Употреба речи другог у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

па често у поноћи, кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог злочина не буде осуђен... Беше Велики четвртак 1849. године.

Густи, сиви облаци прекрилише хоризонт, један другог потискујући изгледаху као какве тавне слике немирних санова ил’ као црне сенке горостасних планина.

— Болница је у води, — рече један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио. — Хајд’мо у болницу! У болницу! — повика гомила. — А моје вино?

Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте.

Можда ће близу њега, у другој мрачној собици, бити отац његов, али они неће ни један за другог знати! А можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како му је отац за кратко време

— Жива или мртва, — викао је на скупљену гомилу, — данас га морамо имати!... Онака човека он да убије!... Па да је другог кога, него баш архимандрита!... Е! Е! — То мора да је потера... — слушајући капетанове речи, мислио је Миладин...

Чудно! Ја нисам богослов, али да сам професор у богословији, ја бих мојим ученицима вашим примером доказао да другог пакла и нема, да су ти ваши боли вечити огањ што с оне стране гроба сваког насилника чека...

— После прозове другог и трећег, и свакоме понешто наручи. Ретко је кога казнио, и то само клечањем; а кад је била тако голема кривица да се

То је архива; а другог канцеларијског намештаја није у оно време ни било. Један, дебелим гвозденим обручима окован сандук, на њему велики црн

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Наравоученије Чловек неправедан и зао подобан је ове басне орлу. Све мисли и измишљава како ће другог озлобити, док сам у зло падне, пак се онда тужи и јауче.

0д речи дођу к ударцем. Вепар зубма, а лав с ноктима, један другог окрваве. Попрестану мало за одахнути и с већим устремљенијем сраженије обновити.

непријатеља и општега злотвора и лупежа, и — кад се не може иначе — с лажом избавити неповина и праведна, себе или другог кога, од зла и неправедна, мени се чини да овде и сама лаж измењава своју натуру.

Леон, папа римски, и Јоан Постник, патријарх цариградски, док су год живили, проклињали су се и један другог антихристом називали, а кад по смрти| — обадва свеца, и правила им се чате у цркви. То се зове срећа!

Ко тражи разум, разумнији кући дође, а луд се луђи врати него што је кад пође, зашто овог еспапа, једног како и другог, свуда се находи.

Гди она дође да се покаже паметнија и боља од свију осталих птица! Немаш ли ти никаква другог посла, него хоћеш свет раменом да исправљаш?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе! А осим супе немамо другог разлога ни циља! У овом мраку множе се они што могу да купе све, а не могу ништа да створе.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Сељаци стишају кнежева синовца Николу, који је хтео и оне друге Турке да убије, и одбију једног за другог, а оне друге Турке испрате до хана.

како ми је Фочић, кад ми [је] оца посекао, одвео мога коња, а сад неће да свога даде, но хоће на срамоту да га јаше, а другог подмеће, а ја хоћу на град с војском, да га сам узмем.

фебруара одем у 8 сати г. Недоби; каже: „Некако не знам или је од Бога или је од кога другог, обаче не може нам посао да пође управо како би требало, ови други стоје супрот — — но опет уздам се у Бога, ако не

вам обећавам, али добар стати не могу хоће ли султан послушати; но опет мислим да ће мене пре послушати, него икаквог другог императора, будући сам с њиме у добру пријатељству.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог. Као да ала из њега зија. Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и

— Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. Сељаци гурнуше један другог лактом. — Из мора? — упита Максим и погледа још мало више. — Из мора, дабоме, ја шта ти мислиш? Је ли, учитељу?

) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. — Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?... Баш би се набо!

Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.

— викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу. — Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.

И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и

На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. Сретен није Циганин, него један сиромашак

Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ. Највише баштине, највише стоке у њега је, и сваког другог мâла и иметка изобиља. Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару.

та станиде, само да те питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом. Среја се окрете и дочека га. Сподбише један другог и сташе се вући по авлији. Чељад истрча и удари у дреку. Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја.

Па још, поп Вујица ће увек рећи и лепу реч за учитеља Грујицу. Дође когод из вароши или из другог села, или ма ко са стране, па упита: »А бога вам, попо, каки вам је овај учитељ?

« вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: »У којој је части света ово ваше село?« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!« Ђаче одговори и то.

« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!« Ђаче одговори и то. Ревизор пита даље другог: »Кога ми морамо поштовати?« па опет у кујну: »Пази да свуд порумени кожица!« Ђаче одговори и то...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Повучем страну једном, и он добија... Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... И чисто гледа очима тај лом.

Али су се пазили. Од милости зваху један другог „јараном”. Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко

Али... Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу. А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха... Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.

Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине. Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. Скоро последњи дође Алекса Алексић. Људи га погледаху ћутећи.

Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... — А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. — Турчин!... Другог имена не знам, а и што ће ми!... Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...

Он зар?... Он ти мисли онако као и поп... Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!... Али, не брини!... Док им ја само кажем!...

И њих два могли би много добра учинити Црној Бари... Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... „Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!

Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао. Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној.

— Тако... А сад, устај!... Онај страшан поглед диже Маринка. Он је бленуо сад у једног, сад у другог. Станко га поведе и доведе до храста. Круна храстова беше доста ниска... — Заврзане!... Ал̓ не! Ја ћу се препети!...

Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице! И свршисмо посла онако, без муке. А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...

Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... Сукоби се с Луком... И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше. Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...

Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... Људи се понамешташе један до другог...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена — Свом стрелцу ком и не зна имена.

СИМВОЛ Гледам твоје крупне очи заљубљене, Где сја ватра — ко зна — грешна или света. Свеједно љубиш ли другог или мене: Ти љубиш невино као цвет што цвета.

душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И на крилима им сунце другог краја.

Јер је Зохра свирепа и не би јој више на обалу слала свако вече другог човека. ПРОРОЦИ Пред селом се јавио пророк из неке друге земље. Око њега су се окупила деца, пси и кокоши.

Сви рекоше да ће одиста бити смешно, јер њихов пророк из села неће моћи гледати сунчану браду оног другог, и да ће се престравити пред његовим курјачким очима, и да ће бити згажен под ногом која је као нога у патке.

њезиног детињства, када је са широких тераца пуштала птице да по њиховом лету види ко ће од њих двоје бити срећнији. Другог дана је примила милостињу другог племића који није имао десну руку јер је изгубио у једном од многих двобоја на којима

Другог дана је примила милостињу другог племића који није имао десну руку јер је изгубио у једном од многих двобоја на којима се борио због ње.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш! Још као да се познаје! Он се добро загледа у прозор, а мени између обрва метну прст.

Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату.

Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: »Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем: Проку нећемо лако накнадити.

Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса, чућете. Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп Ћира на свој, добио је он

— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.

Авлија пространа, отегла се читавих дŷж њивâ, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије. А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти. Ту су шупе, амбари, голубињаци.

— рече у себи гђа Сида љутито, а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум. — Персо, деде мало вина — вели поп Ћира.

Севај напоље, што си ми задимио ту с том твојом лулекањом! И овога другог попа истераше у авлију да пуши. Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спириног прозора и дунуо једанаест пута у

Није ју вређао као досада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи. Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема! Срела се с њим само једном у шору.

укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели, и како једно без другог није могло да живи на овом свету. А тек онај сан о Шаци како јој је живо остао у памети!

се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица с пута, — па један другог ама ни једном речицом да не запита!!

Стога чак и комшија комшији пеђе долази, нарочито ако нису један уз другога, него преко пута један од другог. Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и

А како и не би’, кад те само гледам како умеш да једеш! — вели му домаћин, па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима, и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

чекајући да дан осване, да дођу мушки, доведу попа да га очита, опоје и после да га у цркву однесу и саране као сваког другог човека — домаћина.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има. Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ни у седамнаестој години нисам више био чедан. Ужасно ми је и пад се тога сетим и никад никога Другог не могу зато кривити до оног бедника, оца мог рођеног.

и, тог часа, у том плачу и у оној чудној и тајанственој снази страдања, он је уживао Он је уживао што је намучио другог а још много више, што је намучио себе. В.

Ови мрави, вијугајући брзо, нечујно и вешто обилазили су један другог и као важно хитали негде пузећи и котрљајући за собом са свим ситан, фини и перласт песак којим је непатосана земуница

С муком смо га вратили натраг у собу. Сутра дан смо је лепо сахранили, па смо се другог дана, јер нам је осуство истекло, вратили овамо у команду, у Далмацију.

од кад сте дошли овамо а он ни писмо једно једино не написа, а камо ли да је дошао да види оца и мајку, него све од другог чујемо о њему. Само ми чудо да га тај рат ни мало није опаметио.

И друга плаката стоји, другог мужа газдаричиног Младена. Умро 1903 на Благовести. Капетановао он годинама по разним срезовима и носио неку ђуду као

Африка

у парче мараме, па онда тесно у беле огртаче, чврсто као мумије, и спавају право као посечена стабла један крај другог. Са њима су жене на асурама, ликова окренутих увис и стегнутих песница. Рекло би се: какав египатски цртеж.

То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих

Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама. Они су наслоњени један на другог, ћутљиви и мирни као у позадини каквог херојског и класичног декора. Сваки њин покрет представља једну хармонију.

Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.

компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу. Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности.

“ Идемо кроз бескрајну вековну шуму. Огромна стабла акажуа, махагоне, хлебних палми и другог скупоценог растиња владају у царству измрежанога шибља, лијана и жбуња.

(са човеком који има истовремено: и мисао што схвата наше осећање, као и осећање које појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као

исто тако на смрт као што би био и од закона када би растргао и своју другу снаху, или малога шурака, или било ког другог члана своје породице. Крв и тело породице дају највећу снагу.

Ништа простије и узбудљивије од тих звукова који се поступно почињу разликовати један од другог. То би једва чујно, те бејах срећан да ни Н. ни Меј још не примећују.

Друго село је већ другог типа; али Небинге је једно полусуданско сеоце залутало у овај крај који је још толико далеко од Судана.

Мислио сам: треба два дана да би човек прешао од једног правог села до другог, са почетком грознице у телу, са жеђи коју ништа не може угасити!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Код Терцинија је нађено Исаковичевог новца – не само онога из списка ствари Исаковича – него и другог новца, за који је Терцини тврдио да га је добио од Исаковича, на коцки.

Ветеринар се беше уозбиљио, као да се променио, из једног човека, у другог човека. Страшан је, каже, тај луди обичај грофа Пара, да коњма даје имена звезда и сазвежђа.

Не слушајући ту жену, која је била тако топла, Павле се продера као да је на егзерциру, сетивши се нечег сасвим другог: А откуд у њих пушака и праха и олова? Откуд штуц у Зековича?

Да у Росију сви гледају, као у свог патрона, и да би у Росију пошли сви, да могу. А другог, на целом свету, немају. Волков је био, опет, почео да хода горе‑доле, пред Исаковичем, па га упита: да ли ће имати,

Зна се ко их је врбовао. Не треба њима другог врбовника. А што да крећу сада, кад је мир, па и Турци мирују, зар не би било боље да се причека до владичиног

А било је око њега и смеха. Почели су неки, од радости, и да се смеју, а тај смех није био као што је у другог света. Чинио се као да неке гугутке у њима кликћу.

Надао се да ће та олуја, летња, луда, док се са пута врати, проћи. Да ће га госпожа Евдокија заборавити. Да ће другог наћи. Исакович је, за тренут, два, у Визелбургу, био потресен.

Довољно је духнути на њу, па да одлети, као нека паучина уклета са неког другог света. Честњејши Исакович није мислио, на том путу, ни на Теклу.

Нису се надали да ће Павла икад видети. Ана је седела на постељи и шила, а имала је сузне очи. Варвара је стајала код другог прозора.

А нико није знао шта носи будућност, идућа година. Јоан Текелија, са својим сербским коњаницима, био је другог мишљења. Он је предлагао, да се пређе Тиса, да се прође кроз поплаве, уз трепет звезда, ноћу.

Муке се, и мученици, мењају, заборављају. За обоје беше то недеља, за једног дванаести, за другог, по вијенском календару, двадесет и пети, септемвриј, године 1752.

Удате жене брзо заборављају своје швалере, које мењају по вољи, а другог нађу брзо. Госпожа Евдокија се закикота на то, па рече да се види да је код коња одрастао, су чим се, толико, хвали.

Теодосије - ЖИТИЈА

Владико Христе, царе бесмртни, осим тебе ја не знам другог Бога који владаш животом и смрћу. Јер видеше очи моје спасене твоје, којим си и после смрти прославио слугу твојега,

светог Симеона и светог Саву пред нама у пуку како језде на коњима, и то једнога у смерности иночког одејања, а другог украшена у светле светитељске одежде.

Његово смо створење, и за њега живимо и јесмо, и осим њега за Другог Бога не знамо. Њему и припада свака слава, хвала и величје, част и поклоњење, заједно са Оцем и свесветим Духом, и

песме, одмах по томе и дан освану, те братија журно стигоше у пештеру, и нађоше је пуну благоуханих мириса и никога другог у њој не видеше осим преподобнога у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У својим се акцијама обично инспиришу побудама моралне и духовне врсте; материјални интереси имају само улогу другог реда.

Наместо обрађених поља рашких долина, на којима успевају све врсте жита, у областима црногорских племена нема другог земљишта за обрађивање осим уских дна вртача и увала, где се земља обрађује само мотиком и где су кромпир и кукуруз

У часовима одмора се упознају све до ситница њихова карактера: знају увек шта могу један од другог очекивати. Ово је можда још јаче изражено на острвима, где становништво често живи на сасвим малом простору.

Упознао сам у исто време једног другог „американлију“ из тетовског села Вратнице. И то је предузимљив човек: довео је добру пијаћу воду у село и почео

Иако се по женској ношњи издваја и од једног и од другог, у тесној је вези по душевним и језичним особинама и са једним и са другим.

По њиховој процени степена верности грађани су разврстани у грађане првог, другог и трећег реда. Разуме се да су у последњем реду увек били православни Срби, који су, такорећи, били као изван

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Мачак Тошо и Миш пророк тек су били мало одмакли од свога џака кад се с другог краја њиве јави један жалостив псећи глас: — Аууу-ваууу!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

из груди не искочи Нема ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти причам (1954) КОСТ КОСТИ И.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: И разуме се, други брак је одмах пао, јер Савета није била удовица када се удала за другог мужа. И она је морала да се врати првом мужу. РИНА (узбуђена, бледа): Господине, да ли вас ја разумем?

АНТА: Па да, господин мени: робија. Тако тек: робија, као да другог занимања у животу нема, него робија. И зашто не би господин завирио мало у та своја упутства за живот да и себи одмери

АНТА: Зашто мене? СПАСОЈЕ: За кривоклетство. АНТА: А што само мене, зар никог другог? СПАСОЈЕ: Тужио је и нас остале, али то није кривично.

АГНИЈА: И није то само госпођа Драга. Јаој, када би ти знао шта се све говори и због те свадбе и због много чега другог. СПАСОЈЕ: Рекао сам ти једанпут за свагда, не тиче ме се шта свет говори.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нешто слично тврди и господин твој отац. Професоре не бројим: они за сваког другог свог ђака то тврде. Твоја мајка верује да ћеш већ нешто бити. То, уосталом, верују све мајке. А ти? Шта ти верујеш?

Нисам га питао шта мисли тиме да каже. Нисам ни морао да питам. Било је то пре неколико дана између другог и трећег часа. Пушили смо у WЦ-y, а Тома Снагатор је стражарио.

Били су то пољупци у којима је било више воде, светлости и сунца него било чега другог. Сада сам сигуран да ћу их памтити увек!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Путници вечерају. Голи синови поглед крвав бацају на путнике, један на другог гледају, шапућу. — Чамчо, ми смо на злу месту, видиш оне? — шапне господар Софра Чамчи. — Видим.

нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној руци наџак, у левој руци запет пиштољ.

Тојест кажем дућан, али ту подразумевам и биртију. Кад Пера није за то, морам се за другог побринути. Имамо девојку на удају, Ленку, па како би било да је удамо, тојест да зета у дућан доведемо, каквог доброг

Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. А шта је са Пером?

Пера се у својој кући уреди, узе неку газдарицу. Но шта ће почети? Ваљда дућан? Боже сачувај! Пера је био сасвим од другог калупа човек. Није био ни на оца ни на брата. С братом се разговарао као с каквим туђим човеком.

И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог сокака кад иду. Мисли се, па устане да види. Тек што на врата, а ето Шамике. — Добар дан, оче, ево ме!

Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића. Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем.

Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”. Он је то и заслужио. Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. Није постидио!

Црњански, Милош - Сеобе 1

У журби и гађењу да што пре ударе, два реда војника изударала су један другог, помешавши се у клупче над њим, кад је пао.

Она га је знала сасвим другог. Са њом је он живео свој тајанствени живот, од почетка. Пошто су их венчали сасвим изненада и без љубави, он се, скоро

да ће отићи до патријарха Шакабенте и да ће измолити, некако, свештеника, који ће је од једног брата одрешити, а за другог привенчати. За децу није много марила и није желела често да их види.

самоћа, болештина, све јој се то учини женска судбина, као и то бедно остајање и чекање сад на једног, сад на другог.

Болови би уминули. Сузећи, међутим, госпожа Дафина, крај свега тога, слутила је да јој је више стало да осети овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну, грозну, одвратну, као и та његова глатка жута рука,

И тако је многа лепотица, жељна сасвим нечег другог од њих, узалуд седала љубазно у њихово друштво, кријући свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали

поља и облаке, па нек се бије како зна, док он то буде посматрао са висова с друге стране реке, чувајући себе за оног другог, оног правог противника, који му је загорчао живот и који га је чекао у даљини, у Шлеској.

ређаху се сад, у близини непријатеља, у дуге редове, излазећи из шуме, поспани, несигурна хода, закопчавајући један другог с леђа, падајући у полумраку преко пањева, натичући дуге ножеве на пушке.

Његов Аркадије бријао га је, то јутро, опако. Водио му је на узди другог коња, једног белца, са којим се сеиз увек свађао, седећи врло несигурно, неиспаван и неистрежњен, на свом коњу који се

Видев да је сам на брежуљку, са коњима, он поче шапутати своме, а дрмусати другог и погледа још једном преко реке, спазивши на другој обали француске предстраже.

са смеђом косом, а други црн и брадат, наслоњени једно о друго, леђима, певушили су, седећи у трави, хватајући један другог, преко рамена, за гркљан, кикоћући се. На тој страни куће, шума је била на неколико корака.

Вест да му је жена, госпожа Дафина, умрла, примио је сасвим мирно. Чинило му се као да та вест долази са неког другог света. Изнурен од брига за пуком, није имао снаге да се за женом ни заплаче.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Лично име, номен проприум, јесте трајна ознака по којој се једно лице, најчешће за цео живот, разликује од другог. Код свих народа оно се сматра не само простом ознаком, већ важним, суштинским делом, односно еквивалентом саме

Драмске игре су оне у којима је главно представљање, симулирање нечег другог и играње извесних улога. У играма представљања, драматизовања, учествују углавном мала деца, затим женска деца и групе

мостови којима дете безбедно прелази преко оних опасних, тешких места која у току развоја одвајају један ступањ од другог.

показало и наше прелиминарно истраживање са скалом фатализма — активизма, да у свакодневној свести народа, један поред другог, стоје фаталистички и активистички став.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Обе су гајиле аспарагусе и умирале од страха када падају бомбе. А бомбе су падале сваког другог дана, тек да нам не буде досадно док чекамо одрасле да се врате на белим коњима.

Имала је, јадница, и својих брига. Читао сам да је најзад оставила оног ћелавка Мел Ферера и да се удала за неког другог типа, исто тако несимпатичног. Патили смо обоје.

« У манеовски зеленој трави, српски доручак уз Вајфертово одликовано пиво. Али, кад немате ничег другог сем себе и свог сићушног, мршавог тела што се клатари на рахитичним, неисхрањеним коленима, ништа сем пољанчета над

млад, и док је имао обичај да се клати на столици и смеје без разлога, видео је двоје странаца како седе једно покрај другог и ћуте. Заједно, а свако од њих тако далеко! Гледао их је као неко чудо.

сам на улици испред биоскопа »Империјал«, замишљајући рај техниколора на основу музике Димитрија Тјомкина, и нечег другог је било ту: можда излизаних панталона на коленима и послеподневне досаде, било је у том немуштом свирању и звекета

Корачали су једно поред другог. Она је извукла скривени кључ испод отирача куће обрасле у бршљан и попела се уз степенице.

Све те ствари Бел Ами нити је волео нити разумео. Створен од сасвим другог материјала, није пристајао на срдачност тог професора, који је непрестано употребљавао речи »момци«, »човече« или

Пред њим се пружала бесана ноћ. И он јој се препусти. Баш као некада, док је лутао улицама без другог циља сем да утуца време, Жан Жика ноге саме одведоше до сликарске Касине.

У кишна времена љубавници нису имали где да се склоне па су се возили, срећни што седе једно до другог. Девојка би га ћутке гледала, док је извикивао: »Средина, пођимо напред!« бројећи вешто новац својим дугим прстима.

Већ годинама тумарају од једног до другог конкурса лепоте, са истока на запад земље, од панонске равнице до јужних летовалишта.

Шест или седам истоветних брачних парова којима се већ повраћа једном од другог, седам парова који се шеве без страсти, из навике, углавном полупијани, замишљајући неке друге особе као своје

тих очију и вилица што су је гутале — као да није била уопште људско биће, већ наказно смешан представник неког посве другог рода: жена-жаба, патуља, риба-девојка у путујућим циркусима, у чије је шатре понекад улазила.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца! И да си ми здрав са цијелом породицом, са цијелијем својим јуначким браством!

призивати главаре црногорске и брдске и читати им оно грдно писмо, у коме се тражило да свргну владику, па да изаберу другог!

Иза лијевог рогља манастирског наиђе висок човјек, с пушком о једном рамену и с кожним бисагама преко другог рамена. Њеко закуца на Јанковијем вратима, и на питање: „Ко је?“ одазва се дјетињи глас: — Ја сам, твој ђак Милун!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће. МАТИ: Кога ћемо звати на прстен? ОТАЦ: Зови - комшију једног и другог, па ето ти. МАТИ: Ја мислим да зовемо и кума Марка. ОТАЦ: Шта ће ти тај?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Рекнемо ли даје, можда, реч о аутентичним, занимљивим ствараоцима другог реда, поштовање које осећамо према њиховом посебном дару тиме се ниуколико неће умањити.

Српски песници другог реда, који се дечјом поезијом нису бавили (Милета Јакшић, на пример), оставили су брда неупоредиво бољих дескриптивних

Садржајем и техником, те су песме, у начелу, блиске детету. Али, и из једног другог разлога, назив дечје песме добро им одговара.

Исто тако, није потребно распиривати нетрпељивост између једног и другог приступа детету. Изворна и чиста дечја песма не може бити неваспитна.

Зајцу ће почасно место оспорити медвед, а напослетку ће и једног и другог победити црв. (Ово дође као опомена силницима, али је мало вероватно да ће је потомци доктора- Геусс-а разумети).

У трећој Вучовој поеми има и једног и другог, и слободног дечјег духа, и упињања да се он освоји. Радосни спојеви појмова и речи, полет Петлића и разиграност Коче,

Тон дечје песме притом или се губи, или се показује неприкладан, као навика из неког другог система. Момак и по доноси лепе одломке маште, али се по провидности своје рационалне схеме, по унутрашњој напетости и

Лукић је апсолутно дечји песник, у том смислу што његово опредељење као да није ствар избора; другог пута није било. У дечјим песмама он је нашао могућност да искаже своју племениту наивност, отвореност, срдачност, све

Увек је настојао да бар нешто, притом, промени, покрене с места, сагледа из другог угла. Тежња да се свему нађе нов приступ трајна је одлика Радовићевог стваралаштва, па и његовог присуства у дечјој

искуство чини нас отпорнијим према усиљеној озбиљности и самоопседнутости, и безмерној уображености стваралаца другог реда.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! А плачу ли кад им иначе ко погине или умре? Видите: жена... она ће добити другог мужа, или ће се дичити што је удовица за народност погинувшег јунака; мати...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

то било више писменост но књижевност у правом смислу речи, и ако се данас броји у књижевност то је у недостатку чега другог, и зато што је то тако досада примљено.

и никако нису одржавани њихови црквено-народни сабори, иако су им чињене извесне сметње у књижевном развитку (забрана другог издања Караџићевих народних песама, ометање покретања једног српског листа око 1830, обустављање Сербскогъ лѣтописа

1836. ишао је у Лајпциг да штампа своју историју другог устанка. Свршивши тај посао, у повратку у Србију 1837, заустави се у Пешти, и ту подуже остане.

Троєсестарство или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то єсть родъ, путъ и народъ мужа (Београд, 1844).

Као »историограф« кнеза Милоша написао је историју другог устанка, под насловом Исторія Сербіе одъ почетка 1813. до конца 1815.

Како је почео писати у времену када је историјско осећање почело све живље бивати, у време другог издања историје Јована Рајића и другог умноженог издања народних песама у збиркама Вука Ст.

писати у времену када је историјско осећање почело све живље бивати, у време другог издања историје Јована Рајића и другог умноженог издања народних песама у збиркама Вука Ст.

У предговору другог издања Српских народних прповиједака, 1853, он моли своје скупљаче да ништа не изостављају, но да оставе онако како су

свакога су народа најсветије ове три ствари: закон, језик и обичаји: тим се народи један с другим рођакају, и један од другог разликују. Како народ изгуби те три светине, он изгуби и своје име.

Из тога другог периода су његови путописи, нове новеле и један роман. Путописи су од интереса као један од најранијих покушаја те

Српство од Хрватства, за свој језик писао да није »скроз ни србски ни хрватски« но »нека средина између једнога и другог, не нарјечија него тих начина«.

— Али Змај није био само гибак дух, даровит ђак ове или оне песничке школе, једног или другог песника. То је био јак песнички таленат, богата и пуна песничка душа, из које је десетинама година шибао млаз велике

Милићевић, Вук - Беспуће

Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара. Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за иг

увјераваше, не вјерујући у то али ипак допуштајући да она не мари за њега или да мари само за то што нема овдје никога другог, да је он за њу само један предмет којим прекраћује вријеме.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

С одаџијом је лепо живео. Постали су и »перту« и један другог називаху »приком«. Јова је често нудио одаџију дуваном. »Прико, рекао би му Јова, ’оћемо л’ да задиманимо по једну?

Газда Радисаву се само кува. А спремио каиш, али не онај којим се опасује — тај је, рачунао је он, за ђаке до другог разреда гимназије — него други каиш, шири и јачи.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Осим другог овде свега Мене створи из ничега, Дуом својим ти подуну, У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу

“ један другог кори, Живо с' ради, ал нико с' не мори, Гледни само после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се

Лежи Србин, брате, крај Турчина, Па с' још један на другог мргоде; Ако душа из тела и оде, Ох, те ако на другоме свету Њине душе једна другу срету, И онде ће пусте се

Он устави претила дорина, Пушку малу на Србе обара И погоди једног сред недара; Ову баца, другу пушку вата, Згоди другог сред белога врата. Али трећи Србин пушку вати...

Збогом, оче, збогом, мучениче, Мало ли ти босиока ниче, Па тек јед(н)ог што претуриш јада, Ето опет другог изненада.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

да завире у кућу, него су ме звиждукањем и разним знацима зивкали да дођем вирећи иза плота, свињца, аборта или неког другог скровитог мјеста. Све је то био добар и занимљив свијет, али мене су ипак, највише привлачили гости мога дједа Раде.

Код једног домаћина научио ово, уз другог заборавио оно, а као за пакост, нит је добро оно што је научио нит му је лоше било оно што је заборавио.

Мој си био и мој остајеш, ти праведник, ја лопов, један без другог не можемо, а они штокакви Вилсони и други цвикераши нек нам се скидају с врата, далеко им кућа.

се увече на прела, а једнога дана нашао се с Даном у плиткој вртачи поред куће и ту су, под кржљавом лирском, један другог обријали крњатком старе косе.

Тек сад се дједове очи нетремице заковаше за придошлицу. Тај глас, однекуда добро познат, али као да долази с другог свијета, проже дједа чудном, неземаљском језом. — Шта је сад ово, ево, канда, већ и мртви устају, а? ...

одломцима и крњацима, похрањена историја сваке куће и свих њених станара, године и десеци година набацани једно преко другог, све под прахом коначног мира и покоја.

Од чега би другог, вреднијег, и било. Љутио се само на немарног небеског колегу калајџију што је по тако лијепој бакарној куполи ударио

— Оставите ви дјечака на миру, то је мој Василије. Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па

— Залази већ једном, цицвару ти љубим! — моле га и куну љути Крајишници, потамњели од неспавања, прашине и сваког другог ђавола који им, ево, већ други дан, непрекидно јаше за вратом.

Ђуро је био надалеко познато сеоско спадало и није га, мајци, било туче, крађе или каква другог „шаљива“ догађаја а да он о њему није пјесму срочио.

Ево их, пуни џакови! — А ви, навали по њима, а? — Их, богу ти твога, стрпасмо се све један преко другог, а усташки митраљезац оплети по нама. Остаде нас ту четири-пет на гомили, као да смо бункер заузимали.

и свечано грле се и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог, опет се грле, па кум Петар брише заводњене очи, а Пантелија разњежено шмрче и гледа у страну.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Изгубила дете, па изгубила памет! А зашто су они памет изгубили? Шта сам ја њима? Ђуле, којим један у другог пуцају? Ни то, ситна сам ја.

А ти пољуби дете, па да крећемо! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хајде, кћери. Данас нам нема другог разговора До залудног... (Јусуф излази) Видиш да не вреди, па не вреди. Виде само оно што плива на врху воде.

Свак од њих мисли да му је Алах слуга, да Алах нема другог посла него да њега оправдава, да њему даје за право. Они ти кроје Алаха према себи, ко да је Алах кошуља.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Увек су били заједно. На њиви, пољу, увек, увек беху они једно до другог. Он јој никад не даде да осети, е је она код њих само слушкиња.

Ћут’! — осече се на њега, а нама махну руком да идемо спавати. — Га-а-зда! ... — Чух Станојин туп глас. Другог дана после тога закопали смо стрину. Дани пролажаху. Станоја све више опадаше. А и стричева се кућа раскући.

Ено их где поређани једно до другог стоје на сандуку. Нарочито ципеле, — оне ми никако не дају мира. Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш.

— Немој, чедо, — одбија ме благо, као бојећи се да ме не увреди. — Немој; нана је за тебе све то спремила. За кога другог?... Немој. Чекај Божић. Сутра ће. Ено, већ је дошô у Текију...

Једва ако се прогурам до порте. Свуда свет, једно до другог, припивено, згушено, са свећом у руци, гологлаво и сваки час крстећи се, понавља молитве или песме што допиру из цркве.

Први је дан Божића, па не иде да човек одмах... има кад, три су дана. И заиста, ено, другог дана, једва ако је поноћ прешла, а по гдегде тек запишти зурла и допире који глас песме.

Особито њу, сестру, Аницу. Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. Само су једнако мотрили на њих две. Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу

било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог... А оно? Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи — никад. Никад више она не заплака... Није о томе мислила.

(Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа.) Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење да јој јави за просидбу, олакшавала.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

И хтедох ти га рећи, ал' реч ми застаде, с пољупцима се твојим на усти' састаде. А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог. На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

д.“ (Проглас штампан у Бечу о Сретенију 1852, и разашиљан уз Рјечник другог издања). У колико су се Вукове наде полагане на народне приповетке оствариле?

пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна исјеченијех људи.

Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога. Али царевић неће за то да чује.

Онда цар пошаље другог свог човека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар, шта је уснио, а овај му одговори: — Нећу да ти

Кад ово дозна царска кћер, онда она пише свом оцу и каже му, да она ни за кога другог неће поћи но за оног јунака, који џилитом бедеме њиног града пребаци.

А овај му одговори да хоће, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и шест људи. Идући даље нађе другог чоека, који укочен на путу стајаше и на све се стране обазираше.

Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па побјеже из двора.

— Но, јеси ли момче био код кадије? — упита га старац. — Валај, брате, овдје нема човјеку другог права ван да се објеси.

Цар на то пристане, и одмах заповиједи те са така три човјека нађу и доведу, и посадивши једнога до другог, донесе им се јело и пиће, и стану се частити.

Пошто се најприје за здравље упитају, упитаће један другог: — Како ми сад животариш? — Добро, — одговори други. — Што имам пара све ми је у житу; а што имам жита све ми је у

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Па ако се од тога не помогне, онда покажите ваше художество. ПУТНИК: Ја би управо и волио кад би се он од чега другог излечио; јер, ако је мој лек и известан, опет се болесник после тога некако чудно осећа.

Нити могу ићи у визите, Нит се с Миланом разговарати. И мој баба није имао другог посла, него да је доводи. Вучко (који једнако чита): Ја! ЉУБА (окрене се): А шта ти ту радиш? ВУЧКО: Читам.

АДВОКАТ: Моја драга, разумете ли, то не може тако лако бити. АНИЦА: Кад је тако, ја ћу мени другог фишкала тражити. АДВОКАТ: По произволенију, но ја вам ѕінцере кажем, разумете ли, да се не би нико тако за ваш процес

АНИЦА: Кажите ви мени, господине, оћете л’ ми људски судити? Ако нећете, ја ћу мени другог фишкала наћи, знате ли, фала богу, сад ји има као репе у кишовитој години. АДВОКАТ (разрогачи се): Шта?

Волим све изгубити него да се с таквом несрећом помирим. АНИЦА на пенџеру шкрипи зуби. АДВОКАТ: Другог спасенија нема у овом случају. ФЕМА: Али, господине, цела ће се мала смејати кад чује да се Фема с Аницом помирила.

Ја мислим да ти ниси улара имао, кад си магарцем постао. ЈАКОВ: Нисам, чича; зато ево ти улар! СЕЉАК: Ја идем мени другог магарца тражити. (Отиде.). ЈАКОВ: Међер сам ја опет најпаметнији од моји другова. Јошт три дуката набавио.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

у несаници другог сна је корен: Способност да си другачије будан — и нови дан, по слици прошлог створен, добије сенку, није узалудан; Обл

У несаници другог сна је корен: Сна који пуни, ко пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Суле се, иначе, толико саживео са филмом да је приликом свог другог венчања опалио сам себи клапу, викнувши Суле — други пут!

Мислим, ако би живели у подруму, то би било као поента из неког другог вица. Једноставно, они су грдно разочарани ако сликар сам себи не одреже уво, као онај шашави Ван Гог.

Обећах Мишелину да ћу ћутати као мутава, и сутрадан посетих другог типа, овога пута у центру града, на првом спрату куће која је личила на тапацирана дечја колица, гледана изнутра.

Начисто су га излудели у тој обуци, кеве ми! Пазите само овај фазон! Већ другог дана у гарнизону неко викне Мишелину да отрчи до штаба и позове капетана Поповића.

На леђа окачио велики број један, јер је чуо да на граници сваког другог хапсе, па да се осигура за сваки случај. Наравно, трка је била интернационална и звала се, мислим, „Јачањем ножних

Па ако ни због Чега другог — мислим се ја у себи — обожаваћу Швеђане до краја живота само зато што су вас исфурали још с врата!

Као да је био зачарат, мислим. Пред њим и његовим френдовима није било никаквог другог пића сем кофијановића. Ћутали су и нешто додавали једни другима испод стола. Као уклети. Да, баш тако некако.

Јао, мила моја мајко, да сте их само видели на оном брду! Када је то почело да брише једно преко другог, заједно са генералом Монтгомеријем, нашим покусним школским стратегом!

Чиста нула.. . Зеро! Узми само то како смо ми у своје време ковали братство и јединство и збијали чврсто један уз другог столове у „Три грозда“! Догађало се понекад, разумеш ли, да саставимо и по осам столова!

Седне лепо, момак Дунђерски, и наручи пивчугу. Шта би друго кад само то троши? Келнер донесе, али као од беде. А са другог стола момка Дунђерског шацују непрестано неки мађарони кицоши, и смишљају како да га заврну.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Ветровим пољем замећу мобу: Шести у Седмом xоће да блесне, Четврти Другог купи у торбу, Тпећи о Петог костуром тресне. Први се гласне с травке небића: „Бићемо вечна кòштана бића.

као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Само ако иначе буде његова воља. ЈЕЛИЦА: Ја нећу поћи за другог макар шта радили са мном; јер је обично у романима да љубовници најпре страдају, пак после да се узму; иначе готови су

Кад би хотео код нас остати, волио би него богзна шта. ЈЕЛИЦА: О, татице! Он ако и остане, неће из другог узрока него због мене. МАРКО: Гледај ти ње! Моја ћерко, он је барон.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Негде, на пример, на старом газу заглиби турски топ, а након тога, столећа другог, упаде пијан поп. Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас.

Уз много зноја и другог трошка свак јесен мери из свога ћошка. Ко је у праву, иди па питај! Ту су задаци, ево па читај.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди. Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и рече му да се одене у порфир.

да преспавам на другом месту, као они што узимају за свој подвиг пешачење, и читавог живота иду од једног манастира до другог, да нешто пораде и помогну, па опет штап у руке и крену даље, затварајући круг пребивалишта у следу ко зна колико пута

Према томе, од почетка смо у опиту са језиком творца. Слојеви нејасности се слажу један преко другог иако то не значи да изневеравамо првобитни говор природе у стварању; ми само понављамо нејасност која је у природи

засноване на својствима Духа тешко је бити прозрачан па јасан и безгласан ослонац је потребан у молитви другог за ту се молитву молим и за молиоце ако скриве.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Пошто си положио официрски испит, одређујем те за водника другог вода. Наредниче, то ћеш ставити у батеријску заповест.

Шрапнели се распрскоше готово један поред другог, изнад храста. Котлину је обузимао ропац. Грувале су негде и бомбе, али они са ливаде ни да макну. Ко зна...

Мрак је био увелико, када смо кренули још даље уназад. На маршу људи оживе, ако ни због чега другог, оно због осећања спокојства и сазнања да је пред нама ипак живот. Поздрављамо се са друговима из осталих батерија.

Застадох и онда запалих цигарету. Али после другог дима очи моје почеше да се затварају, те цигарету испустих. Тргох се и протрљах очи...

Био сам лак и весео, а када руком превучем преко лица, чини ми се као да неког другог милујем. Нешто се необично догађа у мени. Док сам још био свестан, појахах коња.

двојица, који сте у истој батерији, нисте у стању да се споразумете о једном питању које подједнако тишти и једног и другог. А хоћете да се милиони људи разних раса и племена споразумевају преко граничних каменова. Ето га воз, пожуримо!...

Окренула сам се. Не знам како сам дошла до војника. Угледала сам два мртвачка бела сандука један изнад другог. Извукли су горњи и застали. Као да се плашили. Даха нисам имала. Глава ме заносила. Хоћу ли то да паднем!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш. Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.

— Добро одговори он. Можемо... само раније... После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.

Тако, тако је најбоље. Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку. Другог излаза нема. Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до

— Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића. Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном

журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило свој

требаш ти њима. — Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца! — Зато и говорим што га знам... Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш. — Како то мислиш ?... Не знам.

Па ето, дође и тај дан! Истина, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама... јест има још нешто, јамачно има...

— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе. Гојко не диже главе за њима.

кад заслужимо. Она му паде око врата и горко заплака.. Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан... Та зар она да буде његова, она!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што сам другог очим’ погледала.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам зашто играмо баш те Разбојнике! ВАСИЛИЈЕ: Зато што је Шилер немачки писац! Кога би нам другог дозволили да играмо?

За мене позориште престаје на рампи! СОФИЈА: Није то једно од другог одсечено ко сабљом! ВАСИЛИЈЕ: Боже, па зар сам ја казао да јесте?...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мрежу над водом држи неколико флаша што плове по површини. Море је прешло у боју дубоког ултрамарина. Тада са другог брода одјекује узвик: „фора“ и мрежа је сва отишла у дубину. Звиждимо једно другоме и тако дајемо знакове.

Тај мој друг био је Илија Петровић, преводилац Бајрона. Он је, већ после другог броја, отишао у Америку, а мени предао редакцију Дана, и свој мали стан, у улици Браће Недића (бр. 29).

И бес, неки сулуди, глупи бес. Али они који су овде отмени и тихи, и мушкарци и жене, као да су са другог света. Они су неисказано бледи и витки, очију бескрајно мирних и мутних.

Испод урвина ту, плави се и модри, Јонско маре. А при повратку одатле, гробови се опет ређају крај другог пута. Између зелених маслина свуд их има.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

да то могу бити два далека народа, једног порекла, братска, иста, који имају један језик, али и не знају један за другог.

— Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге. Ми у кабинету помажемо један другог да би се наредба сваког члана владе најтачније вршила.

Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори. Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом

У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, малопомало, дође дотле да један другог нису могли гледати. Министар, да би своме противнику што више напакостио, нареди да се чак ни у зоологији у школама не

ствари што се мења једно место у уџбенику, јер се и уџбеници, па чак и целокупни програми за наставу мењају сваког другог дана.

— Седи! — рече председник задовољан. — Каква је твоја улога? — пита другог. — Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих

— Шта је то? — Ко је? — стадоше многи један другог запиткивати. — Он! — одговарају. — Хорије? — Јест, дошао! — Где је, камо га!

нешто за се, па и групице прскоше и узеше се за руке све два и два, те један другом говори и доказује, вуче један другог за рукаве и меће руку на уста. Опет се састану сви, и опет сви говоре. — Браћо!

Иста онака као што, јадница, беше за живота. На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче,

занијају се по две грађанске главе мало јаче, ударе се, презну, оба политичара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ничему, очи им се опет затворе, и главе климатају ревносно и даље.

— Ти! — Ја? — опет понови онај питање још љутитије. — Ти, разуме се; кога другог питам?! Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!

Па и понашање променише луди према младом песнику. Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. — Добар дан! — јави се он. — Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке. Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.

Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе. Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши... Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...

Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад.... Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.

тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....

А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна,

Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...

Ваздух хладан и оштар. Људи се прибијају један уз другог и здрхтавају се. Многи су поспали, па се од хладноће згурили.

Помоли се сунце. Кмет се прену и диже људе. — Стан'те сви у ред, један до другог. Наместисмо се сви у један ред. — Е, сад одбијајте ви у десно, а ви у лево.

Незгодно нам је што смо један од другог много удаљени, те се сваки осећа усамљен, услед чега се страх увећава. Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да

Већ смо се збили на два-три корака један од другог. До мене се нађе с леве стране Ђокић, а с десне три моје комшије, па Љубиша.

Ко зна где он сад очекује резултат потере. Кмет обилази често цео ланац, прелазећи у ходу од једног до другог. Кад се врати с левог крила, зауставих га да иде мало уза ме. — Бога ти, докле ћемо ми 'вако? — упитах га.

Љубиша пође одлучно напред, а за њим, у гомили, сви остали. И не паде нам на ум, да нас, можда, иза другог трња циља друго око: сву пажњу обратили смо на судбоносни купињак, где ће се, уверени смо, решити нечија судбина.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.

— Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна. Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? — Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван!

— Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна. Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? — Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван!

И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше. Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!

Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. Један другоме ни бога не називају. Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне. А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом!

седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!

Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.

Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа

— Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Посведочиће цела умрла родбина Да је тада имао четрдесет година. Од првог до другог рата — То је камата, Али шта смета Још тридесетак лета? И ту му се рачун ко дим из луле губи ...

Али њихове су крађе биле јавна тајна. О томе се и до данас понешто зна. На пример, један од другог крали су рибице беле Које су непрестано пецали, на удицу, отпрве; (један је старац украо од суседа две пчеле).

Ћудљива је слава, и њена су Мерила као у Лас Вегасу; Изабранике бира насумце: Једног гурне у мрак, другог на сунце; Незаслужни главну почаст добију, А заслужни оду на робију!

Маратонцу се не призна напоран трк, А другог по Европи прослави брк! Кога Фортуна благослови, На добро му крену сви послови, И зрачи, ноћу, његов ореол Као

вртове: Сунце је пасло Мирне волове, Светлост буктала Уз долове; На гранчици је Зујкала пчела, Управо стигла Из другог села. Из ове туге, Самоће ове, Тамо нас зове Мирис зóве.

Стоје, насамо, очи у очи, Једно спрам другог, као Ђердап и Голубац. Кад човек, најзад, јабуку присмочи, Угриз му је нежан као пољубац.

Као бебе су се тицали и клицали Два сапуна голишава, две јогунице, Један другог по леђима голицали, А очи су затворили, због сапунице. Лавор пун је мехурова, сапуни се не виде.

Осетиће кору сомуна Од Цариграда, и од Солуна, Запршку од алеве паприке Са другог краја Африке; Суву цепаницу храстову На острву Ластову; Од испегланих кошуља И маслиновог уља Падне у занос, ко

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ларва ни у коме случају није могла доћи из Месине, већ са другог неког ближег места, које ваља претражити. Кад је себи поставио тај задатак, Шмит се, напустивши од тога догађаја све

континената на два дела, јегуља је продужила у свему свој дотадашњи начин живота, али је, са удаљавањем једног и другог дела то путовање морало у току векова бивати све дуже; навика је, међутим, остала и преносила се на генерације јегуља.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене. За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене. Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Колике су с краја у крај Млетке, ту не бјеше ниједнога чојка један другог који не држаше за тајнога жбира и шпијуна. Грбичић се мени кунијаше да су једном жбири и шпијуни облагали једнога

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

иако овај Арнаутин, туђе вере, у манастиру пред калуђером побратимили и то пијући из расечених руку крв један од другог. Од тада за њих двојицу није било вере, ничега.

навише да оду у амам, Софка је знала да ће, као увек, на том ћошку око дућана бити скупљених момака, нежењених, и другог света. Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. А све морају ту да наиђу.

да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога што полази за недрагог, већ да је због другог нечег, што је веће, горе. Сада се све свршава.

Излазећи на капију осети само како јој лице и косу до- | дирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.

растурени са стоком по планинама, пашњацима, те њихове свадбе били су једини дани, када су се састајали, виђали једно другог, па чак и своје жене.

би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају: — Иди, бре, иди, нека дође снашка и окуси. Нека види да ли су већ зреле. Тако и по комшилуку.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сањиво дише мелодија нова, Звук другог света, и ја живим њиме; Контуре земних ствари, среће, беде, Пред мојим духом једнолико блéде.

Вршиће пос’о распадања црв... А наша срца, сузе, мозак, о! Храниће, кажу, к’о и наша крв, Нов живот нечег другог, знам ја то!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Кроз сунчану свјетлост вијаше прашина, што се дизаше са испреметанијех платненијех труба и другог еспапа из дућана. Калфе поспремаху хитно; ћепенци и врата на некијем дућанима позатвараше се већ, јер трговци, већином

Она два дјетића, легавши један поред другог, не хркаху но пискаху и то на измјену, као да се тако бјеху погодили. Јока потичући огањ, смијаше се томе.

“* „Некате љуђи!“ гракну сердар. „Ја се, богами чудим у што сте јутрос ударили! Исмјевамо један другог ради сиромаштва, као да наголо нијесмо сви сираци, и као да је то срамотно. А, богами, и сметенила има свуд!

Да избјегава друштво, другог изговора није имао но да обилази планину. А збиља љубљаше природу, јер никао и одрастао бјеше у њој.

Шта је веже уза нас! Веже је тај дјетић, а да њега Бог узме, једва би чекала да од нас побјегне, ако с ништа другог а оно од јада. Па, да ти право кажем жао ми је и досад, јер није у тијем годинама, да може удовати... Дакле, што би ми?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— (да остариш и ослабиш да ти живот омрзне а да не можеш умријети). Дабогда сам не знао, а другог да не питаш! Дабогда не умро, док не измерио небеске висине и морске дубине! Дабогда омастио својим вратом личину!

Забадати трн у здраву ногу. Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити. Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду.

— Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује. — Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик. — Клин клин тера, а маљ оба.

— Пружај се према губеру. — Ако је и амбар, варићак је мера. — Ако не начува, не натече. — Који штеди, у другог не гледи. О СВОЈИНИ — Сваком се своје чини најљепше. — Свак’ се бави о своме. — Што је оџино, нек’ је под главом.

2 Прича се да су некад биле две сестре: Вида и Ковиљка. Њихов отац није имао никог другог до њих две, а био је врло богат.

свој манастир другом да знак да престане са зидањем помоћу једног ужета, затегнутог преко језера од једног свеца до другог свеца. Зидање манастира је напредовало. Оба свеца журила су: ко ће први да буде готов и да тада повуче за уже.

4 Један, два три, Побили се фратри Пред црквени врати: Један другог туче И за браду вуче: Један другом виче; „Помози ми, стриче!

(Снежне пахуљице) 207 — Бије те, а не видиш га? (Ветар) 208 — Брат и сестра родише се, вазда скупа путоваше, један другог не виђеше? (Понедељак и недеља) 209 — Водом иде, воду разговара; гором иде, гору разговара?

ту се искупише сви рзуси, најбољи Вранцузи (Показује руком прво на једнога цара): Роми-ага из Старих Парага, (на другог): Ћорави Нића из РацМилетића, (на трећег): Егави Тоша из Дивоша, (на четвртог): И лепи Јоца из Обровца.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

152. Црно цријево из неба виси. 153. Четири брата путем трче, један другог не може да стигне. 154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка.

Примакну се они близу и назову: „Добар вече, има ли ко тамо?” Кад ли шта виде? ни људи ни никога другог, до једног дивљег чоека с једнијем оком наврх главе. Запитају га: „Хоћеш ли нас пустити у кућу?

пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи.

Цареви, зетови његови, веле му: „Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од Бога.“ Али царевић неће за то да чује.

Онда цар пошаље другог свог човека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар, шта је уснио, а овај му одговори: „Нећу да ти

Кад ово дозна царска | кћер, онда она пише свом оцу и каже му, да она ни за кога другог неће поћи но за оног јунака, који џилитом бедеме њиног града пребаци.

“ А овај му одговори, да хоће, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и шест људи. Идући даље нађе другог чоека, који укочен на путу стојаше и на све се стране обзираше.

“ Цар на то пристане, и одмах заповједи, те се така три човјека нађу и доведу, и посадивши једнога до другог, донесе им се јело и пиће, и стану се частити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

оставивши и све што је на земљи, и избегавши из света који поробљава душу, у ову дође пустињу месеца новембра, другог дана, године 6706 (1197). И хтеде он блажени, да као што и тамо оправда своје царство, тако да буде и овде.

Ако не желите моје поуке добре на вашу корист послушати, да другог изаберете за вођу себи, који ће имати по вољи вашој ходати и вама се повиновати, а не ви њему.

и непопустљив по својој чинећи вољи, а не исповедајући се игуману или општем оцу, како навише писасмо, него он другог себи, а не овог, одређује оца духовног, и њему мисли стара се да излаже, изван и далеко од вашег стада, нека буде тада

се одагна из манастира и одлучи се, и туђ да буде од наше чести, живота и беседа, као и отргнућа и цепања, и сваког другог нереда, и смутње и штете виновник. Таквом је сличан овај.

Из другог оправданог разлога узимати и ове, или премештати, нити ми, нити ко други добро мудрујући не може наредити, осим ако се

И тако у Светом Духу и у љубави, један од другог утврђивани и сврставани као постројени, добро и духовно и спасопосно.

игуманима вашим, један другога волите и старајте се да свако свакога надилази смерношћу, саосећајући невољу један другог као једног тела удови и један другог попуњавајући недостатке.

и старајте се да свако свакога надилази смерношћу, саосећајући невољу један другог као једног тела удови и један другог попуњавајући недостатке.

И да узме са собом епископа и игумане Светог Ђорђа у Расу и Светог Николе у Топлици, и другог Николе у Казновићима, и другог Светог Николе у Дабру, и Светог Ђорђа у Дабру.

И да узме са собом епископа и игумане Светог Ђорђа у Расу и Светог Николе у Топлици, и другог Николе у Казновићима, и другог Светог Николе у Дабру, и Светог Ђорђа у Дабру.

И у свих тридесет осам година твојих сачувани бисмо и отхрањени и другог господина и оца не познасмо осим тебе, господару наш!

И другог свог благородног и љубљеног сина, кнеза Вукана, благослови и постави за кнеза великог, и одели му земље довољно, и даде

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК (за себе): Сад зови, да видимо ко ће да се одазове! ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме! Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

малене деце, не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била.

Мене — положи? О, положили га у носила! Мене бојажљива и страшљива који, кад би[х] за ког другог ово грозно изреченије чуо, ужаснуо би[х] се као да гром близу мене падне, уздрктао би[х] као да ме грозница | тресе.

Кад си и ти наше госпође домаћице мисли, уздам се да и прочим гостима неће неугодно бити да с беседама један другог ползујемо; а то је наша архијерејска највећа дужност, на сваком месту и у свако време ползу браће наше и млађи[х]

У она времена, то је некаква мода била, да народи један другог проклињу. Сад су људи много паметнији, не даду се проклињати.

Није то све. Носе и којекаква парчета стари[х] [х]аљина, па кажу или да су од Богородичине [х]аљине, или од ког другог свеца. Носе и парчеца гвожђа, уверавајући да су од апостола Петра веригâ или од Христових ексера.

Жена, јоште здрава и млада, следователно за рађање људи. Питам је, зар не може другог мужа наћи. Каже ми сирота уздишући: „Нашла би[х] ја давно себи мужа, али, веле, да црква не допушта.

Један добри јуноша Болгарин почео је плакати кад сам му казао лане да ћу поћи, него да тражи себи другог учитеља. И ја сам тешко сожалио.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Ах, Исусе! Исусе! — уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог. Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет. — Јесам ли ја међу браћом или међу ајдуцима ноћас?

Али ћеш чути истину, па чини како знаш. А истина је ово: у Зврљеву досад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другог вражјега створа, кâ што ће бити овај Бакоња!

Брне поче: „Кад господин оће да педипше И у гниву да нас за гри’ кара, Неком шаље ружне, ником липше, Једног болес, другог муња пара...“ — Почетак ми се не свиђа! — рече Блитвар.

након десет мјесеца, послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.

Брне би изишао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника па се вратио до другог краја, тако горе и доље четири пута, па би се вратио у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Знао је да се Симка неће прекинути и осушити после другог детета. Запросио је, не питајући Ђорђа да ли му се допада. Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад висока, боката а

Забранићу ти да ми на сахрану дођеш и гроб видиш. Ти си... од вечерас, ти си... мртав за мене. Један за другог ми више не постојимо! По муку, једно псето лаје из села. Аћим се стресе. Ја више не постојим.

Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а покривач танак и исцепан.

Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац... Ти си од вечерас мртав за мене. Један за другог више не постојимо. Вукашин дрхти. Одрекао ме се... Зар сам толико увредио њега, суровог и снажног?

Зато што ја нисам заслужио... Газда-Ђорђе, да се погађамо. Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника? Да знаш, откако се родио, није сузу пустио. „Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.

У сутон се и кукњава дале и гласније чује. И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, вод војника потера у Паланку. Ћуте везани Преровци, а ћуте и војници идући пешке за њима.

— Шта да радим, Толе? — узвикну немоћно. Тола ћути згомилан у мраку, па касније рече: — Да се чека. Нема другог. ...Аћим седи у мраку своје собе и пуши. Заборављена цигара често му опече усне.

Руке ми се одузеше, осећам како ми снага оде у другог човека, у тебе, жабо једна мушка. Нисам одмах знала да си мушко, па сам викнула Луки: ’Изнеси га на месечину и види

„Те што ће да мисле и свете књиге читају, мајке мучно рађају.“ Том надом волео је он њега, другог и последњег, више од Ђорђа, још док је био у колевци. И зато што није био ситан и плав на мајку као старији.

Нека њему остану губерица и торба у којој им је Симка донела храну пре неколико дана. Док се није разболела, сваког другог дана им је доносила. Често је и Адама доводила. Нису му дозволили да га види.

је као разљућен бик кад се упре задњим ногама и сву снагу преточи у врат, сјури у рогове, заплете их, ослони се на другог, па кроз глатке шиљке костију слуша срце противнику, слуша страх, дамаре и дрхтаје у коленима, очекујући кад ће да

А тебе пустише. И време је. Доста си се намучио. Боље да ниси излазио. — Зашто? — Седе један поред другог. Ђорђе му загледа у цигару запаљену на усни. — Па, помрећемо сви. Можда би тамо у апси и преживео ово.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како и не би? Светлокос, светлоок, сав прозрачан, дечак је изгледао као да долази из неког другог света. Такав сјај је из њега избијао да би, још дуго након његовог проласка, по разрованом плочнику треперила

Како ће цару на очи без њих? Тако је и вече пало, али мали свирачи нису силазили. Ни Другог, ни трећег дана није их било. Гониоци више нису имали времена (спојила сам раѕдвојену реч) за чекање.

Узалуд је девојка плакала. Узалуд тврдила да воли другог. Приређена би најраскошнија свадба. Сви су задивљено гледали у невесту.

Каквога ли шашавка, мајко рођена! Трачнице му иду од једног краја собе до другог, а он тврди да ће, једнога дана, изаћи кроз прозор и прошетати се долинама и горама чак до мора. Ко је још то видео?

Зар није духовит? Зар није оштроуман? Мали воз постиђено саже главу. Његове трачнице иду од једног краја собе До другог, али на свом путу прелазе преко моста и кроз тунел. Испред тунела је скретничар начињен од шареног лима.

Али шта је то што се може сакрити? Брзином ветра глас о селу резбара прође од једног мора до другог. На планину се попе први трговац, па други, па трећи, па сто трећи?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

После Другог рата она се ширила и преплитала са крошњама израслих липа тако да над Француском улицом, сада, чак и у затамњеним даним

понашању Јован је вероватно био обавештен и пре Милоша, али није предузимао ништа и није питао ништа, ки једног ки другог. Шта да предузима и зашто да пита? Све је наслућивао а ништа није могао да спречи.

Шта да предузима и зашто да пита? Све је наслућивао а ништа није могао да спречи. Цећао се како 1815, уочи Другог устанка, умало да погреши најтеже у животу.

Као да ничег другог и нема: сећање, распарана кеса за новце, виси празно. Историја, међутим, бележи да је Васа Чарапић, од почетка

Са њим је био и Узун Мирко. Уочи напада бећари су се, сви, заклели између себе да неће остављати један другог у невољи. Онда је дат знак за полазак: ни глас, ни ход, ви дах није смео да се чује.

који су га упућивали како да, у трену, изговори праву реч или учини прави покрет; учио га је да се усредсреди на другог и да, на изглед, заборави себе.

у ту истину али без немира, Добрача је нагло у себи препознао спокојство које је, једном, већ био упознао код неког другог. (Мораш ли то, синко?

Ђавоља победа. Из одлучујуће битке на Љубићу, код Чачка, која је, како кажу историчари, за успех другог устанка била онолико значајна колико је за Први устанак то била битка на Мишару, војвода Јован Добрача је изишао

Али, изишао је и то му је била трећа омашка. Била је, јер је после победе Другог устанка изгледало да се много шта, и брзо, мења.

То је било оно што га је испуњавало и што је, у њему, покретало све енергије: то задовољство у часу кад осети да је другог шчепао за неку дубоку срж и да је готово, да га сад привлачи у простор свога постојања.

у тај се конак уселио совјетник Младен Миловановић који је, касније, у потрази за већом удобношћу, узео за себе конак другог дахије, Мехмед-аге Фочића.

Добро памти тренутак када је из Пореча, Дунавом, први пут долазио у Београд. То је могло бити неколико година после Другог устанка, јер више није био дечак а још није био човек.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле час горе; Момци кликћу, а песме се оре: „Живо, живо!“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не мори. Гледни само, после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

којино сам океан воздушни насијао сјајним островима и вјенча их светим магнетизмом те погледом један другог држи? Закони су општега поретка мој аманет а живот природе; да их почну сви мирови рушит, моја би се силна на њих

Позоришта тога престрашнога сви умови представит не могу: кад итаху к погребу шарови, један другог у лет раздрабљаху, на комате лећаху к безднама.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Да би се то извело, довожени су огромни тесанци и обелисци са острва Елефантине, Нилом низ воду, један већи од другог.

„Ти познајеш, чуо сам, цело то огромно персијско царство?“ „Пропутовао сам га од једног краја до другог, пре но што се Египат отцепи од њега. Обиђох затим скоро све вароши обала Средоземног Мора.

Бесконачно много бескрајно малених, невидљивих атома, ковитла се, један поред другог, и они изазивају тим својим непрестаним кретањем све природне појаве у њиховом непрекидном низу и разноликости њиховој.

“ „То, нажалост, не могу. Ја сам ти вечити путник, од једног болесника до другог. Али ћу до ујутро остати овде. Идем до капије да о том известим изасланике номофилаксове“.

После доручка опростише се они срдачно један од другог. Хипократес обећа да ће опет ускоро доћи. У уговорено доба појави се Хипократес пред Великим Сенатом Абдере.

Она их је, тим сећањем, донела из другог једног идеалног света у овај наш земаљски“. „Наша душа није, дакле, састављена из атома, како је то Демокритос учио?

На стварима се могу разликовати облик и материја, али се ови не могу одвојити једно од другог, јер облика не може бити без материје, а ове не без облика.

једностран, и био би кобан по развитак науке, да остала два филозофа његовог доба, Демокритос и Аристотелес не беху другог мишљења. Зато морам да се овој двојици поново вратим. Почећу са Демокритом. Смешљиви филозоф!

Ено онде видимо сада два стабла, једно поред другог; једно стоји лево, а друго десно. Но кад се приближавамо оној правој која, повучена по тлу, спаја та два стабла,

по периферији првог од горња два круга, којег су Александријци назвали концентар, креће се равномерном брзином центар другог круга којега је Аполониос назвао епицикл, а по периферији тог епицикла креће се сама планета равномерном, но од брзине

Кад се обојица опростише један од другог, она зовну своје две пријатељице. Све три се повукоше у један угао дворане. „Знам све!“, шапну им риђокоса.

Архимедес, примешао злату сребра, али не у намери какве утаје, јер би у том случају примешао више, него из једног другог разлога. Његова искуства су му показала да та мала примеса сребра чини злато чвршћим и жилавијим.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Или боље: Сирано и опат Коањар то су два брат од којих је првог опевао Ростан у стиху, а другог Анатол Франс, својим сјајним стилом, у прози. Бар мени се тако чини.

Један од кумова побојао се био да се не замери родитељима њеним и одустао; али другог кума, професора, који је поштено одржао реч затекосмо шћућуреног баш у оном углу станичне чекаонице где сад гледам

елегантна, неизвештачена, свесна да је лепа, уверена да нас је очарала, као најлепша тица, скакутала је од једног до другог. Ја сам био одушевљен до манитости.

чуло се само шкргутање његових зуба, које не знам како није поломио, ваљда савлађујући се да не удари мене или кога другог, док се ја одлучно не подигох тврдо решен да напустим друштво. Али ме он зграби: — Седи... марш... седи!

Па први војник поздрави га одсечно: — Господине пуковниче, на рапорту сам по заповести команданта другог батаљона, што сам пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што

претпостављених, на његову бруку, а по мишљењу Секулином на част пука, служи и он — његов син, као Добошар прве чете другог, у свима тешким борбама, прослављеног батаљона.

Те ноћи командант не оде у варош, те ноћи Секула Ресимић, добошар прве чете другог батаљона, беше у бекству. Исте оне године у марту, за време великог затишја, београдско Ново гробље беше једна

А у тесном и пуном прашине таванићу над кафаницом, шесторо нас је лежало, све један преко другог, и слушало, мучећи се, онај дивљи, језиви и ледени лавеж који се, с малим прекидима, упорно настављао.

Са коленима набијеним под брадама људи су се гушили у испарењу својих тела, лепили се један за другог и зној цурио у барама под њиховим ногама.

из окова говорио је дуго и убедљиво о Петронију Свилару, коме је двадесет година, зидару, другом неком лицу, из другог места.

Богами, богами, и гробница те твоја чека, скоро си је оправио, па за кога? За себе самога! А шта си ти мислио, за другог? Не, него за себе самог!

И чекао сам, чекао сам са пуно слатке наде коју ми је уливао онај покрет њене руке који би и за сваког другог морао много да значи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

него ствар препустити за то одређеним факторима: зато су ту, поред већ споменуте неплодности, насљедних болести и другог, револуције, катаклизми и преоштре животне климе, у којима такве биљчице, хтјеле не хтјеле, морају да угину.

У напасти сам готово да кажем да је то здраво, да то одаје изврсни смисао за реалност; претпостављати некаквог другог, иреалног, дочараваног ја своме истинскоме, постојећем ја, очевидно би значило претпостављати уображено реалноме,

би значило претпостављати уображено реалноме, фантом живоме створу; значило би, на концу конца, вољети више неког другог него сама себе.

И, спремајући се да заспу, један од другог окрећу лице к зиду или навлаче преко главе поњаву. У таквим ми је случајевима ујутро долазио порив да другу са спавања

Под плавим дјетињим креветом протјецала је понорница: корабља на рјечини времена. А слутња тог другог простора и тог другог тока збивања рађала је неки мучан несразмјер, болну и чежњиву подвојеност бића.

Под плавим дјетињим креветом протјецала је понорница: корабља на рјечини времена. А слутња тог другог простора и тог другог тока збивања рађала је неки мучан несразмјер, болну и чежњиву подвојеност бића.

Овај наш живот, и ритам овог нашег круга, па и живот и ритам сваког другог круга, ма колико живљег и збивањем богатијег од овог нашег, и опет је само један диони живот — само један мртви

одликама, да с другим нечим стоји у односу и у међузависности, или чак да буде само одраз или вањски израз тог нечег другог.

И ријеч оног другог великог лудог старца: „Кад је човјек једном научио да мисли, ма о чему мислио, он у ствари увијек мисли на своју

закађиван одоздо сукљајима бијеле паре из локомотива које су маневрирале у кратким, засоптаним помацима, све док с другог краја није пошао према њему полицајац.

Па кад је најзад прикупио снагу и дошао кући, нешто раније него обично, не слутећи никаква другог зла осим онога што је у себи носио, те затекао код жене љубавника, она се разбјеснила као фурија, ружно га изгрдила,

— Али такви су сви литерати. Та сви умјетници раде због саме умјетности а не због чега другог! Иначе су морализатори, или било што друго, само не умјетници. — Ма'ни! Тако говоре лоши умјетници, мали умјетници.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?... О, тешко ли је то!... И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору? Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако ; он је, јамачно, добро промислио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи.

Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога. Али царевић неће за то да чује.

ће пући зора, он ти се наљути, спопале за жељезни штап да утресе јабуку, ал се стража прену и ухвати га, па с њим пред другог цара. Као оном, тако и овом исприча он све поредом; и овоме се допало то, те ће му рећи: — Знаш ли, момче, шта?

Онда цар пошаље другог свог чоека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар шта је уснио, а овај му одговори: — Нећу да ти

Кад ово дозна царска кћер, онда она пише свом оцу и каже му да она ни за кога другог неће поћи но за оног јунака који џилитом бедеме њиног града пребаци.

А овај му одговори да хоће, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и шест људи. Идући даље, нађе другог чоека, који укочен на путу стојаше и на све се стране обзираше.

Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па побјеже из двора.

Цар на то пристане, и одмах заповједи те се така три човјека нађу и доведу, и, посадивши једнога до другог, донесе им се јело и пиће, и стану се частити.

“ Тако и учини. Кад се свекар врати, хајдуци су били сви мртви, а паметну снаху сви су волели, и чак из другог вилајета долазили да их она учи.

Сва су чељад говорила са сиромахом, а онај старац увијек шутио. Сиромашак упита оног другог човјека што онај старац не говори. Човјек му рече: — Старац неће проговорити што му нећеш дати дукат за једну ријеч.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

се ничег више, ни очију тих: Као да је сан ми цео био од пене, Ил' те очи да су моја душа ван мене, Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних; Не сећам се ничег више, ни очију тих. Али слутим, а слутити још једино знам.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

мојим напорима на овом пољу које је обећавало и од тада никада нисам могао да дотакнем мајског гундеља ни било ког другог инсекта. Касније сам почео да растављам и састављам дедине сатове.

прекинуо мој рад на не баш много нежан начин, тако да је прошло тридесет година пре него што сам се поново машио другог сатног механизма.

Након неколико пребацивања од једног до другог у овом цирцулус вициоусус схватио сам да је моја награда зидање куле у облацима.

бацајући грудве, које су се саме котрљале неко време, сакупљајући мање или више снега, и покушавали да надмашимо један другог у овом узбудљивом спорту.

не већи од ручног сата, омогућиће му да чује било да се налази на копну или мору говор, односно музику из неког другог места без обзира на његову удаљеност.

На првом месту он нуди неизмерно веће могућности и много је значајнији за побољшање живота од било ког другог изума или открића у историји човечанства.

који може са правом да се сматра оцем ове идеје, пошто јој је дао више публицитета и подстицаја од било кога другог, пре него што је то учинио и сам председник.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

банку, наставио је он, која успешно послује у неком рударском месту у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира ко си и шта знаш и имаш, када

У току другог месеца охрабрио сам се до те мере да сам се упуштао у дуге разговоре. Надзорникова жена ме је често позивала да проведе

Једног дана видео сам на кампусузз две велике групе младића како налећу један на другог као што се таласи, који долазе са мора, и они који се одбијају од хриди, пењу на њихова леђа.

Ведро расположење и устрепталост младог срца била је одлика и једног и другог, па се и испољавала на исти начин: у атлетици која подстиче величање снаге и борбеног духа.

”- упитао ме је Нивен, и када сам рекао да није, упитао ме је како то да се о томе нисам обавестио из предговора другог издања Максвелове велике књиге које је сам Нивен издао.

Нисам имао ни времена ни жеље да истражујем лепоте Лондона, Париза, или било ког другог великог града Европе пре него поново видим Идвор.

”- упитао ме је Нивен, и када сам рекао да није, упитао ме је како то да се о томе нисам обавестио из предговора другог издања Максвелове велике књиге које је сам Нивен издао.

Нисам имао ни времена ни жеље да истражујем лепоте Лондона, Париза, или било ког другог великог града Европе пре него поново видим Идвор.

У вези тога поменућу сада другог великог америчког физичара чије сам име, као и име Роуленда, чуо да се први пут помиње у Кембриџу у оно време.

године, када сам први пут читао ово дивно предавање. Мој пријатељ Нивен из Кембриџа, уредник другог издања Максвелових великих математичких трактата, никад није хтео да ми објасни какав је био Максвелов одговор на

Старе теорије држале су да нема другог кретања електрицитета осим кретања оптерећења дуж проводне површине сфера и бакарних шипки.

је савршено јасно да се та два система савршено надопуњавају и да ће усавршавање једног, такође значити и напредак другог.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

У српској култури вероватно нема другог мита који би је колико косовски могао да затвори у себе саму, а Васко Попа је управо са њим желео песнички да се

Сразмерно често се писало о кашњењу српског романа, и до Првог светског рата и у међуратно време и убрзо после Другог светског рата.

21 Право изненађење долази тек на крају Ђурићеве антологије, где се у објашњењу другог дела песме каже „Сунцем главу повезала, месецом се опасала, а звездама накитила (ваљда се мисли да су на марами,

Добило је улогу готовог обрасца или формуле која се од певача до певача, од једног до другог извођења – како то иначе бива у поетици усменог песништва – делом чувала и делом мењала, варирала.

На томе дугом путу кроз време у њима нису само с колена на колено и од једног до другог песника (или групе певача) старије слике преслојаване новијима него су се у њих могли уносити и ситнији детаљи као и

помало тамно, а Откривење је изразито пророчка књига о потоњој судбини света и Христове цркве, у очекивању његовога другог доласка.

у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом стрелцу ком и не зна имена.

Али та сенка, у крајњој линији, и нема другог задатка него да изложи и својим поступцима, својим животом потврди пишчеву поетику која се зове суматраизам.

Упросторена је. Изразитије но код иједнога другог српског песника. Познат је, а могло би се сада рећи и гласовит је пример песме „Најсентименталнију о ситости легенду“

денотативних као и конотативних значења, а то деконцентрише стари песнички свет, наговештавајући образовање једнога другог и другачијег. Две књиге лирике обављене 1923.

Али четири наведена примера показују још нешто: тежња да се на оба краја стиха (или неког другог сегмента у песми) стави иста реч у истој граматичкој функцији – као што је у примеру (2а) субјекат тополе стављен на

се теоријској лингвистици тако и дефинише, као сваки акт којим се проширује онај први подскуп на рачун овога другог као његовога коплемента.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

) ДАЦА: Па дабоме, кад човек има у фамилији и такве! СОЈА: Бриши најпре испред своје куће, па онда лај за другог. ВАСА: Ама, мир, кад вам кажем! Срамота, болан, и ви се, кобајаги, бројите да сте министарска фамилија.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

разазнати да је то подсећање некада - у првој верзији - било део јунакињиног сећања, премда су осетни трагови овога другог задржани у ономе првом, и они свакако остављају известан утисак при читању.

И имају различан степен важења од једног до другог подручја у култури, и од једне до друге врсте језичких текстова. У томе и јесте њихова дијалектична, само на први

Стога се овде не пориче, нити се може порицати стара тврдња о „недовољној писмености”, али се зато из другог угла посматра и другачије се процењује.

чиниоци у Станковићевој реченици изузетно мобилни, а чини се и да су од пресуднијег значаја него код било ког другог српског романописца пре Милоша Црњанског.

најинтимнијим светом сатканим све од самих субјективних пројекција којима ју је писац даривао штедрије но било ког другог свог јунака.

Излазећи на капију, осети само како јој лице и косу додирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.

По томе је она посебан, готово усамљен, а чини се и загонетан лик. Али и код главног јунака другог Станковићевог романа, Газда-Младена, такође налазимо један облик јаког потискивања.

плач у XВ глави, грцање Софкино у хамаму, није - изричито се каже - „због тога што полази за недрагог, нити што је другог волела, јер никог није волела.

и свадбе, то није као код неких других јунакиња због растављања од драгог или удаје за недрагог, него је „због другог нечег, што је веће, горе. Сада се све свршава [. . . ].

Злата је подигла кућу, озидала само једну собу, и ту се и уселила. Код другог је већ деиктично: тамо упућује на место где се кућа налази, а које је удаљено од замисливог места на коме се аутор

јунакову, и читаоцу није дато да доиста прати „унутарњи монолог” било Софкин било, можда, с времена на време и неког другог лика.

Бескрајни плави круг са звездом очито није што и звездани небески свод: први представља симболичку стилизацију овога другог. У то се лако уверавамо чим погледамо на којим се местима у тексту, којим ликовима и када појављује круг са звездом.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Душманима својим дасмо Радост нову пљуском сваким; Крстили смо један другог Именима свакојаким. Трзасмо се, чепасмо се Срцем смелим, с вољом драгом; Вијасмо се, цепасмо се — Јер без тога

Ма та белоћа није од људи, Из њиних душа, из њиних груди, Нит’ нам се пружа од другог чега Већ баш од снега. Ти вешто умеш завејат’ путе, Зато се много уздамо у те: Кад пакост, злоба пође да лута,

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: Е, кад кон нит, а оно збогом! Право кажу људи да је мода лудило као кијавица: од једног прелази на другог, а кад почне, не уме да престане. ФЕМА: Уј! МИТАР: Богме, ујела је млоге, ујешће и тебе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

изнемоглост Из земље закључане пред нашим моћима Ваде неопходна блага из затворене бразде Из црне браве за коју нема другог кључа осим биља О врло смеле и инвентивне биљке Све што пронађу несебично покажу Стоје између нас и празнине као

ноћ Која ме чини потребним и када ме нема Зелени микрофону мога подземног гласа зово Што ничеш из пакла јер нема другог сунца под земљом О биљко где су твоји анђели слични инсектима И моја крв што везује кисеоник и време ПОХВАЛА СВЕТУ Не

Краков, Станислав - КРИЛА

ипак се треба веселити... ни живот се не жали у рату... жене?... парење то је кноцк-оут... после тражите другог противника... Дрека их је заглушивала. Партер је звиждао, лупао штаповима, урлао.

Био је у маломе хотелу иза Отоманске банке. Тада је Митфорд одводио Ивету са собом. Сваког другог вечера је Митфорд ноћивао у логору Тумулусу, и остављао Душка и Ивету у њеноме стану.

Петровић, Растко - АФРИКА

у парче мараме, па онда тесно у беле огртаче, чврсто као мумије, и спавају право као посечена стабла један крај другог. Са њима су жене на асурама, ликова окренутих увис и стегнутих песница. Рекло би се: какав египатски цртеж.

То беху дуга ниска острва у продужењу једно иза другог. Ћутљива вода била је између њих као заспале реке. Брегови острва, огледајући се у води још обасјаној сунцем, које

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих

Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама. Они су наслоњени један на другог, ћутљиви и мирни као у позадини каквог херојског и класичног декора. Сваки њин покрет представља једну хармонију.

Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.

компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу. Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности.

“ Идемо кроз бескрајну вековну шуму. Огромна стабла акажуа, махагоне, хлебних палми и другог скупоценог растиња владају у царству измрежанога шибља, лијана и жбуња.

(са човеком који има истовремено: и мисао што схвата наше осећање, као и осећање које појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као

исто тако на смрт као што би био и од закона када би растргао и своју другу снаху, или малога шурака, или било ког другог члана своје породице. Крв и тело породице дају највећу снагу.

Ништа простије и узбудљивије од тих звукова који се поступно почињу разликовати један од другог. То би једва чујно, те бејах срећан да ни Н. ни Меј још не примећују.

Друго село је већ другог типа; али Небинге је једно полусуданско сеоце залутало у овај крај који је још толико далеко од Судана.

Мислио сам: треба два дана да би човек прешао од једног правог села до другог, са почетком грознице у телу, са жеђи коју ништа не може угасити!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Станоје гађа са једног, а Исак са другог прозора.) КОЛЕБАН (виче споља): Предај се, Станоје! А тврда реч ти од муселима, Он ће за твоју главу јемчити.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

да је ово борба, пушчани пукот учини му се као лавеж хиљадама злих паса који с неописаном пакошћу лају један на другог. Било је после 6 часова у вече, кад се пушчана праска наједанпут нагло пресече.

Кад се отпоче овај други јуриш, ја узмем једну залишну пушку и чинио сам моју дужност за време целога другог јуриша. Пуцати, забавити се каквим послом који привезује сву пажњу — то је најбољи лек за људе који, што но реч, први

То је требало да буде за време овога другог турског јуриша, и да је овај побочни јуриш извршен — катастрофа би била неизбежна.

«) и рече: — Па најпосле остаћу ја, кад нема кога другог. Черњајев га пољуби, захвали му и замоли га да се држе храбро, па онда пођосмо.

— Добро — продера се ђенерал. — Скините му сабљу, напишите команданту другог корпуса да ја ово створење (ђенерал показа руком на мајора Велимировића) дајем под суд, под најстрожији војнички суд;

револуционарство састоји се ето у томе што признајем народу ово право на буну, па и то само онда кад нема никаквога другог мирног изласка. Иначе ја мрзим свако крвопролиће па и револуционарно.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Буји, паји, мој соколе лепи, Нека ти се мишица окрепи, Твој бабајко другог чеда нема, Па јединца већ на бој отпрема, Да с’ вратите, -— ил’ да погинете, — За слободу да соколујете.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Испред нас је ишао један војник, који се померао у скоковима, од једнога дрвета до другог. Сунце је било при заходу, када смо стигли на излаз клисуре.

На челу другог батаљона јахао је официр, чијег су коња искитили цвећем. Махао је весело рукама, поздрављајући лево и десно.

а вижљави, стиснутих вилица и оштра погледа, улазили су бомбаши редом у полумрачни лагум, и прибијали се један уз другог. Њих двадесет и пет. Они су одређени да погину вечерас.

Али знате како је. Нису ни њихови ровови преко света. Између једног и другог паљења ракетли, они могу да ускоче. А што је још најважније, ни ми не можемо јуришати према светлости.

— Е, кад је таква и таква ствар, онда сипај, Коста! Један литар су испразнили и Коста је наливао из другог. — Ето, видиш... Да си нам донео буре вина, мени се не би пило.

То ја наређујем! — рече повишеним гласом. Војници се збише један уз другог и наслонише леђима на врата. — Шта хоћеш ти од нас? — запита Радослав већ црвен у лицу.

Путовали смо возом који је био потпуно празан. Поља су била пуста. На станицама сем службеника никог другог није било.

Мењао је, трампљавао, продавао ствари, некад као Француз, другог дана као Енглез, докле га нису стражарно спровели... Од свих ствари остала му је само једна хармоника на коју је

1946. Постаје ректор Београдског универзитета. 1952. Штампа ратну хронику из Другог светског рата Велика забуна. 1956. Објављује роман из заробљеничког живота Ликови у сенци. 1962. Умро у Београду.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И чокоће челиком скресано Ни до нежног не подижеш влатна, — То је ништа, макар да је тужно, — Кривица се на другог обара.

” Беседи му Цвет-девојче: „Јао јадна, Сабља-момче, Не говори, не плаши ме: Нит’ је теби сад умрети, Нит за другог мен’ с’ удати.

се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања Ко с’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба. Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.

А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико. Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да поломе Од играња лаке ноге.

Сабља-момче проговара: „Заклетве се твоје сети! Ко с’ у часу умирања Ком’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба. И то сам ти напред рек’о Да ми боље реч држимо Нег’ ви људи, лаке ћуди.

Може л’ се преко да с’ овде не јави. Ил’ је баш нуждан живот од сто лета Да се отворе врата другог света? Еда л’, — но иди, ти мисли недрага! — Еда л’, што овде не угледа дана Навек пропада из света саздана?

На првог, што на по пута оста, Вила руже давно увенуле, По гробу му пелена је доста, — Другог брата по гробу просуле Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје:

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Донес'-де, Мићане, још један ардовић! Другог дана јопе' штуц на раме. Испратисмо га ја и Партенија надомак оног моста на Гомјеници.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Господин-Вићо, ово је требало уништити. (Трпа у џеп ову, а вади из другог џепа другу хартију и даје је Таси.) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво”.

Сутрадан оставимо господина Жику да се испава, а ми 'ајд' на ручак у друго село, код другог председника општине, па се вратимо и пошаљемо депешу у Београд: „Енергичном потером овосреске власти, хајдук тај и тај

ВИЋА: Он каже, пре, док је крио, није могао ништа да дозна, а сад му сви казују један против другог. ЈЕРОТИЈЕ (Јоси). Где је он? ТАСА: Ево га чека.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Осим тога, у првим деценијама 20. века примљено је много француских речи, док међу онима усвојеним после Другог светског рата доминирају енглеске.

У 19. веку Хрвати су били ти који су форсирали идеју јединства, језичког као и другог, а кад је уједињење остварено, показало се да им је оно било потребно ради решења њихових тада актуелних проблема, и

Та је битка изгубљена, али кнез Лазар је пао витешки, бранећи пред најездом варвара друге расе и с другог континената европску хришћанску цивилизацију. Он је морални победник, може бити јунак хришћанског спева.

Као историчар описао је све важније догађаје и личности Првог и Другог српског устанка, објавио на немачком књигу о Црној Гори, сарађивао с немачким историчарем Леополдом Ранкеом у раду на

Оснивач другог Раде Драинац (1899-1943) значајнији је као песник, а покренуо је 1922. "Хипнос", један од карактеристичних ефемерних

Победа другог довела је до успостављања социјалистичког друштвеног поретка, који ће се у Југославији одржати пола века и утицаће на

Његова крхка лирика повремено подсећа на М. Дединца. На другог старијег песника, Д. Матића, подсећа поезија Јована Христића (1933).

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ,

ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА Роморила заморила, за море. О камен се спотицала, Вериге је везивале, за море. Пути јој се замаглили, У

МОЛИТВА И молимо те, и молимо, пропашћу спаси, кад није другог спаса, казном награди за грех! И молимо те, и молимо, голу нам остави душу, да имаднемо чим дати од себе гласа!

Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса. ПРЕПЕВИ ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА ПЕСМА ПАСТИРА ДАВИДА Чобанин мој вечни Бог.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И био спреман. Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се. Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа

га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било друго, обећа им да ће им он узајмити, да не би ишли код другог трговца из друге маале.

он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио... Сажаљевао је.

Зашто баш и то од њега? Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог? Зато му је било тешко. То је и његова мати као осећала.

[као] други или да никако не долази, не виђа је откако се испросила за другог, навлаш избегава да је види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да

полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда

прво молили бабу, с њом уговарали о цени, о интересу и као увек, из страха да не буду одбијени, да не би морали од другог непознатог да узимају новаца или њему продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ТРЂ, ННЖ, 8, 87). У околини Дебра, приликом другог (поновног) погреба, поред покојникове главе меће се б. (Браство, 9—10, 438).

ње закопа мало краваја и соли, и каже јој се: »Ја теби дајем со и хлеб, а ти мени млеко и сир« (СЕ3, 14, 1909, 57). Другог и трећег дана Духова жене у околини Ђевђелије иду у поље и беру м. за бојење (СЕЗ, 40, 72). Кад дете бере м.

се она са истим почастима као и човек (јер се, према примитивном веровању, у њој налази душа најстаријег претка, или другог ког покојника из куће, упор., уосталом, и С.

Отуда и име »хајдучка трава«, јер су је хајдуци у планини привијали на ране, немајући ничег другог, па су је, по једној традицији, хајдуци чак и »пронашли« (ЗНЖОЈС, 11, 261).

У таковском се срезу такође, између другог цвећа по двориштима, »неизоставно гаји и перуника«, а веома је често засађена, као украс, и на гробовима.

, 173). У околини Зајечара, пред кућом младожењином, млади, поред осталог, »дају и сито, са свим врстама жита па и другог семена« (ГЕМ, 42, 1978, 374).

Ћипико, Иво - Пауци

Досада нигда је још није виђао у планини, а ријетко је виђа и у селу, откада је одбјегла и за другог се удала. Иако је јак и господар од себе, ненадани сусрет збуни га — и застиде се.

Раде је ипак тога дана по подне пошао кући и вратио се другог дана ујутро. По договору са њоме, нађе Машу код колибе.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Наспрам задњег треперења западне светлости видео сам само њихове сенке. Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху.

Стезало ми се грло од чемера док сам га гледао. Већ у току другог дана молитве су му постало развучене и троме. Одебљали језик му се тешко покретао, речи су постајале све

Димитрије Пре две године у Вратимље је доскитао неки Јевђеније, пробисвет и варалица. Лутао је од једног до другог града по земљи рашкој, пељешио лаковерне и опсењивао будале.

Чуо сам од неких трговаца тканином да су га неко време виђали како се смуца по Расини, идући од једног до другог града, или, тачније, бежећи из једног у други, од разјарених муштерија, из Сребрнице у Козник, из Козника у Обође, из

Имало је за читаву војску нашег господара краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића. Веровали смо да ће нам сачувати главе.

Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести? Ако јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је смернији од сваке девојке? Изгледа да је у њој прорадила курвинска душа.

Изгледа да је у њој прорадила курвинска душа. Стрепим од дана кад се буде отиснула од једног до другог, тражећи утол својој похоти. Јадни, јадни мој господар Лауш! Тешко Вратимљу кад се у њој уснула ала разбуди.

Желећи да се додвори Лаушу, старешина је уперио прст баш у Кирчу и ни у кога другог, јер му се чинило да је младић снажан, здрав, сналажљив, отресит и бистар, онакав какав господару и треба.

У Прохоровом распећу открио сам и много чега другог. Христова глава је лепа, мужевна. Има мало повијен, орловски нос (као онај у Ариљу). Нема браде, лице му је обријано.

Да ли услед вешања, или од чега другог, или просто што није била већа, Прохорова травчица се једва помаљала из ћубе ретких коврџавих длака.

Треће ноћи поставиће њих двојица лестве од конопаца са дрвеним пречагама од једног до другог клина. Напад ће почети тек четврте ноћи и то тихо: најпре ће један по један Брзанов војник лагано и бешумно

Па они су тако слични. Обоје су као са неког другог света, чудни, необични, као да на земљу не стају, него лебде изнад ње, слични сенкама.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа. Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа: Видиш оне развалине на висини мрачних гора? То су тужни споменици разорених царских двора.

Како су се дохватили за чупаве своје косе! Па како ли изгребани један другог бурно носе! Проговара први песник: „Заслужујем боље место, Ја сам певô о слободи и страдао за њу често.

Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба.

Но, сад је већ било касно, Јер он се, крај свега другог, сећао и тога јасно Да је кметицу позвô у забран општинског ћате Уочи Ђурђева дана, а зашто - и сами знате.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Више послуге но гостију. Чим зазвоним улете њих тројица, један преко другог, у моју собу; остали, који су задоцнили, чекају услужно пред вратима.

Он је Аристарх новога века. Треба ли му другог славопоја него што је овај! Па када је он, противно Птолемеју (Александринцу), учио да Сунце стоји, а да се Земља око

страхујемо од тога да се услед тога оба хришћанска календара после њихова довођења на исти датум не одвоје један од другог. Ту лежи сва тешкоћа садашње ситуације.

Око две стотине цариградских Грка, изопијаних амала, лађара и другог, на брзу руку скупљеног олоша. Ту је чету појачавало, боље рећи предводило, педесетак турских полицајаца.

Она је лежала на врхунцу једног брега и имала дивне грађевине. У оно доба то беше у почетку другог века пре Христа - владао је онде господар јелинско-пергамонске државе Еуменес ИИ.

Љубопитљиво смо ослушкивали све разговоре вођене у тој просторији. Дознасмо - то беше пред крај другог столећа пре Христа - да је цела пергамонска краљевина потпала под римску државу, а Пергамон постао главни град њене

Ту дођосмо у руке писменог једног калуђера. Он нас растави једног од другог, узе сапуна и тврду четку, па спере са нас старо наше писмо.

Двадесет хиљада километара! Колико је то? То је шетњица од једнога Земљина пола до другог, или највеће отстојање што га могу међусобно имати два места на Земљи.

Те рупице зову се жиже ове елипсе. Ограничена права коју сам повукао преко њих, од једног до другог краја елипсе, зове се њена велика оса.

„Силу која се шири од једног небеског тела до другог назвао је Њутн у своме делу силом гравитације. „Таквом се силом привлаче и планете међусобно.

фазе квартерног доба објасне строгим законима космичке физике и тачно датирају он је, јер се радило о заслугама једног другог, подигао тон и говорио о мени и мојој теорији са толико одушевљења да ме је довео сасвим у забуну.

његовог геолошког посла на терену и резултат мога рачунског посла за писаћим столом, изведени независоно један од другог, слагали су се да не може бити боље.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Осим другог овде свега, Мене створи из ничега, Духом твојим ти подуну, У менека душу суну. Хвала Боже на дар ови. О помози, благос

Станковић, Борисав - ТАШАНА

послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако није прешно, онда другог дана. ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође. ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође?

КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када...

МИРОН (као бранећи се): А, то није ништа. Сем ње другог свога немам; па бар њу да помогнем, усрећим. ТАШАНА (раздрагано): Ако, ако, дедо. Она је то и заслужила.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали Станоја. У мраку јесење ноћи није добро распознао човека.

На крају крајева буде тако као да су сви чланови породице за нешто криви, и једно од другог се крију. Сека је одговорила оцу као из неког другог света.

Сека је одговорила оцу као из неког другог света. Писала о својој лепој ћерци Анђелији, о „најбољим” кућама у које је примају.

Метнули су га тобоже у бољу класу, јер ће плаћати. Али је то било тако страшно и необично, да се стари другог дана вратио кући. Упао је у своју собицу као што се камен гурне у рупу. Хтео је да наложи ватру, па оставио.

Црни дебели облаци јурили су као махнити, преметали се један преко другог, а било их је, како бива над равницом, толико као да се потоп спрема. Ветар је пиштао непријатно.

Али, прво, госпа Нола није била без брига. Сем свега другог, филијала тамо доле није добро стојала. Талијанка се вратила, тобоже оболелом мужу, а стварно, после потрошеног

Госпа Нола гледа у се и тресе главом, забринута, тужна. Штајервагн је био за госпа Нолу што за другог канцеларија. Ту она изради свој дневни ред, и категорише своје бриге и случајеве у економији и у кући.

Зар тек! Уф, никада подне дочекати! никада суботу дочекати! а од једног до другог госпојинског вашара је вечност! Време се укамари и стоји, и дође некима да га лопатама раздрмавају и руше.

Павле је са успехом пратио госпођицу, и локалне новине су забележиле успех. Другог месеца, Павле је безмало сам испунио програм вечери. Дошао је чак и један Мађар да чује Павла.

Два друга скочише на ноге да траже реч. Бранко учини руком да треба чекати. — Мени је он, сем другог безбројног, помогао прошле године да купим лепо одело, и ја му то тако рећи у крајцарама враћам, и то је сад први пут

Једнога јутра бих заплакао што не могу овако наставити док не научим све што се на овом свету може научити; другог дана бих плакао што ми се отац погрбио од брига због стипендије, и брига како ће ми слати свакога месеца потребан

Око самих себе се обавијају! Иду два огранка једно другом у сусрет, омотају се један око другог, усправе чврсто, и одмах се за њих хватају нове, слабије зелене гранчице. То је једно даноноћно надрастање и путовање.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

А какве су лепе огрижине кад тко кога у рачуну омане, кад ко лажљиву облигацију начини и другог до костију оглоби, или туђе имање себи присвоји, или карте забележи и другог превари?

омане, кад ко лажљиву облигацију начини и другог до костију оглоби, или туђе имање себи присвоји, или карте забележи и другог превари?

Какви су лепи огрижаји кад ко другом чест загризе, или кад другог умешно оговара, или пријатеља с пријатељем омрази? — Какав је леп крпеж кад човек узима на вересију аљине, а конте не

обруч, упознаје га са системом Буридана, како магарац између два пласта цркава од глади, а не једе ни од једног ни од другог, будући да обадва равним нагоном к јелу вуку итд.

Има ли другог начина да се овој недостижици помогне? Ја мислим да други не може бити, него на вас, љубведостојна фрајлице, цео овај

Зато један од њи, који је служећи остарио, превару измисли. Заповеди сослужитељма да од једног до другог зађу и јаве да је време јести. Ово добро за руком испадне.

нађе се у новооткопаној вароши Помпеји млоштво стаклени окна и другог посуђа.« (Магарац Валамов: »Ха, ха, ха!« Више магараца: »Иха! ха!

сушчество у магарца, између два пласта сена стојећа, и био је тврдо уверен да овакав магарац не би ни од једног ни од другог пласта јео, него би скапао од глади, будући да оба ова пласта равном силом к јелу вуку. »Шта је то?« То је жениалитет.

и он овако с њом говори: Момак: Господична, ја имам кућу, као што вам је познато, имам два винограда и земљу, имам другог покућства. Ја вас радо имам, би ли за мене пошли? Девојка. Ја вас почитујем. Момак.

Навластито што код Србаља, као код сваког другог божијег народа, и такови читача има који књиге само зато отварају да виде који су пренумеранти.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

возови, то и онај други воз има своју тачку и запету и онда ту се сретну две тачке и две запете, од нашег и оног другог воза! — резоновао је Јовица Станковић.

Други пут, кад опет не може да сврши окопавање кукуруза, а он зовне другог комшију па му он помогне. Према томе, сваки помоћни глагол на немачком језику јесте комшија.

Човек ме узе саветовати да се просто одречем песме, да кажем да није моја већ сам је од другог чуо, рецимо од моје најстарије тетке, и да изјавим своју одвратност према тако ружним појавама; поета узе да голица

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Нареди да се потпоручник Војин донесе одмах овде! Од треска једне гранате прибисмо се несвесно један уз другог. — Луко, скрени пажњу командиру четврте батерије да се на левој ивици шуме види кретање пешадије. — Ало, ало... ало..

На место ових врба, што предлаже наредник сада, у провалију су легали луди један изнад другог, док је телима својим нису испунили. Преко овог живог моста од људских телеса превезени су топови.

— Причали су ми доцније војници... Александар је састављао извештај о утрошку муниције. Био је код другог топа, кад су Бугари упали у батерију. Командовао је: „Паљба уназад. На картеч!

И кретоше један за другим, поштапајући се. Тек се чује: „О-хо!“ Један од њих застане и погледа другог. Пођоше сада напоредо. — Шта велиш, побратиме, када би се опучио онај коњ изнад нас и налетео на тебе?

Мало даље, читави блокови наваљени један преко другог, а из шупљина, сличних оним дупљама у лобање, развлаче се праменови сиве магле.

Лево је крш, десно понор. Требало је суљати се. Коњи се устежу. — Нема другог начина него да их силом погурамо — рече Бранко. — Хајд, ордонанси!... Укрстите руке позади коњских сапи и запните!

Морнари искочише на обалу. Наређено је да улазимо по четрдесеторица. Стајали су војници прибијени један уз другог, не мичући се. Као да су саливени. Скела крете... Пристиже и друга скела. Гледамо где ли ће нас.

Око десет мртвих наших војника лежало је поред пута. Поређали су лешеве један поред другог. Било је ту и старих и младих лица, али сви као мумифицирани, издужених вратова и истакнутих костију.

Потпуковник Петар погледа брижно једног, па другог, и његов поглед се заустави на мени. Знао сам да му је Лука потребнији, и заузех приправан став.

Непријатељски војници припуцаше на једну запрегу и свих шест коња сурваше се један преко другог. Остали натрчаше на ону гомилу коња, који су се у последњим трзајима грозно копрцали...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Њене очи, њене очи Сунце, зар их се не сећаш. Умрећеш такође, распашћеш се. Убих и њега, и другог њега, и опет њу. Рекао си: уби; ја немам времена, вратићу се! Ниси имао снаге; заборавио си!

”И ја више нећу имати сина, Јер ни отац мене није морао имати, Јер један роб не мора рађати другог, А слободан чојек довољан је сам пред вјечношћу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како и не би? Свуда око њих треперило је жуто море песка и нигде ни друге Капљице, ни другог Цвета. Је ли чудо што им кроз главу прође да су јединствени, да су сами самцијати на свету?

СТРАШИЛО Као осмех заљубљеног ширила се равница од једног до другог краја неба. Златило се у њој жито и бостаниште с мирисним брежуљцима лубеница и диња, а сред бостаништа живео Старац и

Кружила му је главом једна давна свађа са Софронијем. Било је то око риба и лубеница, око чега би другог? Намршти се Старац: има ли иког лукавијег од Софронија? Сигурно ће му, опет, понудити размену!

— То је сада наша тајна! — Наша тајна? — рече дечак забринуто, помисливши: можда је она чула за неког другог дечака? Можда ће се дићи и отићи, чим опази да он није тај?

Можда би од неког другог добио трипут више, али ко зна колико би требало да чека. Стави трговац врећицу с златницима на сто, а Варалица је

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или десетог слога), и често са „припевом иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова“ (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази

ми, бане, вјеровати нећеш да ме пустиш двору бијеломе: тврда ћу ти јамца оставити, тврда јамца — бога истинога, другог јамца — божу вјеру тврду, како ћу ти откуп донијети“.

да можеш оком погледати, ти се, душо, немој препанути кад потегнем моју бритку сабљу, те ошинем цар'ва делибашу, нека другог већ не шиље к мене“. Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л' не видиш? испале ти очи!

рочиште честитоме кнезу; па се шеће коњма у ахаре, па изведе два коња витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у господске дворе, и изнесе крстат свилен барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од

му ни крочити неће, па Латинка свекру проговара: „Мио свекре, Црнојевић-Иво, Максиму си срећу изгубио, како с̓ другог зетом учинио. Рашта, свекре, да од бога нађеш!

“ Ал’ бесједи Кнежевић Иване: „Ја увијек по три јамца држим: једног јамца — бога великога, другог јамца — моју тврду вјеру, трећег јамца — преварит те нећу; ако ли ми тима не вјерујеш, ја имадем и друга четири, сва

Умро је негде пре 1833. Од другог једног Колашинца, старца Рашка, који је у почетку буне на дахије добежао у Србију и настанио се у селу Сабанти, близу

године — пребегавши 1813. године из Србије — бавио у Карловцима у Срему“), Женидба од Задра Тодора од једног другог трговца из Босне (од кога је прота Јован Павловић преписао ову песму у Шапцу и послао је Вуку у Крагујевац 1859),

„Помислите“, пише он 1824. после другог издања Вукових песама, „да су већ три књиге песама издане, а међу њима тешко да има иједна песма рђава: наше немачке

Зашто је раја одредила баш њега да буде носилац њених тежњи и схватања, а не неког другог владарског сина, на то је тешко одговорити, но зашто је узела једног краљевића, то је сасвим разумљиво кад се имају на

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

није могла без свог малог господара, па је код новога газде читаву ноћ завијала, све док није прекинула ланац и другог јутра дојурила својој кући и стрпала се у кревет код јогунастог болесника.

— Дјечаци! — поче Јованче. — Ми се морамо заклети да нећемо ником казати гдје се налази наш логор, да један другог нећемо издати и да ћемо један другог свуда бранити и помагати. Тако су радиле све хајдучке чете и дружине.

— Ми се морамо заклети да нећемо ником казати гдје се налази наш логор, да један другог нећемо издати и да ћемо један другог свуда бранити и помагати. Тако су радиле све хајдучке чете и дружине. — Има то и у пјесми, ја сам читао!

Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у Стричеву, па у Мачкову и тако редом, брао кукуруз, копао кромпир и чупао роткве и слатку репу.

Распоређени у четири групе, они су се шуљали од једног до другог дрвета и примичући се једни другима, полако затварали круг око логора.

Видећи гужву око свог малог љубимца, Жуја навали на гомилу као бијесна. Једног зграби за ногу, другог за тур, некој стрини подера сукњу.

— Ух, тога се нијесам ни сјетио! — одахну Мачак и живље опружи корак. У то исто вријеме, с другог краја шуме, упадали су у Гај учитељица Лана и Николетина.

Мањка вам само још ноћни чувар. Добро би било да и њега нађемо. — Па кога ћемо, стриче Лијане? — Кога би другог него мене! — избечи се старац. — Обдан ћу чувати поља, а обноћ шуму и у шуми школу.

— препаде се Стриц и сједе на земљу. Јованче се само згледа с Мачком и шану му: — Морамо с њима у пећину, другог излаза нема. — Како би било да испаднемо на ону страну до друма и да умакнемо у кукурузе? — забринуто предложи Стриц.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А тај Геркулес велики на гласу јунак бијаше. Кад разабра куд му се је подела марва, цикну од љутине. Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме један топуз. Самосам оде у гору тражити те харамије где су.

А од кога што може бити нек се к томе држи и о себи провиђа: другог посла нејма, може му бити. Они су наши пастири и њима је дужно за нас Богу се молити и старати им се за наше спасење.

сам човек, није мени до писма и чатања, нит је то мој посао, него калуђерски и поповски, ђачки — којино не имаду другог посла; на то су се предали те им је сотога њихов живот, храна и брана, одећа и обућа; друге бриге ни старости не имаду

Верноме другару, благу, хесапа нејма. Крошто но он спавања за другог нејма. Ноћи, дневи, стража му је, чувар у болести и од свакога зла покров, ка неки тврди град и заслон царски.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и оног другог, доцније отвореног дућана. Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.

Јаги!“ „Асли како плави зумбул и зелена кàда!... — оте се многима узвик кад их видеше једно до другог како играју. И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се

И другу игру, опет „Јелку тамничарку“, играли су, једно до другог, Калина и Мане. И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила.

— Шта искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља. Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог, обоје оборили главе и гледе преда се. — Зоне, на једна реч..

Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се

Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино. За другог кандидата за девера лако се погодише. То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из

Али му Замфир не верује. Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане мучно да би могао наћи и саставити...