Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мој предлог беше, наравно, за швајцарски сир. Нађемо на путу једног ђака, који беше нешто више узрастом него другови његова разреда.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
негда алеви и са плавом кићанком а сад угасито мрк, од многе машчуре и прошлих година, фес, па га метне на колац да га другови гађају.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хвала вам, и... праштајте!... А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе;
3. ЈАРАНИ Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи. То су били прваци међу сељацима. Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.
цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... Свега, зар свега да се одрече?... Живи пламен горео је у души његовој...
као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА 295 КАЗНА 296 СВЕТЛОСТ 297 СРЕЋА 298 ПЕСМА О БОГУ 299 ДРУГОВИ 300 ПЕСМА О ЖЕНИ 301 ЈЕВРЕЈСКА ПЕСМА 302 СВЕТАЦ 303 ЗИЗЕМА 304 СЕМЕ 305 СТАРИ ЗАПИС 306 ПЕСМА ХРИСТУ 307 НА
два човека били велики као два божанства: јер су били једини који су у свом неспокојству назрели долазак новог Бога. ДРУГОВИ Кад се кроз хуку ноћног планинског ветра чуло да неко и по трећи пут закуца на врата, домаћин се диже да види ко је.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими? Обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе: Шаца из четврте, а Тима из пете латинске.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и кашљао па кад је ону књигу превео он умро и није ни дочекао да је види оштампану и да му кажу хвала, само што су га другови честито ожалили. И четврта, и пета стоји плаката и све оне ћуте, гледају овамо у мене и опомињу ме.
„Уђите у оне црвене магле, другови, што сте после нас издржали све сломове од којих су нам се кости превртале, уђите ви, али без оних који нас мрзе“ И
“ И зајаукао би гласно Јуришић да је сам у кући. Али он ту није сам, јер се у другој соби скупили већ другови унука бабиног Владислава и скакавачка дискусија је започела, те он хтео не хтео мора да је слуша.
„Данас, сутра, сместа... Дајте реч Алексију Јуришићу... чујмо... чујмо... чујмо... Другови... господо... чујмо... чујмо... чујмо... Данас... те црне тичурине реакције... милиони... чујмо... чујмо... чујмо...
Африка
Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски издужен све до звезда.
Затим, чучећи један пред другим, браћа, другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом окружују своје очи, сенче лице, јачају боју усана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А што је било најгоре, после се у гарнизону причало да му то нису наместили другови, официри, него жене, да му се освете за неслане шале, које је са госпожицама и госпожама терао.
Пас ће да трчи, опет, весело. Трчаће и ако му једне ноге нема. Пацов живи и кад му другови одгризу једну четвртину тела. Бика може да убије једном бритвом у леђа. Траје три секунда.
Теодосије - ЖИТИЈА
А сви чувши, умилише се срцем и душом. Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама!
су изишли из цркве, ПОШТО су постављене сјајне и богате трпезе, самодржац отац рече свима благороднима: — Приђите, другови и браћо, и чеда вазљубљена, приђите са мном, да се последњим пиром са вама развеселимо те да се растанем од трпезе с
свети архиепископ седе са самодршцем братом, и отворивши богоречита света своја уста ка свима, рече: — Браћо и другови, и чеда у Богу, саслушајте реч моју с пажњом достојном ваше љубави, на вашу корист!
И одмах, као да су га посетили неки из давнине мили другови, био је весео духом, а овим весељем потврђиваше се долазак анђела Божјих к њему и показа се неисказано светао у лицу,
поток мутни стадоше га вући, и по оштром камењу раздираху тело његово, сами себе подстичући и говорећи: „Пожурите, другови, пожурите!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују. Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни
Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. — Јесмо, и остаћемо до гроба. — Били смо увек верни другови. — Тако је. — Један другом смо потпомагали. — Тако је. — Нисмо се никад увредили. — Тако је.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад му брат и неки његови другови почеше говорити о Русији и одласку у Русију, он их први поче пријављивати војним властима и подметати им лажне
Мада је, као и остали његови другови, морао да научи да игра и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз умилне
После тих вечери, и он и његови другови обично су приређивали пијанке до зоре, урлајући уз гусле, ван себе од речитости и снаге.
Загледаном у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо‑амо, жута и сјајна као Сунце,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
прошлост као злу мађију не могу никад са себе да свуку, од којих и зликовци непохватани надмено се туђе и крију, и другови из детињства беже за прву на путу заокуку. За сужње, царе, помиловане, за њихово помиловање од воденичког камена теже.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Патио сам као убоги ђаво што ми је на груди могао да стане само јелен и по, јер сам био жгољавко, док су моји другови из разреда носили и по шест јелена капиталаца у трку.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Добра вам ноћ! Онда старији другови, иако су помишљали да мали зна као и они сва чудеса, које је владика починио и која су се по народу разгласила, ипак
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
страним језицима, да их не бих збуњивао и саблажњавао, предложих да напишем песму у коју ће бити укључени сви разредни другови и другарице моје деце, поименце. О сваком ђаку сам срочио по један дистих.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Руски учитељи, Максим Суворов, Емануило Козачински и његови другови, спремају целу једну генерацију српских свештеника и учитеља на руском језику и у рускословенској писмености.
Још 1810, тврдио је он, другови у Београду сматрали су га за »зналца српскога језика«, а 1813, када је био са службом у Брзој Паланци, он је обраћао
Као и његови књижевни вршњаци и другови, и он је учинио неколико драмских покушаја у стиху. У Србадији за 1882. изишао је први чин његове трагедије из српске
ЈОВАН ДУЧИЋ Рођен 1874,124 у Требињу, у Херцеговини,* као и његови књижевни другови Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, пропевао је почетком деведесетих година, под јаким утицајем Војислава Илића.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Наш Максим је био човек добар, мека срца. Казне је изрицао врло сувремене. Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
месеца јоште нема туна; Доцне данас он ће обасјати, Ја не могу на њ'га ту чекати, Срце младо јоште једном жели Са другови да се провесели.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Стрикан га предухитри: — Ајд, ајд, та нећеш ваљда тражити оне старе опанчине. Даће теби другови цокуле, па ћеш бити ко какав младожења.
Натмурени ратници и сама одмах развукоше усне. — Шта је, другови, може ли се? — Може, друже команданте, може. — Да се варакамо и данас, а? Као Мате с громом. — Шта ћеш кад се мора .
Је л јасно, другови, а? А самом Илији, откад је добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену
— Стали смо, стали у свако доба кад то наши свјесни другови нареде — весело какоће кочијаш и затеже узде. — О-оп, да се стане без дискусије, ово је наша народна цеста и наша
— До мора, бако? — Тако је, кокице моја ћубаста. Па ти ту, крај мора, моју кукавну бакицу спапоњају другови, с њом у лађу, па љуљ-тамо, љуљ-вамо, превезу преко воде и сјаве у један тор у некаквој фабрици. — Каквој фабрици?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сви у сенци. Свирају. Само за Шабана, шупељгџију, нема места. Изгурали га другови испред себе, на светлост. Он пре крстио ноге, погнуо се.
А још кад мој отац не би отишао, не би се знала слава. Његова је песма била песма!... Још и сада старији луди, другови му, кад ме виде, одмах питају да ли и ја певам као он што је. Без њега се није могло ништа, а камо ли слава.
ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као остали његови другови. А Мита је све то знао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ми не можеш дати и за свакога од њих по једну дјевојку, онда не могу ни за себе ниједне повести, јер нијесам рад да ми другови реку да сам саможивац.
дјевојке, и узме блага, сребра и злата што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знак својим ортацима да је ту. Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Попех се на споменик Кнезу Михајлу Обреновићу, наклоних се и рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и господо, другови и другарице, драги гости, имам нарочито задовољство да вечерас отворим изложбу дела наше драге Анчи.
Мама и матори с родитељским смешком типа „Ми смо с Аном другови, немамо онај укочени родитељски однос!“ стоје и цвркућу: — Вратили смо се нешто раније... — као да то није очигледно.
Господине амбасадоре, даме и господо, другови и другарице, госпођо професор, драги гости и остала поштена интелигенцијо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Зашто ме ниси слушао, друже?“ ИВ На крају шуме, другови моји, и сада кућа малена стоји, стара је много, зидови сиви. И данас Мачак унутра живи.
! Ех, кад би нашли чаробни крај, Црвеног Врапца завичај!“ Једнога дана, прича нам каже, другови пошли да Врапца траже.
Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из траве.
и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви, другови смрти, овамо гвозден бат! У млину старом ко буде сада, није му друге, глава му пада, куца му задњи сат!
Африка зове нас, нама је тамо спас, другови, сви у кас!“ Весело слонче труби: „Хајдмо у гнијездо старо! Бјежмо од људи грубих! Правац — Килиманџаро!
Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат! Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак. Толико пута рибу ти отех у свом налету грубом, варка те многа и брза нога спаси пред мојим
Јесени једне, тмурнога дана, крај млина ја сам прошȏ ту ме сретоше другови стари: Жућа и мачак Тошо. О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу.
Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо! — и јутрос, ево, из краја родног, овакво добих писмо: „Мој стари знанче, што ли ми
— Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.“ „Зато и ја с њима кличем: Здраво, друже генерале!
Оста Мурат, посластичар стари и његови колачи „брдари“. А другови! Коме првом прићи, док около споменари круже? Тихим гласом једва прогргућеш: „Дај ми шапу. Довиђења, друже!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ту су били сви моји другови и познаници. А овако, идем у непознато место, међу туђ свет. Сељаци су пристизали у масама.
Војници га прате погледом, старајући се да упознају мртве. Јер тамо су њихови рођаци, браћа, другови... И никад их више неће видети. Потамнеле и угаснуле очи њихове зуре у даљину, а тела су укочена за вечни покој.
се тешити да смо имали и страшнијих искушења, па смо, захваљујући нашој срчаности и нашим вођама, све то пребродили. Другови! Ја не сумњам да сте ви у стању да се жртвујете, кад дође суђени час. Овога момента отаџбина од вас то не тражи.
Вучко отвори очи и са чуђењем посматра шта се око њега дешава. Виде себе раскопчана, а другови му бришу уста од крви. Он мљасну устима неколико пута, и са страхом завапи: — Јесам ли жив?
Један од пешака застаде, па завири у цев топа, а нишанџија притвори затварач и он се трже. Смеју му се другови, те застадоше и они да завире. — А, дете му, види како је „ишпалирано“. И тако непрестано, док не замакоше.
Обојица су били моји школски другови. Поздрависмо се срдачно. Кажу да су и они из оне ђачке чете у Скопљу, па су их пред офанзиву разместили по разним
Смеје се и потпуковник Петар и говори полако да га они не чују: — Е, уживам када се њих двојица препиру. Другови су из детињства, и вечито један другом опонирају. А не могу један без другога.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју. »Какво зло, мисли она даље : само тек да се тако каже.
— Учили смо гимназију заједно.. Ви после одосте некуд... у полицију. — Ха, па што се не кажеш, брате!... Другови из гимназије, па се чине да се не познају.
Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње. Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше. Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.
»То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«... И ови измирени другови, видевши колико су заостали, прегоше на посао из све снаге.
Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду. Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред. »Да се трпи!... рече у себи.
А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак... Све баш онако, као код правих кућевних људи! И он извесно сад представља правога домаћина!
дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу. — Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.
— Шта ћу, знате!... Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима... Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Сигурно да мислим! И сигурно да ће предузети! ТОМАНИЈА: Шта мислиш шта? ДАРА: Засад ништа! Ништа, док другови не изврше планирану акцију! ТОМАНИЈА: Што нећеш да ми кажеш какву акцију?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То ме је подстицало да и ја пишем. Мој отац, Тома, учио је школу у Ходмезоевашархелију. На фотографијама, он и његови другови, већ бркати, личе на младиће у романима Лазе Нанчића. Тома није волео школу, а био се потукао са професорима.
У шајкачи. Наиме, као што рекох, многи наши другови, Србијанци, дошли су на Универзитет, у војничкој, похабаној, униформи, и носили су на глави шајкачу.
Долазило је и до немилих сцена, због тога, на улици. Неки наши другови, најпосле, који нису скидали шајкачу, а нису поздрављали били су одведени у Управу града и похапшени.
На Универзитету, са гомиле цигаља, огорчени говорници, предлагали су сад да се нападне Управа града и наши другови ослободе силом. Полицију је чувао читав вод жандарма.
Полицију је чувао читав вод жандарма. Неко је тамо, међутим, тог дана, био паметнији, и наши се другови ускоро појавише међу нама, ношени на рукама, слободни, са шајкачама на глави.
Било је, међу тим узроцима, чак и врло пријатних. Моји другови су били отишли у Париз и ја сам пошао за њима, да остварим своју давнашњу жељу.
Вели, преко тога да пређемо. У реду. Одлазим у логор пука и налазим да су моји другови, официри, заиста, шарено друштво. Потпоручник Лукшић, са мном у истој чети, одличан официр, не признаје нову државу.
1924. ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим и мрем, и лежим, хладан, као на пепелу клада.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ВОЂА Браћо и другови, саслушао сам све говоре, па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разгоВори не вреде докле год смо ми у
— Па шта је било с њим? — Пропао је, сиромах. Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду... Будала! Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако! Није му нико крив.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
греје благо и топло и растапа оштру јутарњу свежину, а наш се ланац љуља и креће, пење и спушта и све граби унапред. Другови око мене прескачу, провлаче се; при каквом незгодном скоку опсују крупну псовку, намрште се, и онда видим, да код њих
« — Истина, целе му године историја »не иђаше од руке«, и ако су најслабији му другови из ње имали тројке и четворке, али ипак је он, у колико се сећа, редовно пратио и учио све лекције.
Он и не чу како се другови договорише о знацима за саопштавање година. А имена беху исписана плајвазом на табли, на катедри, на зиду, па и на
»Да паднем... сад је време... Али — срамота! Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!... Дакле: пао!... ја пао!«... Професор погледа Чичу. — Доста!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Помамио се!“ рекоше другови иза њега, јер они не бјеху чули оне ријечи. „Помамили смо се сви!“ викну конте, окренув се живо и пришавши к својима.
И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не могаху одољети
“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу.
“ „Тако је, валај!“ потврдише му другови. „А да — што би? причајте људи!“ рече медик. „Разврже ли се та вјеридба? Неће ли га дјевојка, што ли?
Овај га поче љубазно задјевати и шалити се с њим, као у сретна времена, кад бијаху другови у прашкој војничкој школи. Слуга Мита, и он мало зачуђен, изађе да коње обиђе и нареди. „Ти си ванредно весео, Јан!?
Често куршум не прозуја кроз празнину у залуд но запне за ноћно звијере; вујо, ако има још душка, стане завијати, а другови му сви у један глас припомогну. Тада чобани, по гласу, по сигурну трагу, примакну се и одгоне их.
Рањени лежаху у крај огња, а она два мртва, покривена струкама, лежаху подаље на гомили шушња, што им њихови другови подастријеше. Кад се људи одморише, посједаше сви у коло и припалише чибуке.
Затим извади са дна неки замотуљак у сукненој крпи и тресну њом о ледину, да чују другови како унутри звечи. Готово сви се насмијаше томе.
„Хоћемо ли паре најприје?“ „А да како!“ одговорише другови му у глас. Симо прострије своју струку а засука рукав, па узимљући по пуну шаку дуката, испусташе их, бројећи гласно.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице! Зајдно смо ишли у занатлинску, били смо сјајни другови, пар екселанс! ИКОНИЈА: Какав пар? СТАВРА: Лепо ти човек каже: пар екселанс! ИКОНИЈА: Види ти њих!
ВИЛОТИЈЕВИЋ: То сам и ја говорио, зговорнице, и то годинама... Ал, кажу другови, нисам ништа урадио... ПРОСЈАК: Тебе, видим, притисно велики камен! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Није то лако носити!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго. Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити. Али, свр свега не буди кâ ови твоји другови. Ајде сад тамо, одмори се.
Вечера прође истијем редом као и ручак. Другови га и не гледаху, а камоли да би га задиркивали. Стрико Балеган намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке
— запитаће гвардијан ђакона Чимавицу посред граје. Чимавица смигну раменима пак изађе. Дундака нагоњаху другови да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по чашицу.
— Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови. — Ајме мени! — шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.
— Бог да те прости, и ти си више одједном овуда слазио!... Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој! Другови га, шапћући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља. — Сад оданимо најприје!
Онда Бакоња одахну и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта и смијући се. Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше. Онда он замоли Грга да га извини код стрица.
То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач. Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.
Крив сам, те доста, што сам те држâ за друга!... — Нећемо тако! — умијеша се Бујас — него ћемо да будемо прави другови. Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било спочетка.
Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! — А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда.
“ — Зато што су приковођани повели краве, шјор!... — „А зашта су и повели?“ — Зато што нису имали своји, шјор!... Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди: — И ви сте слуге светога Вране!...
— Па ајдемо да штогод појидемо. Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади — рече Брне и оде први. Другови му запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и
— одговори Наћвар. — А одакле бјеше и чеговић? — Бија је из Зеленграда и звâ се Грго Прокаса... Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као студент борио се против њега, министра. Шта ће рећи моји бивши другови? Бивши? Вукашин је уклештио главу међу руке што држе дрвене шипке на прозору. ...И та фатална љубав.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нисам могао ништа да купим. — Који је ђаво ушао у њега? — питали су се родитељи, а око дечака је расла празнина. Другови су већ отворено бежали од њега, рибе и ракови завлачили се у дубину, јер их је гађао камењем и откидао им штипаљке и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одједном на лицу тога човека, можда Петра, види ружну примисао и види како га његови нови другови чудно опкољавају. Изненађење, као прасак, пуца у њему и, у трену, он губи дах а онда се маша за кубуру.
узбуњени и чинили су шта могу, а брод је ипак, неумитно, пловио од Беча ка Београду, граду на међи оног нестајања. Другови Риге од Фере, њих седморица, још су се надали; Рига, одавно, није.
Његови другови радије су остајали у унутрашњости брода сигурнији онда кад су, у тескоби, повезани истом стрепњом. Рига је радије
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он позва старијег ученика који се звао Сатирос, но којег су његови другови називали у шали филозофом. Пун самопоуздања, изиђе он пред свог учитеља.
хоћу да се науживам живота док му је још време, а купатило нек онда спере са моје душе сву њену нагомилану путницу“. Другови се разиђоше смејући се.
геометричарове собе за рад, не посумња да се ту налази домаћинова ризница, па похита да је отвори пре но што је његови другови пронађу. Архимедес чу како неко обија врата његове собе. Усплахирен повика: „Пљачкашка стоко!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И заваљен тако угодно стадох размишљати о побратиму коме идем у госте. Другови смо из детињства и за све време ђаковања били смо нераздвојни, најбољи другови.
Другови смо из детињства и за све време ђаковања били смо нераздвојни, најбољи другови. Растали смо се по свршеним студијама, а једнога дана пре ратова извести ме да ће да се жени и позва ме да дођем два
Па се наједанпут раздрагано ускомешаше они што пристизаху на узвишицу: — Ено мора, ено мора! — Еј, другови, ено мора! — Је л' оно море? — Шта? Славе ми ено мора! — Море! — Гле! Гле! — Ено мора!
— Петроније Свилару, размисли се добро; сви су, ето, твоји другови признали. и дебели, обријани цивилни полицајац приђе му ближе.
А ми се играли, над нашим главама високо лете шарени змајеви, поред дућана пролазе наши несташни другови чујемо њихово весело клицање, маме нас, задиркују.
смо искрено молили доброга Бога да се он упали, да изгори, сасвим да изгори и да га нестане, па да слободни као наши другови који га немају, који га никада нису имали, излетимо на бурно игралиште код чесме.
И понешто већ о томе знају интимни моји другови који су још случајно живи и пред крај оне окупације били са мном у симпатичној резиденцији Есад-пашиној, у чијем смо
Повратила ме је наједанпут светлост једне мале војничке лампе, којом су ме, гунђајући, тражили забринути другови по оном високом корову перунике у Авди-беговој авлији. А кад ме пронађоше пренеше ме носилима у конак.
Мислио је и о томе како ће га тамо у варошици дочекати и саучешћем обасути и његови другови у канцеларији и суседи, и сви други знанци и пријатељи.
Нас двојица, најближи и најбољи другови човека који је био узрок свега овога, нисмо могли тамо ни да приступимо. Тада, пред гробом, притиснутим са свих страна
Не распознаје се, можда, ни твоје име на малом дрвеном крстићу којим су твоји другови што су те волели обележили место где ћеш вечно остати.
И док је из мале ране текла крв твојих младих година, а ти лежао на земљи окренут сунцу које се рађало, дотле су твоји другови на твоме избезумљеном лицу морали читати очајан и јасан израз: Јадна моја мајко! 10. септембар 1916. ЧУЈУ СЕ ТОПОВИ...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Вјеровао сам да по опипу разазнајем „десне” јабуке од „лијевих”, оне „у којима гори” од оних „угашених”. Другови би ми везали очи, окретали ме уокруг све док не бих потпуно изгубио оријентацију, и тад ме водили од јабуке до јабуке,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?... О, тешко ли је то!... И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору? Нема, јамачно нема.
Наступио је последњи тренутак. Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...
И напослетку, другови су се ревносно чували. Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.
улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна н суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем
Врата се почеше отварати... Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим... Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ми не можеш дати и за свакога од њих по једну дјевојку, онда не могу ни за себе ниједне повести, јер нијесам рад да ми другови реку да сам саможивац.
дјевојке, и узме блага, сребра и злата, што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знах својим ортацима да је ту. Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају.
Жао ми је било, па сам често у себи говорио: „Неста блага, неста пријатеља!“ А знаш како су се моји другови обогатили? Они су куповали боце рахатлука, а свака боца није вредила него тридесет дуката, па су тако од сваке боце
Узмем један алмаз, и одем у чаршију да га продам. Купим хаљине, и постанем опет богат. Другови моји увиђеше да ја имам пара, па ме почеше себи звати, а ја их нијесам ни погледао.
Онда ће један рећи: — Ене, другови, ожеднела она врба па не може да дохвати воду. Хајде да је напојимо — севап је. — Па како ћемо, — упитају остали —
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Одмах сам је извукао. Поновио сам исти поступак више пута и метод се показао непогрешивим. Када су моји другови, који упркос доброј опреми, ништа нису уловили, дошли до мене, позеленели су од зависти.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На тај дан први пут сам јавно говорио. Успех је био преко сваког очекивања. Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило.
” На то моји другови одговорише са ”Живео кнез Србије!” Мађарски чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након
Но, коначно сам се уписао у школу где сам убрзо приметио да ме школски другови гледају у чуду и као да се питају из које сам земље и из каквог поднебља дошао.
Осећао сам се тада као Енглез који прима племићку титулу. Али моји другови у творници, па ни Ајлерс, који ме је овде довео, нису показивали ни знака зависти.
Побудио сам његово саосећање и осетио сам да сам стекао новог пријатеља. Зато су се моји другови устручавали да ме позову и укључе у своја разна удружења из бојазни да им нећу моћи изићи у сусрет и да ће ме то
Моја победа је била брза и потпуна, а моји другови су ме затим носили у тријумфу у Фрицов салон, у близини Колеџа, где су дизали чаше у част ”Михајла Србина”.
Од тог дана моји другови су ме звали по имену и опходили се према мени као да сам истакнути потомак Александра Хамилтона.
Он је свакако био леп пример класичне складности, али су његови другови захтевали и већу ваннаставну активност. Он је личио на младог Алкибијадеса по одгоју, изгледу и пози, али не и по
Обећао сам му да нећу штедети труда само да помогнем Винтропу. У почетку Винтроп је добро учио. Али његови другови у Тенис клубу, у Рокевеј ловачком удружењу и у Њупорту, били су изненађени и тражили су узроке Винтропове монашке
Ћипико, Иво - Приповетке
Док га је отац оставио, горко је заплакао. Био је изгубљен у непознатоме, немилосрдноме свету. Сви његови другови били су јачи и слободнији.
Пришао је својој мајци чист и ведар. И ту чистоту и ведрину душе нису могли да збуне његови бивши другови. Двојицу од њих искрено је волео.
Сада поље и море мирише. Другови дочекују у осенченим заклоницама цурице што се из поља враћају. Те цурице, набреклих црвених усница као смокве
Те цурице, набреклих црвених усница као смокве пуцалице из којих се слатки сок цеди! Другови се његови купају... и пландују. Није могао да издржи. Била је та ноћ топла, упечатљива, месечевом светлошћу преливена.
И колико боја, шара... И, гледајући у пучину, осети да му се у душу увлачи нека чудна мекота, питомина... Али другови не чекају, па, дивећи се, пожури низбрдицом да их стигне.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Загледан у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо-амо, жута и сјајна као Сунце,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ах, авај!... Мени отиде коса увис и хтедох да вриснем, кад за оближњим столом чух како моји другови Скакаљевић и Зафировић, сакривени готово, пригушено јецају.
Петровић, Растко - АФРИКА
Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски издужен све до звезда.
Затим, чучећи један пред другим, браћа, другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом окружују своје очи, сенче лице, јачају боју усана.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
), већ што он треба да је свуд. Видите ли где це бије крвав бој чак тамо преко Мораве. Тамо ваша браћа и другови већ гоне и ломе душмане наше. Немојте да вас они осрамоте на јуначком мегдану.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Можда су овде били заклони приликом борби последњих дана. Около нас као да ври. Бомбе, пушке, митраљези. — Другови, зашли смо у нашу земљу! — допирао је нечији глас. Ја л’ рече!... Маса полете, и као да ме понесе. „Ура! Ура! Ура!
— Откуда се њих двојица познају? — пита Пера „Ђеврек“. — Капетан Воја је свршио академију у Петрограду. Сигурно су другови из корпуса — објашњавао је Брана. Било је прошло подне кад смо кренули у логор уским улицама Водене.
— Он се окрете Кости и важним гласом: — Знаш, бароне, право је. — Хоћу, грофе. Другови смо у смрти... можемо и у животу. — Јест, бароне... Гађамо исти циљ на положају, па можемо и у Солуну...
Чуо се само шум са таванице од миша, који је гризао греду. Из даљине је допирао потмули пуцањ топова. — Другови! — проговори командир.
Лице његово као да се згрчи, а очи блеснуше. Прелете погледом преко војника и проговори одлучним гласом: — Другови, у име Бога! — Она петорица који су одређени да нападну објавнице, нека изиђу!... Ви знате...
— Не дирајте га! — вели командир. — Они су нам једини другови. У мојој земуници има један, кога ја храним. Неки пут ми у томе и време прође.
— уздише гласно Радослав и брише зној са чела. — Боро, друже, послушај ме... врати ове војнике. — Они су моји ратни другови. Кад нешто згреше изудараћу их. Али кад лумпује њихов командир, имају да се веселе заједно са њим. Је ли тако?
Радослав се широко и добродушно насмеја. — Шта да им радим!... Они су ипак добри људи и моји другови... ФРОНТ И ПОЗАДИНА Има већ дуже времена како нико ништа не говори.
Али време је избрисало натпис. На једном заравњеном платоу остао је мермерни крст, који су подигли другови неком свом погинулом пријатељу. У јеловој шуми, са леве стране пута, налазио се неки вењак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Истини другови наши туже, За гласом чезну серпскога варвита! Више се пењи славе на лествицу. Препона тму тих љутих сеци, К дверма
Гди сам се родио, младе проживио с другови дане, Ту нек’ ме, стара, са старима љубима покрије земља; Сербије унуци да се по гробној ми играју трави!
Познато је како је омладински покрет (Л. Костић и другови) вешто и са успехом организовао игранке, покладне забаве и балове ради пропаганде својих идеја.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: А увреда? МИРА: Мене ражали.... СТАНИША: Мене распали — Ал’ ево браћа твоја, моји другови... (Богдан, Бошко и Станојло.) БОШКО: Утече! БОГДАН: И нерањен. СТАНОЈЛО: И несахрањен.
— ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Кô што се вече сећа зорице. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда. Отаца мојих седи другови, С каквом је силом Турчин пошао Да гора ових племе слободно Или у хладно гвожђе окује Или исече.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се
Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице. А и они, опет, не иду кућама, већ у
Ћипико, Иво - Пауци
— упита га. —Зашто? Фала вам, к'о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.
И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. Мајка му приправљаше потребу за преобуку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То су, без приговора, прихватили и сви моји другови, и то није било оспоравано до свршене матуре, иако нисам био ни вредан, ни амбициозан.
У утроби овог диплодокуса нашли би довољно места Одисеј, Менелај, Махаон, Епеус и сви њихови другови, па зато није ни тројански коњ био већи од овог чудовишта.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА Ташанина МИТА, унук Ташанин ДИМИТРИЈЕ, момак код Ташане ЈОВАН, нови
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Богами ће овај наш Коста умрети као прави правцати мушкарац. Ко би то мислио!” — говоре „другови и пријатељи”. Кад падне вече, и сви се разиђу, онда Ристана још има да слуша неку политику.
Кад је Павле био у петом разреду гимназије, сви су његови другови знали за две ствари: да Павле пише песме; и да увек има новаца и зна неки особити систем руковања новцем.
и да купим један државни папир — рекао је Павле једаред пред друговима, показујући при том како се секу купони. Другови погледаше у Павла, али се дуже задржаше погледима на другу Бранку Каленићу: „Ако Бранко не зна шта је то, нико не зна.
Тек кад су другови чули колико најмање стоји тај „државни папир”, заорише се звиждуци и усклици, и дођоше мишљења слушалаца.
Само пуцнем прстом, а моје крајцаре ме познају, и одмах излазе. Павле седмошколац био је већ, како су другови говорили: „истурена личност”. Говорило се то и од шале, и с признањем, па и са завишћу.
— Павле, једи, иначе ћеш остати у директоровом кабинету за костуре — шалили се другови. Од оца је Павле имао лепе очи, обрве и трепавице.
Павлови родители жестоко се споречкали због новина. Најзад је ствар стигла и у осми разред. Неки другови почеше осуђивати Павла. — Уображен је. — Прави се важан. — Није чудо, стално је од Немаца учио клавир.
Све заћута. Младићи боље него одрасли осете да је оговарање зло, да се нико не може оцртати једном причом. Осетише другови Павлови одједаред да Павла нису исцрпли. Сетише се да има нешто и на оној другој страни човека.
Девојчице су по том жмиркању знале колико је сати. Бранка није баш било лако очарати. Другови су га задиркивали. Он се бранио: — Не видим, брате, и свршено! Не видим ни девојке. Ви не знате шта је то ћорав човек.
У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад и тамо зађе нада. Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор. Павле и Милан грле Бранка.
— Ево, сине, мени је сад куцнуо најлепши час, и сат мени више не треба. — Ура, ура! Другови се куцају, испијају до дна, певају. — Госпа Лепосава, мајка Бранкова, пева с ђацима; господин Тома плаче.
Уосталом и Бранко професора, својим кратковидим очима. Другови га задиркују, Бранко признаје: — Ма јесте, волимо се, а не видимо се.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Стамболић поче да се зноји и превија, које због падежа а које због невоље ради које је молио да изађе. Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенио, дигао једну ногу и увио је око друге, па најзад, кад дочу реч коју су
и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенио, дигао једну ногу и увио је око друге, па најзад, кад дочу реч коју су другови добацивали, он дрекну: — У авлију! — Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор. — Е, сад је доцкан!
пре Воронцова кадри били претворити петла у кокошку, и обратно, и онда никако чудо није што сам ја, као и многи моји другови, враћао се са табле где сам говорио лекцију са уверењем да сам добио четворку, а она се — јус у он, он у дебело јер,
из првог разреда гимназије и идем, идем, идем и после неколико година вратим се опет у први разред гимназије, док моји другови уче већ четврти.
Ја сам, на пример, врло лепо, као и сви моји другови што су, знао шта је то свирала: цев од дрвета која свира кад се у један њен крај дува.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заробљени!... Страшно и болно сазнање. А оно, драго и мило, изражено у појму: породица, земља, другови, као да се откиде са моје душе, и остаде само скелет. Занемео, као у бунилу, слушао сам разговор. — Шта ћемо сад?
Зар да синови наши указују прстом на оца издајника... Другови... 3емља вапије за осветом, породице ваше вас преклињу да их ослободите...
Зар да напустимо слободу нашу, и да савијемо добровољно главу под ропским јармом? Никад!... Никада, другови! Ја вас не задржавам. Ко хоће нека иде. Али сада је дошао час да видимо: „Ко је вера, а ко невера!
Издајник. Тешка је то реч — издајник... Јер Краљ је са војском, њихове старешине... другови... А опет, у земљи су остали стари родитељи, деца. Али, тешка је реч — издајник!
На другој обали журно су се облачили, цвокоћући зубима од зиме. Мале растом преносили су већи другови на леђима. Неки су покушавали да наложе ватре, да би се загрејали.
А код суседног огњишта један је умирао. Другови су му подметнули торбу испод главе и оставили га тако да умре. Поднаредник Груја рече да је већ у агонији и не зна
Имало их је који су јечали болесни, па су их другови носили и смештали у један ходник да их не би прескакали. На многе је неповољно утицала синоћна обилна храна, јер су им
За време дугих ноћних бдења на осматрачницама, или у рову, старији другови причали су своје доживљаје из младости. Били су неисцрпни.
Али... настао је понор. У овом вртоглавом наступу многи наши другови погубили су животе, или су постали руине чије су патње толико снажне да се и не сећају више прошлости.
Иако сам међу људима, осетио сам самоћу и било ми је жао што сам напустио осматрачницу. Тамо су бар моји добри другови... Шофер свира да му се склоне с пута коморџије и псује на сав глас. Они му одвраћају сличним речима...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Та гомила света досадом ме кињи, И другови сами терет су ми сињи; — А та је сва мени стога дошла чама Што се моја драга сад зове ''мадама''.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И шта је било потом? Блажени се оконча сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те да његову смрт очима не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит мачак. Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака:
Јованче, опет, једва чека кад ће и осталима моћи да повјери шта су открили. — Само док видимо какви су ови наши другови, знају ли тајну чувати — опомиње он Мачка. — Стрицу бих већ и могао казати за пећину. Могу и Вањки и Нику.
— Тако је, то и ја велим, бојс! — озбиљно додаде Ник. Стриц само ућута. Морао је признати да његови другови имају право. Изненада се растужи.