће из живе овце живо јагње украсти и однети а да овца не осети. Други ми син тако вешто знаде траг наћи, да ће га наћи ма био од девет година.

Дакле, ако ти ови цареву кћер не нађу и не добаве, доиста је нитко други у целом свету неће наћи ни добавити... Змајева мати сакрије роба под корито за врата и прикрије га, да јој га синови,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

“ Овакве нарави ваљда нема нигди на свету. з. ЈЕВРЕМ И СОФИЈА ЈЕВРЕМ: Кад један бомбардира, други радо ретерира. (Остављајући капу на астал): Псује Макса, не шали се. СОФИЈА (смеши се и слеже раменима).

МАКСИМ (Јеврему): А шта ти ту? ЈЕВРЕМ: Кад командант не разуме команду, онда се место њега поставља други. МАКСИМ: Ти њу квариш. ЈЕВРЕМ: Ја сам само од генералштаба. МАКСИМ: У кући те не потребујем, кад си такви.

СОФИЈА (плаче): Кад муж не уважава чест своје супруге, како ће тражити да ју други почитује. (Одлази.) МАКСИМ: Плаче ли и твоја, куме, кад не може да ти доскочи?

МАКСИМ: Ја се нисам ни туђио од људи. СОФИЈА: Зато. Што други чине, морамо чинити и ми. Добро ће дакле бити да и ми дамо један пут бал. МАКСИМ: Јеси ли то полудила, море?

СОФИЈА: Онако, као што ти желиш, не могу, него ћемо тражити други какав начин. МАКСИМ: Један је начин, да све на себе примиш. СОФИЈА: Иди збогом, како можеш то и помислити!

СОФИЈА: Сад, боља не могу бити. МАКСИМ: Верујем, верујем, само сам доживио да се и други увере. СОФИЈА: Ако ти мислиш да је добра жена она која мужу помаже да зло чини, то се вараш.

МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока. КУМ: Како би моја ту славу другоме уступила! Или она, или ниједна!

Спасић, уместо да би се усоветовао, и увидио своје погрешке, други одговор даде од 4 листа; у ком једва 24 реда има о ствари, а друго су све личне грдње и насртања.

др М. Спасића, извађени од части из Земљеопописанија његовог, од части из други његови саставака. Но притом, нека нико не помисли да је карактер докторов копиран с карактера г.

ДОКТОР: Није. МАНОЈЛО: Баш добро! Један ме луд човек увек задиркује и грди. Бар ћу га моћи убити, кад није као други човек. ДОКТОР: Није слободно извртати, јер подлом и лукавом извртању речи нема краја ни конца.

) ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути. МАНОЈЛО: Опет је добар човек. други да изгуби разум, изео би се од муке, а код њега је свеједно, или имао разума, или немао.

нисте описали како изгледа, какве је боје, величине, силе итд. ДОКТОР: Ја сам зато пропустио, што сам држао да други нико није таку ствар изгубио. Но, ако је нужно, ја ћу додати да је мој разум помален, четвороуголан, крут и несавитан.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(које су пак момку најлепше године: оне ли кад он мисли да све зна, или оне кад види да ништа не зна, и проче, то је други вопрос).

ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с финим аљинама погрешке своје покрива, то је други опет вопрос).

лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет други посао).

Зашто ми ниси ти, као муж, избирао, него си напустио да ме други варају. Оћеш да изгледам у њој као додоле. ТРИФИЋ: Па добро, немој је обући.

СУЛТАНА: Добро, обуци је, иди као шљокавица по вароши. Мислиш, не осећам ја шта ти мислиш? Ти си муж! Други би љусно од једа кад би видио да му је жена незадовољна, а он се јошт радује. ТРИФИЋ: Ти си право дете.

Богме лепо ради. СУЛТАНА: Сад и руке да каљам. СРЕТА: Нека, други пут ћу ти купити рукавице. Дед мало ракије. СУЛТАНА: Ја не пијем ракије! СРЕТА: Откад?

Кад твој отац поведе медведа, онда му свирај талијански, а мени певај српски. Дед, немој ваздан да се дајеш молити; други пут не могу да те сносим. СУЛТАНА: Ах! (Пева.

СУЛТАНА: Сам ђаво овде мора играти, други нитко! (Трифићу.) Шта ти мислиш са мном? СТЕВАН: Није господин твој, ти! СУЛТАНА: Не дери се, ил ћу ти сад показати.

ће ми на памет пасти његов кратак каиш, и с отим ћу се задржати да нигда таково што не учиним које би негодованије код други подигло.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(10. ИВ 1992) ОСМЕХ Ко златну маску из Микене, Која је Други облик праха, Угледао сам на дну мене Тај осмех задржаног даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Четрдесет и осам и петсто грама, госпођице, хвала изволте и други пут, наздравље! Четрдесет и осам и петсто грама смешних идеја, вицева, секса, коже и костију и јамица на образима,

је био полупразан и пиљили ти у врат и у груди кад се нагнеш малчице напред, и они што су звиждали за тобом, и они други што су под руку водили угојене жене, па користили прилику да се очешу за један поглед, говорећи — да, да, свакако га

Мислим, гледате право у очи човеку и чини се да га стварно слушате. Други су углавном заокупљени сами собом. Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе.

О чему је реч? Ја своју жену волим на један сасвим посебан начин, а тебе на други. Она ми је као сестра, на часну реч! Са вама двема — ја сам потпун човек!“ Како вам то звучи! А?

Били смо права правцата екипа махача. Праве две излуделе махалије! Неко би нас позвао на кувани кукуруз, неко други би опет на примусу скувао кофијановић. Нигде човек не може тако дуго да се гребе као на Ади Циганлији.

За то време старци деле свет. Нешто мазне један, нешто други, а нешто остане фифти-фифти. И то — ко дели? Три старца који нису успели да среде ни сопствене фамилије, а камоли

„Ја сам га први видео“ (то, зеца) — рече први вук другом вуку. „Ниси, него ја!“ рече други велики вук. И тако, реч по реч, ту ти се они помакљају: падне једна тучњава у огромним количинама, док је зец спавао

Суле се, иначе, толико саживео са филмом да је приликом свог другог венчања опалио сам себи клапу, викнувши Суле — други пут! на шта му се будући таст начисто избезумио и отерао га са свадбе.

— Није пристојно да се гледа кад други једу! — искези се на мене пуним устима мајонеза. На часну реч, ретко ми се догађа да ме неко освоји на први поглед,

На часну реч, ретко ми се догађа да ме неко освоји на први поглед, премда о томе читам у новинама сваки други дан, али, кеве ми, крајње је време да се и мени то једанпут догоди.

Оно што ме је излуђивало код њега биле су сиве очи пантера из зоолошког врта, и то што уопште није био циција, као други из моје улице.

“ Поједини фини свет излазио је из позоришта демонстративно, па их је после други фини свет оговарао због тога што су заостали, а и због необавештености. Уопште, страшно зезање!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Гола, боса, са венчићем од откоса.) Бол у болу. Шта је опет на помолу? Време лаје. Један проси — други даје. Ко не хаје Склања главу са промаје. Седлај коња! Ноћ на брегу, бије тоња.

Плитке раке. Труо мозак пију свраке. Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа? Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина.

Перуника круну свила у предворју ништавила. Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа. (Други преде, трећи мота танку жицу од живота.) Широм гробља зује кости оживеле од звучности.

и од зрелине, ја јездим белцем, јездим, царујем уз жубор-море, преко планине и свакој драчи дукат дарујем. други је живот иза црнине: са другом дружбом онде свањујем и синем, синем уврх стрмине са друге булке грејем, жарујем.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Онај је био код судије и тужи се како га је предусрео; ја му кажем да му је криво учинио; други показује пресуду, ја кажем да је ствар криво пресуђена; онај приповеда како му нису дозволили писмено бранити се, ја

тога, поводом тим,“ и млоге овакове које страшно звече, а ништа не значе речи, те сам њима пунио артију, као и млоги други. Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита. Затим се дам на докторију.

АЛЕКСА: Знаш шта је, Мито, нисам ни ја баш тако сит, а новаца немам; ајде у ону кућу што је мало угледнија од други. Та шат се наранимо нашим лагањем. МИТА: А како ћемо ући кад смо непознати?

ЈЕЛИЦА: Чест од наше стране, господин барон! Ми за чест примамо визиту и од други, а таковог господина за особиту срећу. МАРКО: Добри људи мени су у свако доба добро дошли. АЛЕКСА: Слуга нижајши.

ЈЕЛИЦА: Ја сам слушала да је неки Мајдингер о том писао. АЛЕКСА: Да, Мајдингер, Лафајет, Мирабо, Дон Кишот и многи други. ЈЕЛИЦА: Ја сам читала Дон Кишота, но то је био роман.

АЛЕКСА: Наипаче његова супруга. ЈЕЛИЦА: О, молим, он је удовац од од осам година. АЛЕКСА: То је дакле други Шлегл; овај је ритер. ЈЕЛИЦА: Јест, јест; но то му је кћи што економију води,... такођер удовица. АЛЕКСА: Дакле кћи!

Догоди се упражњено место генерала, и мој се господин надао да ће он постати; али кад га други претерира, он се расрди, сазове тога на дуел и убије га; потом квитира и закључи приватно живити. ЈЕЛИЦА: Ах!

Не знате ли ви да је Карл Мор љубио Амалију и преко воље очине? Сад видим да ваша заклетва није тако тврда као други хелдова. АЛЕКСА: Слатка моја господична, немојте ви о мени тако умствовати.

Гребене, црн вам образ, и перајицу, а не којекакве мозга баукове! ЈЕЛИЦА: О, татице, да вас чује Чоке и други романеншрајбери, дигли би процес на вас. МАРКО: Шта, процес? И процес да терам кроз тебе?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи свој — Крадљивац који с неба лети нико је други, већ унук мој.“ Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано, сјајно, у плавој коси звјездани прах.

Зар ова глава рођена, драга?! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући. Измлатићу га, ал други пут.“ — То рече бака и баци прут.

Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти,

Један и други како је бесан, неко ће пасти у шкрипац тесан . . . Силази сунце, сенке се дуже, чује се граја поспаних врана,

Армијо наша поклон ти шаље колектив, сложан, млад! Вагони ови за неко село триста плугова вуку, други у Загреб са житом јуре, трећи — у Бањалуку.

“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.

“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!

!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка. Жирафу једну боли нам врат, а то је — други и трећи спрат.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Неки човек одевен у сегелтух и упрскан кречом сиђе у шевар са џаком на леђима. Млада жена, коштуњава и јака, донесе други џак. Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ.

Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад. Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини.

— О, ја сам имао нарочито много среће. Ја сам можда и само случајно увек видео шта треба чинити а шта други не чине. Сигурно; био сам увек спреман на рад. — Ја сам се увек дивила, кад један човек тако млад успе у животу.

— Откуда онда ратови? — То баш и кажем: рат не долази зато што га један народ воли а други не, што је један у праву а други не, или што је један некултуран а други не. Већ као помори и несреће.

— То баш и кажем: рат не долази зато што га један народ воли а други не, што је један у праву а други не, или што је један некултуран а други не. Већ као помори и несреће.

рат не долази зато што га један народ воли а други не, што је један у праву а други не, или што је један некултуран а други не. Већ као помори и несреће. Једнога дана ће цело човечанство пазити узбуђено да такав помор на њега не наиђи.

човек човека није видео, није разговарао са њим, док не може да га замисли; нарочито док не може да замисли да и онај други има своје занате, децу, бриге, да је углавном срећа и несрећа расподељена подједнако праведно и неправедно по свету,

Овако једни кажу: ми хоћемо да једемо највише! а онда други кажу: ми не смемо дати да поједете што припада нама! и тако док се препиру прође време за ручак или трећи поједу све,

По други пут те вечери скретао сам разговор на апстрактности, и то ми је било досадно. Човек је ћутао и мислио шта би још рекао;

И цветови као да играју под летом пчела; као да једни дотрчавају под њих, да други у страху и ужасу беже. „Какав мислим у себи.

И после, кад се Зидар већ враћао...! — Жао ми је да сам вас забадава узнемирио. Обећао сам да ћу вас други пут употребити. — Не чини савршено ништа... Зидар је већ морао ићи.

Овако је мој живот завршен. „Смешна ствар, мислим за себе; веровало се, пошто је последњи рат био тако страшан, да други више не сме, не може доћи; бар док не изумру сви који су га доживели.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ПЕСМЕ 51 ГЛАС ПОД КАМЕНОМ 53 ПУТНИК 55 ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ 57 ВЕРЕНИК 58 ЈУТАРЊИ ЗАПИС 60 НОВА СКИТИЈА 62 ВАСИЛИЈЕ ДРУГИ БУГАРОУБИЦА 63 ИЗВИДНИК 66 СОЛУНСКА БРАЋА 69 ПЕРУНОВ ОДЛАЗАК 71 НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ 73 КОСОВО 76 ОПЕТ

језика мог, нећу да ми се на вашим саборима суди, ни да ме под отворена небеса баците на хладно решето вечности. Други нек иду богу на истину, мени је моја рупчага добра, земља је ко руно и кости у потаји певањем се плоде.

Звона су звонила с атлантских мора, а главу су моју носили на југ и север, с врха копаља на врхове кубета. Други су је тражили према звездама као да је острво и налазили је у кладенцима где с водом родне речи гргољи.

Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију. Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили. И закон трајног срца нека влада крај срушенога града.

Рука се једна спушта на моју главу. Свиће. Треба да уредим постељу. Радујем се веома. НОВА СКИТИЈА ВАСИЛИЈЕ ДРУГИ БУГАРОУБИЦА Сан га је скоро раскројио и жеља да се попне на престо, мислио је, једина вредна ствар јесте да се

главе и црквице ко цвеће без струка, а доле само снег, снег, снег и преко воде, те осим мог трага с брда на брег други се трагови не виде. Тај народ што лебди у гуњу ил збијен под земљом грли пчеле!

Па и мене су извели из такта ти гадови лепљиви ко гробљанске бубе! Други су хтели да их бритвама дељу, на заласку сунца да их спале и кости у воденици самељу, а ја сам за делања крепка:

двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака. НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ Круне се крошње на ветру док спава уручено ми стадо, шетам градом.

Болноме болница треба иза тврдог зида ил у пећини у шуми било где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме треба да дојашу ноћу болничари да поглед

зна се дно куда се спушта дрво у подножју посечено ал оста рахли коров и пањ Спусти се у бездан дроба и на њ Неко други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија светлину небеских тела, неки други,

други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија светлину небеских тела, неки други, далеки нараштај. Смањивање није за нас, ми за овај призор нисмо спремни.

Смањивање није за нас, ми за овај призор нисмо спремни. На ту помисао долази одговор који каже: па ви и јесте неко други, погледајте своја лица у мраку, то уопште нисте више ви, ви себе не можете познати.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА Садржај ПРВИ ЧИН 3 ДРУГИ ЧИН 28 ТРЕЋИ ЧИН 62 ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА (КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА) ЛИЦА Агатон Арсић, срески

САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник. Па ето, крај њега сам се навикла.

СИМКА (Агатону насамо): Чујеш ли ти, Агатоне, овај разговор? АГАТОН: Чујем. СИМКА: Па нећеш ваљда пустити да се ко други усели? Ако се треба уселити, ти си најпречи. АГАТОН: Ама, то баш и мислим нешто.

ДАНИЦА (очајно крши руке): Господе боже! Завеса ДРУГИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И САРКА, МИЋА САРКА (у мушком кућном шлафроку, на ногама јој огромне мушке папуче; седи на

МИЋА: Остали сте? САРКА: Остала, дабоме! Није, него да ми други узме ову собу са балконом. Жељна сам да видим мало света.

И најзад, сви други како тако, ал' да је пита човек, ову Сарку шта ће она овде? ПОЈАВА ВИИИ САРКА, ПРЕЂАШЊИ САРКА (обучена): Баш, рекох,

Ко зна како би се то тумачило, наш свет је сентименталан. ДАНИЦА: Не, не, никако полицијом; ако би имали какв други начин? АДВОКАТ: Други би начин био када бих захтевао од суда да се одмах отвори тестамент.

ДАНИЦА: Не, не, никако полицијом; ако би имали какв други начин? АДВОКАТ: Други би начин био када бих захтевао од суда да се одмах отвори тестамент.

Тако ти ја подвикнем њему. ВИДА и САРКА: А он? АГАТОН: Поче он опет да врда; те параграф седамдесет други, те педесет шести, а ја њему: а сто четрдесет седми, а сто четрдесет седми, господине?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују. Ван тога света, он и не познаје други. Наби кабаницу на главу и уђе у колибу, а за њим и ја. Ћутали смо... Чобани мало говоре.

Ја узех ствари. Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ. — Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат.

— Господине капетане, дошао сам да вам се јавим... — А-ха!... Наравно, сасвим други човек. Развукао сам усне у смех, вероватно исто онако као онај средњи возар из прве батерије.

Многи су имали и прошлост своју, нимало завидну, неки безначајну, други часну и поштену. Сви ти људи, сабијени у строју, слушају данас већ други пут речи: преки суд, стрељање...

Сви ти људи, сабијени у строју, слушају данас већ други пут речи: преки суд, стрељање... и њихове мисли, ма како разноврсним токовима стремиле, каналишу се у једноме правцу.

Неко је у близини ћурликао на свирали народну игру, из свега четири тона, док га је други из суседнога шатора пратио, певушећи: „Шалај Данке, гиздаве девојке“... Најзад песма замре, свирка умуче.

„Бећарисао“ је до двадесете, тада га други пут оженили и до двадесет четврте године имао је Јанкуљ петоро деце од двеју жена.

Био је четврти август. Али истога дана увече око десет часова, труба засвира „устајање“, једанпут, други пут, па трећи пут, што треба да значи журно спремање.

један рањеник се грчевито ухватио за трбух, јечи, а самртно бледило му се расуло по лицу. Други је са увијеним лицем, а около очију види се усирена крв.

У оближњем јарку угледасмо још три леша. У једнога раширене руке, други забио главу у земљу, а трећем глава преполовљена. Тешко је посматрати. Призор је упечатљив и мучан.

Али командир и Александар нису, срећом, ни обраћали пажњу на мене. Наједном претрнух... Пуцањ... други, више њих. Дах ми стаде. На левом крилу војници полегаше усред оне ливаде. Али не пуцају... Побауљке крећу...

— Прекини паљбу — викну командир. Са уздржаним дахом посматрали смо њихове скокове. Пушке припуцаше. Један застаде, други паде ничице и више се не крену. Али остали су одмицали.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру? — Јок, он само у школи... — Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли ? — То је ’нако...

Једва изиђоше и дахнуше слободно. Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.

Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.

Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други штогод погрешио; а видиш, ја седим миран кâ светац. « — Устани!...

Гојко се трже и готово одскочи корак натраг. — Како... не, не, молим... Има времена, други пут... — Е онда до виђења. Лаку ноћ!

Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака. Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама. Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.

У томе му помогоше и гости. После зажелеше да он држи једно предавање. И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе. Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.

ту вам ми не можемо дати никаква савета. — А како би било да ја тражим премештај у други срез? Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.

је ли ово онај исти, пређашњи човек ? Не, није, није... Ово је све друго... други израз, понашање, тон говора, све, све друго.

Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други. Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то досада плашила. — Чуо сам, онај лудак, Богосав...

Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху... ВИИИ Полицајац веома учестао са својим походама. Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.

Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе. Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара Осталим сватов’ма. 36.

Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо беседила: “Плови, плови, мој зелени венче!

Пази добро кога ноћу возиш, Ноћас ми је одбегла девојка, И однела два дуката златна: Један даће, да је превезете, Други даће, да је не кажете, Трећи даће, да је не љубите. 166.

Сусретоше је Троје момчади, Један јој вели: “Моје су дуње“. Други јој вели: “Моје је грожђе“. А трећи вели: “Моја је Јана“. 172.

Њу облазе сва господа редом, Ал’ највише три дилбера млада. Први вели: “Болујеш ли, Хајро?“ Други вели: “Болов’о би’ за те!“ Трећи вели: “И умро би’ за те!

“ 211. Три се снега под планином беле, Један лањски а други полањски, Под њим Ката сама боса шета, За њом мајка кондурице носи: “Дете, Като, зебу ли ти ноге?

“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе Лазаре! Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!

биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми суши; Трећи пенџер, мајко, ветар да ми дуне, Ветар

Беша ти је на мору кована, Ковале је четир’ кујунџије, Један кује, други позлаћује, Тећи меће халке на јабуке, А четврти алем камен драги, Покрај ког се види вечерати У по ноћи као у по

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

АЏИЋА ДВОРИШТУ 28 ИВ СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” 64 МЕЂУИГРА 81 ДРУГИ ДЕО 84 В СЛИКА ЗАБРАНА ПРЕДСТАВЕ 85 ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ ТРАГОВИ 110 МЕЂУИГРА 121 ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ

ВАСИЛИЈЕ: Хвала, не могу по оволикој врућини! А док се не заврши представа, морам да останем сасвим трезан! Други пут! (Улази у кућу) БЛАГОЈЕ: Не сме због врућине! Није, него не сме на празан стомак!

БЛАГОЈЕ: Правићеш ти мене једном од блата! ГИНА: Да тебе направим таквог каки си, и не треба ми други материјал! БЛАГОЈЕ: Мозгу! Од тога је и Адам направљен! ГИНА: Знам да си брз на језику!...

Кад се гледа преко овог корита, не би се рекло! СИМКА: Други је то свет, моја Гино! ГИНА: Видим и ја да је други! СИМКА: Из колко вода испираш? ГИНА: Из пет.

Кад се гледа преко овог корита, не би се рекло! СИМКА: Други је то свет, моја Гино! ГИНА: Видим и ја да је други! СИМКА: Из колко вода испираш? ГИНА: Из пет. СИМКА: Цео живот проведу као на лађи: данас овде, сутра онде!

СИМКА: Зашто га не зовнете? ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: А ко би други! (Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако!

(Светлост на позорници се гаси, а у гледалишту се пали. Спушта се главна завеса.) ДРУГИ ДЕО В СЛИКА ЗАБРАНА ПРЕДСТАВЕ (Двориште, као у претходним сликама. Касно поподне.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Не, том је крај! На Итаки ће да се удари у сасвим друге жице. Свеједно да ли ја или ко други. 1920. СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала.

Полиција нас је саслушавала. Али, поред тог Темишвара, мађарских племића, пролетера и металаца, постојао је и један други Темишвар, коме је моја породица и душом и телом припадала, тада.

Један је био Королија, топао, који је као Јадран шумео, а други, Митриновић, који је у стиху мислио. На прослави Доситеја, у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је

Мотор лупа као срце. По води као да почиње да трепери мешавина руменог злата и сребра. Брод као да стоји. Онај други љуља се као сенка, недалеко од нашег. Питам рибаре шта им уче, у школи, деца.

Кад пролеће гране, ја и сад имам обичај да кажем: „Аврил, ла граце...“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао под утицај песника у Бечу, Хуга фон Хофманстала, Момберта,

Ја сам у тој маршкомпанији имао два друга. Један је био велики љубавник, Кока Вишњички, а други је остављао жену на порођају. То је био инжењер Чолаковић, из Панчева.

А други је позната чињеница, коју сваки семантицист зна, да ветерани из прошлог рата оне из претпрошлог, неће ни да чују.

Ствар је била једна фантастична киша. Безопасна. Други је био: вежба бојним мецима. Водови су имали да напредују, уз ватру резерве, и да се привикну фијукању метака изнад и

Један: здрав, млад, који је одлазио на бојишта, да се врати у болнице, без руку, ногу или глава. А други: богат, крезубав, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним женама.

Једни су ишли у смрт – најбољи део становништва – а други – који су се богатили на рачун њихов – окретали су се још увек на музику валса. То је била селекција.

Оперету, из Беча. Имамо и свој бордел. Кажу да има два улаза, један за чинове до мајора. Други за више од мајора. Генерали, кажу обешењаци, имају и профилаксу. Трупе које пролазе имају од коприве шињел.

“ Пратимо каткад воз до станице у Беч, где скидам траку и постајем, као толики други, анонимни официр у Бечу. Кажем да идем ујаку а да ћу идући воз прегледати сутра, при повратку.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Осети да му је на души лако и добро, крв му се умири и он, како му се чинило, постаде сасвим други човек. Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме

“ И Агатон остави пустињу и врати се у своје место. Али то сада беше сасвим други човек. Дружећи се с људима, он постаде толико благ, тих, добар и свет да су се сви дивили који су га пре познавали.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Напред! у собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства.

Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица, и деру се у

— На ком језику највише читате? — упитам. — Па, на нашем језику. Ја други језик не волим, и нисам хтео ниједан учити. А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика.

Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили... А и уморила ме политика. Шта ће човек да се ломи целог века! Сад сам дошао господину министру

— упитам учтиво и радознало. — Ништа простије: пошаљем други поверљив распис, у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на

У противном случају, ја ћу дати оставку, јер ово је већ други мој сукоб са министром грађевина, и то све због тако важних питања по земљу.

— Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш? Према таквим животињама треба бити груб и оштар — љути се други. — Знам, молим те, али не иде, није тактично! — опет ће први. — Какав такт према њима још хоћеш?

Да се, ваљда, не замеримо тако ваљаним лудима, шта ли? Овако ти њима, па кад чита, да се стресе — опет ће други, а глас му дрхти од љутине.

Таман се прими један уџбеник и ученици га набаве, а тек сутрадан донесе министру други уџбеник неки његов приснији, и, разуме се, треба и њему учинити.

— Како не можеш? — пита председник. — Нека буде други опозиционар. — То је свеједно, ко било. — Ја волим да сам уз владу.

што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су други, способнији и старији чиновници, у малом положају и не унапређују се толико година.

— Не бих рекао! — Та оставите, молим вас, занесењака. Воли да гладује с породицом него да, као сви други паметни, гледа своја посла.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...

Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле. Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и

Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају. Опет се продужује рад.

плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...

И опет јутро, и опет његове чари!... Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад. Тресу се и купе шљиве.

Купите ме купиоци, Заклаћу вам шарку коку И петлића без репића, Који не пева.... Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен. А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.

О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други. Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.

Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те

Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину... Отпочну, тако, по неколико

Слушајте шта прича: — Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! — Ама причај нам, славе ти! — 'Оћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја.

Њему се није тешко наканити. Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... Наступила је поноћ.

« Најзад су ту понизност некако привезали и за његову »вешерку«, — али о томе после. А он је у младости, веле, био други човек.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић НАРОДНИ ПОСЛАНИК Садржај ЧИН ПРВИ 3 ЧИН ДРУГИ 38 ЧИН ТРЕЋИ 74 НАРОДНИ ПОСЛАНИК КОМЕДИЈА У ТРИ ЧИНА ЛИЦА Јеврем Прокић Павка, његова

адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски писар Јовица Јерковић Сима Сокић Срета Први грађанин Други грађанин Трећи грађанин Говорник из народа Младен, покућар Јевремов Кафански момак Жандарм Шегрт ЧИН ПРВИ Соба код

ПАВКА: Него шта су? ДАНИЦА: Ја знам да нису. ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива? ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим.

ДАНИЦА: Свеједно, да није он, уселио би се други. ПАВКА: Уселио би се, јест, ал' је могла да се усели каква фамилија. Овако...

ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! А шта има теби да смркне? ПАВКА: Тако. Не мили ми се. Да си ти као други људи, да одеш на дан избора па да гласаш, 'ајд', 'ајд'! Него се сав предаш и промениш, постанеш други човек.

Да си ти као други људи, да одеш на дан избора па да гласаш, 'ајд', 'ајд'! Него се сав предаш и промениш, постанеш други човек. Дигнеш руке и од дућана и од куће. ЈЕВРЕМ: Е, није него... Боље иди ти па ми скувај кафу.

Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека крупније пише. (Натежући чита.

ЈОВИЦА: А кад се човек зрело размисли: зашто као не би могао и ко други? ЈЕВРЕМ (подозриво): Могао би, не кажем да не би могао, ама дедер кажи ко? ЈОВИЦА (бајаги размишља): Могао би...

ЈОВИЦА (полазећи): Па ја, право да ти кажем, у тебе сам се и надао. ЈЕВРЕМ (испраћајући га): И не треба ти други! ЈОВИЦА: Е, па хвала ти, Јевреме! (Одлази.) ЈЕВРЕМ (за њим): Право у дућан и ником ни речи!

Шта ја имам ту да намиришем? ПАВКА: Па немаш шта, дабоме, кад си завукао нос у политику. ЈЕВРЕМ: То да ми не кажеш други пут. Где ја завлачим нос, нека га завлачим. Ја знам шта радим!

ЈЕВРЕМ: Сасвим! СРЕТА: Молим те, брате, је л' продаде своју кућу за среску канцеларију? А што? Зар није и други имао кућу за продају?

Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником? ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!... Јутрос баш идем ја тако чаршијом, а господин начелник спусти тек руку мени на раме, као на пример брату

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

? Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и

Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини. И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. — А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? — Па лијепо, господине.

Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« — Пхи! Баруштина! Вандеја. И нико ни да пише, да протестује!! — Шта велиш?

Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.

Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!

« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«.

А и о овој двојици баш нисам требао. Кајем се. Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то! Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој.

Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају. И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.

А шале, наравно, да су грубе биле. Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«. И то су сви гости с њим радили.

је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише

Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.

— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже. Власт је прва, а после долазе други. — Ама не каже се тако. Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КАСОМ 273 НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ 274 ЧУКУНДЕДА 276 УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ 278 СПОР 280 КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 283 КАРАЂОРЂЕ И БЕТОВЕН 285 СРБИ 287 СТРАХ ОД ПРОМАЈЕ 289 ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА

Цар Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли глава...

Свак воли ловор, ал на свој начин: Једни као знамен, други ко зачин. Слава пролази хировито: Славан беше цар Хирохито, И његова жена, у скупој бунди ... А данас?

СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА У том свету где се на све начине Ка моћи и богатству човек пропиње, Где једни жуде хлеб, други зачине, У том леглу беде и сиротиње, На вашару трке и отимачине Од људске руке страдају и животиње.

И кад си хладан, и кад си врео, Ја волим само твој други део, А први ћу — оно кром — Поклонити било ком! ПЕРШУН Када загризем лист першуна, Душа ми постане пуна,

” Садам Хусеин је предложио други срок Па га је боцнуо у бок и рекао му: „Јок!” Буш је јурнуо, ал његов савршени радар Открити ћилим никако не беше

Прехладила се. Осећа се лоше. Уснивам. А шта друго и могу! Одједном: нешто ме хвата за ногу. Она, ко други! Чунак јој промрзô. Под ћебе моје завлачи се, брзо.

Под облацима потамни сасвим Приморје, све до Равних Котара. Али се зло враћа злим: Не стигне ни да повуче други дим, А облак, што га је издахнуло, црн Муњом се љутом огласи, Пљусне киша на стрн и на трн И лулу му погаси.

Хиљада и Тисућа: Поданице беспућа. КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА Шта би рекао Карађорђе Да одједном међу нас дође?

Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место! СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш

Отиди у Токио, у Бостон, у Рим ил у Остенде, Свуд ћеш открити траг бар једног Србенде. Једни стигоше у Бихаћ, други у Ужице А неки залуташе у Лајпциг и у Лужице.

даха Од поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље — сатима и сатима — Један се налактио на прозор, други стоји на вратима! То и није град, већ нешто мимо, пре града, Нешто по страни, одувек, од некада.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Двадесет и пет година крстарења по океанима 9 В. Резултат и значај радова Јоханеса Шмита 13 ДРУГИ ОДЕЉАК: РОМАН ЈЕГУЉЕ 16 ВИ. Колевка јегуље, њено рађање и прва миграција 17 ВИИ.

Приходи од капитала и пиваре деле се на овај начин: један део иде у фонд за потпомагање пиварских радника, други део припада Глиптотеки у Копенхагену, богатоме музеју за уметност, који су такође основали Јакобсен отац и син; трећи

Тај роман ће, тако реконструисан, бити у својим појединостима изложен у одељцима што следују. ДРУГИ ОДЕЉАК: РОМАН ЈЕГУЉЕ ВИ.

Она се јавља као огранак северне екваторијалне струје, чији један део тече поред Малих Антила (америчка струја), а други део улази у Караибско Море и продужује даље ка Мексиканском Заливу.

Један део кордона јегуљица, онај што се налазио на челу поворке, задржи се у првој стајаћој води на коју наиђе. Други део, онај што наиђе после првог, наставља своје путовање и задржи се у другој води на коју наиђе, и то тако иде по

Неки од њих имају, јачине ради, јегуљину кожу само у средини, а споља је кудеља. Други су израђени од саме јегуљине коже, исечене на танке кајшеве и чврсто оплетене.

То је тада потврђено и на један други начин. Прегледани су пажљиво старији научни подаци о риболовима у Атлантском Океану, који су раније били нарочито

То су разне рибе што живе у морским дубинама, ракови и разни други живи створови који испуштају из себе светлост, осветљавајући своју подморску васиону и себи пут кроз бескрајну

Али то је као и са оном старом и јако укорењеном предрасудом, коју сам и ја, као и толики други, делио као дете: да, у колико се више силази у дубину мора, вода због притиска постаје све гушћа и да предмети

То исто потврђују и други ловци крупних дубинских животиња, а то је потврђено и непрегледним бројем експеримената са раковима, крабама,

и био је одређен за вучење великих и тешко оптерећених рибарских мрежа по дубинама од неколико хиљада метара. Други кабл, нешто слабији, имао је служити за спуштање на дно мора и дизање великих гвоздених вршака, у које ће улазити и

места; 2˚ да она продужава и даље свој живот у морским дубинама, било онаква каква је, било после какве метаморфозе у други неки органски облик.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот страшнији но пак̓о. СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи.

И, шеталица, ја се вечно крећем Између света чезнућа и ствари: Један ме гони као крвник стари, А други кришом посипа ме цвећем.

Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари? Ил̓ туђе наде, туђе жуди? О, шта то мари, шта то мари! Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене. За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене.

ђердан, снизали се моји Дани, разбацани, туђи један другом, И у луталачком мом животу дугом Нигде један спомен уз други не стоји.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

кавазбаша РИЏАЛ ОСМАН ЈЕДНА БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац, сват Турчин, ђаче, ђаци. СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА.

ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, КАДИЈА Баш аферим, кнеже озринићки! Ја ћу почет, када други неће. Стотина се скупило главарах, нас Тураках и Црногорацах.

Како их се други бојат неће кад могаше облагати дужда! КНЕЗ ЈАНКО А бјеше ли игре у Млеткама, као ово те се ми играмо?

Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше. Такве бруке, таквијех грдилах нигђе нико јошт видио није! Носине им по од кварта бјеху, истрештили очи као

ВОЈНИК Не, сердару, јошт није покоља, ема би се могло дослутити. ДРУГИ ОД ВОЈНИКАХ Попе цуцки, да' им оно писмо те си писâ међу свима нама, па се с њиме нека разговоре, е ћемо их грајом

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да

свакидашњег немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова

А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља. Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача извешаних шимширових венаца.

после онога гласника очевог, првога после толиких година, на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.

И само што запита: — Ко је још тамо? | — Магда. И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се. — Магда? Зар она још овде? И на велику Магдину жалост само то.

И само што запита: — Ко је још тамо? | — Магда. И не због ње, Магде, него више што није то ко други, што га неће други видети, зарадова се. — Магда? Зар она још овде? И на велику Магдину жалост само то. Чак је не позва ни да је види.

Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати. Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.

ВИИИ Баш на други дан Духова, у вече одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и

Лице му не видеше, али по оделу га познаше. За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку. Сигурно је то био купац куће.

била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку, продужи сам себи да говори: — И ја могу, а сви други не могу. Ја све то могу, ја све морам. Ја? Ефенди Мита!

На што, пошто је не сада него од увек била уверена да ће сваки њен муж, па ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.

Само га Софка опази. Истрча за њим. — Куда, тато? Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде. — Ћути, ћери! Сада ће тата да се врати! Идем, да наредим код куће. Морао је то.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Изгледа да данас више не занима Нâс, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол; да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.

А други пут, када чежња тиха, бона, Прелије у сјају месечине млáке И љубав и наде многих милиона, Ја осетим мржњу на горде и

вече донесе ветриће И мирис цветних душа свуда распе, У мени се, као радосно откриће, Буди чудна снага, кад сви други заспе, Чудна снага као чудно, ново биће.

ДОСИТЕЈ И Вера Пнео је клицу свог живота плодног У жару својих раних идеала, С вером у други живот изван зáла, Кад је, к’о дете, из свог места родног Кренуо путем непознатим, да се Нађе својим светим

Тако ћете, најзад, и ви једном лећи У постељу лепу заборава земног, Крај срца мирног, угашеног, спремног За други живот који треба стећи. Тако ћете, снови, и ви једном лећи.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

пушку о раме, огрће се струком, пуни симсију, креше огњилом — а то све наелак, без треме, као да је у својој авлији. Други клекао, па притеже опанак, ни бриге га што га са свијех страна гурају.

“ За њим уђе други, за овијем још двојица, један за другијем, сваки понављајући оне ријечи што их је први изрекао. Вјетар суну кроз

Ево је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра нигдје у пламену, као да је из сваке куће

С тим Приморцима било је пет-шест Владичиних перјаника. Сад почеше придолазити и други. Из Катунске нахије, најпрви дођоше Његуши, па: Чевљани, Цуце и Бјелице, Загарчанин један и један Ћеклић.

Таман ђакон обредио ракијом и други пут, кад Перко Вукотић запита: „А, господине Саво, ђе ви је Вук Гувернадуровић, камо га?

„Ја сам до поста редни био код господара, па по други пут замијених неког ми рођака, ето све до ту ’номадне. Оно јест, господар га је одвраћао, ама најзад пустио га је...

Бијаху отприлике вршњаци; ни један ни други не навршио двадесет година. Прије тога дана никад се видјели ни чули. С почетка обојица се осјећаху некако неугодно

“ Сад им се погледи сукобише, зеница у зеницу. Задуго не тренуше ни један ни други. Црте лица им скрутише се; израз повјерења у себе, пријегора, прегаоштва, указа им се готово у једнакој мјери.

Црн, округао облак летијаше од сјевера; за њим погна се други, па још их неколико читаво јато, као да се поћера дигла за онијем првијем.

„Ха власи!“ гракнуше Турци смичући веле пушке и потекавши напријед у буљуку... Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!“ „Удри за крст часни!

Но пошто не бијаху по двије одјелите стране, него гдје се ко нашао, бојаху се и једни и други да не убијају своје, па пуцаху опрезно. Мишан пуњаше своју шешаницу иза крша и звјераше на све стране.

Час је нападао један час други. Тако је трајало неколико тренутака. Јанко је био вјештији и хитрији, али у онога бјеху штоно ријеч гвоздене очи.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Жив Филип? Жив Филип? Жив Филип? — Жив-жив! — Жив-жив! — Жив-жив! — џивџуће врабац са крова. — Ја носим, други купи: упропастих се! — какоће кокош кад снесе јаје, а петао кокодаком јој на то одговара: Ко покупи, закон му?!

— Море се прозријет’ море, а човечје срце не море. — Није човјек што се мни, него што га други оцијене. — Што човек више живи, више и зна. — Жив ће човек све учинити. — Човек без заната као кућа без хајата.

— Лаж је дебела, али је кратка; истина је танка, али је дуга. — Ко једанпут слаже, други пут залуду каже. — Лашцу се истина не вјерује. — Лажа удроби једанпут и у млијеко, а други пут баш ни у сурутку.

— Ко једанпут слаже, други пут залуду каже. — Лашцу се истина не вјерује. — Лажа удроби једанпут и у млијеко, а други пут баш ни у сурутку. — Ко (радо) лаже, тај (радо) и краде. — Лаж истини врата отвара.

— Бољи је дабар глас, неголи златан пас. — Зао глас сам лети. — У колико се сам штујеш, у толико те и други цене. — Образ је скупљи од живота. — Боља је поштена смрт, него непоштен живот.

— Образ је скупљи од живота. — Боља је поштена смрт, него непоштен живот. — Ко хоће да га други људи поштују, ваља најпре сам да се поштује. — Гора је брука него мука. — Туга се не лечи срамотом.

Тешко оном кога воде жива, И још горе кога носе мртва! Тешко оном кога снага храни И ономе кога други брани. Тешко оном свакоме јунаку, Који узме врага ради блага.

Приставши курјак на то, запита козу како ће је наћи кад други пут дође, а она му одговори: „Мени је име Патила, тако кад дођеш, ако ме не нађеш на овоме мјесту, а ти ме зовни по

Арапа за невољу, и мислећи да ће га добро сапуном испрати кад се вјенчају, прала га је толико дана, али Арап, као и други Арап, вазда црн.

По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару. Село Рибарица, писала Ришћаница, трубу сира и чабар сукна.

пред њих у једној чинији с чорбом риба расјечена на троје, онда игуман узме главу, говорећи: „Глава пред главу“; други узме сриједу говорећи: „Ребра сјеверова и град царја великога“; а трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку,

— Кад је некакав човјек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти,

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ја изићи; али ти више да не идеш за мном, ђе се ја огласим, зашто не ће добро бити (ово су они тако говорили, да нико други није могао чути ни разумјети, осим њи двојице).

ИИИ. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА Био човек неожењен, па га једни нудили ђевојком, други удовицом, трећи пуштеницом.

Отац и мати, и други дворани стану га одвраћати, да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер, код толики други

и други дворани стану га одвраћати, да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер, код толики други царски и краљевски кћери и т. д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну?

Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере!

51. Која воћка само једном цвати, а у вијек рађа. 52. Ко пјева, кад други људи плачу. 53. Крава риче од Босне, теле сиса од гараве. 54. Кући иде,. а .у гору гледа. 55.

Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка. Како дође к њима а он легне ничице ђевојци главом на крило, и рече јој да га побиште.

на брдо, нађе чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе; овоме чоеку повиче он: „Помагај, брате, за Бога! ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи!

Онда он отиде к оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то ја- | бука обрана.

Царев син сиромах чујући то, да се убије. Кад буде други дан у јутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.

а Стојша брже истрчи пред кућу па му не дадне ни на земљу пасти него га дочека у руке па га завитла преко змаја чак на други хатар. Кад змај то види, зачуди се: „Каква то сила гони од мојега двора!

У тај мах нестане и коња и купца. Старац дошавши кући с новцима, затече и сина код куће. Кад после неког времена дође други вашар, онда син опет рече оцу: „Хајдемо, бабо, на вашар.” Отац му већ није хтео ништа говорити, него одмах пође с њим.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој Светог Саве.

Било да буде неко, као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над ћелијом том,

сваком коленопоклоњењу и устајању приносе раније речене молбене речи, али сви уједначено, а не један испред да жури, а други да заостаје, него сви да имају наставника еклисијарха или дневног јереја, који стоји близу свештених двери указујући

Госпође Наставнице наше Богородице почаствован би од благоверних царева да је у рангу игуманских манастира као и други царски игумански манастири. А други се знаменују од цара.

А други се знаменују од цара. Ја смерни разумех трошак манастирски у злату, и у коњима, и у труду и у путу, и умолих благоверне

15, 12) „И други ће познати да моји ученици јесте ако волите један другога“. (Јн. 13, 35) Знајте чији ћете ви бити ученици ово

Из другог оправданог разлога узимати и ове, или премештати, нити ми, нити ко други добро мудрујући не може наредити, осим ако се догоди невоља због пожара манастира, те се запали, или падне од

својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и њима заповедам да пожуре на богољубно испуњење, а они други да се одашиљу, па макар требало и мало да вас остане. Боље је један који чини вољу Господњу, него мноштво безаконика.

Ако ли се не покаје и затим по други пут не устане, нека се поклони шездесет пута. Ако ли и тако, не покоравајући се, остане и затим павши у очајање и по

буде свима вама исто јело и пиће, а да не кувате засебно, као ни ти сам, игумане, нити економе, нити еклисијарху, нити други који од братије, која пребива у вашем стаду.

32 О онима који работају манастиру Они који су на неку службу постављени, економ рецимо, и еклисијарх и параеконом и други многи који држе манастирске работе, пажљиво и побожно их обављајући, праведно је не смењивати их од својих послова.

Да не буде то, заповедамо: ако би неки од братије хтели да иду и да поју за мртве, нека то изволе, а други нека поју у параклитику прописану панихиду. Нека то буде и нека се испуњава, и угодно је нама, а чини ми се и Богу.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ГОСПАВА: Ша је, да је, мени лако није опслужити наке муштерије! Један тули светло, пали свећу, други тражи да глумим да нећу! Један сипљив, а други ме сколи: јеси л скоро била на контроли?

Један тули светло, пали свећу, други тражи да глумим да нећу! Један сипљив, а други ме сколи: јеси л скоро била на контроли?

Ако вам није тешко. ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко! Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут. А нисам вам за пиће, имам јетру. Немојте да заборавите. А ја ћу још да навратим...

ТАНАСКО: Четврти пешадински пук „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија, други вод треће чете четвртог батаљона! МАНОЈЛО: Има да сперемо срамоту собраза! ТАНАСКО: Велика вајда!

Затамњење.) ИВ СЛИКА Кафана, празна. Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други! АНЂЕЛКО: Ајде не причај. Вама је сваки после првога други. ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем?

) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други! АНЂЕЛКО: Ајде не причај. Вама је сваки после првога други. ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем? АНЂЕЛКО: Ма мене и не занима! ЦМИЉА: А било ми је довде дошло и дозлогрдило!

ЦМИЉА: Да ти кажем како сам испланирала! Можемо и ми да сазидамо без дозволе, ко и други! Макар колко за прво време, после ћемо гледати нешто, за стално. Треба и теби нега за ту ногу.

Ајде, лотињо! Без пишања уз ветар нема човека ни човечанског карактера! Севај за други астал! МИЛЕ: Шта каш? СТАВРА: Кажем, севај за неки други астал! СКИТНИЦА: Код вас човек свачега да се нагледа.

Севај за други астал! МИЛЕ: Шта каш? СТАВРА: Кажем, севај за неки други астал! СКИТНИЦА: Код вас човек свачега да се нагледа. ИКОНИЈА: Није ово ништа, како је понекад!

Један је, види се, војник, руо војничко, а онај други... еполете му стргане, канда је због нечег ражалован... Ал му по штофу познајем да је официр...

ПРОСЈАК: Тебе, видим, притисно велики камен! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Није то лако носити! ПРОСЈАК: А кад би хтео неко други да понесе? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Јеси ти читав? Која будала да носи туђи камен? ПРОСЈАК: Има разних будала.

ЦМИЉА: Ово је стварно киша над кишама! С леве ћу ићи кад се будемо венчали! А ти знаш, мацо, да си ми био други? (Руку подруку, испод кишобрана, излазе са сцене.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

слуга, одрастао у кући Јовчиној уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други, трећи АНЂА, Јовчина сестра од стрица МАРИЈА, жена Јовчина, трећа ВАСКА, кћи Јовчина и Маријина ВЕЛА, снаха Јовчина,

Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан. А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође...

И он изучи добро, нећу душу да грешим, најбоље. Само кад хоће, може да скроји и сашије као нико други... Али, која вајда, кад он у дућану, за тезгом никад није. По механама, са девојкама, момцима, тамо је увек.

ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч.

А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске! БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо,

ТОМА Не смемо, не смемо ни ми. Бојимо се. Говоре комшије и други да га огласимо за »онако«, у манастир какав да га водимо. Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није.

СТОЈНА (престрављена): Ох, а шта ће са мном бити? АРСА Бут. Ништа он неће знати. Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати. ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама.

Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега. Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу. ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?... Деда Јовчо!...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући се сачувати и не хотећи, врло лудо послујемо.

Приклад други[х] народа даје ми дрзновеније. Наћи ће се довољно остроумни[х] и правосудни[х] лица између браће моје који ће познати

и то добро памтим, да моје младо детињско срце крепко би желило да и сам њему подобан будем и тако љубов и миловање други[х] људи да заслужим.

с њим, с наканом да нађем какву пештеру илити пустињу и да ту останем; но, онде видећи да калуђери једу и пију као и други људи, и не чујући да се око њи[х] гди на[х]оди каква пештера ни пустиња, није ово место за мене, мислио би[х] у себи,

у наши вилајети — најмања им је старост светиња; људи су како год и ми, једу, пију и раде да стеку новаца, као и други који имаду фамилију на врату. То говорећи, ја и[х] не осуђујем; тога се ни они сами н[е] одричу.

се од села до села милостињу просећи и Турком новце дајући; тако Синајци, тако Јерусалимци, тако Светогорци и тако сви други што и[х] је год. „И ко би се могао досетити турској политики и лукавству!

и сујеверја; нити сам ја могао иначе мис|лити, представљајући себи да ја чистосрдечно желим да се посветим, а други иду те ми стоје на путу и не даду ми.

господи”, и „Ниње отпуштајеши, то би све он читао грчки; ако ли би се случило да му то који пут протопоп или који други поп отме, отишао би срдит из цркве, као да није у њојзи никакве молитве било.

Држећи ме тако протегнута као воловску кожу, једни за руке и за главу, а други за ноге, стаде лупња двоструке камџије по голој кожи.

На неколико година после овога прикљученија једва се је у мом срцу, по други пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједанпут пређем из Срема у Далмацију, из Далмације у Корф, из Корфа у

Једва би[х] чекао да недеља или који празник дође, не да идем с | други момци по Маха[л]и или Фабрики шетати се, но да се начитам псалтира и катихисиса.

више пролога ни поученија, не имајући времена о овима ствар’ ма мислити, нити коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци, моји камараде, продавајући којешта женама и девојкама Немицама и Вла[х]ињама, поваздан би се с њима шалили и

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

СВЕТА ЛОЗА 2 ИИ КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ 5 ИИИ ИЗБОР 9 ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ 22 В ПРВИ ДОГАЂАЈ 32 ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ 40 ВИИ ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ 51 ВИИИ УЖАС 70 ИX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ 87 X КАКО ПЈЕВАЛИЦА

За његово вриме умра је један млади Јерковић у манастиру као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија...

кад се напија учену човјеку или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити да други не разумију. А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак да он сам није разумијевао шта је говорио.

Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише Рдало, Кљако и Рора. Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.

Ми смо, болан, кâ звирад! Па угаси лулу, што и други смјеста учинише. — Па онда још ништо — настави Стипан. — Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан

Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога

— Оно је једна велика звирка... — вели један. — Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други. Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пругасте плаве панталоне, пак им обрну леђа, а

— А јеси ли кад бија овди? — запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему. — А како те зову? — пита други. — Име ми је Иве — одговори Кушмељић. — Ал’ те зову Бакоња! — додаде трећи смијући се. — оцу ти је надимак: Кушмељ!

Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом: један чати, други прати очима. Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, нашто се

Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом: један чати, други прати очима. Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, нашто се ђакони поклонише па и они сједоше за сто.

Еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак. ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ Тек о Новој години Бакоња поче учити књигу.

Хаљине му побацане врх покривача. Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица. Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И све док живи у дубу Безгласни тихи црв Нека се и твоја крв Повуче у мук. А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чик!'' па се дуго, док им не досади, крсте, церекају и буље у најдужу браду коју су икад видели. Други мноме објашњавају брзо богаћење Ђорђево, јер, кажу, не може се само трговином за неколико година купити толико имање,

— Својим ручердама. Ти не даш хлеб забадава. — Не дам. Котите децу као зечеве, а после их други храни. — Неко коти децу, а неко дукате. Онај небески не дâ да се деца мешају с дукатима. Кваре им се очи.

Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава. Друге шаке гњечиће њене слабине. Вукашин ће појести имање.

Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота. Почињем други. Нов? Зашто је нов? Стаде. Никако не попуштати. Одолети сентименталностима, успоменама, детињству.

Мајка. Ситне, сетне очи. Само њима говори. А увече се са оцем могло и о књигама причати. Тих вечери он је други човек постајао Само да једно такво Бадње вече, сада, вечерас, некако доживи, да заборави свађу са оцем, да она не

Каква би то сила од детета била... Ђорђе заћута. Обојица гологлави, гледају се дуго, а и један и други знају шта овога јутра сахрањују. — Молио бих те мало дашчица да му кућицу направим... И још за понешто, знаш...

Прислонио се уза зид. Он не може да хода, и није било као што Тола и други причају. Зато што је он много мањи од њих, и мршав. Ујутру ће доћи отац и видети да је...

Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу. Волиш их само ако ти други завиде на њима. Ако ти цела Србија завиди на њима.

Ни он, нити ико други. Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосно и

Могли су само преко плота да гледају. Ката је седлала његовог ниског и косматог коња. „Други су ишли пешице“, то је мати увек наглашавала.

Није се тај родио. Ђорђе, сигурно, спава код тих варошких гадура. Газда је, све му с е може. А што други из Прерова не иду? Неће ниједна с гољама и вашљивцима.

Нисам наумила! Помислила сам само данас, док сам се купала. Нисам ни помислила. Други је неко помислио. Шапнуо ми. Чула сам. Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

хаљинама остајао је златни траг њених прстију, али чим би завршила вез на једном нарамку свиле, у собу је убациван други. На великим свечаностима владарка Земље Сребрних бреза била је најраскошније одевена.

Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река. Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није припадала ни планини ни мору. Била је небеска река. Назвали су је дуга.

Али врабац се и не маче ни први ни други дан. Тек трећег дана слете на прозорски оквир и рече: — Хвала ти, а сутра ме чекај у исто време! — Шта је сад ово?

Од мајке је девојчица чула да се дечак одселио у други град, и растужила се. Готово заборави да залива изданак, кад опази да из пазуха листа избија тамномодри пупољак.

Шта ће он међу људима? Препознаће га по репићу и роговима, одраће му кожу с леђа и вратити га у пакао. Нека неко други иде! Подвуче Ђаволак репић и сакри се у најудаљенији кутак. Али ко је још од Поглавице побегао?

Затим, уместо ње виде звезду, па Сребрну ружу, поново Рибљу Главу, и схвати: то се она из једног у други облик прелива, и уздахну: — Зар баш не може другачије? — Не може! — Нека ти буде!

Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио испред себе. — Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства.

Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка. Као да је нека срећа бити лав! Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и

Ти дечаци су једнако високи, једнако смеђи, али један се стално мршти, а други не престаје да се смешка. ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена, смејао се и певао: — Најзеленији сам,

— Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови? Довољно је мени моје двориште, мој ђерам и мој орах!

Као да премишљају хоће или неће изаћи из јајета, птићи су се мешкољили. Коначно, први проби љуску, па други, али трећи је, заиста, дуго оклевао. Чинило се да никад неће ни изаћи!

још млада, а облаци се тек рађали, два моћна цара утркивала су се ко ће бити богатији и јачи, ко имати оно што онај други нема, ко бити цар царева! — Ја сам цар царева!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И глава кнеза Алексе Ненадовића, пред Први устанак, и глава Станоја Главаша, пред Други. Те су главе биле, као опомена, окренуте путницима који су у град стизали преко утабане теразијске ледине и

на раскрсници светлости, Господар Јеврем дуго чека Вука, а нарочито Доситеја: узалуд, јер никада не дођу, ни један ни други.

Као „немачкари“, у његово време, али ово је други свет. Кад xоће да их схвати, гледа им у лица и све му бива јасно јер су им изрази готово исти као и у оних које је

Те сумње су му одузимале снагу. Прашина кроз коју је пролазио, дизали су је и други ухапшеници, иза и око њега, сивкаста и густа, улазила му је у крв, у дах и слегала се у неком прамраку што се, свуда,

То Богдан, Павле и Димитрије Поповић долазе код Јована Јовановића, научника и дипломате, на Пижонов вторник. Овај други славни имењак Господар-Јованов који се презивао као Змај али имао надимак Пижон, такође је становао у Јовановој, близу

Како је растао, све се дуже играо тако што је реченице са једног језика преводио на други, трећи, четврти. Почео је да верује да много зло долази и отуда што људи нису навикли ни да се слушају ни да се

не памти: у њему јесте одувек био змај, али је одувек био и човек и он никад кије био баш сигуран који је један а који други; они су међу собом мешали и гласове и обличја, а могуће да је ту, у њему, бивао понеко трећи или пети.

Тако је било када је у време Кочине крајине отишао у добровољце или, како се то тада звало, у фрајкоре. Он се тукао а други су гинули.

Није био сигуран да ли се то он шали сам са собом или се неко други шали с њим, али је све, још невидљиво, осећао као истину која се може опипати.

Васи је у сећању један други 29. новембар, давнији но што је овај у чији је спомен улица добила име. Док су пролазили последњи часови тог 29.

Пропао је Први, почео Други устанак: нестао је Карађорђе, настао је Милош. Разлике су биле велике. Није му било свеједно: чикао је судбину, али му

Али, на Великој пијаци од тог, политичког, немира нема много; други се један немир, трговине у бујању, овде оцећа и Узун пролази између различитог света чији се говори мешају и плету под

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо!

Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо! Хватите се кола тога, од вишњег је оно Бога! ................

Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо! Хватите се кола тога, од вишњег је оно Бога! ........................... ..............

Преврнем лист, преврнем и други: Пред очима ми главе пролазе, К'о лубање коштане мртвачке. Сад ево већ „откровенију“ ред.

“ „Званичне тајне“ - рећ' ће коштаник „Не казују се површницима. Ал' сад окрен'мо други разговор! Приповедајмо штогод о њојзи!

Лептир љубавно ружи Шапће, и око ње кружи, Мирисни љуби цвет. У цветном замноме рају, Без мисли за други свет, У безбрижном загрљају, Идемо друга три: Пролеће, ја и ти.

В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји Проста ти била моја љубав жива! Честит'о сам ти. И ти рече „Хвали!“...

Да ту изречем празну анатему, А живот, ево, обиљем ме зове! -------------------- Не као други, да забаве тражим Рад једног дана заборава само, Да успомену страдања ублажим Одох на неку светковину тамо.

Изгледа да данас више не занима Нас, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол - да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ум је само један без границе, сви су други кратковидни уми. Чудо ми је - свемогући рече војводама неба свештенога - ђе ми у двор с вама није доша друг вам

Дугачки се реде легиони на пољане неба пространога с обадвије стране напореду; други стоје ка масе облачне на воздуху, к боју приправљени.

Човјек воље остаје свободне ка сви други бесмртни духови; његова ће душевна таблица с обје стране бити начертана с два сасвијем противна закона: на једну

Попа, Васко - КОРА

хитнем по једну кост Под стане да завија Хитнем и њему једну кост Један зид стане да лаје И њему хитнем једну кост И други и трећи и четврти зид Стане да лаје Хитнем сваком по једну кост Празна соба стане да урла И сам празан Без иједне

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Све табаке дела, од сваког по 500 комада, видео сам онде, несавијене, уредно положене један на други, да би се приступило њиховом сашивању у поједине књиге.

Све што о њима знамо, само су одломци, каткад тек које реченице, како их прибележише други грчки писци, већином противници Демокритови.

Онда су живели у Паризу, окупљени у француској Академији, поред Лагранжа и Лапласа, и други велики научници који су оставили дубоки траг у науци, Лавоазије, Бетоле, Деламбр, Монж и други.

Лагранжа и Лапласа, и други велики научници који су оставили дубоки траг у науци, Лавоазије, Бетоле, Деламбр, Монж и други. Проучив њихове биографије, дознадох да су се сви они окупљали у дому Лавоазијевом.

праведника, јер је њен васпитач Питагора, својим личним примером моралне чистоте и телесне умерености, створио у њој други поредак но онај што је овладао у суседној вароши разврата. У Кротону влада мртва тишина.

погледом путању те звезде коју бисмо добили кад бисмо један крак огромног једног шестара забили у поларну звезду, а други у ту крајњу звезду небеских кола, па тим шестаром описали круг око поларне звезде.

Чинило ми се да се уздижем у неки други виши свет и не могох да се сит наслушам речи ових двају Милећана. „Наша Земља, која лебди у средишту васионе, мора да

„Па рецимо дванаест дана“, рекоше једни, „петнаест“ рекоше други, а кад један од њих рече „двадесет дана“ почеше сви да се смеју. „Е па чујте!

Питагора узе врпцу у руке, положи чворове почетка и краја оних трију дужи један на други и свеза их заједно. „Ухвати сада, Пароло, овај чвор који лежи између дужина од три и четири јединице, ти, Глауко,

„Ухвати сада, Пароло, овај чвор који лежи између дужина од три и четири јединице, ти, Глауко, ухвати овај други чвор, а ти, Питео, овај трећи!“ Они то учинише.

На то питање не могох одговорити догод не допуних и не проширих своја знања, донешена од куће, јер сам, као и сваки други Грк, био вичан да рачунам само са целим бројевима, а сада убрзо увидех да збир квадрата двају целих бројева не даје

Јер кад је купљено јагње предао свом трећем робу, а овај га положио преко рамена као други роб своје теле, он поређа своје робове у сликовиту једну групу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Увече све беше спремно и у реду. Слишам се још једанпут о новостима и коментарима што сам прикупио од људи које су други лагали, докопам ствари и радосно кренем на железничку станицу.

) док се крезуби студент цинички смејао, а онај други седео мирно као што би требало да се седи на предавању. Али на енергичну и искрену интервенцију посланикову и моју

Сваки од њих загревао се својим личним планом. Један се страсно одао сликарству, други пољопривреди, трећи математици, четврти књижевности, пети трговини итд.

Електризован узбуђењем гомиле ја сам подрхтавао, чекао само други батаљон, чекао Николу. Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао

Све прогурасмо па опет добро, хвала Богу. Нема ништа јаче од човека, тврд је као камен: и ране и тифус, један па други, и сто несрећа и опет се не дам, стојим, живим, ево ме.“ Напићемо се, богами. Она ствар мора да је изравната.

Крезуби студент прекиде, насмеши се демонски и одговори сасвим мирно: — Пардон! Ја не певам. То је спевао други, а мени се допало. — Ко? — Душан Васиљев. — Настави, настави!

све као иначе. Сад није као пре рата, нема говора, сад све пролази, не? Други је, рецимо, морал. Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време окупације? Ајд' реците сами.

— Ресула, тркни за воду. Или: — Наложи ватру! Или: — Носи овај извештај у пук! Јер и ко би други него Секула. Он нити носи пушку, ни фишеклије, ни ашовче, он је комотан... Али њега то никад не љути.

То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету. — Па добро, оца му, и ја нисам камен,

— Слушај, ти само тако говориш, а ту отаџбину ти волиш више него и ја и многи други, то сви знамо. — Није истина. Ја је не волим као ови овде око нас. Ја је не могу волети као они.

И ван тога места он је могао стећи достојанство човека и грађанина. Тако је оборен и онај други разлог патриотизма који се оснивао на праву. — Дед’, па шта после?

Исус и Савонарола, свесни тога, и зато што су волели људе, развијали су у њима оно добро и морално. Они други, уверени у људску поквареност, као Макијавели, васпитавали су владаоце да буду без моралних скрупула и да не воле

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

стране, прелаз је био тако нагао а промјена слике и расположења тако велика као да прелазиш из једног свијета у други. Дугачки ходник био је размеђе двају царстава: ту су се укрштавали свјетлост и сјена.

Зар, при помисли да бисмо били други него што смо — далеко успјелији, далеко чаробнији, па и далеко сретнији — дубоко у нама, ипак, нешто не засебе?

Готово га никад није спомињала и обарала је очи кад би га други споменули, али се сјећам из најранијег дјетињства како је навече пред лијегање, кад је мислила да ја већ спавам (док

Њеним нестанком као да су се све ствари око мене испразниле, и сви други осјећаји изгубили свој скривени извор и свој прави основ: њеним нестанком као да је нестало без повратка и многошта

) Колико год је мој отац задао дједу јада и главобоље својим немиром, толико му је овај стриц, на сасвим други начин, наносио непрестану бол опомињући га стално на његов животни неуспјех.

За њим, у отвору врата, два болничара у бијелим капама. — Дошли смо да изнесемо овај други кревет. Тако, сад можете бити мирни; никог вам нећемо увалити у собу. Болничари су пограбили кревет и изнијели га.

Запажао сам како се у узбуђеном говору једноме треска чупегак никотином прогрушане брадице, или како се други већ три пута несвјесно машио за марамицом у џепу да се усекнуо, и како је сваки пут, заскочен објекцијом противника,

са својим мислима и вјеровањима, са својим смијешностима и наивностима; и надама, и боловима — богме, као и сваки други створ.

Кроза ме би прострујао хучнији ритам: слутња да негдје ван нашег ускога круга постоји други један простор и тече друго једно вријеме. Тамо се — вај, без мене! — догађају велебна свијетла збивања!

(Упрли су нешто болесници од своје стране а нешто лијечници од своје, први малко интензифицирали своју болест а други своје услуге, па је тако, хвала драгом богу, до подне све сретно посвршавано.

чистину иза зграда, објахали клупице па се забављају помичући кажипрстом пиљчиће по четворинама грубо урезаног млина. Други се изваљали на сумњивој болничкој трави (недалеко цвијета одбачена крпица газе с капљом крвава гноја) и разговарају с

Таленат као и сваки други. И, зато, као и сваки несвјесни носилац једног талента, једне вредноте, и носилац такве изузетне физичке надарености

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек. Ну девојке су га избегавале, као и момци.

Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек. Али такве га очи не погледаше.

Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва.

Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу... Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави.

»Шта ли ће она рећи кад чује?... Презреће ме, грдиће као и сви други. Рећи ће: тако му и треба!... Назваће ме лопужом и свакојаким именима... Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?

— Батали, човече, сав сам гола вода. Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. — Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати.

лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију.

Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити. И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.

Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. — Зар од оних што су са мном.... — Не знам, али ко може други ?... Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад?

Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур. Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред

Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар.

зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега, Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

тамо на један брег, „па кад ја махнем руком на вас, а ви онда потрчите, и који први дође до мене — тај ће добити капу, други ће добити штаку, а који последњи дође — онај ће добити папучу“. Деца се обрадују и отрче на брег где им је Петар казао.

Смрт одмах направи теразије и метне на један крај врх од чизме, а на други крај седне Петар, али врх чизме претегне целог Петра, па се и девојка беше обесила са његове стране о теразије, но

Царска кћи када захвати други пут пилава, угледа прстен у кашици. Чим га видје, одмах га познаде, а како и не би познала свој најмилији адиђар?

Онда он отиде к оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Царев син, сиромах, чујући то, да се убије. Кад буде други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.

Царевић пође ка вратима, а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћy ти поклонити и други живот. Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!

Царевић стане се молити, и Баш-Челик му рече: — Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на

Један вели: — Ја могу за по сахата. Други вели: — Ја могу за један четврт сахата. Трећи вели: — Ја могу за девет тренутака.

Дивови пристану да га не баца, а признају му да је бољи јунак од њих. Други пут пођу сви на воду. Дивови понесу биволеће коже, а старац скопак.

Да сакате јабуке, боже! То чудо још није својим очима видио. Под њом забоден штап, један дрвен, други гвозден. Онда рече лија: — Ено, побратиме, види, под оном јабуком је један штап дрвен, други гвозден.

Онда рече лија: — Ено, побратиме, види, под оном јабуком је један штап дрвен, други гвозден. Иди и не бој се ништа, али узми онај штап дрвени и с њим треси, макар тресао до зоре, док не утресеш јабуку.

ти си ухватио за се велику срећу, него закољи једну од нас три и прекини начетверо, па један комад дај жени да изије, други кучки, трећи кобили, а четврти усади више куће: ондар ће ти родити жена два близанца сина, кучка окотити два пса,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

за тај покров бели Кроз који чујем један шапат дуги: “Са својих њива живот смо донели, И знамо где смо, знамо где ће други. Гробови данас добро су понели.

док ми душа сања, Да споменик живи, има живот дуги, Да данас силази у нова предања, Да спрема нараштај за споменик други.

И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од нас већ оде.

Као сунце, и ја ништа нећу знати: Ни ранији живот немиран и ломан, Ни да други данас због мог мира пати, Да је моја пратња невесели роман.

Милион срца пробо је бар, јер мисли кроз срца небу да пође. Он је избраник, Син други, Бог га је хтео. Првог свет благослови, њега је проклео. Проклет је ето он, божји Син!

неки добри, од срца људи Ал' бити распет на крста два, То је тек тешко, не лечи се туди Отаџбина први, а дом крст је други. Још болови сасвим нови, али дуги. Не уме човек да буде јак Кад кише лију са свију страна. Нема очију за дубок мрак.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Како сам изводио ове мисаоне радње по други или трећи пут да бих протерао слике из својих визија, тај лек је постепено изгубио сву своју снагу.

Коначно су се учесталост и снага блескова смањиле али је требало дуже од три недеље да се потпуно смире. Када ми је други пут био упућен позив одговор је био изричито НЕ!

Снажну одвратност сам осећао према женским минђушама, док су ми се други делови накита као што је наруквица, допадали мање или више, зависно од својих облика.

у овој земљи да би се спречило конзумирање алкохола, а ипак је чињеница да су кафа, чај, цигаре, те жвакаћа гума и други стимулуси којима се слободно одаје чак и незрела омладина, много штетнији за нацију судећи по броју људи који им

Наравно, одмах сам заронио напред брзим замасима, док нисам почео да губим дах. Када сам по други пут изронио, главом сам поново ударио у дебло. Обузело ме је очајање.

Што се тиче апарата, други су ме предупредили а метод је био оригиналан. То се овако догодило. Један од другова са којима сам се играо, дошао је

коначно, моја настојања исказала у виду једног проналаска који је требало да ми омогући да изведем оно што се ниједан други смртник није усудио да покуша.

Ако се један од поменутих одељака запечати и једном заувек из њега извуче ваздух, а други остави отворен, уследиће стална ротација цилиндра, бар сам ја тако претпостављао.

Сва моја животна енергија је била потпуно исцрпена и по други пут сам се нашао на самрти. У једном од самртних тренутака, за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у

На огромно запрепашћење свих, вратио сам се у живот, као други Лазар. Отац је упорно захтевао да проведем годину дана у кретању на чистом ваздуху што сам нерадо прихватио.

Даља размишљања о отпору протицању воде кроз цев ипак су ме навела да овај изум обелоданим. Мој други пројекат је био да конструишем прстен око екватора, који би наравно слободно плутао, а његово окретање кочиле би силе

Имао сам увек изванредан вид и слух. Јасно сам могао да разаберем предмете у даљини онда када други нису могли да виде ни њихове обрисе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће. Као и сваки други ђак и ја сам, сваке године у јануару, присуствовао прославама дана светог Саве.

Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће. Као и сваки други ђак и ја сам, сваке године у јануару, присуствовао прославама дана светог Саве.

Ускоро сам се могао похвалити својој мајци да знам да читам и пишем, бар тако добро као и сваки други дечак. И учитељ је приметио промену. Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо.

Нешто раније, слично откриће је направио један мој други студент - Вриленд. Суштина овог открића јако ме подсећа на функционисање гајди и српског гајдаша.

Један од њих био је и мој пријатељ, прота-песник, а други је био мађарски лутерански свештеник који је веома добро говорио српски, а у Панчеву је био познат по свом беседништву.

То сам и учинио, али је испало да мој отац није хтео ни да чује за то. Судбина ми је, међутим, одредила други ток. Историја Баната забележила је један велики догађај у рано пролеће 1872.

Тада сам први пут посматрао ово брдо из близине. Један историјски призор смењивао је други и било ми је тешко да их све сложим у ред, упркос несебичне помоћи мојих пријатеља богослова.

путник који је седео близу мене испричао ми је да је видео како је један млади богослов узео гуску из торбе док су други са мном разговарали. Пошто није знао коме припада та торба, није ни обраћао пажњу на то.

Упозорио ме је да ће око четири сата изјутра мој воз стићи у Гензердорф (град гусака) и да ту треба да преседнем на други воз који ће ме одвести у Праг.

од Беча до Прага и сместа сам се одлучио да окушам своју срећу у земљи Франклина и Линколна, чим уштедим или некако на други начин сакупим довољно новаца за пут од Прага до Њујорка.

својим дугогодишњим искуством у столарском раду и уверавао је слушаоце да се такви радници много траже у Америци; други је опет причао дуге приче о својој механичарској вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих

Ови нису били искићени златним и сребрним плетеницама, говорили с висине, већ су изгледали као и сви други смртници. То ме је ослободило и охрабрило па сам говорио без страха и искрено, јер сам веровао да говорим људским

Ћипико, Иво - Приповетке

Она се збуни, па ће измичући: —Што не бих?... А треба ли ти још ко? —Не треба други. Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат?

Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити. —Да ко ће?! — изговори тихо цурица и погледа на брата. Уто се и он приближи. —Што би?

—Што би? — упита сестру. —Овај ми вели хоћу ли у њега на радњу. —Можемо, вала, обоје! —Не треба нико него она... Други не може да издржи, па се надуши смејати, као помаман. —Ругају се, бона не била! — брат ће сестри. — Берекинци!

—А зашто? — примети сажално други. —Носе нам крух! Да ни њих, двоструко би добивали. —Би?... Свеједно, зло по сиромаха! —Па узми га ти, кад жалиш!

Старија је моја! — па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих. И други послушаше, те се мучке извукоше из места. Међутим сасвим је заноћило.

—Не треба! Има нас доста. —Нисмо, валај, на одмет. Деде, прими нас! —Што тражите? —Што и други. —Добро! Дођите обоје. За данас имате круха у торби.

— Али шта се огризаш кад те се не тиче?— навлаш ће окосито младић, посмехујући се. Други се стали церити и даље задиркивати док жупан не одсече: — Вечерас ћете се шалити колико вас је воља; сада пригни шију

Настајног дана исто се радило. Није сметало што је ветар силовито хукао и тресао маслиновим гранама. Други дан, око подне, оставили су посао. Почело је да ромиња.

—Још двадесет хелера. Дај! Ала! —Немам више! —Онда што занрветаш, бештијо! — и утисне јој силом новац у руку. Други нахрупише да потпуно плате. Истиснуше је. Звижну по други пут. Загорци се намирише. Укрцају се.

— и утисне јој силом новац у руку. Други нахрупише да потпуно плате. Истиснуше је. Звижну по други пут. Загорци се намирише. Укрцају се. Цвета приступа опет агенту.

Срећа хтеде, и брод што јевтино превози крену одмах јутром преко мора. Укрцаше се и лепо приспеше на други крај. Како су ступили ногом на земљу, одахнуше као да им је камен с прсију пао.

духан, да се боље осуши; уто им се он јави и понуди им да сређени духан к њему донесу: он ће га купити и боље но други платити.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

ПОЕЗИЈЕ 122 НА ИЗВОРУ ЖИВЕ ВОДЕ 139 ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) 143 ПРВИ ИНТЕРВЈУ 144 ДРУГИ ИНТЕРВЈУ 158 УЗ ОВАЈ ИЗБОР ТЕКСТОВА НОВИЦЕ ПЕТКОВИЋА 168 СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ Изабрани есеји, чланци и

фон Хумболта: око свакога човека његов матерњи језик описује круг и из тог се круга може изаћи само ако се у неки други круг уђе.

Тако се исто сваки од нас налази у некоме културном кругу и из њега може да изађе само ако у неки други ступи. То је неминовност коју би било бесмислено порицати.

другу природу није ни једино могућ ни природан, него један између више могућих и заснован на конвенцијама колико и сви други.

Испуњено манастирима, црквама и црквицама, као ниједан други део српске земље, Косово – и с њим Метохија, што редовно подразумевамо – није могло а да не опева та здања с

на свадби се жаловито набрајало, тужило, чак дословно нарицало, а прецизније речено: једном приликом прошења девојке, други пут приликом њеног предсвадбеног, ритуалног бањања, па онда на самој свадби, у тренутку одласка из родитељске куће и,

Михаило Петровић тада нову теорију моделовања засновао на односу скупова, од којих један служи као слика на коју се други пресликава, то јест моделује. Издвојио је у култури три области моделовања: у обичном животу, у књижевности и у науци.

И то изазива колективно страховање од опште пагубе. Овај необичан страх одмах баца извесно светло на један други, женски лик, који се појављује у више приповедака. Приповедач је зове теткицом, уз придевске именице матора и лукава.

Али њихова сврха и није да створе целовитију представу о српској књижевности. То би био други и много тежи задатак. Желели цмо једино да покажемо да српску, као и сваку другу националну књижевност, боље разумемо

Борисава Станковића, о чијој „невештој“ и „неписменој“ синтакси није писао само Дучић него и сви критичари редом. Други пасус свог есеја „Боре Станковића вилајет“ из 1957.

спуштају до саме границе пристојности три војводе загледане у пастирицу: један каже „Волиј бих је распучати“; други каже „Волиј бих је распасати“; трећи иде најдаље кад каже „Волиј бих је обљубити.

Два дела песме се, као оквирни и средишњи, уклапају један у други, о чему нам говоре и две тачке као интерпункцијски знак: да је оно што после њих долази садржано у ономе што се испред

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић ГОСПОЂА МИНИСТАРКА Садржај ЧИН ПРВИ 4 ЧИН ДРУГИ 28 ЧИН ТРЕЋИ 58 ЧИН ЧЕТВРТИ 92 ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ ЧИНА)

родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица

Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други Учитељица енглеског језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица кројачица Штампарски шегрт Први Други грађанин Догађа се у доба сусрета

Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица кројачица Штампарски шегрт Први Други грађанин Догађа се у доба сусрета прошлога и садашњега века ЧИН ПРВИ Обична грађанска соба.

Не гледа своја посла и своју кућу, него се занео у политику. САВКА: Па јест! ЖИВКА: Оно, и други се бакћу и, што кажу, ломе се политиком, али, опет некако, гледају и себе.

ЧЕДА: Па тамо је већ господин Пера из администраТивног одељења. ЖИВКА: Ама, како можеш да издржиш и да чекаш да ти други доноси новости? Дајте ми шешир, идем сама!... ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије! ДАРА: Боже, мама, откуд то иде!

ЖИВКА (скочи): Како то ти: отац ово, отац оно? Пита ли се ту ваљда још когод? ЧЕДА: Па да, питају се и други министри! ЖИВКА: А ја? ЧЕДА: Па шта сте ви? ЖИВКА: Како шта? Још питаш. Ја сам роцпођа министарка!

ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.) Пера писар из административног одељења!... Завеса ЧИН ДРУГИ Иста соба, само богатија намештајем, који је без укуса размештен.

АНКА: Ако се млада госпођа наљути на мене? ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља... ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети?

ЧЕДА: То сте јој, дакле, ви саветовали? ВАСА: Е, па ко би други, она се тога не би сетила. ЧЕДА: Па добро, ујаче, онда купите ви још данас фластер за нос, а ја ћу да спремим куфере

ВАСА: Шта каже? Ништа! Е, јеси чула, Живка, баш сам му паметно говорио, веруј, да је други човек, преломио би се, али оно је, брате, арумски тврдоглаво. ЖИВКА: Дакле, неће лепим? ВАСА: Ни да чује!

Нисам ни у сну сањала да је то тако тешко бити министарка. Али – здравље, боже – доћи ћете ви опет, доћи ћете и други пут. ВАСА (који је остао на ногама и налази се крај Живке): Па дабоме, видећемо се још. Ово је само онако...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

коју је имао с издавачем, Црњански није желео да се два романа заједно штампају и тиме створи утисак као да је други једноставно продужетак првога.

Него зато што смисао који он наговештава није довољно саображен са укупним смислом романа. А то је - једном више, други пут мање - постојано изазивало недоумице већ код првих критичара почетком века и изазива их све до данашњих тумача.

сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по улози коју има уз један други лик: њиме, наиме, хаџика Ташана искупљује свој давнашњи грех.

За увођење, дакле, служи темпорални поступак у компоновању. А не уводи нас нико други него дечак Миле. Окружен члановима своје породице, која је очигледно и Станковићева породица, он одлази у течину

Било је на три дана пред Ускрс. А она тада [ . . . ]”18 Чини се да је још разговетнији други случај. И можда зато што је Станковића повукао да почини крупну погрешку, толику да је, мислимо, имала удела у

Најзад, добија се утисак као да је Станковић, кад се по други пут вратио писању романа, у исти мах одлучио да крене потпуно супротним путем, одбацивши два ранија решења.

Одмах затим други пасус осетно сужава поглед усмеривши га на кућу: „Њихова је кућа била стара. Изгледа да од када је варош почела

посегао, него да нам као карактеристичан може нешто рећи о важним својствима текста, за то додатну потврду даје други роман - Газда Младен.

њима и они који су у похвалама знали јаче да притисну пером, упућивали су у исти мах примедбе синтакси и једанпут уже, други пут шире схваћеној композицији.

Није, међутим, увек довољно јасно шта се тачно под њим разуме, јер се једном односи на употребу језика, други пут на сав уметнички склоп текста.

Из начина читања проистицало је књижевно вредновање, једном изричито, други пут прећутно. Али оно није било погрешно, како се касније покаткад знало истицати, него је само - као и свако друго

и „нових” (писаца старог и новог правца) први пребацивали другима за „незнање”,„невештину” и „примитивизам”, а ови други онима првим за „укалупљеност”, за „лепу празну фразу”, „окошталу форму” и „извештачени артизам”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости. А њихови људи услужнији но други сељаци: не траже да их оне дворе и послужују као Колашинци, но им сами доносе каву и медовину и остављају да се саме

су му читавих петнаест дана брали грожђе по многобројним виноградима и преносили у крбљама на својим јаким коњима, а други на челу са познатим качаром Сеном Дурутом оправљали више недеља укопане у виници огромне каце сличне великим

њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну почађалу и суху као пушчани прах сламу, један изнад врата а други са стране.

Нема никакве сумње да је као мајка страхобно уцвељена, а опет не кука и тако га вређа јаче но ико други. Колика штета што није човек да би се могао убити: гле, како се крваво претвара као какав љути Арнаутин чије сузе за

Бог је јак... Елбете... А душманин то прозире, па разапиње мреже. Ако не може грубо, он хоће вештином. Ту скоро његов други син вадио њиву. Дошли суседи Арнаути са женама и мотикама. Без оружја. Изазвали свађу.

Једном су прошле кроз село некакве комите, свратиле код мене, заклале ми четири гуске — никад их не могу заборавити! Други пут су жандари нагнали мојега сина да однесе њихове мараме да их оперу моје снахе.

Био је врло имућан, имао чак и две-три куће чивчија. Док су други и тањега стања држали одаје и слуге, занимали се јавним арнаутским пословима, пљачкали и пресецали глобе, дотле је он

Иначе он би кадгод дошао к њима као што раде други Арнаути и окусио њихову хлеб и со. Напротив: никад га нико није видео за српском совром, осим што би у три године

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1892. (ХАЈНЕ) Јест, много су ме мучили На овом свету дивном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом кивном.

Хлеб су ми једом кропили На овом свету красном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом страсном. Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, — Никад ни љубила.

не нагледô се, Уметнику тапше, одобрава: „Евала ти, уметниче драги, Ја анђела данас видех права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер нам обнажи, Да видимо шта још не видесмо, Па награду какву хоћеш тражи.

— То нек’ други каже, који то познаје, А песник знаде само човек шта је. Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди,

И свак би ћутнô да га облеће Рајска топлота духа голема, Признô б’ да Срби имају нешто Што нико други нема. Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим!

»Стармали« 1888 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ (Слика Ф. Звержине) Ако турска пушка ћути, Нађе с’ други удес љути Који борцу Црногорцу Не да душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се

Родио се Христос, али не за слепце Што су сами себи очи ископали, Не би ли им други, окати и бесни, Из милости пуке мрву хлеба дали. Родио се Христос!

Где је корен том имену, Где је извор, где је грађа? То се пита и на то се Одговара и нагађа. Једни ’вако, други ’нако — И без добре воље није — Ал’ се види е се хоће Нешто треће да одбије.

На ономе свету, Где се бол утаји, Прилике су друге, Други обичаји; Серафими носе Пехариће крина (Ал’ у њима, канда, Неће бити вина).

Баци старац мрежу своју, — ништ’ не улови; Баци мрежу по други пут, — јадан је то лов Нека морска травурина, то је било све.

Један пије да не заспи, — други вином санак хита; Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита. Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости.

Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости. Један пије што је снажан, други пије због слабости. Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Али кад сам се тако научила. ФЕМА: То те је научио тај твој уја и други њему подобни; но ја теби кажем, девојко, учи се по моди говорити ако мислиш да останеш моја кћи. ЕВИЦА: Мени је уја...

(ЕВИЦА плаче.) МИТАР: Но, но, ти плачеш? ЕВИЦА: Није ли мој отац и млоги други људи, нисте ли и ви сами били оскудни кад сте се женили, пак ето сте, фала богу, стекли! Мој је Василије вредан.

Кревети морају доћи насред собе успоред, и то један за госте, а други за мајсторицу. Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила?

МИТАР: Е, ти си од велике фамилије, ко се сме с тобом мешати. Само филозофи се могу с тобом разговарати, други нико. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице. ФЕМА: Мајсторица, ниткове, ваљда сам ти коже чинила. МИТАР: Него ниси.

Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода? Један има гуке око врата, па мето крогн да заклони своју болест, а други то таки за моду узимају. Један има криве ноге, мора да иј заклони с панталонима; ајде, то је мода.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

фабрикама људи конзервирају сунце Које се јавља на најразличитије начине у плоду и камену подједнако Први пут слатко други пут врело Сада има све што је њено На југу Море на северу облаке На истоку трешње на западу маслињаке И сазвежђа над

Непомичан си, зато те не могу стићи; Тако близу мене други ваздух дишеш Док силазак у дубину обећава све више Звезда на коју треба се тек навићи.

је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде.

не куцајући Продре кроз материју и такне бескрај њен наговорени цвет Њено биљно искуство: пресипање једног света у други Зелене враџбине биљни ђаво цвет а не свест Њена безболност додирнута чудесним Врати зрно у заборав Ослобађа ме бога

воде хајдемо то је мала шетња до увежбаним навикама шта њена златна лудост мисао која се премешта из једног света у други кад великим речима претходи пустиња непознатог и натраг које нас изједначише ПОХВАЛА ВАТРИ И Она нема

то је оно што се назива песником: бити лицем у лице свету преко пута пустиње и неке звезде наопаке и видети све где други виде само ноћ.

Краков, Станислав - КРИЛА

Први су били високи И снажни. Једноликост је стварала опсену да су и други такви. Музика их је опијала као обнажене груди жена.

на своја места. Мршави ађутант брисао је са лица влажни, видљиви траг командантових речи. Официри су хитали четама. Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се!

Пљуцну љутито у страну. Дим растера визије побуна. — Да бар пошта само дође... прозборио је и други. Над њима је лако шуштало лишће огромнога храста. Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака.

— Тише, тише... Бајонети су упадљиво светлуцали. Из села је залајао пас, потом други. Војници су улазили у кукурузе. Жуто лишће шуштало је опоро, и дрхтало од страха.

— Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави. Видели се други како прелазе реку, и пењу уз падине црвенога брега. — Опкољени... ракетлу, ракетлу... Узаман је официр викао.

Низ падину брега, са осматрачнице трчао је задувани војник. Бранко је ћутећи млео кафу, а други посилни плео вунене чарапе. Имао је детињи осмејак. Сенка од шатора била је усијана.

Било их је глатких, знојавих, са дубоким линијама и исплетеним арабескама судбине. Носили су чупаве шуме над собом. Други су били танки и румени. — Брже, брже... тако... тако шију митраљези... Дланови су клепетали као луди. — Ура, ура...

Само неколико људи у групицама шапће. То мајор издаје заповести. Чује се како његов пригушени глас дрхти. Потом су други придављени гласови питали. Па све замуче. И већ се групица хтеде раскинути кад се чу храпави глас: — Бранко, чутурицу!

Талас избија, и прелива се преко косе. Светлуцају шлемови и врхови дугих бајонета. Блистају се и други кратки а широки. Мешају се модре и мрке сенке. Севне пламен и заслепи очи. Грмне, рикну парчад. Јаукне се. Руши се.

Поноћ је давно прошла. Опет је тишина на фронту. — Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.... пак—пак, пак—пак...

Није он бежао ка превоју, куда су сви нагли. Изабрао је други слабо тучени, али скоро непролазни пут. Обућа му је била подерана, руке крваве, кожне доколенице спале и изгубљене.

Ко је викао? — Мајор, мајор — шапутали су други. А у сенци храста освешћени мајор је сухо јецао: — Погинућу, погинућу...

Петровић, Растко - АФРИКА

Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју. Хришћанин је. Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне

Приступа нам чамац са представницима енглеске власти, управљан од изврсно униформисаних црних морнара. Други чамац доводи црне полицајце у кратким чакширама, тесним енглеским блузама.

“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом. Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна.

Стазама се опојно шири мирис јасмина, што је овде мирис белога цвета кафе. Док једни расадници кафе већ зру, други тек цветају. Као миртин цвет, нежан и провидан, цвет кафе дршће у запаљеном предвечерју.

је природна ствар, кад се уђе у средину људи који воде особити начин живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту суревњивост да сакрије.

не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само

Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана слика силазила дубоко испод мене.

Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там. Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу.

Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене рогове покривене кожом;

Пошто је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу

је над нама велика светлост неба ноћи, где су међ зверима једна друга скорпија, један други медвед и лав, и један други биво и овца измешани са болом, мучењем, легендама и трагедијом човечанства, ја са страшћу одбацујем разлике између

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ Садржај ПРВИ АКТ 3 ДРУГИ АКТ 35 ТРЕЋИ АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ ГЛАВАШ ЛИЦА ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши

служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила побуњених СЕЉАКА ХАЏИ ПРОДАН ПРВИ АКТ ПРВА

Ко је то други чинит могао, Него ја, мајка, њезина?... ГЛАВАШ: Маћеха!... СТАНА: Грозан си! ГЛАВАШ: Од грознице си много грознија!

Кулиза! СПАСЕНИЈА: Кулиза?... ГЛАВАШ: Јесте, он Кога се грозом народ спомиње! Ал’ о том други пут, хајдемо сад! Вечери благе сутон сенасти На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан раскош простире:

Ха, ха, ха!... (Одлази.) ДРУГИ АКТ ПРВА СЦЕНА [Главаш обећава Спасенији да ће јој Бошка избавити тамнице. Уто Вук доводи Турке који су шумом гонили

се скела оправља, Један је чамац сасвим потопљен, Ено, Радаче, сам се увери: Из воде кљун му једва назиреш; А други пукнут до половине Три дана чека да се оправи. Бар да сам знао. РАДАК: Бар да си знао?...

О, смилуј ми се, Раде, несрећном! РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан. РАДАК: Онај из воде лепо извади, Те га исполцем чисто испљускај!

Ноћас ће бити посла озбиља! Биће: потегни, вуци, настави, Са једним брегом други састави! ЈАЊА: О, тешко мени!... Па каква црна ноћ! РАДАК: А ти, момче, Би л’ мало цујке сркнô, уморен?

) ЧЕТВРТИ АКТ ПРВА СЦЕНА Пашино предсобље. Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!...

Па још кад она шехитанбаба закрешта: „Хајдуци!...“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи. ДРУГИ ТУРЧИН: Наљутио се, а очи му као жива ватра сијевају.

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Би, Суљо! И данас би се о твоју лубању градске керуше отимале. ДРУГИ ТУРЧИН: А и у твоје зираве очи давно се гавран загледао!... Ну без шале!

ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има. Веле да је некакву цуру баш самоме везиру отео. Ал’ о томе други пут!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У Књажевцу се тај друм дели: један крак иде у северозападном правцу на Зајечар, Неготину па даље низ Дунав, а други окреће јужним правцем и иде тако до варошице Алексиначке Бање; ту прође кроз бањски кланац, па се опет подели на

ту прође кроз бањски кланац, па се опет подели на двоје, један крак окреће југоисточно на Алексинац и Делиград, а други југозападно иде на Параћин, где се свезује са главним цариградским друмом, који води од Београда преко Алексинца и

теснацу (кроз који, као што већ споменух пролази друм и иза кога се одмах грана удвоје, те води један на Алексинац а други на Параћин) брани продирање Турака на Алексинац и Параћин.

То је једна могућност И један план, који би могли изабрати Турци. Други план био би овај: да Турци напусте освојене пределе на Тимоку, да оставе само у Зајечару и Књажевцу утврђене појаче

Ако би Турци изабрали овај други пут за продирање у Србију тј. ако би пошли моравском долином, ми би могли, прибравши све резерве, концентрисати против

Дакле Турци су изабрали овај други план. Черкези, што су нападали на св. Аранђела, сигурно су Ејубове авангарде, а данашњи нападаји Али-Сајиба на Суповац

На ноћ га упалише. Изгибе народ, изгибе, изгибе. Једни зашли, господине, те пале цело и секу што уфате, а други се нанизали око села као чавке, па кој навре да бега из село, они га, ете, фану (ухвате) и јала глава дол.

Све што је могло на њима горети изгорело је до темеља; дуварови пали један на други и поклопили се, а испод њих се још дизао дим догорелога пожара.

Док сам ја овако резонирао, уз праску пушака и звуке труба почеше се мешати још и други гласови: јаук и стењање рањеника. Друмом од Тешице почеше долазити рањеници..

Халакање и други бојни узвици турски већ су потресали ваздух а ова грдна маса непријатеља ваљала се на наш мали шанчић као неуздржљива

На три четврти часа после првога јyпиша учине Турци други, и то много живље и опширније — пустили су лево и десно крило шире.

Кад се отпоче овај други јуриш, ја узмем једну залишну пушку и чинио сам моју дужност за време целога другог јуриша. Пуцати, забавити се каквим

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ХХВИИИ Ој, љубави, видовита вило, Ил’ ме вараш, ил’ је тако било!.. — Чуј ме лане, моје мило цвеће, Јер ми други веровати неће.

“ Сад бих да падне на ме Целога света туга; У срећи сам онако, Сад ’вако тражим друга. XЛВИИ Други на гроб плоче мећу И ваљају на њих хриде, Е да спомен дуже траје, Да с’ гробови даље виде.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Кад су се вратили, наредили су да кренемо. Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава. На истоку је зарудела зора.

Решили су да изврше пробу. Испалили су један плотун и викали: „уре“. Затим други... Каже, командир је пришао и строго му се обратио: „Ја вам говорим да су ровови празни, а ви мене не слушате.

Ту није било јединства команде. У оном мраку, војници су били препуштени и тукли су се појединачно. Неки одступали, други заостајали, те се тукли и међу собом. Бугари су наваљивали, продирали, стварали клинове у нашим редовима.

Аја. Заборавио сам још рећи да је петнаестог септембра после подне стигао и наш трећи батаљон, односно други по реду. Овај су батаљон задржали у резерви. Капетан Радојчић га прекиде.

Вукао сам се готово побауљке кроз ров и прескакао преко војничких ногу. Сваки други био је у клечећем ставу пред пушкарницом, а остали су седели наслоњени уза зид и спавали.

Трећи батаљон остаће у рововима да послужи као ослонац, ако напад не успе и Бугари случајно налете. Други батаљон је одређен као резерва.

Али стиже мој каплар и зари му бајонет у груди. Он испусти крик, заколута очима, диже руке и тресну. Други Бугарин, погођен метком, паде али и онако рањен, управи пушку на мога каплара и окиде... „Ах!

„Ево га! Удри!“ — И по четворица навале бајонетима на бугарског војника. Из таме истрчавају други. Настаје бодење, јаук, болни крици... Натрчасмо на неко камење. „Трећа чета за мном!“ — чује се кроз хуку глас.

Лица су им ужасна. Опалих револвером. Двојица сунуше на мене бајонетима. Једног сам оборио. Други паде. Уби га неко. Чујем нечији ропац... „Држи везу!“... „А-ха!“ — допире крик. Опет ровови, камење.

„А-а-а!“ — изусти онај. Један од Бугара извади бомбу... Добровољац га ухвати за руку, а други му забоде бајонет у слабину. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ Устали смо и ми.

Тамо је кркљало. Куршуми су звиждали. Један четник паде. И други. Чују се повици: „Стој! Стој!“ — Ко ли то виче? Али замах нас је захватио.

Ура! Ура!“ Војници се сколише око мене. — Је ли ово наша земља? — Јесте! Они падоше на колена. Неки су се. крстили. Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

наших писаца ове епохе није се хтела — није се смела а није ни могла — приклонити новоме захтеву: они су бранили онај други, књижевни језик.

поузданији од волапика, и не само Пачић, тако изразит својом рококо-апатијом према српскоме проблему, него и многи други, везани за њега горче и присније.

Прередак је одиста случај да би неко — реч је наравно о правим писцима — могао одабрати за свој песнички језик неки други сем матерњи. Случај енглеског писца Конрада тако је усамљен и особит да заправо не казује ништа.

Само један, или скоро само један између њих остао је неокрњен у својој величини. Његош — и по други пут се, ево, намеће његов изузетни положај у оквиру овога доба — био је и јесте и данас једини у чијем тексту и

Предговор пак не може имати други задатак сем један, практичан и сасвим посредан: да читаоца донекле припреми на те старе поетске текстове.

Прискорбна горлице! Где будеш пристати, помошчи искати? Одвјешчај на сије! „В гори појду западнија, други искати равнија, — у њих и пристану. Прискорбна горлице! Кто тја там' зашчитит от копцов исхитит? Одвјешчај на сије!

Хвали л мене тко, невешта се чини, Узми други разговор, друго што започни; Куди л' мене тко, и ти ш њиме ходи, — Тако ћеш злу сумњу извести от људи.

Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође.

Ја у себи мислих: — Вала, ево беде! — Чини ми се да на пенџер к мени људи гледе. Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от страха јекнух.

Један иште да се пјесна с нравом љубе слаже, Други — да му ја погодим шта јој серце каже. Љубве богу, за опкладу, ту би био замор, Нит' је посла тежег им'о откако је

Откако су очи твоје мен' серце урекле И све страсти мог суштаства за тобом потекле, Мени други воздух дише, друго сунце свјетли, Други ноћне прозивају слатке часе пјетли.

очи твоје мен' серце урекле И све страсти мог суштаства за тобом потекле, Мени други воздух дише, друго сунце свјетли, Други ноћне прозивају слатке часе пјетли.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ЈЕЛИСАВЕТА Садржај ПРВИ ДЕО 4 ДРУГИ ДЕО 40 ТРЕЋИ ДЕО 71 ЧЕТВРТИ ДЕО 72 ПЕТИ ДЕО 107 ЈЕЛИСАВЕТА КНЕГИЊА ЦРНОГОРСКА ДРАМА У ПЕТ ДЕЛОВА

МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи, четврти и пети ЦРНОГОРАЦ Први, други, трећи, четврти и пети СЕРДАР ЈЕДАН РАЊЕН ПЕРЈАНИК ТУРЦИ у табору

ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи, четврти и пети ЦРНОГОРАЦ Први, други, трећи, четврти и пети СЕРДАР ЈЕДАН РАЊЕН ПЕРЈАНИК ТУРЦИ у табору ЦРНОГОРЦИ НА СТРАЖИ ЦРНОГОРСКЕ ЧЕТЕ СЕРДАРИ,

Сад збогом!... ДРУГИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Скупштинска дворана. Владика Вавила, Радош Орловић, Катуновић и Вуксан. ВЛ. ВАВИЛА: Век протиче,

СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом! ПРВИ СЕРДАР: И у сану сам пушку спомињô... ДРУГИ СЕРДАР: Хајд’ сад, Турчине! Ходи, скотино! ТРЕЋИ СЕРДАР: Дођи, да чујеш јеку планина!

ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Да познаш децу наших крајина! ПРВИ СЕРДАР: Ал’ је од плама стидан вук! ДРУГИ СЕРДАР: А још га више мрзи пук! ТРЕЋИ СЕРДАР: Мамићемо га на стрв. ЧЕТВРТИ СЕРДАР: На ону скотску, турску крв!...

КАТУНОВИЋ: Шта говорите кâ у грозници! А где су деца ових планина? ПРВИ СЕРДАР: Где су мачеви? ДРУГИ СЕРДАР: Где су бичеви? ТРЕЋИ СЕРДАР: Којима ћемо скота шибати... ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Под којим ће се ропски гибати...

ТРЕЋИ СЕРДАР: Којима ћемо скота шибати... ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Под којим ће се ропски гибати... ПРВИ СЕРДАР: Тирани! ДРУГИ СЕРДАР: Варвари!

КАТУНОВИЋ: Хоћемо, господару! ПРВИ СЕРДАР: Хоћемо, круно наша! ДРУГИ СЕРДАР: Погонићемо скота тог. ТРЕЋИ СЕРДАР: Крвника вечитог!

— КАТУНОВИЋ: Али да јоште живи осветник! ПРВИ СЕРДАР: Живимо јоште ми! ДРУГИ СЕРДАР: Још су нам оштри мачеви! КАП. ЂУРАШКО: Реч ви је плам, браћо!

ПРВИ СЕРДАР: И право има! ДРУГИ СЕРДАР: А кад он није право имао? РАДОШ: Па онда, кнеже, нећу питати За Шуловића и за Мићића — Премда и они место

(Кнез Ђурђе, капетан Ђурашко и многи други одлазе.) ЈЕДАН СТАР СЕРДАР: Та реч је страшна: „прогнати“. Њега прогнати! Хеј, друже стари!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Много су га Турци мучили, и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити. Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут свукли гола и држали два

Ето, рећемо, служиш већ пуни' тридесет година калуђере, па ћеш то, ја млим, боље знати него ико други. Е да 'вамо речеш да није учеван, јест, брате, богме дупло, кабасто учеван!

— Не гуди ни ти, Глишо, баш тако дебело! — чу се онај иза каце и опет зијевну. — Пију, а и пили су, драгости моја, и други.

ударити, под Дервиш-агом Поздерцом, преко Полоја, па на Бронзани Мајдан, па онда већ преко села доле на Бању Луку; а други ће — нали-де, Мићане, још једну чашу оцу Сопронији!

— а други ће, под Асан-бегом Чеком, кренути са Сане уз Козицу, па ће пријећи на Томином Мосту преко Гомјенице и ударити на намаст

— Тешко оном кога други брани! — дочека' га ја кô из свог штуца; састави' ватру у ватру. Попасно је доба. Сунце привило крају и већ пада на

Сад полети једном прозору, сад другом, сад се затрчи под један сто, сад под други; сад опет полети вратима, сад опет међу ноге.)... Ето га управ међу краке! Чувај се, господине!

Мука, жива мука је мене, главати господине, разумјети! Судац: Ја те не разумијем, али ће те разумјети један други господин. Причекај Ти, Давиде, сад ћу се ја вратити (излази). Давид (забринуто): Куд ово оде главати господин судац?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

глава леден ветар брише; Залуд наша длета и напори дуги: Ни рушити ништа ми немамо више, и храмове већ су порушили други.

Понављамо скалу што познасмо рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић СУМЊИВО ЛИЦЕ Садржај ЧИН ПРВИ 3 ЧИН ДРУГИ 31 СУМЊИВО ЛИЦЕ КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан Анђа, његова

Ал' уме, брате! Ето, онај други, господин Жика, целог ће живота остати сиромах. Њему доста кад му понудиш литар-два вина. Ал' овај јок!

се вратимо и пошаљемо депешу у Београд: „Енергичном потером овосреске власти, хајдук тај и тај измакао испред потере у други срез!” Ал' ово је друга ствар, ово је сумњиво лице! А шта је то сумњиво лице? 'Ајд' кажи, Тасо, шта је то сумњиво лице?

АЛЕКСА: Јест, мрда! Па рекох, 'ајде да ја брже-боље јавим вама. ЈЕРОТИЈЕ: Господо, он је! ВИЋА: А ко би други могао и бити? МИЛИСАВ: Јутрос стигао, млад, неће да каже име, сакрио се у собу... ЈЕРОТИЈЕ: И мрда!...

Завеса ЧИН ДРУГИ Писарска соба у срезу. У дну врата која воде споља, слева (напред) врата која воде у практикантску собу, а здесна (у

МИЛАДИН: Да удариш малим прстом. ЖИКА: А, то би ти хтео? Па знам те онда, тицо, и зашто си дошао. Хоћеш по други пут да наплатиш од неког дуг! МИЛАДИН: Није, бога ми, него први пут. ЖИКА: Море, како први пут!

Откад их тражим, човеку прошао рок за жалбу због тога што се изгубила акта. ЖИКА: А ти други пут, ако хоћеш да коме не прође рок за жалбе, немој да мећеш акта на мој сто.

Овом приликом и један од грађана, Спаса, нађе се ту некако, те и он излете ударен ногом. Други грађанин, Миладин, чим је капетан побеснео и почео зипарати, сакрио се напред, иза рафа за фасцикуле и ту се шћућурио

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

То су повеље владара и магната и други световни правни документи, такви као законици. Сврха тих списа захтевала је да они буду савршено јасни свакоме, како

Независно од интенција српских црквених власти, у дугој половини 17. века из Русије су се почели преносити и други садржаји осим верских.

Разиграна машта појединих писаца водила их је у експерименте, не само литерарне већ и језичке, док су други неговали сажет, прецизан израз у којем је све било функционално и ништа излишно.

Стога је по мери његовог талента можда више од светог Саве био његов други јунак, испосник и подвижник свети Петар из планине Корише више Призрена.

али и честих насилних смена на српском престолу, наслањајући се на Доментијанову поетику, писао је архиепископ Данило Други.

Међу Даниловим следбеницима јесу и други људи с двора. То је дворска литература. Ту су учена књегиња Милица, удовица Лазарева, прва српска песникиња туге и

и песник ренесансно интониране љубавне лирике, коју откривамо у његовом песничком трактату о љубави Слово љубве, и други. Десет списа за двадесет година.

Први је архивски. Маркова област је била заштићена од упада турске навалне коњице. Други је књижевно-историографски. Добро обавештени писац Константин Филозоф почетком 15.

у тој новој средини у историјским приликама битно различитим и од оних разних и од оних у којима су у то време живели други делови српског народа. Књижевни рад у почетку наставио се на старим основама.

два свестрана ствараоца, Јован Рајић (1726-1801) и Захарије Орфелин (1726-1785), први теолог, историчар и песник, други даровити сликар, научник и песник.

в., и други крајеви јужно од Саве и Дунава. С њима долазе до изражаја сасвим нове појаве: народна, патријархална култура, колективн

Туга и опомена открива друкчији свет и на други начин. То је већа лирска композиција написана у октавама и највећим делом у јампским једанаестерцима према узорима из

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да може рахат, раскомоћено, без бриге да лежи и да се одмара. А друго, што, истина, нико други није знао и што је Младен тек доцније када је сасвим порастао дознао, схватио, било је то: што отац, мада је у

за њега да он не би нешто учинио што не треба, још мање да сумњају да би он новац или еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради

Ако не бољи од оца, а оно бар као отац. Да се одржи бар ово што се има. Да неће и он бити као други, остали. Као неки од такође чувених, богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде

Не ради њега, што је то доказивало да он већ није као други, да је већи, бољи, паметнији од осталих својих вршњака и другова, већ што је знао колика ће то бити утеха, радост и

Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као други: бесан, луд!

Како радња већ увелико пуна, већ мора да се купи до њега други дућан да се прошири, нема еспап где да стоји. Стари хаџи Зафир већ и не пита.

Толико је Младен о себи имао вере, поуздања. Знало се да он рђаво неће ништа, да је он Младен, а не као други. Знао је за све то Младен. Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно.

Он је за све знао, долазио, наређивао, водио бригу и о спреми, даровима. Не да, као други на његовом месту, кадгод покаже се, дерт, јад, бол да искаже.

[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену

Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...

тако ниску цену дао — само у инат наследницима — да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га

А једнако се смеши на њ. — Како ништа? Мајка јој, од беса, бола, поче брзо да са једног краја на други иде, баца дрва, намешта и виче да Младен чује: — И нека остане! Немам их више. Једно имам.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Тако је у Неродимљу један бор посадио краљ Милутин (СЕЗ, 41, 1927, № 139), други један цар Урош (ібідем); у једном пољу села Ракље (крушевачка околина) има б.

су неколиким људима, али га нико није могао пресећи »Један је крешући гране пресекао секиром ногу и једва остао жив; други је пао главачке и угрувао се, а трећи сломио руку још на самом дрвету« (СЕЗ, 19, 210). Велики и разгранати примерци б.

преокренуо, тако се у крави млеко преокренуло (Караџић, 1, 1899, 207). На Ђурђевдан домаћин или други ко од мушких ископа испод најродније шљиве б.

В. и Вл. Красић, Песме, И, 21, 54. у БВ, 16, 1901, 247 такву сеновиту б. л. посадили су други. Упор. и овај речник ѕ. в. Бор, и Сеновита дрвета. Упор. и Р. Кöхлер, Вон фортлебендер Сееле ин дер Пфланзенwелт, Кл.

Народ верује да г. има толику силу да би два прста, кад би се 40 дана овако привијала, срасла један за други (Вук, Рјечник, ѕ. в., цф. и Љ. Ненадовић... Од г. мелем за рану и Беговић, 249; ЗНЖОЈС, 11, 264). Упор.

Герм., 12. Од г. се плаше и њиме се терају и други зли демони. Ту су у првом реду демони болести. Кад је неко болестан од далка, бајалица га одведе на буњиште (које је

које вештице дају вештурцима, ако их ко други окуси, поквариће му стомак (Караџић, 3, 1901, 186). Ј. се у приповеткама узима и за пробу искрености, код два

Ј. помаже против грознице (и то нарочито њен други род, СЕЗ, 13, 437); у том случају на њој се радо »записује« (Караџић, 4, 1903, 203), и то покаткад Соломуново слово

Сеју се најрадије у понедеоник или суботу, а не сеју се: у среду и у петак (тада се не раде ни други радови око к., СЕЗ, 19, 371), ни Велике ни Беле недеље (в. доцније). Сејање, и уопште сви послови око к.

Жене у Босни на Ђурђевдан ките се к. »да их ко не урече« (Караџић, 4, 1903, 168; ГЗМ, 6, 1894, 374), такође и сви други (СЕЗ, 14, 60 и 61; Кал. Србобран, 1896, 190). К. се о Ђурђевдану кити и ведрица (СЕЗ, 32, 109).

Али је к. у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ. И данас, у околини Ђевђелије, на други дан Ускрса иде процесија до какве старе к., и поп ту к.

Чорбом од купуса мажу децу други дан коризмени, »да их не би гује уједале« (ібідем); бели лук, који се меће на рану од змијиног уједа, треба ставити на

Ћипико, Иво - Пауци

да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.

Илија оде од попа Вране зловољан. Што попу пада на ум? Раде је урадио оно што и други раде од памтивјека; његов отац и он женили су се онако, и није крив Раде колико поп мисли.

—Ништа зато, болан. И јави се Васи: —Немој заборавити Илије, дај му колико хоће! —А што ћеш ти, Војкане? —Што и други људи, господару. —Ено ти Васе.

Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника. То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.

са њеним оцем, довео своме Ради, кад му је тек дванаестак година било, и легао га с њоме, бојећи се да је не би ко други прије њега одвео. Маша је већ тада била јака, бијесна цура од какових седамнаест година, жељна момачкога миловања.

— хтједе Илија да Машу наведе на шалу. Али Маша не мари, већ оде својим путем, а иза неколико дана поведе је други, јачи момак својој кући и вјенча се с њоме. —Оженио се и ти, Раде? ..... —претргне ћутање жена. —Знаш да јесам...

И жестећи се, чини му се да је љутит на њу, а сретне ли је други пут, неће водити шале с њоме... Да, негда је није смио у очи погледати! ...

Вели, и куне се: „Нудио је господару тај и тај толико, али неки други, — неће да му имена каже, набацио преко тога још четрдесет талијера!

Али други дан, пред подне, смијући се, бане Маша у кућу к њему и вели му: — Што сте се на мене љутили? — па га погледа умиљатим,

Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје што је Радивоју у прћију донијела.

И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба... Ено вам Хрватске! Што тамо не раде такозвани мађарони! — И то је велико зло! — прекиде га газда.

Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа Раду, замагли му се испред очију и чисто тога часа крв му наврије у главу и, предосјећајући

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Збиља, Доротеј ме је гледао сасвим равно у очи и ја у његовом изразу нисам примећивао ни најмању сенку нелагодности. Други би обично одвраћали поглед од мене. Доротеј је, напротив, целог дана са мном разговарао о свему и свачему.

Знам да си ти у тој светлости, семе твоје против безнађа, против греха. Прохор, други твој слуга, приговара ми како сам од твога храма начинио стециште свакојаког трулежа и отпадака.

Они који су отишли да претраже шуму и да се увере у истинитост или лаж оптужбе, нашли су, наравно, јасне доказе. Други пут се Прохор зарекао да ће три дана и три ноћи клечати голим коленима на каменом поду цркве, пред олтаром.

Већ трећи дан одлази горе на Кулу да га превија, чинећи то ни више ни мање здушно него да је у питању било који други човек. Колебам се око једне ствари: да ли да му кажем све оно што сам дознао о властелину. Игуман мисли да само он зна.

да су га неко време виђали како се смуца по Расини, идући од једног до другог града, или, тачније, бежећи из једног у други, од разјарених муштерија, из Сребрнице у Козник, из Козника у Обође, из Обођа у Чунгул. Коначно је допао тамнице.

од њих није патио, приближавало им је господара на дохват руке, јер, ето, ни он није савршен, значи човек као и сваки други, могли су у мислима својим сада с њим да другују, постао им је близак упркос несамерљиво већег места које је заузимао

Сви су се ужурбали, по цели дан се мувају по дворишту, галаме, једни одлазе, други долазе. Изгледа да Дадара попуњава војску младићима из околних села, које после искусни војници подучавају у руковању

Радили су то сасвим смирено, као и сваки други посао. Нико осим њих троје није дуго издржао. И најтврђи су морали да побегну одатле при погледу на хрпу меса у

договарају, учинило ми се чак и да се препиру око неког стопала, један је тврдио како је то део Пиогузове ноге а други да је припадало Петру Мрсу.

Већ ми је дојадило да их гледам како се ту по цели боговетни дан лињају, дремају и клопају док неки други за њих потура главу под разбојничке секире.

Лепа дужност за писмена човека. Наравно, одбио сам га глатко, изговарајући се да сам болестан, а могао сам наћи други разлог: да је недолично употребљавати перо у службу мача, да сам ја пером приписивао Свето писмо, Реч божију, реч о

Мораћу то да прећутим. Пре или касније неко ће га други видети. Ако се истина не може забашурити, ако је већ не могу спречити да дође разјапљених чељусти по још једног

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан. Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје желе тако, што

Пусти, дакле, мене првог, да заузмем боље место, Јер сам певô о слободи и страдао за њу често.“ Други песник проговара: „Заслуге су веће моје, Моје песме вечном правдом и милошћу срца поје.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Па како сам од Вас, не учећи, много научила, ја Вас молим да наставу продужите, и дозволите да се и други њом користе.“ Ви очекујете, дакле, лако разумљиву Астрономију у писмима. Зрелу за јавност!

заштићен двоструким бедемима од осталог света, осећам се неописано добро; ту читам, размишљам, сањам, каткад и дремам. Други украс моје собе је велики романски двоструки прозор кроз који се - иако се његова окна перу у најизванреднијим

Вечером, кад ме сутон, слаба електрична струја, умор, или други који узрок, одагна од мог писаћег стола, ја примакнем наслоњачу до прозора и посматрам звездано небо.

По њему видим да су ивице торња оријентисане према небеским крајевима. Други инструменти, већином од бакра, распоређени су лево и десно од овога главног.

Она захтева два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и други, извести из тога положаја закључке о судбини.

“ - „То ме, дражајши, ни најмање не чуди. Ни други наши филозофи нису увидели и правилно оценили од колике је важности систематско посматрање небеских појава.

А кад му они предложише један ово, други оно, одлучи он сам: „Чуваћу у њему Хомерову Илијаду!“ Ову сам цртицу, као што сте видели, употребио у своме путопису,

КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ Београд Више од две недеље деле ме од поласка за Цариград, али је мој живот већ добио други ток. О цариградском конгресу и о мојој мисији пишу све овдашње новине.

ово: саставити године од целог броја дана, али увођењем преступних дана осигурати сагласност са тропском годином. Други проблем на који се наилази у нашим хришћанским календарима тиче се мена Месеца.

Једино она два староегипатска обелиска очувала су се; један од њих стоји сада у Лондону, а други у Њујорку. Од Музеума ни трага; не зна се ни где је стајао. Ни трага! Шта говорим?

Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени. У нашој сали владао је други тон. Патријарх и десетак епископа, сваки у својој столици, са високим камилавкама покривеним лаким свиленим велом, са

По цени се ваљда познаје и вредност робе.“ „Али Галилеја хвале!“ успротиви се онај други. „Хвале! Хвали га фукара, зато што говори и пише језиком пастира, без реторских обрта, без класичних цитата.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Грчић Миленко, Бранко Радичевић, Мита Поповић, Пера Деспотовић и други. Стеван Поповић имао је изражен осећај за естетску процену песме за децу.

Писао је родољубиву и љубавну поезију и приповетке. Збирке песама: Абердар, први јек (1868), Други јек (1870), спев Српски патријарх... (1866), балада „Невеста хајдукова“. Стеван В.

за децу у четири дејствија, преведено с немецког од Франца Ксавера Штарка Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (други део) 1795. Рођен Тимотије Илић 1799.

Рођен Радоје Домановић 1875. Рођен Бранислав Цветковић (Чика Брана) Умро Јован Грчић Миленко У Земуну покренут други српски лист за децу Дечји пријатељ (уредници Александар Кузмановић и Мита Нешковић) 1876. Стеван В.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ТАШАНА Садржај ПРВИ ЧИН 4 ДРУГИ ЧИН 27 ТРЕЋИ ЧИН 54 ЧЕТВРТИ ЧИН 68 ПЕТИ ЧИН 87 ТАШАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕВАЊЕМ) ЛИЦА: МИРОН, некадашњи

Он, деда, пошао, али као да се покајао и већ хтео у други сокак код другога да иде, те га ја, молбом, једва склоних. И сада ево деде, ето долази.

(Одлази.) ПАРАПУТА (одлазећи): Земља сам, и ти си земља. Сви смо земља. И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота.

ТАШАНА (добродушно): Де, де... нека те чује само хаџи Риста и други па ћеш видети! СТАНА Ех, не знам ја те хаџије. Па они су ме, снашке, на све ово и научили.

ти је било толико тешко, толико мучно, а ти мени прво да се не потужиш, мени не кажеш; јер ја наместо мога побратима, други сам ти свекар, други отац. (Мирону, понизно): Да се не љутиш ти, дедо, што ја о овоме почињем? МИРОН А не, не.

толико мучно, а ти мени прво да се не потужиш, мени не кажеш; јер ја наместо мога побратима, други сам ти свекар, други отац. (Мирону, понизно): Да се не љутиш ти, дедо, што ја о овоме почињем? МИРОН А не, не.

КАФЕЏИЈА (покаже Сароша): Агу да слушате. САРОШ Нисам ја ага. (Кости и Ристи): Један до Назе, други до Решид-бега. Чујем, код њега је весеље, тамо су и остали бегови.

не могу имати, јер то не допушта чин, име, онда ослободићу је црнине, пустићу је у живот да се с другим проводи, да је други грли и љуби. Их, их, колико си покварен, Мироне, и то душа ти покварена! И сад куда?

Чусте ли? Па?... ПРВИ БРАТСТВЕНИК Глава мора за образ! СВИ Глава за образ! МЛАДЕН Имате пушке, коње... ДРУГИ БРАТСТВЕНИК Ти знаш да ми кријемо, али без оружја нигда не идемо.

И тако сваку ноћ, по неколико пута. Па бар, кад није бесан, да је као сваки други, као човек. Него, и онда, леже и изваљује се где стигне.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сва три душмана малог Костице одоше некако убрзо на други свет; прихватише тада дете млади пушкари, и дадоше му кревет у великој фијоци за капсле.

Једног дана заподену се теориски разговор у шнајдерници. Костица, други калфица, док ћута, ћута. Па онда утури ноге у ципеле, устаде, и поче: „Панталоне, мајсторе, то је тешка ствар.

Праве шнајдерске маказе, алат! а не ово с чиме се и ви и други мучите. Штриц, штриц, глођу маказе чоју, глође чоја маказе, кад погледате, рез вам сав чупав од руња, а испод кроја

Неким девојкама се учини да је нови мајстор и порастао и раскрупњао се. Други и можда већи део паланке наставио је старо, оно што паланка сматра „шалом”: да извирује хоће ли однекуд малер,

„Весела удовица” роди сина. Крстише дете Срећко, јер је родитељима срећу донело. Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека.

сад моје најбоље дете да носи у себи крв оног старца који већ ни за мене није имао снаге да се родим здрав и јак као и други свет.

Кад је стигао до угла, одјекну други пуцањ, и несрећни младић се сруши мртав на месту. На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка

обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.

Ма јеси ли ти икада видела да се тај прозор изјутра зацрвени? — Нисам. — Па који се онда зацрвени? Сигурно онај други, кад их више и нема. — Паула ћути. — Што си се сплела? Де, реци ми лепо да кроз овај прозор видиш свако јутро сунце.

у том крају, да поседници, богаташи, охоли на богатства и преимућства, по цену глава својих нису излазили из куће као други свет, с малом паром у новчанику. И хвалисали се још издржаним опасностима, препадима и оробљавањима.

Паланка је тако тек после извесног времена сазнала да је Петрова Швабица прешла на други салаш, и да се Петар верио с ћерком поседника неког трећег салаша.

Страховит крик девојчице, која се занесвестила. Један од нападача је још удари и обори. Други дочепа Нолу за обе руке. Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— »А како други знаду и призивају ји у помоћ?« Има људи који гледе да су у свачем од други одличнији. Колико ји паште се дознати

— »А како други знаду и призивају ји у помоћ?« Има људи који гледе да су у свачем од други одличнији. Колико ји паште се дознати колико зрна кукуруза на месец цела Европа троши, а своју њиву напуштају, те се

млади господичићи који путују да себе изобразе, или, боље, избезобразе, и којима по џепу туђи дукати звекећу, сасвим други метод у овој струки имаду.

млади господичићи, којих оцеви сво воспитаније у том полажу да су им синови слободни, то ће рећи безобразни, сасвим други начин имаду, који је и наш путник, као момак из високе куће, врло добро испекао.

Ви нас поштено с огрижајима поранисте. Све крпеж и огрижај. Фала вам лепо, заповедајте и други пут с објавленијем на пренумерацију, пак ћемо се разговорити. А сад доста; фала вам и опет на крпежу и огрижинама!

Мати неке особите очи осим свију људи има кад на своје дете погледи. Она види дражести које су код други непостижиме, види даре које други сујетно тражи, и раздаје по вољи достојинства и девојке које њему по њеном

Она види дражести које су код други непостижиме, види даре које други сујетно тражи, и раздаје по вољи достојинства и девојке које њему по њеном расужденију боље него млогима пристоје;

Прво својство, које се раније млого од други указало, било је несташтво. Не само у месту гди је он пребивао, него 20 миља унаоколо приповедали су људи о њему као о

је прејестествено, може ли ми ко замерити што мога Романа по земљи, само краћим путем, као трговац из једног тефтера у други, само у другојачем виду, преводим? »Хи! хи, хи!« »Ха! ха, ха!« »Хе! хе, хе!« Ја знам што се Ви смејете.

Сљедователно не би ништа друго, кад би се истим речма послуживати хотео, учинио, него подозреније подигао да и ја од други преписујем, а ви знате да ја оригинално пишем. Има ли другог начина да се овој недостижици помогне?

Има ли другог начина да се овој недостижици помогне? Ја мислим да други не може бити, него на вас, љубведостојна фрајлице, цео овај посао оставити.

Изволте, дакле, вашима фрајлицама другарицама (јер други ће слабо, мислим, о том разбирати), уколико је леп, исказати, а ја за мене ред задржавам ако дође реч о каквој девојки.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

се жив и здрав кући вратим ХИЛАНДАР Црна мајко Тројеручице Пружи ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи ми други длан Да се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и

путиру препуном крви На пресеченом врату Парчад се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом пољу БОЈОВНИЦИ СА

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

лично кирајџију и усмено (што се не може штампати) му опсовао сто богова и попретио да ће га као мачку испребијати. Други један велики човек, из обазривости да му се не штампају писма после смрти, завршавао их је увек фразом: „Молим да ми

Једни су биографи бележили Београд као место мога рођења, а други Смедерево. Целу забуну у том погледу начинило је то што ме се оба поменута града одричу и ни један не признаје да сам

“ Али се ви по други пут варате ако мислите да је то њему довољно и да ће вас сад већ једном пустити да наставите разговор са његовом

и ви дивите; војник, који се испрсава не би ли му спазили медаљу на грудима, коју је, ни сам не зна зашто, добио и сви други и многи други, зар сви они не дижу ногу увис и не казују вам: „Ја имам нове пипе!

који се испрсава не би ли му спазили медаљу на грудима, коју је, ни сам не зна зашто, добио и сви други и многи други, зар сви они не дижу ногу увис и не казују вам: „Ја имам нове пипе!

дошао до богатства и за којим се не шапуће, но се зна да је два пута одлежао хапсу, једанпут за лажно банкротство и други пут за злонамерну паљевину претходно осигуране радње.

дао му такав облик какав се ниједном модлом не може постићи, на страну још што су једва после одлепили тесто са мене. Други пут сам, опет, дочепао кутију фикса за ципеле и намазао хлебац за ужину, те су ми после пет дана испирали стомак.

старао да одржим, те сам затим још чешће разбијао себи нос, чупао сестри косу, угануо једанпут палац на руци а други пут ногу у чланку, док најзад нисам једног дана просуо жар из пећи те упалио простирач на поду, затим чаршав на столу

А може бити да су моју одлуку диктовали и други мотиви. Тако, на пример, једна од мојих тетака, како се од мог рођења наврзла на мене доказујући да на њу личим, тако

Тај нагон се у животу човековом свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде туђу част.

намазао тако мастилом да је госпођа Вујићка пала у несвест и годину дана није могла честито да испере своје љубимче. Други пут сам налио у нову новцату ципелу мога старијега брата катран, тако да су морали сећи ципелу да би му је скинули с

даске из шупе, брашно из кујне, вуна из јастука за бркове и браде, па онда сукње, стари капути, курјуци од косе и сви други предмети које мали одметници поберу и донесу из својих кућа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Запрегнути топови и каре бежали су у нереду на све стране, послуга је трчећи пешице замицала у кукурузе. Други су вукли рањенике. Неки коњи су јурили без јахача.

Занемео, као у бунилу, слушао сам разговор. — Шта ћемо сад? — Има ли који други пут? — Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!... Господа му милог! — Чекајте!

Сем неким другим путем да пођемо. Иста мисао мучила је и командира, и он запита сељака да ли има који други пут. — Ево, вод’! — показа нам он руком у мрак. Једва назресмо између стрњика путању.

А и он то говори гласом као да препричава неки безначајан догађај. Други војници, занесени својим јадима, нису га готово ни слушали, као да је у њима потпуно утрнуо појам самилости људске.

Одступали смо без борбе са једног положаја на други. При мучном и тешком повлачењу војници су пролазили кроз своја села, остављајући у њима на милост и немилост

Остали су ћутали. Потмуле експлозије разлегале се из Обилићева. Путем пролазила раздражена гомила. Неки одступали, други се враћали. — Где ли ћемо се зауставити! — завапи потпоручник Драгиша.

— пита Лука доста благо. Један га само погледа, не хте ни да му одговори. Други промрмља: — Па јес, кад бих могао да прескачем! — и окрете леђа.

Онда приђе оној ватри па поче без милости да их туче. Коморџије скачу пренеражено, неки притрчаше колима, а други, буновни, не схватајући шта се дешава, покушавали су да беже уз падину. Лука викну: — Ордонанс, пуцај!

Од нас позајмише ватру и други. Читаве ломаче разгореше се на свима странама. Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава.

Кажу да у Светом писму пише: ко те удари по једном образу, окрени му и други. А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот...

У људи није било више даха ... Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари и послужиоци. Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он.

Наједном се преда мном појави запрегнута хаубичка батерија где силази низ стрму косу. Војници вуку волове, други их боду тесацима и увијају им репове, да брже иду.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Шевар се на све стране поклања, Један лист вели: пољуби; други вели: загризи; Трећи најзад: поједи. Девојче потрча да их узбере.

Кад ја певам као да други ћуте, Да удаљено чезне за мном малена дева, Малена дева као да скида повезачу сељачку; Из очију јој да лудост трепти.

Сви држаху да је мртав и почаст даше, А он мало угруван кући стиже већ други дан: Напред, на јуриш! Битка добијена. Био једном херој и сам; Добоши објавише његову победу: Пам, пам! Пам, пам!

Шта историја! шта Каледонија! Ретко да нисам други, да ми име није: Неко, да не певам: Један пољубац дуг на њена уста која притиска на рђаве карте где је сликано

се кроз сан и љубави Како ћеш утонути у немогућности (Где неће више лећи трбуси и сни, И којим као да владају неки други закони Који већ и нису закони Но изненадне неке радости и неподношљиви болови): Кад је за тебе и то настањено

Тајанство рођења је исто тако велико, можда и веће но тајанство смрти. Како сам ја рођен? Зашто баш ја а не ко други; како се моја свест о личности увукла у ово баш тело а не у које друго, рођено од моје мајке; у колико моје тело носи

То није ни други живот; то је даљи живот, који, благо словен поред осталих вредности, породиће и лаж. Лаж! Имај храбрости да ти то буде

нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио.

да живи крај мене Никад довољно голом, њен глас и танка половина; Како је лагано ништи ноћ и шума и планина, Нека је други љуби неко: тај јунак бољи од мене.

Човек као сви други људи, Пастир као сви други пастири; На небеском би прстену био сјајан, у ноћи, међ брдима изгубљен.

Човек као сви други људи, Пастир као сви други пастири; На небеском би прстену био сјајан, у ноћи, међ брдима изгубљен.

Ја сам битински чобанин, ал знам да је с ову страну Америка, и с ону Кина, Да једни трче за овцама и други за машинама, И да људи увече броје овце а ноћу броје бриге. ”Ја сам овчар, али шта све то значи?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Наравно, кад сам већ у Горњем свету! — одврати корална грана мислећи на себе и своју стену. Неки други свет ,није је занимао. Одласци? Путовања? Којешта!

Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже. Оштар и дуготрајан је био бол. Неко други би му, можда и подлегао. Седефна ружа се скупи и заплака у себи.

И само што је трепнуо избистри се први извор, други, трећи, сто и трећи. Осмехну се Мајка Вода Ведрану и рече: — Верне пријатеље, момчићу, имаш!

Оклевајући, пође дечак. Оклевајући, врати први ударац. И, гле чуда! Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права мука.

Једни тврде како виде старицу толико повијену да им се чини како ће се истога трена као бритвица преклопити. Други су уверени да се првима старица само привиђа: из мора излази Лепотица од јутарње звезде блиставија.

Мравуљак није личио на остале: био је велик и био је бео, док су сви други били црни, или у најгорем случају смеђи. Задрхта мравица мајка. Бели мрав био је њено дете. Није га се могла одрећи.

»Можда је то неко одступање у развоју? Можда га други неће ни опазити?« Покушавала је мајка да победи своју стрепњу, али није прошло ни два дана а из отеклине је избило

дохвати врбову грану, и гле чуда чудовита, гле чуда невиђена: листићи хладни и тешки, од чиста сребра исковани један о други ударају, као ђурђевска звона звоне.

— Ево ти је! — спусти Софроније златну лубеницу крај пријатељевих ногу И звизну некако тихо и умилно један, па други пут, а из воде која се тамнила у дубини, као беличасте рибе пљескавице, почеше да искачу некаква мала створења и,

Не би га тако ни мајка наместила! Један тањир, па једна виљушка, кашика, ножић. Други тањир, друга кашика, виљушка, нож. Затим по парче хлеба, па мало поврћа и меса њој, мало њему. На крају, по чаша млека.

— рече један од градских отаца. — А паркови, а тргови, а игралишта? — потдсети га други. — Е, то се нас не тиче! — јави се неколико гласова. — Нека неко други о томе брине. — Па, не може се тако, људи!

— потдсети га други. — Е, то се нас не тиче! — јави се неколико гласова. — Нека неко други о томе брине. — Па, не може се тако, људи! — чу се глас неког дедице.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић КОШТАНА Садржај ПРВИ ЧИН 3 ДРУГИ ЧИН 14 ТРЕЋИ ЧИН 32 ЧЕТВРТИ ЧИН 48 КОШТАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕСМАМА) ЛИЦА: ХАЏИ ТОМА СТОЈАН, син

Забацујући колију, иде по соби предишући): Ја!?... Ја!?... И он то? И он као други! »Младост-лудост!« А зар ја не бех млад? Бех ваљда слеп, сакат, те ме ни једна не погледа и памет ми не помери.

Син ми је, чедо! Што рекох да не буде! Уста ми отпала, уста што изрекоше... ДРУГИ ЧИН Собина, предграђе врањско. У пространом дворишту воденица од трошних зидова, побелелих од брашна.

(Окреће се Коштани): Коштан! Де, пој! Бакшиш? Кеса? Еве на!... (Вади и баца јој новаца.) САЛЧЕ (Митки): Други пут ће она то, Митке, други пут! КОШТАНА Али оваква да сам. Да не скидам минтан. МИТКА (бесно, горко): Не!

Де, пој! Бакшиш? Кеса? Еве на!... (Вади и баца јој новаца.) САЛЧЕ (Митки): Други пут ће она то, Митке, други пут! КОШТАНА Али оваква да сам. Да не скидам минтан. МИТКА (бесно, горко): Не!

— Ох, да легнем, ах да умрем, Само да не гледам Како твоје лице Други грли, љуби. ТОМА (већ савладан): Много је ово. (Окреће се Митки): Митке, бре!

(Одлази). ТОМА (спречава Коштану да иде): А немој ти, певај! КОШТАНА Други ћу пут! А сада и ја да идем. Јер болесна сам. ТОМА (изненађено): А не... Немој, кћери!

СТОЈАН (занесено): Све прежалих! И оца, матер, кућу! Хајде! Коњи чекају. Један за мене, други за тебе! И где видимо, тамо ћемо, (љубоморно) само ја и ти! Нико више! КОШТАНА Стојане!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање... Тамо више нема старе куће моје — Под очевим кровом страна чељад стоје, И шљемена српских све је мање, мање..

39 Момак девојку љуби, Но ова другом је склона; Тај други воли другу И с овим венча се она. За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је

47 Они су кињили мене, Гњеву ме гоне бледом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом.

Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад ме мрзила она И никад љубила није.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Плануо је један устанак, други, трећи, низ устанака; заподенуло се дуготрајно хајдучко и ускочко војевање; настале су заједно са борбом сеобе из

заподенуло се дуготрајно хајдучко и ускочко војевање; настале су заједно са борбом сеобе из једног краја земље у други; вршило се све тешње повезивање целокупне сиротиње раје.

симбол националне независности, застава отпора турским поробљивачима, и зато што је то био Турци су му спалили тело. Други Немањићи све до Душана (изузимајући само Дечанског) и не помињу се у песмама.

Уз Лазара су били и његови сестрићи Стефан и Лазар Мусићи. Није познато да ли је и други његов зет Ђурађ Страцимировић Балшић суделовао у боју.

У Илијади богови су одлучили да Троја буде разорена, али су и даље једни помагали Тројанцима а други Грцима. Код Константина Филозофа одлуку о „нашем“ поразу донео је „наш“ бог у складу са хришћанским учењем да се за

до последњег (двадесет четвртог) певања, јер су и даље и после одлуке, као и пре ње једни богови помагали Ахејцима а други Тројанцима; у таквој ситуацији, разуме се, борба Тројанаца није била бесмислена, они су још могли да се надају, док је

Погинуо је чим је њега победио. Као и Мусић, био је дубоко несрећан што је то морао да учини касније него други. Низ херојских косовских ликова снажно завршавају стара Југовићка и Косовка девојка: херојска мајка „тврдога срца“,

у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таквоме боју заглибио Шарац у некакој бари код дунава и да су ондје обојица пропали; у крајини

Или, други пут, да би обмануо турске уходе, он учи сватове да измењају коње, и тако доводи шпијуне у смешну недоумицу: Ми смо

— а то је надмоћност ка којој је тежио сам народ у вековима ропства — изражена је у српскохрватским песмама и на други начин. То је надмоћност правде, поштења, морала, за које се бори Марко.

То није ни Ахил, ни Одисеј, ни Беовулф, ни Роланд, ни Иња Муромец, ни Сигурд, ни Сигфрид, нити икоји други јунак, мада са њима може имати ову или Ону заједничку црту.

И један и други покушавали су да оснаже државу, али то им није пошло за руком. Они су били у потчињеном положају не само према турском

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готована Први готован Наочит млад Седе па рече ПРЕЗИРЕМ РАД Други готован Немаде куд Додаде на то ПРЕЗИРЕМ ТРУД Трећи готован Леже под дуд НЕК РАДИ ОНАЈ КО ЈЕ ЛУД Четврти

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

7 ИX 41 XИИ 45 XИИИ 49 XИВ 52 XВ 57 XВИ 60 XВИИ 65 XВИИИ 69 XИX 72 ХХ 75 XXИ 78 XXИИ 80 XXИИИ 83 XXИВ 86 XXВ 91 XXВИ 94 ДРУГИ ДИО 97 И 98 ИИ 101 ИИИ 103 ИВ 106 В 109 ВИ 112 ВИИ 114 ВИИИ 118 ИX 122 X 125 XИ 129 XИИ 134 XИИИ 138 XИВ 140 XВ 145 XВИ

— Зар овај? А, не, не! Баш оваквим тукао ме је дјед Тодор. Боли као враг. Машио би се за други и одмах тргао руку. — Не, не, ни тај нећу! Нечим сличним вијали су ме око цркве кад сам скидао врапчија гнијезда.

— Бојиш ли се? — питао је дебели глас. — Не бојим. — Лажеш! — тврдио је кобајаги онај други. — Богами не лажем! Не бојим се ни колико за мали прст.

Убрзо иза Ника Ћулибрка стиже у мали логор и други „иностранац“, ђак Иван Поповић, звани „Вањка“. Његов отац био је у прошлом рату заробљеник у Русији („војенопљени“) и

Види Стриц да с упорним Николицом није лако изићи накрај, па окреће други лист: — Збиља Николица, куд си ти то јутрос пошао? — Па тамо гдје се ви кријете. — Ее, па ти не можеш тамо!

Како ли је све то друкчије било него у селу. Код своје куће неко се на јело дурио, други се свађао с браћом и сестрама, трећи је гледао да здипи већи комад, а овдје у логору — та сваког би било срамота да

— Ено га! Дрекавац копа јазбину! Да је неко други био на Јованчетову мјесту, заждио би одмах трком натраг у логор да узбуни остале, али одважни дјечак брзо савлада први

— наљути се Стриц. — Она главом! — Ма која она, слоне један? — Луња, човјече! Ко ће други бити него Луња. Јованче се уозбиљи. — Е, онда смо пропали, открила је логор.

Она се онда приби уз Вањку Широког, свог заштитника, а на то Стриц љутито лупи дланом по стаблу и запри јети: — Други пут ћу скочити с врха букве, па нек буде мило онима који ме мрзе! Дјевојчици заиграше усне.

Отвор у пећину лагано се ширио. Сваки час би, сад један, сад онај други, клекнуо на кољена и повирио унутра. Из пећине је ударала хладноћа, пријетио загонетан мрак.

Једни су предлагали да се крију у каквом густишу поред потока, други су били за неке околне шумарке, док су они најзагријанији били за то да се бјежи чак у планину.

На челу заробљеника ко ће други бити, него главом дугачки Стриц са својим страшним картонско-сламнатим шеширом „ништа нема да те брине, од овога пацов

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво, као црни биво у срдцу гнезди. Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља. И који је тај други, поснажнији закон од божија закона?

Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља. И који је тај други, поснажнији закон од божија закона?

И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и

И други пак: Из дубине преисподње зовем к теби, господи! Господине, послушај ми гласа! ... Пак овај: Просветљај на нас лице тв

А тај: Којино седиш на херувимех, укажи нам се! и подигни твоју силу те дођи да нас ослободиш! Други опет: Скоро да би нас престигле твоје кадре милости господине, којено од века су ти!

Други опет: Скоро да би нас престигле твоје кадре милости господине, којено од века су ти! И други пак сваки по себи: Господи, избави ми душу из преисподњега мрака и изведи из пакла душу моју и не остави је у

Мучно да се може ко успузати на њега; род му је на самом врху. ШТАПОВИ Сви се други штапови крше ако би и од самих кедрових дрвета били; нејма те јаке штаке на коју би се старац слободно подапро; ломе

и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И једно пронахођење сјања) — За тим великим светом Пак има други свет, ангелски. Ка нека отока текућа Од великога света пружила се Чак до нас.

А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у сво

царство, — те седамдесет своје рођене му браће, — Авимелех што потуче на камену, да би тек он се оцарио, а не би који други од браће му то придобио.

То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори. Него многа му господа скочише око њега и једва га

И тада су хитали који ће пређе ући, и по један би се излечио ако би какова на њему болесчина била. А други пак чекају оно доби док се пак сама вода зањиха.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача да би избегао други шамар који очекиваше.

Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао

Кад је одслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан. Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и оног другог, доцније

Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији. Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, а мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.

Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре. И он сад није имао нужде да

— Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива и један већи виноград, ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну, студену воду, у близини певали славуји, а

— Они живе — будитебокснама! Ништа не купују на пијаци!... Кад си их видео у парку да се шетају кô други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или, рецимо, свастике?!... Или увече на концерте да дођу?!... Јок, брате.

он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизовани свет! Био је бесан.

— Дође си други земан; заступи други ред и адет — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско —

— Дође си други земан; заступи други ред и адет — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...

А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други! Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...

Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.