Употреба речи другом у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Неправда!...“ Као што видите, господине, њега нема!... Ах!... Живи га не могу више другом називати, он се сад са мртвима дружи...

Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!... Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој авлији шкрипе!...

ми ништа није пребацила, него онако тихо оним старачким гласом рече: „Лепо, лепо, децо, кад се ви заволесте и једно другом омилесте. нека вам је срећно и ајир!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и, што би то било всегдашње и постојано, уоговорили су се и согласили да живу у комшилуку да би у потреби један другом могли помоћ дати.

Но о овом смо и на другом месту опомињали, које за довољно находим. 29 Лисица и вран Вран нађе негде комад меса и држаше га у кљуну стојећи

” Наравоученије Какви смо ми људи на овој нашој земљи? Хајде да се право један другом исповедимо и да већ не тајимо да смо свакојаки и чудновати! Како то? Ево овако, слушајмо само.

Ко себе много хвали, није нам нимало угодан: не хвалимо се дакле. Ко хоће сам да говори, а другом не да или не слуша, досадан је другима. Меру, дакле, у говорењу.

Ал' се је то досад разумевало да ће се само на другом свету искати, пак су се млоги при том есапу добро находили. Ћутећи мислили су у себи: „Нек' је нами добро овде, а

” Наравоученије Људи који један другом велико зло учине, ако се кад и помире, опет нек се један другога чувају. Ово је змијино мудровање.

Али је (хвала богу) мало такових, јер нико не може рећи: нисам знао да не ваља украсти и другом зло желити. И исту истину говорити с намјеренијем за учинити другоме пакост и зло, то значи: истину злоупотребљавати и

А оном другом шта вели? „Воспријал јеси благаја твоја в животје твојем”. А да што ми радимо? Ми, који нисмо кадри ни људе често

Но о овом смо на више места говорили. Нек видимо чему нас другом ова басна учи. Сад се народи почињу као иза сна будити, и међу собом се разговарају: како се је то догодило да за

87 Човек и два пса Човек дâ готовити велику част за своје пријатеље, а његов пас каже то другом псу, свом познанцу, и зовне га на част.

” И на другом месту: „έμμορε τιμής ος τ΄έμμορε γετονος εσθλού: Получио је чест ко је получио комшију добра”. У Атини то би се најпре

Ми смо овде један другом у невољи и отац и мајка. Оставимо ми унапредак сву вражду и инат, и будимо добри комшије и пријатељи!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Где год да отворим овај речник: риба! Од албалука до шарана и штуке, једна за другом, гргеч, деверика, ко у посне дане, петак или среду, пливају рибе, по азбучном реду!

снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу, као да сам у неком другом вилајету!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” То ми прича отац, а и ја јошт памтим, како сам онај дан из планине Посова излазио и с другом децом како сам се на виноградске плотове пењао, да можемо боље видити како Ваљево гори.

Премда су сиромаси ђаци морали и на једном и на другом месту служити и попине и игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и

Ако ли једна над другом неко преимућство тражи, то су обе код простог народа слабе, и или касно или скоро обе пропале.

пре нашег божићњега поста с мојим оцем у Београду стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина вратио, пак су онда кућама сви дошли.

— — —” О том писму које су Турци у̓ватили, на другом месту казаћу пространије. Кад се то писмо прочита, рекне Фочић скупљеном народу: „Ето, ова писма сече Алексу, који с

Како везир и војска његова међу параде уђе, наши топови почеше пуцати, један на једном а други на другом крају; у јадни̓ Бошњака и у везира капи крви у образи нема, тако су се утрашили. Прођу и оду у доњи град.

Стева се обећа послати нам. Јоште каже: „И ја ћу на другом чамцу потерати нешто олова да продам у Адакале, и тако ћемо кроз Ђердап заједно проћи”.

Тако саставимо чамце један другом ублизо и ручамо онако путујући и веселећи се. (Живковић возаше два музиканта у чамцу те му свирају.

Кола су већ готова била, зовнемо нашег љубезног домаћина да нам трошак покаже, но фон-Бенковић каже: „Сваком другом наплаћујем на персону по рубљу, а вама као мојој браћи Србима по пола рубље”.

И опет кажем ти, напиши књигу, па не носи сам, но по другом шаљи”. Ово је за мене приповетка да не будем други пут књигоноша. То је доста од Турчина совета.

Ми како смо дошли у Боговађу, одма смо послали на заорешку и шабачке скеле, да скелеџије држе чисте рачуне и да ником другом но синоду сваког месеца доносе рачуне, и што буде готови̓ новаца донесу.

се пут к Ваљеву, и у сунчево рођење дођемо на коцељевачку ћуприју, ту се с Јовицом опростимо и исплачемо један другом, аки последње целованије одамо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише

Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.

Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу. А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару. Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор.

Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици. Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се

Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци. Напослетку, готово пред подне, устадоше.

Пристајиш ли на ово, Милуне? — Та пристајем, оно само нека му се испуни вормално, а ми већ као људи, нећемо ту један другом... 3нам ја шта је служба и мука најамникова. — Ама јес', газда, тако је!

— Ваља ми похитати кући да ме људи не чекају. — Чувај ми, куме, коња!... — наручује Живан, па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. — Баш ти хвала, куме! У здрављу!... Памти што ти рекох!

Коњ мало стане, па опет копа ђа једном ђа другом ногом; њуши ону земљу и фрче. Пурко га трже за улар и умирује, неће да се смири! — Ама шта му је сад!

« Његова Миона остаде самохрана с троје сирочади. Два синчића и једна кћи. Све једно другом до увета. Најстаријем, Огњану, беше тек седам година.

драм — 1/400 од оке (2,5 г) дромбуља — врста малог металног инструмента који се једном руком наслони на зубе а другом удара у њега, те тако звучи Ђа...ђа — час...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се. Онда поседају и разговарају. Разговор им паметан, шала уљудна. Никад кавге ни ината, никад вике ни

Обе куће пуне народа и берићета. Од вајкада били су у позајменици. Летину су сабирали један другом заједнички. Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.

Младеж заметнула игру, одскачу један другом. Лазар се упути Станку. — Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...

Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу. Отпоче надметање. Али набрзо убарабарише. Један другом не могоше одскочити... Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја.

А они се носе... Обе стране једнаке. Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... — Не могу се оборити! - вели Шокчанић. — Обориће Станко! — Неће! — Хоће! — Неће!...

Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека. Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се. Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... — Људи... ово је слота! — рече Латковић.

Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се. Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... — Људи... ово је слота! — рече Латковић. — Слота, богами! — И ја хтедох скакати, али...

— Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! — И примаш братство?! — Примам побратиме! Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу... Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао...

— По Деви? — Јест, по њему. А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!... Њему је то док другом длан о длан. Онда се опет окрете Станку: — Дакле, ти си Станко?... О, брате, лома си начинио!

Бога ми!... А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. — Нећемо о том говорити!... Него...

и то више у његовој кући него у својој... И тако је ишла реч час о једном час о другом. Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није.

Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора! Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. — Коме ћемо? — стаде се питати народ. И наста жагор. Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом. И тајне мисли болне и злослутне, И страх од патња којих нема више...

ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и ничег не оста...

Мотрећи у кобни символ што се диже, Душа нам се мрзла и тровала тугом; И држећ све чвршће руку једно другом, Ми смо корачали раскршћу, све ближе.

љубав коју срце наше Сад куне у своме очајању дугом, Беше можда мржња која нас враћаше Увек у загрљај кобни једно другом. Ми смо се љубили мржњом у то доба, Чежњивом и тамном мржњом. Вај!

Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно другом да је тако слично.

Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

о доктору који убија здравог човека само зато да види како је могао оздравити од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су

Ајаох! Страшне слике! Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета. Један празан, а на другом један човек. Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас. Ох, боже, какав је то поглед?!

— Има, богами, и више! — Има, хвала богу! Па да ако се она једина поведе за другом децом! — Дај боже! На неколико дана после тога казала је Анока једној својој другарици: „Знала сам ја да све мора

Жене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију. И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом.

— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља. — Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.

Она је радила. Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. На једном прозору белео се спуштен роулеау16 на другом није било завесе. Ја, да бих почео разговор, дигнем се. — Да спустим и на другом прозору завесу, а?

Ја, да бих почео разговор, дигнем се. — Да спустим и на другом прозору завесу, а? Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.

Он пробаше да ишчупа руку коју сам му ја тако био стегао да је се све увијао. Другом руком опре се мени о прси. — Хоћу ја теби показати — рекох му — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

женидбу и лепих девојака на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све 40 ушију.

А и само срце друкчије се ражђипа кад Совра свира. А у колу је све било заљубљено; свак има своју па не дâ другом до ње, него се кољу к’о кере сваке недеље. А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало.

« А да се путник прекрстио неколико пута, потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу прекопута од Великог крста.

Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два

А шта вам ради да га секирате тако!? Јао, наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћýрковима кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!

Јер чим би чуо реч »лопов«, па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и свестан своје кривице и грехова, бегао из кујне

« А ја је питам: »Шта ти је, ’рано? Ти си опет назебла«, а она опет у сну говори: »Мене је немилосрдна судба, каже, другом опредјелила!« Ал’ све то говори на немецки, па дође много лепше!

Боже, баш к’о да су живи! — вели Јула и гледа слатко и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.

па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручје, па се опет љубе. »О, о!« чуди се Јула.

Пред другом кућом опет приповедали о Русима. Један приповеда како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку

Уф, уф. Баш вам фала! Срећа те ми је тај малер пасирао пред вашом а не пред каквом другом кућом! То ми је утеха бар, јербо вас знам да сте жена на свом месту! А куд би знала! Јао наопако!

Сви су били сагласни да треба да тужи поп-Спиру, не проти или коме другом, него самом његовом преосвештенству владици. И он седе и написа тужбу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје? Дође вечера.

Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а, међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати. Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М.

Јулка чује да се Чекмеџијић са Ружичићем у В. састао и да су један другом њена писма показивали. Плаче, тужи се матери.

Што год једна или друга понесе у школу, парче пите или погаче, подели једна с другом. Кад већ дорастоше за удадбу, и онда су биле добре другарице, заједно су с матерама на бал ишле.

Ћирковић је добричина, па ће му само то споменути да он то чинити мора; а иначе могао би Марко ствар другом предати, па још горе; овако ће он гледати да повлачи ствар у корист Алке. Ћирковић ће му веровати.

Миливој, како ступи у собу, као да је занемео, у магновењу не може да прослови; тако исто ни Алка, већ једно другом у наручје падну. — Слатки Миливоје, дико моја! — Прости ми сагрешенија, Алка, није могло друкчије бити!

По вароши се говори да ће Алка, како црнину скине, венчати се са Миливојем. Мица од жалости болесна. Она се другом чему надала. Доктор јој одавно казао да Марко неће живети.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и мутних мисли што су ово после подне у најживљем врењу узнемирене маште куљале једна за другом па се тако упућивале саме неким незнаним путевима.

А можда је опет све то просто и појмљиво. Овај човек ту, у другом шатору, воли своју жену. Лепо. Волети значи: имати за циљ срећу онога који се воли, туђу срећу.

” А тамо у другом шатору очајно и лудо кидао се Христић. Раније, у прошлим ратовима, он није познавао ове борбе, па није чак ни слутио

Али брзе, сметене мисли навреше једна за другом и све се збрка очајно у глави Христићевој: и оне дужности и бриге и онај страх, па се усред оног мучног хаоса појави

„Јест, кућа, само кућа, о другом чему ја не умем да мислим.“ И његова десна рука грчевито стеже карабин положен на трави, поред њега.

А ми пијемо у логорима за срећне резултате, играмо бесно, делимо ордење, заводимо један другом жене, претимо и певамо у оном лудилу осуђеника пред вешалима, а те резултате видим ја лепо овде пред мојим очима, и

све узбуђење оне грозне жеђи, и понудила ми своје пиће То је случај да сам њу срео могао сам срести другу И пред том другом, онако исто, отворити своја жедна уста да приме њезин напитак.

'' — Госпођо — рече он кад су стали једно према другом до прозора — ја незнам да ли вам је муж икад говорио о мени. Ако јесте, онда вам је морао рећи да од мене нема

На вашега мужа, је л' те? — Да на њега. — Ви му се, дакле, просто подсмевате, пред једним његовом добрим другом? — И чега ту има страшног? Ја ћу вам говорити просто и отворено, као и ви мени.

Јер сва она, нежна је и мора да припада мени и поглед један поклоњен другом није друго него злочин. Ништа ту, другом не сме да припадне, јер је она жена, те кад припадне мало онда је припало све

Јер сва она, нежна је и мора да припада мени и поглед један поклоњен другом није друго него злочин. Ништа ту, другом не сме да припадне, јер је она жена, те кад припадне мало онда је припало све и то понижава онога чије је.

панично појурила напред, вукући за собом свога воћу што је једном утрнулом руком чврсто држао подбрадак улара, а другом се ослањао за земљу.

Африка

Кад се ритам убрза они се окрену једно другом, обухвате и понесу тај покрет у круг. Ове просте фигуре, које би рашчлањене представљале играње два корака с једне и

Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају. И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова;

Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији. Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.

До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а

Там–там, који је на високим штулама играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече.

Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.

То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне и онда се у галопу вратили.

Провести овако целу ноћ, на овој ниској постељи, под ведрим небом! Ускоро се појавише жене, једна за другом у реду, придржавајући на главама калбасе са вечером за наше црнце.

Људи и жене пролазе по цео дан и целу ноћ, и у једном и у другом правцу. Црнци су стално у кретању; они нису везани ни за какву личну својину а никакви их правилници ни пасоши не држе

Многе једном руком пуном гривни придржавају котарицу на темену, а другом се поштапају на врло дуги штап. Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону кога су

Девојке трче једна за другом, превијајући се, машући рукама као крилима; кораком који савршено држи ритам. Када се већ брже не може, нагло се

Црњански, Милош - Сеобе 2

Пошто се Енгелсхофен чинио невешт на сву ту дреку, он се обрте једном другом официру, из пратње, која га је пратила. „Гроф Гајсрук, гроф Гајсрук“, дерао се као џелебџија, „ето Вам наполичара за

и вирио је кроз пукотине дасака, док је Петар седео на клупи, наслонивши главу о дирек, са једном ногом на поду, а другом на клупи. Гледао је увис, као да, на дану, звезде броји.

Један за себе, а један за тај свет својих, ислужених, војника. Они су, сад, са пола Махале били у сродству, а са другом половином, кумови.

Како им тада заиста није ни било до разговора. Седели су тако и гледали се. Гледали су једно другом у очи, па би се насмешио он, или она. Она би се каткад и гласно насмејала.

Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом човеку. А он корача и даље, онамо, куд га жеље вуку. Тада је већ било сасвим свануло.

али је Исакович, крај све љубазности мајора, чувеног јунака, осећао да су, човек човеку, чак и сународници, један другом, загонетка, и пустиња.

Шмерц је Божичу, и његовој жени, уступио своју одају, а госпожици собу на другом спрату. Капетан је био смештен у приземљу.

Отац ће јој изгубити службу. А она ће пасти шака, прво једном, па другом, па трећем слузи грофа Пара. За душу би било задужбина, кад би Исакович повео са собом то девојче, да му чисти чизме и

Тај момак се звао Сеп Руч, а имао је само једно око. Носио је црну крпу, на другом оку, којим је гледао у свет, страшно. Обично се церекао, кад би кога у трактиру сусрео. Рече капетану да је био тражен!

Био је зграбио њену руку и хтеде да је присили да оде. Покушавао је, другом руком, да отвори врата на доксату. Као што је то, међутим, био случај, у Исаковичевом животу – кад су жене биле у

нови росијски посол, у Бечу, својом верском политиком, у споразуму са росијским Двором, био је прави Бестушев, у другом смислу, али не мање тврдоглав. Уочи свог поласка из Вијене, Исакович је имао два сусрета о којима није причао.

Били су остали без деце у трактиру, па им се чинило, као да брак тек почиње. Ана је била остала у другом стању. Једина жалост њена било је то, да јој је отац одвео, у госте, децу.

Теодосије - ЖИТИЈА

И у једном и у другом случају житија служе на корист: слушатељима су већ сама по себи корисна, а списатељима следује награда због користи

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

јасним границама: прелазе један у други прелазним зонама чије се становништво често може доделити једном као и другом типу. Ми ћемо редом проучити ова четири типа.

појас са спорадичним карстом и за голи, кршни, потпуно карсни јужни појас; осим тога у првом богатство воде, а у другом оскудица и пијаће и текуће воде.

Ере су уопште најтипскији представници динарских особина и патријархалног живота. Супротно другом динарском становништву, ово брђанско становништво није било прожето другим миграционим струјама.

Највише пада у очи издвојеност породица и кућа по искрченом земљишту. Најближи сусед је скоро увек на другом врху. Ова осамљеност, још потпунија зими (а зима је овде дужа него у Шумадији) и за време непогода, утиче на развитак

Да Лика није била у Аустро-Угарској, без сумње би по психичким особинама свога народа постала другом Црном Гором. Извршио се унеколико развитак истих динарских особина, сличан ономе у Црној Гори, само, разуме се, у

Већ у другом нараштају они су се потпуно изједначили са Дубровчанима. Дубровчани су се почели опорављати од удара које су им причин

Због тога се овде више но у ма коме другом делу Балканског полуострва наилази на велико етничко шаренило, на ванредну разноврсност дијалеката, ношње и обичаја.

Готово сви Мавровци кад остаре добију типске цинцарске црте. Осим по језику, ни по чему се другом не могу разликовати од старих цинцарских мехаџија, које налазимо по варошима и селима поред главних балканских друмова.

У овом другом периоду печалба, која се и даље наставила по Балканском полуострву, шири се по медитеранским азијским и афричким земљам

Неке од особина овог становништва неоспорно су у вези са географским положајем и рељефом области. Више него и у коме другом варијетету превлађује старо становништво, и поред њега српски досељеници из Арбаније, који су се у ову област доселили

У грађанским редовима нисам запазио правог частољубља, али често, и много више но у ма коме другом јужнословенском варијетету, има сујете која иде до крајности.

Становници ове области, старинци или досељеници, врло су много прелазили од једног бега другом, из једног села у друго, из горње Мораве у Изморник и обратно, а у обе ове области још и из Криве Реке.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Био је ту оглас једног чиче који је јављао да је негдје у ракији изгубио памет, па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду

“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара од једне велике крушке на ивици њиве, отуд се зачу плашљиво

Онако неспретан и трунтав, он трком појури према планини, али како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја

Тек сам улетио у њу, а већ ми на другом крају вири глава! Врло забринут, Крушкотрес баци поглед на звјездано небо, али како је мјесец већ био зашао, он се

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

поједу семе На месту остану мртви У празној се глави ветар настани И коти шарене ветриће ТРУЛЕ КОБИЛЕ Један другом буду камен на срцу Камен ко кућа Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе Да бар прст подигну Да бар

ли ће родити камен Да ли звер да ли муњу Питај га до миле воље Не надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПРОТИЋ (Спасоју): Ја вас, молим, оче, не говорите више о томе; говорите о чем другом. СПАСОЈЕ: Хтео сам да му објасним. АНТА: А какве везе све то има са тобом?

Шта ти је нажао учинила? ВУКИЦА: Несносна ми је. Хоћеш ли ми веровати, тата, да ни о чему другом не разговара, кад јој одем, до о првој брачној ноћи. Само о томе, само о томе; а уз то се још пренемаже и уздише.

НОВАКОВИЋ: Не умем да се приберем, верујте, не умем да се приберем. ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре могао надати.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Атаман то испусти из себе у једном даху, а ја помислих да сам за два трена у води, погрешно као и увек. Био сам на другом крају скеле, иако су се гаће на мени тресле.

Нешто као: „Шта мислим кад кажем реч мајка”, „Мој највећи доживљај” итд. Стари предаје у првом и другом разреду гимназије, осмолетки, а хонорарно још и у економској школи, тако да су задаци које он доноси, с вечитом причом

- Рашида ме гурну према реци и ја се једва задржах на огради. Она узе јежа и стави га поред себе. На другом крају скеле Бароница је певала, а сетерка, остатком њуха осетивши јежа, лајала као раштимовани џез-оркестар.

Упитах се шта је могао бити тај човек пре него што је постао ово чудо у орману. На другом крају ходника око нечијег транзистора један од млађих разреда организовао је такмичење у игри.

Мислиш ли тиме да сам то ја, то мислиш? - једном руком подиже моју браду, а другом ме пљесну преко лица. За тренутак видех јаку црвену светлост, а онда сам већ био на њему.

јој да је то изван мојих моћи, рекох јој да опрости за све, и изађох на улицу на неки начин задовољан што се и то са другом директором већ једном завршило.

Пушећи цигарете у WЦ-y сваког боговетног одмора, ми смо се хвалили један другом колико је ко успео мачака да преврне. Ја сам био негде на репу листе, али то није важно.

шине како иду још даље, до Холандије и Данске, до Норвешке и Шведске, у сусрет Ескимима и поларној плавој светлости на другом крају света.

То ме није претерано привлачило, јер нисам волео хладноћу, па сам поново окренуо поглед према другом крају шина, оним који је ишао за Атину, Истамбул, затим преко Арапског полуотока према Индији и још даље до Индонезије

Седећи на каучу, потпуно одевена она је, очигледно, чекала оца. Рекох јој да сам учио са једним другом. Она прогунђа да је то свакако истина: ја сам заиста један од оних који уче до поноћи. - Можда си и учио!

Кревељили су сеједно другом као последња два идиота, а онда сам ја решио да збришем. Скупио сам пецаљке, стрпао у џеп комад хлеба и пошао ка

- И ти мислиш да читав тај сат преседимо овде, Рашида? - Зашто да не? Ту или на неком другом месту. Важно је само да будемо на таквом месту на које мој отац неће имати храбрости да дође!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена. Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно. Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.

Котиљон се преобрази у полку. Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи. Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. Ту је Пера ремек начинио, нема му пара.

врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно другом на руку.

— То ништ’ не чини. — То ти кажеш. Питај твог стрица шта ће он казати. Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. — Дало би се све то изгладити.

Да се уда, шта је стало Матилди; кад Полачек има још пет пута толико, колико би покрај Лујзе дао, даће то и другом. Госпођа Матилда поручи Шамики да дође у Б. да се с њом на извесном месту састане. Определила је место, дан и сат.

Не шкоди му; штавише, може се дичити. Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити. Боји се да се где не замери.

Фрајле све збуњене: једна држи да је Шамика већ њен, друга тако исто, па и трећа, па тако даље. Кад се једна с другом састане откривају тајне, па се исповеди једна да воли Шамику и Шамика њу, а друга то исто каже, па тако ухваћене после

Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа. Пред смрт човек филозофско лице добије. Пред смрт човек један другом највећма наличи. А Шамика? Ни Шамика није више негдашњи Шамика.

— Јесмо, и остаћемо до гроба. — Били смо увек верни другови. — Тако је. — Један другом смо потпомагали. — Тако је. — Нисмо се никад увредили. — Тако је. Господар Софра брише сузе.

Један фијакер стоји у Шамикиној авлији спреман, а на другом иде Шамика по Јуцу. Шамика је у парадној хаљини, са сабљом. Данас је за њега у животу свечан дан. Сусрете се с братом.

Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну. Учинило им се канда сањају. Када се разберу, почне једно другом приповедати од почетка до краја све, укратко. Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу.

) — леђа у леђа; један другом окренути леђима Драј Мускетире (нем. Дреі Мускетіре) — „Три мускетара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца

Црњански, Милош - Сеобе 1

Киша ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што се синоћ ту била разместила.

набијача, шкљоцала, игала, наливача, цевчица и свих других проклетих, зарђалих ситница, које су додавали један другом, уз грозне псовке, опет певачи залелекаше еј... еј, што се после разли по читавом логору, као кукање и запевање.

Још необучен, Комесар, отворивши прозор на првом спрату, појави се, вичући. На другом прозору старог здања видео се Вук Исакович, у кошуљи, и војник који га је заливао водом и прао му главу.

Чињаше јој се свеједно да ли припада једном брату, или другом, а што се ње тиче, учини јој се, то послеподне, да би пристала да припада обојици. Штавише, и другоме, ма коме.

свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном руком карте, другом своје кесе, довикујући при томе једно другоме, српски, досетке на рачун осталих, спокојни што их нико разумети не може

преласка преко брда и река, кроз баре и плотове, засеоке и воћњаке, дворишта и гувна, њима се учини сад да су у неком другом свету, где се повијен у свилу седи, непомичан, столећима, па само гледа вечери и вртове, дивне чесме и ванредне

При одступању, сва она гомила француских војника покуша да се дохвати излаза, на другом крају вароши, код утврђења, на брегу, бежећи према шумама, где се надаше да ће наћи спаса, и не сањајући да их тамо

брдима, у овој празној улици, по којој су убијени лежали као лутке шарене, а рањени јаукали у мукама, али и у оном другом свету, у тишини, мећу мртвима.

и да га је онај тешио, с њим пио, примивши и кесу дуката за оправку манастира, то му се чинило да се догађало на неком другом свету.

Лен, лен, толико да је спавао при ходу, Аркадије је, те ноћи, збиља, улазио у село, на другом крају, говорећи, кроз нос, покаткад, понешто, својој крмачи, коју је био потерао још од Печуја.

Киша је падала, у тишини, пред кућом, у мраку, на утрини, под дудовима, код обора, на другом крају пољане. Осети опет недогледну влагу ритина, баруштина и трске.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

поступак у којем није основно пребројавање, већ вршење извесне реверзибилне операције — прво у једном, а онда у другом смеру.

венчања прође између кључа и катанца, па после закључа катанац и каже: „Кад овај катанац откључам, тада да останем у другом стању!“ Када жели да роди дете, она откључа катанац. (2) Привремена контрацепција после порођаја.

обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном јаком обрвом а другом слабијом.

дете које се развија у утроби од негативних утицаја и опасности које га вребају са разних страна, те отуда у овом другом случају знатно претеже негативна магија (табуи) над враџбинама.

лажним представљањем детета као ништавног, малог, невредног створења и на тај начин одбијају се од детета, а у овом другом случају зли духови се застрашују тако што се детету дају имена бића или ствари којих се демони плаше.

По сасвим другом принципу користи се бела боја, која се везује за светлост и стваралачку снагу. У овом случају верује се да се магијска

Кад се неко зачуди детету или чему другом што је напредно, треба рећи: „Лук ти у очи!“ или „Очи у камен!“, да не би урекао то чему се завидио.

се, као и клетве, заснивају на веровању у магијску снагу речи, али су по свом смеру супротни од клетви: уместо зла, другом лицу желе се срећа и благостање.

Када остари, он предаје старешинство другом, млађем и угледном мушком члану. У случају да старешина лоше обавља свој посао, да се карта, пије и да не мисли на

изграђене су и следеће брзалице: „Ремен — уз букву те јемљем“, или: „Два мачка гредом греде, једном име Кундрац, другом Макокундрац: шиш Кундрац, ћера те Макокундрац“.

Обредима иницијације они се уводе у круг репродуктивно, социјално, психолошки и религијски одраслих, зрелих људи. У другом делу брижљиво се, на великом узорку „ситних фолклорних творевина“ (речи и изрази, пословице, изреке, узречице,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

сети, за гробља без суза и без хлада, са гдекојим знаком твоје поште, где споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка, где певачице нема да слети, куда заљубљени не долазе да сакрију од људи своје милоште, куд пут наноси

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Река је била плитка и у њој су живели пуноглавци. Савезници су нас преварили; искрцали су се негде на сасвим другом месту, и ту сам се први пут разочарао.

И опет се понови иста ствар: чим ме је угледала — седео сам и овај пут у другом реду партера десно — одмах ми се осмехнула.

Наставиће да живе без љубави дан, два, три недеље, а онда ће се поново наћи у »Хунгарији« да кажу једно другом да њихова веза не води ничему. Док си излазила, погледала си ме расејано, Жужи. Сва љубав била је већ потрошена.

похрањен негде у кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према другом граду, у коме ће бити толико заокупљени споредним стварима да ће им недостајати благословени дани досаде.

За њим нагрну читава циганска капела, са женама и децом која су вриштала отимајући једно другом капе од хартије. Оркестар раштимовано загрме »Хоћемо ли у Шабац на вашар?

Због деце, ето зашто! Иначе, развела бих се сутра, ево већ сутра ујутру! – Добро. Мислим да смо рекли све једно другом! – Пази како возиш! Видиш да онај кочи... – Баш ти хвала што си ме упозорила. Сам не бих видео. – Наравно да не би!

Матавуљ, Симо - УСКОК

обичај смели с ума, јер се бјеше изобичајио ових пошљедњих година, у свакојаким мијенама и трзавицама, кад се ни о чем другом није могло мислити до о одбрани! Ето шта је. дакле, слободно можете наредити да се град отвори. — Нећу!

Грађани, весели што претрпјеше само страх, идући кућама, почеше се шалити и један другом ругати, тврдећи сваки за себе да се није ни најмање препао, да је знао е је њека глупост тудешка, онога горопадног,

На њеколико корака од њих стојаху двије дјевојке, иза њих момче једно, држећи једном руком угојено јуне, а другом оседлана коња; иза њега бјеше гомилица Црногорака.

очи плијенила једна од оних двију дјевојака, стасита, прсата, огрнута црном струком, с једном руком за појасом, с другом спуштеном низ стегно. Она се бјеше њешто замислила, те гледаше ка врховима бедема, непомична као какав кип.

— пита поп. Бјегунац промрмља њешто неразумљиво. Крцун кресну и другом, те видјеше на њему излињао грађански капут. — Прерушио се, да-ти! — рече њеко. — Ама, љуђи, ово је он!

кревета при стијени, двије богате оружнице, полицу за стôне судове, два велика шарена ковчега, у једном углу разбој, у другом враташца, кроз која се доиста ишло на кулу. Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост.

Он укрсти десну ногу пред лијевом и на једној одскочи два пута, а другом, пресумићеном, укоченом, додирну само земљу, све по мјери. То исто, а сложно с њим, учини и баба. Онда измијенише ноге.

Одједном потекоше једно другом, али се на вријеме одмакоше, једно надесно, друго налијево, не губећи у томе мјеру играња.

Мргуд и Крстиња измијенише мјеста четири-пет пута, па потекоше једно другом и пољубише се она њега још пољуби у руку. Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке.

бјеше искрцао у Боку; како је први сукоб био близу Цавтата, гдје су Французи и удружени им дубровчани зло прошли; у другом нападу придружи име се руски мајор Забјелин са осам компањија јегера и мушкетира, те Французи ноћу оставе Цавтат и

Он с једнијем дијелом војске узе Будву; гувернадур Вуко Радоњић с другом војском разори тврдињу Тројицу и опколи Котор; сердар Саво Пламенац с трећом војском опколи Нови и пресјече везу

Између кревета бјеше голем ковчег, озго углачан, сприједа ишаран резовима; на ближем рогљу лежаху његове хаљине, на другом њека гука покривена струком.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ЛИЦА: У првом одјеленију МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА ДЕВОЈКА ЊЕН ОТАЦ МАТИ КУМАЧА У другом одјеленију МЛАДОЖЕЊА ПРОВОДАЏИЈА ДЕВОЈКА ОТАЦ МАТИ ТЕТКА У трећем одјеленију МУЖ ЖЕНА ЊЕН

МАТИ: Такав је и мој муж; једва и мени каже, а камоли ком другом. Него све се тешка, канда нема ни пребијене крајцаре. Ја сам се љутила, но видим да има право, јер се овако више чува.

ТЕТКА: Мени мој каже „бабо,“ а ја њега „Мило“, па добро. МАТИ: Та лако је за то, само нека је у другом добро. ДЕВОЈКА (подскакује): Баш имам једно лепо име за њега! ОДЈЕЛЕНИЈЕ ТРЕЋЕ ШЕСТ НЕДЕЉА ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА УГЛЕД 1.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Достигли су мајсторство на том нивоу; на једном другом, који се, с правом или без права, сматра вишим, мајсторства не би било.

песник у „правим песмама” а јесте некакав песник у дечјим песмама, није песник где се то од њега очекује, а јесте на другом месту и на нижем нивоу, и то још у накнаду, то Недићу, а ни многима после њега, није изгледало вредно пажљивијег

За њим скочи други, трећи А за трећим и четврти. По ћилиму белом скачу Један другом на кркачу; Преметну се преко њушке, Ваљају се полеђушке.

На француском, разуме се: на којем се другом језику уопште може писати и говорити? Да бих избегао заморно образлагање свог односа према страним језицима, да их не

У вези с другом и трећом половином неизбежно се јавља асоцијација на „бољу половину”, а како је поема, поред осталог, и расправа о

устројству живота, која се сместила на невидљивој граници између дечје и недечје поезије, посежући сад у једном, сад у другом правцу. Оно што је узето са дечје стране, што се наставља на Петит и Кочу, без сумње је драгоценије.

фикција, друго име књижевног посла — изгледа сувишно. Он је, давно, у неком претходном животу, у другом свету, био песник; књижевно стварање се своди на присећање и призивање окончаних пустоловина имагинације.

јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима.

дечјег песника, више него један разлог упутиће нас ка овом другом. У време кризе вредности, кад се један део читалачке публике осетио обесхрабрен и збуњен пред токовима којима је

дечји песник пародира у другом правцу; циљ му је други. Дечја песма додаје неопходно зрнце соли каквом претераном заносу поправља неразумно повишену

У оба поступка издваја се оно што је необично, љупко, нефункционално; и у једном и у другом случају имамо „неразумевање” правих узрока неких појава; хумористичка визија, као и чиста песничка слика, постоје тако

поступцима постоје плодне могућности исказивања којих често нисмо ни свесни, и да, у сваком песнику, на једном или на другом нивоу цео народ испитује и потврђује зрачећу енергију речи.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Право кажете. ШЕРБУЛИЋ: Истерати га из одбора, то није ништа; но треба му добро конфисцирати, као сваком другом бунтовнику. СМРДИЋ: Ништа него право. ГАВРИЛОВИЋ: Али, молим вас, то није из моје главе изашло. Ево писма.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

37 То је низ побожно-поучних размиљања о животу и људским страстима, у другом су делу пригодне и китњасте похвале важнијим Србима из свију сталежа.

У Пешти је почео учити медицину, и наставио је у Бечу. Ту је, са својим школским другом, Димитријем Фрушићем, 1813. покренуо Новине сербске, које је са великим тешкоћама издавао до 1821.

Он има сасвим световно и филозофско образовање. Он је у првом реду световњак, владар, Србин, мислилац, па тек, у другом реду и формално, црквени човек.

Почетком двадесетих година ова два, доцније љута противника били су тако блиски један другом да му је у једном писму Караџић говорио »о нашој партији«.

зове се више господине, госпођо, госпођице — но брате Србине, сестро Српкињо; место ви цео свет почиње говорити једно другом ти. Народна имена, која је црква раније прогонила намећући календарска, почињу се давати деци.

Треће издање, умножено (од 50 приповедака у другом издању овде се попело на 111), изишло је у Бечу 1870, а четврто, опет умножено (70 приповедака и 50 »шаљивих прича«,

(1810) и писао да у њених дваестак страница има више »лингвистичке филозофије но у другој дебелој граматици«. Другом приликом је писао: »Срби очекују још свога Херкула-Кораиса који ће очистити ову Аугијасову шталу, и који ће и старом

Ј. Хаџића — М. Светића, где је оштро напао свог противника, упућујући га да пре но што отпочне давати савете другом сам добро научи српски.

Одмах затим, једна за другом, изишле су његове главне ствари Школске икона у Словінцу, 1880, у добри час хајдуци, На бунару, Вертер и Све ће то

отрованог живота на селу, падајући из великог младићког оптимизма у црн старачки песимизам, претерујући и у једном и у другом смислу. ЕТНОГРАФСКИ КАРАКТЕР. — Још раније Јанко Веселиновић је упоређен са Вуком Караџићем, и то са доста разлога.

Оно што је најлепше у његовим приповеткама, то је обиље поезије, топлота осећања, и тек у другом реду верно приказивање сеоског живота. Иако је био врло плодан, обим његова рада није велики.

Мисли, које су се прво појавиле у Српском књижевном гласнику 1901, и одштампане у засебну књигу [најпре] 1902, [па у другом издању, допуњеном, у Београду 1914].

Милићевић, Вук - Беспуће

Вазда, кад је отварао очи, видио је, у другом, најудаљенијем ћошку кола, у прљавој свјетлости напола застрте свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с

И задријемали су, сједећи око ватре; у другом ћошку се мицале двије-трије овце, и цијелу ноћ јечало једно болесно дијете.

он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана нигдје на другом мјесту?

каже, и они се враћаху ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били првог дана када су се срели. И они се руковаше без ријечи; његова рука била је хладна као усред зиме.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Као Херакле на раскрсници, размишљаше Јова: хоће ли трновитом стазом добродјетељи, или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и напослетку се реши да удари овом последњом.

Али Шваба се није љутио. По неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао: сродне душе, па се допуњавале.

Питају један другога: »Пошто прасе?« — и један другом одговара, сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на

други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир, и уопште све од главе до пете како јој стоји.

Колај работа за то! Па ако ми један другом нећемо да помогнемо, а да ко ће. — Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! — вели Јова.

му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ „Секо, селе, дивна ли си, Око твоје красно ли је, Ал' за мене, душо, ниси, Кад за другом срце бије.“ Ево сада годиница Откако му не глам лица, И нојца се веће спрема, Њега јоште овде нема, Низа лице

славља убаве слушали, Цвеће лежи у артији суво, Песме славља ветар је одувô, Ал' ми ћемо као што смо били Један другом свагда бити мили.

Збогом, житку, мој прелепи санче, Збогом, зоро, збогом, бели данче, Збогом, свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају.

и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти псоглава, Па и узе грдна страва; Од стрâ им се коса диже — Деца једно другом ближе. (Шума сву)да све тавнија, (Све т)авнија, све страшнија; Нигде пута, нигде стазе: Све то већма заилазе.

Обоје се скаменише А од чуда што спазише, Од стра им се коса диже — Деца једно другом ближе. Свуд око њи ко кујина, Свуд попала гаротина, Огањ гори баш на среди, Крај њег' један мачак седи; Већи

31. Са свију страна друга врела лете, Заједно с њим да стигну реке шир, Кристална с' вода једна с другом плете И прави један позамашан вир; Дубоке реке њим на сусрет глете, Одонуда умиљато гледи мир И своје плаво њима

Ал' зашто ћути, да л' зборит не уме? Ил' ако уме, ваљда не разуме? Па једну речицу за другом лаћа, Ал' слуга њима ни на што не враћа. То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао!

На једном коњу ту један јааше, Ма на том другом њи двоје бијаше. Још женско беше једно од то двоје, Већ ако очи свараше ме моје.

Она стиже, ма тек глену, У дворове назад крену. Једном само глену бела, Али другом није смела. Први пут је страшан био, Други би је и убио. У двори је. „Помоз', Боже!

И већ цели дом узбуни, И сва с' изба већ напуни. Прва несвест веће прође, Али ето друга дође, А за другом дође трећа, Та бејаше јоште већа, Кô мртав је, силан Боже!

“ И напред лети — већ је близу сене — Сад се окреће она — скаче горе — У наручју сад један другом леже. О, не би могô сад описат речма Што срце њему сада осећа; И сам он не зна шта му сада бива.

Кад сутра сунца крас изађе, Усамљене ће нас да нађе, На своме сваки биће путу, Ал сваки води другом куту. Итд. до 30 реди. Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) итд.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Како само овако спретном коњчићу можеш рећи да је парипина ...Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу. Начинићу му нешто, има да видиш. — Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш.

Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку“, свом рођаку.

само дједа и сјетно уздахну: — Богме, кад прољеће дође, а у чемерног Саве нестане жита, нема он да се умоли ниједном другом свецу осим Ради Ћопићу. Молио се, не молио, ниједан други не помаже. Је л тако, брате Раде?

Послије тога првог бријања у животу, кад изиђоше на пашњак, изгребани и крвави, одједном осјетише да су они један другом нешто више него познаници и комшије. — Камарате, куда ћемо сад?

Свак је умио набројати шта једна угледна кућа има и шта се у селу рачуна њезино. Мање се знало о другом, невидљивом дијелу нечијег богатства. Био је то посјед у дукатима, новац у банци и помоћ од рођака из Америке.

— Пропада свијет, брзо ће крај свему. Маштајући уз пут о смрти и о другом животу, калајџија је закључивао да је и сȃмо небо по свој прилици начињено од чистог бакра.

— Хајде га сад стигни. Прима то Мане у своју чету, и не пита одакле је буразер допирио. На другом конаку дезертира из бригаде још више бораца.

То велико Е, с његовим прасећим репом, нијесам трпио ни у основној школи, због њега сам и до данас остао у другом разреду. Као да сам слутио да ће ми једнога дана главе доћи.

Умро, сестро, оплакала сам га и сахранила како сам најљепше знала и умјела. — Па како се с том другом расправи, бако? Да није било боја? — Није, мјесече мој, није.

Доклипсао Спасе једног дана на одсуство, равно својој баки, ком ће другом. Истина је, поручник је, закопчан, утегнут, очи му само исте остале, шарене, веселичасте.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Страном окренутом публици, кућа нема зида. То омогућава да се прати разговор који ће се, у другом делу ове слике, одвијати у Хасанагиној соби. у почетку, аскери су одвојени у две групе.

Послушај је, као да ти се ради о глави! Не вреди да објашњаваш, она је ко на другом свету... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Све ми је овим доведено у питање...

Него да мирно и разборито, ко људи... Па и један другом да изађемо у сусрет... (Застане, очекујући да Хасанага нешто каже. Како Хасанага ћути, бег наставља.

ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у овом свету почиње да прокапљује! ХАСАНАГИНИЦА: Је л ме то капљицом кише дотако бог?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и други су га накарађивали. Узму па му пола главе обрију, уцрне га чађу или другом којом бојом, прикаче му остраг неку крпу, реп од животиње, или нешто друго.

Једном руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара...

Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно... Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.

Мати му, сирота, да пресвисне од туге и срама. Молила га, преклињала, да бар њој, ако оцу или коме другом неће, каже зашто бежи од куће и жене, али узалуд...

се погну, једном руком придржавају се за самар да не падну, лактовима и трбусима стискају бошче што су им у крилу, а другом заустављају коње. Ови се брзо стишају и пођу обичним ситним корацима.

Једну руку подвукао испод капута на леђима, а другом се шиба прутићем по панталонама и звера, гледа на све стране, тражи камен, грудву креча, изваљен колац или коју трулу

— Дошô си? — Зарадова ми се он. — Ето дођох. — Ако. Седи, понуди ме. Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида.

Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије и другом, новом, животу. А тај је живот био: Ита.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

На другом месту нећу изоставити прилику за описати на шире овога слванога мужа; овде само толико назначујем да он епископом будућ

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ГОСПОЂИЦИ Л. Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења.

Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења. Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом роду. Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити;

Све су то елементи које не треба ни потцењивати ни одбацивати, али елементи који данас стоје у другом плану. На првом месту свакако се налази књижевна вредност њихова.

— па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже.

Човек зграби ведро с млеком, испи га, па га баци насред куће, и изиђе на врата псујући. За оном другом софром сви су се најели, па је и претекло млека.

Потом отиде анђео оданде и дође к ономе другом што су му овце поље прекрилиле и замоли се да му удели једну кришку сира, а он га одбије говорећи: — Да ја делим

син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком неће оженити до кћери говедара из тога и тога села!

Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!

МАЈКА Биле двије сестре дјевојке, па им испане срећа и некако се брзо удају једна за другом. По земану у старије се изроди лијеп пород, а млађој се нешто, зар божјом вољом, није дало.

Најстарији вук рече другом једном такође старом а искусном вуку, да иде да уходи пасју војску, те да добро разгледа и види колико их је и какви

Ја сам то и тражила! Јазавац ће опет: — Немој тако, моја лијо! Знаш како смо уватили вјеру да једно другом у невољи помажемо; покажи ми и твоју коју вјештину, да ако ми поможе!

Остало ми је шестеро дјеце све једно другом до уха; код куће ми јаук и вриска, ја не знадох што ћу ни како ћу, већ ево долећех овди, ко јадан, ко жалостан, немам

ТАМНИ ВИЛАЕТ: Први пут објављен под речју „тама“ у другом издању Српског рјечника Вука Ст. Караџића, 1852. Затим га је Вук уврстио и у рукопис своје књиге Живот и обичаји

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Е да мије овакова жена! НИКОЛА: И мени. СОФИЈА: Ко није с једном задовољан, неће бити ни с другом. То добро упамтите! (Завјеса) ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1. МАКСИМ МАКСИМ (сам): Сви ме зову џандрљивим, а не знају зашто.

Јер жена удата нема се ником другом допасти, него својему мужу. КУМ: То је тако. СВЕТОЗАР: Но ни она није добра жена, или, што је све једно, добра

через разумну душу“ и зато треба да се разум бори у прибављању умне и душевне ране, и то само при првом почетку, а при другом и трећем почетку биће му много лакше. МАНОЈЛО: О, да лепи речи! Кад би само смисао њиов знао.

Ако не будете једном по вољи, бићете другом, трећем. Ништа није боље него кад човек више оцева има. Ја да имам само два, па би ми доста и много било.

На то дође једна пикљеница (а шта је пикљеница, може ваша књига казати) и рекне да ће с једним другом из марвелекарног училишта купе, али не купе од вина, него купе на кули скинути и докторов разум спасти.

Право ваља рећи, да се и у притварању као и при сваком другом занату, упражњење зактева. Али оно дрво, оно, шта је имало с њиме посла? Јесен није, да надгледа воће. (Приближи се.

Жена крије своје тајне од мужа, муж од жене; а кад се прорачунаду, види се, да су мало — једно другом дужни. — Но канда мој комша опет долази. Да се брже уклоним, јер бн иначе сумњати могао. (Удали се.) ПОЗОРИЈЕ 6.

— Један вели: да сам се ја само учио; а у себн мисли, да и без науке више зна него сви који су учили. Другом је жао што није учио школу, да може више говорити, а не зна, да би се тек онда научио ћутати и којешта не булазнити.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш? СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

благословено стање, док су ти остали изрази били гадни: као да се односе на краве или жирафе: гравидна, трудна и у другом стању, у ком то стању, кеве ти? Ево ти сад предмета „Познавање друштва“! Ево ти га сад!

“ Траве чекања! Опа, бато! Глаголске именице и ти системи! Па уме ли она уопште да пише и о чем другом, сем о себи? Знате ли на шта ме то подсећа?

Три старца који нису успели да среде ни сопствене фамилије, а камоли нешто друго! Једном од њих ћерка пијандура другом син локатор, трећи укокао рођену жену и још не сања да ће му чак и рођено дете збрисати у Америку и тамо га на мртво

„Ја сам га први видео“ (то, зеца) — рече први вук другом вуку. „Ниси, него ја!“ рече други велики вук. И тако, реч по реч, ту ти се они помакљају: падне једна тучњава у

музика, а телевизија врши директан пренос порођаја, обично закмечимо у суморним собетинама градске болнице, заједно са другом нижеразредном дечурлијом од зла оца и од горе мајке.

Најпре, то ме голица — кажем — а онда, ерогене зоне ми се налазе на сасвим другом месту! Тај уџбеник из кога си се синоћ преслишавао јако је застарео, кажем.

масни, прљави и, уопште, никакви, како им показују голи дупингер, како се ватају, како два мушкарца уваљују један другом језик, како се свлаче и покушавају да раде оно пред свима...

Али шта? Онај фини господин ме није више слушао, већ прилазио неком другом фином господину и руковао се с њим и богзна како, а затим је, показавши главом у мом правцу, казао да сам „слатка мала

— Па добро — рече Мишелино, пошто сам му уз кафу те вечери истркељисала дајџестиран приказ сусрета с другом Топом — па добро, Анчи, јеси ли ти тела посао или да исправљаш свет? Шта си тела? Знате ли шта сам му одговорила?

од кинеског порцелана из којих се стварно, али стварно,а не кобајаги, пио чај у пет сати — све је то припадало неком другом, неком правом, све то данас ћути као заливено у нашим рукама и сећа се неких соба у којима је било топло и зашушкано;

Сви добро знамо колико је сати, када то друштво соло-дринкера из „Три грозда“ почне једно другом да уваљује каранфиле!

Само једна ствар загорчавала му је живот: није имао телефон! Предавао је молбе једну за другом, али све без успеха! Је л' слушаш? Добро! Сачекај само да попијем једно свеже јаје, због гласа! Тандара броћ!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Ускликнимо с љубављу Другом свецу, Партији! ПРЕТРЕС КУЋЕ Шљивом бехар - пролеће. С пропланака, с гајева дјевојчи се природа.

други је живот иза црнине: са другом дружбом онде свањујем и синем, синем уврх стрмине са друге булке грејем, жарујем.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом. И опет Пијетлић нададе вику из торбе старе: „Кукурику!

Журим се кући, баш ми се дријема, а мама за ме вечеру спрема.“ Тако се Сунце поздрави с другом, у кола скочи, зави се дугом, за гору крену четири хата, румена магла за њим се хвата.

Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке. Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке. Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише,

“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Од тога дана, за Мачком другом, плакао старац дуго и дуго ...

У млину тако свакога дана џумбус је неки, одмора нема, ту су ти Триша, мачак и Жућа, све један другом подвалу спрема. Преваре неког, уводу свуку, неког истуку . . .

“ „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа, већ причај приче.“ Заљубљен Жућа у бајке старе, једну за другом иште, а Тоша стане: „Пролази неко нашим кукурузиштем!“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Штета је да не видите замак. Могли бисте ипак да говорите са мајордомом. — Мислим да ћу га видети којом другом приликом. — Довиђења, онда, господине. — Довиђења. Кажете тридесет литара? — О, врло често и више. — Довиђења.

— Чим добије службу. Можда само месец или два. — Такође из Сарагосе? — Из Сарагосе. Синоћ је дошао са једним другом и остају до сутра. Можда сте их видели пред кафаном. — О, као да их нисам ни видео. Био је савршен мрак.

— О, не бисте нам сметали Ни најмање. Виђамо се често; и после, ми смо стари вереници, рекли смо дакле све једно другом. Уђе деран што послужује у кафани: — Госпођице, вечера само што није готова а мале Ферере нигде нема.

Заборавио сам његово име. — То би могао бити такође твој отац! — рече један од њих ономе другом. — Сигурно; он је одмах са гостима. Само није тако дебео. Је ли вас возио?

— Желим најискреније да имате много среће. — Да сам живела у неком другом месту где бих видела још других људи, можда би неко од њих учинио да на њега заборавим.

Шта је тај градић? То је сасвим далеко, у лево од Монт Паланкиноса. Како да га нисам видео за време дана, негде, у другом плану иза првих брегова!

Ја сам знао цео предео а ипак ми је само муња показала онај градић у другом плану, иза језера. Видео сам толико људи у обом месту, али је било нужно да буде потпуна ноћ, тишина, па да ми један

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

задивљено гледа тог азијског пастира мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака.

храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на другом месту, као они што узимају за свој подвиг пешачење, и читавог живота иду од једног манастира до другог, да нешто

се природи покаже да природа није одгонетка сама себи, као што ни тама у тами није тамна – светлост је светла само другом у теби.

*** И први пут се видело да жене мру једна за другом као старе муње гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПОЈАВА ИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори. Даница доноси на служавнику жито и служи их).

Мени је баш пао у очи њен нос, исти покојников нос. САРКА: Е, баш си потрефила, прија-Видо, ако је почему другом, а по носу... Пре свега, покојник није ни имао нос. ГИНА: Ју, Сарка, како да није имао нос?

ПОЈАВА И ПОРОДИЦА, без АГАТОНА и САРКЕ (Општа утученост и потиштеност. Седе раштркано свако засебно и једно другом окренуло леђа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ипак се нешто догађало. Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету.

да се сустижу, затим вратоломном брзином заошинуше изнад наших глава и са громовитим треском ринуше у земљу једна за другом. Прва пребаци... друга се не види... трећа посред рова...

— виче Танасије релеј, који се налази у једној рупи између осматрачнице и батерије. Затим је командир И другом воду дао елементе, али извршна команда још није пала. Она пешачка колона наступа, већ је челом својим на ивици шуме.

Над главама нешто затутња, и иза леђа наших проломише се ужасне експлозије, једна за другом. Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остадоше четири црна стуба дима. — Хаубица! — По три разорном!

Двојицу су већ однели код првог топа. Једноме је разнесен цео лист на нози, а другом је преломљена рука. Темпирач је издахнуо. Командир скиде капу, а и ми остали.

Ова заједничка невоља и готово исти услови живота приближили су једно другом народ и војску. Кажу да исто правило влада и у природи.

Вароши падају без борбе једна за другом, киша јесења лије, а прозебао народ умире покрај пута. Било је то једне мрачне ноћи негде на путу, када је сипила

с коња, прикрије се иза врзине и, када је вепар био према њему, искочи, једном руком га шчепа за њушку да не цичи, а другом му забије каму у врат. Други прихвате одмах вепра и баце га на предњак... Све се свршило за десет секунди.

Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши... Пред другом кафаном повезани коњи за дрвета на тротоару, а изнутра допире песма пијаних људи.

Држи ово! То ти дајем да ми надокнађујеш штету, коју чиниш. А што ти претекне, носи кући. Онда се окрене другом: — Држи и ти. Дајем ти да одеш у кафану, да се наједеш и напијеш, јер си ме доста ноћи чекао гладан и жедан...

Угледах и светлост у биваку, и у неколико скокова стигосмо пред кућу. — А командир? — Падоше једно другом у загрљај... једва се одлепише. Сав је срећан.

Другови су из детињства, и вечито један другом опонирају. А не могу један без другога. Тако смо разговарали из дуга времена седећи на камењу поред железничке пруге,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.

Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...

Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја... Него није то. Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то. Али шта?... Свеједно, ма шта било, није тако страшно...

Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу. Ко ће разумети женску душу!... После пређе разговор на плату.

И зашто, зашто?... Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено ? А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати. Па онда?... О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу !...

Љубица и Гојко продужише пут ћутећи. Беше им незгодно настављати досадашњи разговор, а о другом чему нису хтели говорити. Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.

И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње: осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста

Беше га срамота, тешка га срамота обузе... Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!... Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучешћа...

Хи-хи-хи... А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања. Другом приликом опет увреба и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути: — Свака ти се мука брине о светињи

Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. — Да ли да пошљемо на станицу за месо ? запитала би га она јутром. — Како хоћеш, али готово ...

Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту. Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.

Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим... Живи с другом! Па нека га, кад му се то свиди... Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

На твојој руци спавала!“ 104. Два се града врло бијељаху, У једном је Кранфиле Јово, У другом је шећерли дјевојка. Поручује Каранфиле Јово, Поручује шећерли дјевојци: “Ој Бога ти, шећерли дјевојко!

расрдио љуто, Да је за што, не бих ни жалила, Већ за једну грану рузмарина; Зашто сам је у суботу брала, У неђељу другом повиђела, Пак се за то расрдио на ме. А Бога ми, моје другарице!

“ 120. Алипаша на Херцеговини, Л’јепа Мара на Бишћу бијаше. Ај, колико су надалеко били, једно другом јаде задавали. Књигу пише паша Алипаша: “Л’јепа Маро, би ли пошла за ме?

На те ми је драги долазио, А сада се другом оженио.“ Драги јој се са пенџера јавља: “Ево мене, драга душо моја! Нијесам се јунак оженио, Веће ’оћу с тобом о

Једно другом у растанку говори: “Остај збогом, моја ружо румена!“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Сита сам слепаца! ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој да ти ја покажем ко је слепац! ДАРА: Глумите на неком другом месту, а не овде! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Газимо по крви као по кишници!

Ко зна на шта можемо да налетимо! А ти, Гино, ти ћеш нас чекати овде! ГИНА: Командуј ти неком другом, а не мени! Моје је дете у питању! ТОМАНИЈА: Постоји нешто што је изнад тога! ГИНА: За мене не постоји!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У биљу, или нечем другом, моћном, над пропланком једне шуме младе, наћи ћемо опет своје наде. У мирисном небу ноћном. Наде свих који се болно

Тома је, у другом браку, био ожењен ћерком граничарског официра, варошког капетана Панчева, Панте Вујића. Тај Панта је био чувени

у официрском оделу и храним се са неколико стотина официра у официрској мензи, ми смо као испали из рата, и на неком другом свету. До нас стижу прве вести о катастрофи аустријској на Балкану, али ми на то више и не мислимо.

Не, неће љубав, ни младост, више помиловати нам груди; Име ће, дах ће, суза ће наша другом да замирише. Далеко, негде, око света, где снег и лед и небо цвета све ће се слити, и од свега бити: Мир, мир, мир...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Свакојаке — одговори овај с неком досадом, и зену равнодушно. — дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси више слушао?...

нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме измислити нешто толико паметно што би у другом свету важило чак за чудо. — Дакле, не можете да се сетите?! — рече с осмехом и погледа ме испод ока, испитујући.

Ја у прво време помислих да сам погрешио и дошао другом коме, али ме униформа вишег официра, што је господин министар имаше на себи, ипак противноме увераваше.

Председник Гл. просветног савета (Потпис)” Такве садржине писмо упућено је и другом референту. После два месеца тек стиже Просветном савету исцрпан реферат о директоровом акту, на коме су заједнички

и треба да се навикну на муке и невоље, па није згорег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.

Ни о чему се другом и не говори и не мисли до о том Хорију. Пронесе се глас да је приспео и одсео у том и том хотелу, и маса радознала

Појави се на улици какав странац, путник, и тек неко рекне другом: — Гле, странац неки! — и погледа друга значајно, лицем и погледом као да га пита: „Да није то Хорије?” — Да није он?

се почеше одвајати у групице; свака шушка нешто за се, па и групице прскоше и узеше се за руке све два и два, те један другом говори и доказује, вуче један другог за рукаве и меће руку на уста. Опет се састану сви, и опет сви говоре. — Браћо!

Али, ето тако, што се мора, мора, ко те, опет, пита шта има везе и смисла. Бар код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и

” Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја. Одједном, чух неки љутит глас: —

Час посла, а тога, ако нисте знали, има у другом свету. За вођу крајње и оштре опозиције против данашњег режима поставља се тај и тај, с годишњом платом од петнаест

ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: — Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија. Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик. Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.

Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању. То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину. Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав

Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм!

славе ми, није!.. — Јаој!... зачу се из помрчине. На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... Једна је рука већ залутала...

Па заседнеш тако са својим другом: све приправно, намештено, чисто, удешено за негу и одмор — само те чека да уживаш...

Поплави га свега сумор и досада, а мисли му се наједаред разведрише и навалише читавим потоком једна за другом... Беху то јасне, али тужне мисли: »И шта могу ја њој дати?...

Досади им ово узалудно трагање и страховање; они се управо настраховаше, те и то осећање мораде уступити место другом — љутњи.

Не говорећи ништа један другом, разиђосмо се. За неколико минута сва је варош знала шта се сад збива у заседању. У нас уђе некакав демон искушења и

Данас је, мој господине, цела наша земљина кугла у другом стању. Но да почнемо од нас самих, од оне ваше старе деветнаестовековне методе: од познатог к непознатоме.

Она је седела крај њега и причала му, а из очију јој капаху бистре сузе и падаху једна за другом на груди, на крило, утапајући се у шареној кашмирској хаљини...

— Знаш, ја имам још да наредим са шефом — рече он и удаљи се брзо. Опет дуго и усамљено ходаше, опет мисли једна за другом као ројеви. »А она баш љута оде одавде!... И ја сам био луд...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Море, другом ти тај курс, немој мени! Бајаги ниси могао у чаршији да се припиташ, него потегао овамо да ме нађеш, као да ја сваки

ЈЕВРЕМ: Ако их је и појео, акта је јео, а није цркнуто месо. И у другом свету може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо.

ЈЕВРЕМ: Јеси ли ти о томе говорио са господином начелником? ЈОВИЦА: Нисам! ЈЕВРЕМ: А јеси ли говорио другом неком? ЈОВИЦА: Нисам, рекох прво да разговарам с тобом, па онда... ЈЕВРЕМ: ...Па онда ником више и да не говориш!

СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи. Можемо се ми и на другом месту свађати, не морамо баш овде! ЈЕВРЕМ: Ама, не кажем то.

Знаш како је, уочи избора сви смо браћа. Једном плати кафу, другом ракију; једном обећај државну службу, другом да ће му се скинути стечај; трећем да ће добити зајам код окружне

Знаш како је, уочи избора сви смо браћа. Једном плати кафу, другом ракију; једном обећај државну службу, другом да ће му се скинути стечај; трећем да ће добити зајам код окружне штедионице, четвртом да ће му се рођак пустити с

Остави што ми се од куће направи кафана и што већ нико у кући ни о чему другом не говори него о томе — него и ова опозиција у кући. ЈЕВРЕМ: Која опозиција, Ивковић?

један крај... један крај наше отаџбине има и шуму и расадник и стругару и... окружну команду, на пример, дотле се у другом крају не примењује правилно закон о накнади штете причињене градом, на пример... СРЕТА: Тако је!

МАРИНА: Па, молим вас лепо, кад би, рецимо, с ваше стране постојала искреност, коме би другом ви дали те гласове него своме зету? Ето, кажите сами! ЈЕВРЕМ: Гле сад! На шта па она рачуна!

(Погледају се, па, као уступајући један другом, сва се тројица повуку натраг.) СРЕТА (упадне у гомилу, грди их и изгура једног). ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра...

ИВКОВИЋ: Хвала! Пиши ти са твојим људима пашквиле. ЈЕВРЕМ: Другом то да кажеш, јеси чуо... ИВКОВИЋ: Ја теби кажем, а ти реци оном коме треба!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на

Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. Ноћ је увелико.

! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. — Ај... зар већ свануло! А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!

ГЛАВА ДЕСЕТА У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана

— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

џамбас сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави, Помиловао болесног дечака по глави.

У ШКРИПЦУ Један дрипац Упао у шкрипац. Другом јаму копао, Па сам у њу пропао. Ал је шкрипац гадан! Ал је дрипац јадан! Сад, када је пао, Дође ми га жао.

С трпеза, после ручка, поткрадали су мрве. На све стране дизали лукове и стреле, И још, за пецања, један другом Из дрвених здела крадуцкали су црве. Свакакве људе ова земља рађа.

Кад огладни, наједе се пасуља и кавурме И слуша псе док лају до на крај Карабурме. Једном руком захвата храну, другом држи маказе Које и саме, по новинама, сагрешења налазе, Скупио је два милиона примера: од њих су прекипеле Оставе,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

публиковао је више запажених научних радова о пловним микроскопским алгама за које је, у сарадњи са својим другом и пријатељем професором Остенфелдом, саставио врло потпун каталог.

по тим рекама и у понеким слатким водама што су са њима у вези; у прво време су их рибари доста често имали међу другом уловљеном рибом, али су оне у току времена постајале све ређе и данас су врло ретке. Прошлога лета 1938.

из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са другом брзином слабљења. На великим дубинама нестаје свих зракова и настаје мрак. Али ипак и ту није потпун мрак.

толико сличне једна другој, и поред свега тога што су им плодишта тако близу једно другоме, никад не мешају једна са другом.

Напредовање и одступање атлантских вода аутоматски повлачи собом кретање организама у једном или другом правцу, и то је тако везано једно са другим, да су, на пример, поједине врсте риба прави и поуздани »биолошки

покрета, за тим је полако сео, ухватио се за колена и тако остао као да радознало посматра шта ће се десити са његовим другом.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Јер ту је спас, и утеха, и нада, Ми ћемо, слаби, преврнути вером, Идолу другом, без суза и јада, Предаћемо се и речју и пером; А она биће иста, увек млада Природа, тај спас, и утеха, и нада.

И бежао сам из нашега стана Тражећи мира у пољској самоћи. Но то је било само кратко време, Не постадосмо туђи једно другом, И гледасмо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.

А сад полако тече ово време, Постасмо тако туђи једно другом, И гледамо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.

Ко раскинут ђердан, снизали се моји Дани, разбацани, туђи један другом, И у луталачком мом животу дугом Нигде један спомен уз други не стоји.

Трепери само, о јасико! Гледам те с чежњом и са тугом На болове сам давно свик̓о, Са јадом живим као с другом. И кад на живот мислим цео, Који је био што је сада, На моју душу ко црн вео Огромна, тешка сенка пада.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Наши цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит очи живе; забацише владу и државу, за правило лудост изабраше.

— БИЈУ СЕ ДВА КОКОТА КОД СКУПШТИНЕ. КНЕЗ РОГАН Видите ли ова два ђавола! Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше? За њима су тридест кокошаках, могу живјет као два султана да им дáдê некаква несрећа.

“ Кад погледај онога кокота, али шљеме за ногу потеже. Кад онај час, није него сламка! Другом викни: „Послушај народе, свак ће сада грозд у руку имат, грозду ћете бритве принијети, ал' чувајте, да вас јад не

ВУК ТОМАНОВИЋ Не, сердаре; али што за фајду? Остало је двоје ђеце мушко, једно другом воде дат не може; и згодна су кâ двије јабуке. Него ко ће ђецу дочекати? КНЕЗ ЈАНКО Колика му брата остадоше?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи. Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.

бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као

Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста. Софка, пошто уви другом старом шамијом своју тешку косу, да јој се не би у спавању умрсила и сутра је морала поново да чешља, леже поред

— Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо! И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.

— Можеш, можеш, дедо. И њима двема придржаван, поче се пети. Прву би ногу лакше дигао на степеницу, али је са другом тешко ишло, док би је дигао и метнуо до оне прве на степеници.

већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет, шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав блажен, срећан, разгрнувши мантију и раскомоћавајући се, поче да их благосиља и

га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сâм, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа. У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе. Дођоше и свирачи.

да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се исели, све избуши, исквари, саме греде, таванице, па чак и прагове, повади и понесе са собом.

Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија

што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се мисли, друго што жели...

Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала. Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом. Марко улете на отворену капију, која је, као увек кад би он био у вароши, а не био код куће, некуд ноћу отишао,

— Срећно, бабо! И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом, Предани без греха, без сумње и стида, Срећни у брбљању и ћутању дугом?

Али увек, када бол ил’ радост стиже, Кад нас срећа мами ил’ нас се јад косн’о, Ми смо, с дана у дан, једно другом ближе Неотступно, стално, јаче судбоносно.

— И треба. — То је љубазно. — О, боже, И тачно. — Да л’ вам се веровати може? — Више но другом. — Уосталом, зна се, Песници ласкају... то је слабост њина. — Увек мања но што замишља „средина“.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сунце (и оно, гле!) повирје иза брда, те млазну својим зрацима конту у очи. Старац кихну једном, другом и трећом; затијем накашља се толико пута, па најзад: „Чујте ви доље, под бедемом! Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!

Старац (по сјединама, а ни по чем другом) трену очима, па опет викну као и попријед: „А ха! дома наши, дома!“ али још јаче но пријед тако да се сви насмијаше.

“ Гроф им ни рекао није куд их води, но им је причао о другом којечему. Пшенелов дворац наликоваше Венцелову, само што мањи бјеше; башта, авлија, приграде — све то бјеше у бољему

Вира пак чекала га је и дочекала као озебао сунце. Тако му протекоше једна за другом, четир године. Једнолични његов живот и досаду му, прекидаху једино грофова писма, који га је соколио и тјешио

„Пејо!“ зовну она и другом. Пејо извуче руку испод струке, па је преви под главом. У исти мах уздахну дубоко и затвори очи.

А, богами, и сметенила има свуд! Причајте о чем другом!“ звони!“ „Прекините ви сад свако причање, па ајте к цркви. Ено већ „Хоћемо с помоћу Божијом. Ајтемо соколови!

Цура га је избјегавала, а и он њу, и како су једнако једно о другом мислили. Кад би се случајно на само затекли, сплели би се и једва чекали да се растану.

Што учињех, учинех по твоме наговору. Да те чујем и сад. Ко зна! Ако не ушћенеш сад зборити, ја те другом нећу слушати, знади лијепо... Прошао ме ијед. Збори слободно, само не срамоти. Сваку ћу ти чути.

Пастири се дозиваху. У тој вреви, чу се и Јокин глас. „Оо-о Стане!“ Нико јој се не одазва. „О-о-о Стаке!“ Ни другом. „О-о-о Стаке срећо!“ најзад ће Јока. „Ето ме мати, ето!“ одговори цура и до мало стиже.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

И клетве и заклетве и благослови изричу се непосредно (у првом и другом) и посредно (у трећем) лицу, условно и ублажено, — увек са каквим оптативним смером: да се оно што се коме наговештава

на постављено питање, разоткривајући прави смисао укривен у њега, — било завођењем изговором, игром речи, или каквом другом говорном смицалицом, било и самим прерушавањем укривеног значења у аналогну, обично алегоријску слику.

Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо. Чекати да с неба падну печене шеве. Чинити другом за вољу, а себи за невољу. В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило.

— Брат ми није ког ми мати роди, него који ми добра чини. — Себи помоћ крати, тко је другом нијече. — Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати. — Тко зло чини, добру се не нада.

— Бољи је паметан душманин, него луд пријатељ. — Ко је себи душманин, како ће другом бити пријатељ. — Сачувај ме, боже, од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам сачувати.

— Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир. — Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа.

— Ко с вуком другује, научи се вијати. — Уз криво се дрво и право искриви. — Ко је себи зао, како ће другом бити добар? — Не ортачи се с оним с којим ћеш се гологлав хесапити. — Задружна кућа тече имућа.

“ — „На јарца“ — одговорише му. — „Какав јарац, кад је ово хат? Хиљаду гроша плаћа глобу то село“. У другом селу одговорише му да јаше на хату, ал’ опет платише хиљаду гроша глобе, јер Турчин рече да није хат но јарац.

Сад се рече кад ко двије врло различне ствари пореди једну с другом. Јаох, за ситом јесени, а гладан цвијеће не мирише! — Рекао неко некоме кад му је хвалио лијепо и весело прољеће.

Једном се договоре два Букумира да преноће у стану и да виде шта ће с њима бити, али кад легну, туре један другом ноге у ногавице од пеленгира.

На дну тога села, под самијем брдом, има један округао бријег, обрастао рабићима, и другом којекаквом шумом, и на врх њега налазе се некаке зидине у земљи, а ниже тога бријега извире у пољу смрдљива бара.

КЛИМЕНТА Приповеда се да су свети Наум и свети Климент дошли на Охридско језеро, да на његовој обали, један према другом, саграде своје манастире.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће оженити, до кћери говедара из тога и из тога села!

У мртвој кобили дроб говори. 132. У нас јарац чудан јарац, у њега су рози чудни рози: на једноме змај кује, а на другом вран граје; ни чује вран, кад змај кује, ни чује змај, кад вран граје. 133.

По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима,

” По том отиде анђео оданде и дође к ономе другом што су му овце поље прекрилиле, и замоли се да му удели кришку сира, а он га одбије говорећи: „Да ја делим свакоме по

30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. Некакав младић учини клетву да се не ће оженити другом но царевом ђевојком, те један дан стопице крене у цара и запроси ђевојку.

Теке се састану, ухвате једно друго за руку док се познаду и једно другом докаже да се љубе, и закуну се да их не ће друго ништа раздвојити вако црна земља.

И тако после дугога цењкања погоде се да онај што је имао шешарице да ономе другом два новца прида, али не имајући ни њих код себе остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их за цело вратити

син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци да се другом никаком ђевојком не ће оженити до кћери говедара из тога и из тога села!

свакога пријатеља и родољуба, коме овај оглас у руке дође, било да сам му га ја сама послала, било да га је каквом другом приликом у руке добио, било да га је у каквијем новинама читао да би скупио што више пренумеранта, и да би се својски

Кад то чу онај средњи брат, и он рече: „Ја сам кад сам чувао стражу на другом конаку посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе“, па извади уши и њима их покаже.

Ишле су војске све једна за другом пред непријатеља, а гласови цару једнако несретни долазе да војска пропада. Најпосле подигне се цар сам собом да види,

и посестрима, толико да им броја не бјеше, те почеше по гори брати некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

се своје воље, кољући се ножем својевољним, ономе који се заклао нас ради оставивши све што је у свету, говорећи један другом: „Ко воли свет и што је у свету, непријатељем Божијим назива се, јер свет овај пролази, а онај који чини вољу Божију

И збише се књиге које веле: „Верова Авраам Богу и урачуна му се у правду и другом Божијим назва се. Видите ли, дакле, да се човек оправда делима, а не само вером?“ (Јак.

Журећи се кроз уска врата и тесним путем који води у живот вечни, (Мт. 7, 13) један другога волећи, један другом покоравајући се, један другом терет носите, (Гал. 6, 2) покоравајте се једномислено свом старешини игуману.

7, 13) један другога волећи, један другом покоравајући се, један другом терет носите, (Гал. 6, 2) покоравајте се једномислено свом старешини игуману.

А велико и прво исповедање оних који одлажу световне власи јесте да се исповедају само оцу, а не коме другом или игуману, као што навише писасмо, да би знао отац свих дати свакоме потребно исцељење. И ово треба да буде овако.

с Богом ово рекли о души његовој, лепо је да кажемо и о оном што је најбоље за тело његово, и о храни узаконимо и о другом животу у саставу манастира, о чему треба не мање да мисли онај ко хоће да умножи свој манастир.

клонулост и сва трпеза извољевала, да не буде оних који не разликују неваспитано и непобожно, који, када пију један другом наздрављају наглашавајући пре пића и отпића.

И ако буде понешто радио, дозвољено му је давати неком другом од монаха да му ради. Нека вам је и ово знано: Било игуман, било економ ако шта стекне живећи у манастиру, и каже:

(Јевр. 13, 17) Но и један према другом јединство и љубав у миру чувајући проведите, једни друге распаљујући срдачном вољом, једни друге утврђујући,

Ова је заповест свима: дохијару, економу и параеконому или спољашњем економу, или другом коме који било коју работу држи. Овоме вас учим да записујете, да будете беспрекорни и без поговора.

При том може у досађивање један другом упасти, или у гнев. Јер, ко ово чини, да се одлучи, ако се не каје и опроштај не моли скрушеним срцем.

Толико да вас буде колико је довољно да имате хране, и који побожност, љубав и јединство свему другом претпостављате, који се својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и њима заповедам да пожуре на

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови! Препородило ме ово умивање!

ВИЛОТИЈЕВИЋ (с паузама, као горе): Како? У чему је човеков идентитет? Па у лектимацији, у чему ће другом да буде? Ааа, мислите морални? Па за то служи карактеристика, то је бар јасно!

Причо и за њу! И за мужа у Немачкој! И за ту економију! И кување! И да је остала у другом стању! И да не каже: шишмиш, него: шишмиш! Ја морам да седнем! После га нађемо тамо иако претученог!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВЛАДИКА (загледа му се дубоко у очи, приближивши се): Нећеш, јер ти не треба. Не даш је... другом! ЈОВЧА (разуме сумњу, плане, уплаши се од помисли да свет, и владика, сумњају да он сам, отац, нема што с Васком;

) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!« ВАСКА (излази из своје собе, унезверена; кад види Јовчу пође брже к њему с болним осмехом): Ох, тато, где си?

ЈОВЧА (гледа за њом; сав трепти од грозе сећајући се речи владичиних, које понавља): »Не даш је другом!« (С осећајем мржње на тог незнаног још младожењу, раскопчавајући минтан и огрлицу, бесно, ситећи се себи самом):

СТАРИЈИ СИН Де, знамо то и ми. И ми смо га пратили. Али то ником другом да ниси!... Па, то ништа и није, не кошта кућу; ама, он расипа, чујемо, овде и даје Циганкама, хоће да прода чивлук?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но, о овој материји говориће се на другом месту више; овде Толико јављам, да у овом мојем списанију благим и милим родитељем у воспитанију њи[х]ове деце желићу

какви смо год, морамо један с другим живот проводити, како ваља, дакле, да поступамо и да се опходимо да нисмо један другом теготни, досадни и вредовити?

Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се.

Ако ли ти мене не послушаш, ја се нећу кајати за добро што сам ти учинио; мени ће бог платити на другом свету, но ја тебе жалим.

ни пролога и који из преизлишне мирске и плотске љубави противи се моме спасенију, и сам, не будући свет, не да ни другом да се посвети.

Често, дајући другом живот, свој полаже. За ова сва страданија хотео је милостиви творац учинити и неко награжденије чловеку и жени, давши

О, света и богољубезна молитва добродетељне матере која једно чадо своје доји, а другом јести даје и у школу га оправља! Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.

говорити, но залуду; заповедио би ми да се не мичем с места; док сам и ја као огуглао, пак би[х] слушао као да се о другом ком говори.

ми чисто да он тога више неће трпити да при њему на[х]одећи се сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу, да на друго место гди идем липсавати од глади, а не код њега.

Откако смо се год познали, љубимо се како да смо рођена браћа; наше се нарави тако слажу да се никад један другом омразити не можемо.

Сутрадан нађемо се у једном великом но пустом пристаништу острова Митилине. Сви изиђемо на брег и срадујемо се један другом о благополучном избављенију, како да смо једна једина фамилија.

да ми та хаљина не требује и да би[х] је за полу цене продао, нама[х], аки би задуго о том домишљавао се: „Што ћеш је другом продавати, кад ћу је ја купити? Ево ти новци.” Благородна душа! Лепо, прекрасно слатко срце Андреје мојега!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца. Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста па им довикују: „По-лако! по-ла-кооо!

од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“),

Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто. Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.

— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, кâ какав њиов калуђер! — рече Вртиреп. На другом и на трећем олтару свете Вићентија Перејра и Рока бијаху безбожници испрорешетали.

Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит ка Пјевалици. Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може. Брне поче тако чинити.

Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати! Одмах се промолише друге — бијаше лијепих — те викаху једна за другом: — Куд тако, липи младићу? Станите, липи господине! Бакоња погна касом.

Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна. Они се једно другом добро загледаше у очи. Машине очи говораху: „Лудо дите!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Беше то друге зиме њиховог брака. Он се вратио с пута и, кад су ушли у собу, кроз танак осмех као некоме другом а не њој намењен, дуго су му се белели зуби. Обазриво га је посматрала.

Аћим се не би двоумио да ли да напише тестамент. Требало је да је пре пет, пре десет година истера и другом се ожени. Девојку је могао да узме. Може и сада. Већ би имао велику децу.

Брда су се примицала једно другом; над манастирским кубетом смањивало се небо, док. није постало велико, чудно око, које мирно гледа у њу.

Гори је од Ђорђа. Гори је и од Мијата што је побегао чим је чуо звона. Онда се сети кад су један према другом седели у Аћимовој соби и гледали се у б раде. Колико је времена прошло од те вечери?

Зар ја не могу да будем ништа друго до оно што сам по рођењу? Хајдучки син. То сам ја. Ледено хучи чесма. На другом крају Паланке три петла исто певају. Осећа писмо у џепу. Жели, а не може да га исцепа.

— Видиш да је боле што ти нисам дао Алексу. Шта би сад радио с њим? ...Дечаци су под губером чинили један другом последње пакости пред спавање. Он је сео на троножац изговарајући се пред собом да ради сутрашњих послова чека Толу.

Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате. Дебели, дуги прсти умрљани су белом крвљу, он неће да мисли на ону крв којом је ова ноћ у

Врисак је замукао негде у корену дојки. Једном руком сусретао је кратке замахе њене срџбе што је јачи, а другом јурио по топлој и косој удолини њених бутина. Обоје су шкргутали: „Нећу.“ „Мораш.“ „Нећу.“ „Мораш.

— Дај ми руку! — Ђорђе више не може да слуша. Сав је обамро у малаксалости и нема снаге да изиђе из гроба, другом намењеног. Комшија га ухвати за мишице и извуче на гомилицу земље. — Такво је време дошло, Ђорђе. А тебе пустише.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Истога трена овоме ниче репина! Другом и рогови и реп. Јој! Јој! Међу лудима плану смех. — Гле, какав си! — насмеја се пријатељу пријатељу.

То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?« Девојчица се поново врати првом прозору.

— наговарали су старца. — Ово ти није ни за страшило! — Знам да није! — одговарао је старац. — Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет. Много је других градова...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Кнез Милош је, зар не, говорио је Вучић другом Обреновићу и погодио скривену господар Јевремову мисао, био на путу да потре сопствене огромне заслуге али и заслуге

јако, јер су Турци и слабе нишанџије и слабо наоружани: бомбе су праштале, истина у размацима, али ипак једна за другом (није то још ни 1915, ни 1941, ни 1944.

осети задовољство што је нестао пре но што су вођи првог устанка, оболели од власти и од злости, стали да раде један другом о глави, иако је у почетку изгледало да су сложни колико и храбри а изнад свега да су одани један другоме.

онај дар које у доба ратовања мање користи а више штети: дар да зачуди одстојањем које је често имао не само према другом него и према себи, а које му је омогућавало да ни друге ни себе не узима одвише озбиљно.

То је, обично, изгледало овако: на коњима а под оружјем, Стојан и његов противник иду у сусрет један другом. Сцена је, дакле, позната.

Мегдан почиње и Чупић већ делује као прибран мада не и сасвим приправан; у оном другом, самоувереност буја и више је ништа не може обуздати: победа је, чини му се, већ његова.

Помало расејан, Добрача који је у историји остао забележен као војвода у другом српском устанку, застаје испред самопослуге на углу Васине и своје улице, али не гледа у излог.

Од нових невоља најгора је била та што је међу Србима сасвим нестало слоге и што су поглавари почели један другом да раде о глави. Када је Синђелић одлетео у ваздух, о томе више није било сумње.

Док су га водили Вожду, у Вишњићу су надошле речи. Ако ником другом, Црном је Ђорђу могао да искаже сазнање што се таложило у њему. Било је време.

Једно од највећих је наилазило чим би Љубица чула како, у разговору са другом женом, из Милоша избија онај изазован смех. Тада је у себи осећала мах неког гнева пред којим је све друго ишчезавало.

Гледали су се, Вучић и Љубица, под отвореним светлостима поднева и покушавали једно другом да открију скривену мисао, у потпуности. Откривали су, али не у потпуности.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадањи рају, Ја сад морам другом ићи крају!

стара, И потоци што жуборе туди, Мртво срце још за вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим старим другом, И за пољем росним и зеленим, И за липом, за мирисом њеним, За песмама што се туда оре, Што се оре од горе до горе!

Но то је било само кратко време; Па постадосмо туђи једно другом; И гледасмо се у ћутању дугом, Тупо, к'о сито дете шећерлеме.

А сад полако тече ово време; Постасмо тако туђи једно другом; И гледамо се у ћутању дугом Тупо, к'о сито дете шећерлеме. М.

Доста, јадна жено, све је залуд! Доста! Ми смо једно другом давно све већ дали. Погасимо лампе пира! Као вали, Све је већ протекло, и ничег не оста...

Ко те воли Данас, тај те боли. Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Би мировах число, непоњатно ником другом до мени самому, под хаосне остало облаке закопано у њедра мрачности. Колико сам ја посла имао док сам време отео

са плачем ће на земљу падати, са плачем ће на земљи живити, са плачем се у вјечност враћати, мучитељ ће један другом бити, сваки себе поособ највећи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он ућута. Ученици упреше поглед на море и уверише се о истинитости речи свога учитеља. „Тако је“, рекоше они један другом, „он је мудрији од Талеса и Анаксимандра!“ После кратког застоја настави Питагора своју причу.

Испитао сам и у другом једном правцу систем бројева и нашао у њему дивне хармоније, са којима ћу вас постепено упознати.

продаји и одабра најлеше грло; један од робова положи га попреко својих рамена и повуче једном руком његове предње, а другом руком његове стражње ноге на своје широке груди. У то им се придружи и Хипократес.

Недавно сам био подуже у Атени. Онде се не говораше скоро ни о чему другом но о погубљењу Сократа, о том злочину атењана и неправди која вапије до неба.

„Знања“, одговорих им ја. Они се погледаше међусобно и почеше да један другом шапућу: „Он уме да прави злато“. „У стању је да чини пророчанства“. „Постао је мађионичар“.

„Овде видите“, настави Аристархос, „Сунце, Месец и Земљу у другом једном међусобном положају. То је онај случај у којем је Месец осветљен Сунчевим зрацима тачно до своје половине.

ћу вам одмах рећи, но пре тога хоћу да вам покажем како се та отстојања могу претставити не само у односу једно према другом, већ како се могу премерити пречником Земљине лопте. То се може извршити на овај начин.

Аристархос одлучи да не мисли више ни о чему другом до о свом великом космичком проблему. То беше најјача духовна концентрација највећег астронома Старога века.

повучена по тлу, спаја та два стабла, њихово међусобно отстојање постаје све мање, она се привидно приближавају једно другом да се, у тренутку када ону праву прекорачимо, међусобно покрију и да, одмах иза тога, промене свој међусобни положај,

видело да се Сунце креће, релативно према Земљи, по кругу С, С1, Ѕ2 којега центар лежи у Земљи Т, а Венера по једном другом мањем кругу око тога покретног Сунца.

“ „Даћу вам их, богами, јефтино, јер је то први пазар који са вама правим“. Он узе књиге, једну за другом, у руку, упозори ме на њихове материјалне одлике и на њихову тежину, па им рече цене.

Онда му рекох: „Не препуцавајте, драговићу, од уображеног бола, или причајте о њему коме другом а не мени! Овај примерак није вас коштао ни четири стотине форинта“. „Шта кажете? - Није коштао четиристо форинта.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

прилика, као утвара, повири на врата нашег купеа, па се повуче, да мало доцније са још две прилике, једном мушком а другом женском ошишане косе, продре у наш купе. — Ми се тамо угушисмо, извините. И пакети покуљаше.

погледа и подсмевачког изгледа, чије ми се дрско понашање, иако и на моју штету, ипак свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и болешљиво бледим изгледом, а на чијим коленима беху две књиге што их тек беше узео из

Она наже неколико гутљаја па је пружи другом студенту, али он одби. — Друже, — нагну се она према њему и говораше сасвим тихо — и сама налазим да је то добра

И ја, нити могу, нити хоћу да скрстим руке. Ја сам поломио зубе шкрипећи, сад хоћу другом да поломим ребра. Ето такав сам, бесан, сагоревам, не могу даље да гледам шта се ради на наше очи.

— Моја карта треће класе до Вујановца — рече он опраштајући се са друговима — довде ме је поштено возила другом. Право је сад да је одведем на њено место. Па узе ствари и пређе у трећу класу.

И целога тога дана на путу ништа друго и ни о ком другом нисам ни мислио. Од венчања његовог ми смо се ретко дописивали.

Заиста вам кажем: Не свађајте се, праштајте један другом. Пардоннез, оп воуѕ пардоннера! Па, савршено тачно подражавајући Николу, дрекну: — Тачка!

до цркве, девојчица, вели видећу је сутра на прозору, окопилила се и цео свет зна да је апотекарово; и он се сад жени другом; а кад је полиција дошла да тражи дете што је негде бачено она лично служи полицију кафом, смеје се и занима с

5 Сјајно сам се провео у гостима, моје ми части. Прошло је од тада неколико дугих месеца, а ја ни о чему другом и не мислим.

Командант, миран, замишљен, приђе другом војнику, коме се строго загледа у очи: — Господине пуковниче, ми смо одузели коња једном бугарашу... — Ви?

на рапорту по заповести команданта четвртог баталијона, зато што сам одузео коња једном Бугарину, па сам га продао другом... сељаку. — Аха, аха!

и изговара једну једину реч, гадну и непознату ван ове вароши, а на коју се не љути нико, јер се сваки њоме служи да другом затвори уста. — Порав... — Циде. — Циминајца. — Држ'се, држ'се, Секула — парирају шегрти.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме или у другом освјетљењу.

А трећа, надодатна али нипошто незначајна, лежала је у томе што је она прва корист била успјешно маскирана овом другом; то су у неку руку биле као камате на моралним, нематеријалним добрима, које се такође исплаћују у истоврсној валути,

Ваљда смо једно другом већ све рекли. Осјећам поуздано да ће сутра опет бити сунчан и ведар дан. И радујем му се, као сеоско дијете недјељи

То је можда једна од најболнијих страна брака. Између уснулог и будног супружника, једно другом надохват руке, легне удаљеност од читавих еона, од читавих геолошких доба.

ни религијских, ни било каквих других, нити су се они икад сврставали у редове, слојеве, степенове по било којем другом критерију доли искључиво по критерију свог талента, своје љепоте.

Пролазност и вјечност, коначност и бесконачност, испоређене и равноправне, почивају му једна на једном, друга на другом длану, као двије птице. XXИ Никад нисам много вјеровао у реалност реалнога.

исто тако реалан и хисторичан факат као и факат што је у датом повијесном моменту Цезар прешао Рубикон или што је у другом повијесном моменту земљотрес продрмао Земљину кору?

реалнога, толико на другој страни утврђујем реалност иреалнога: колико год једном руком одузимао од стварности, толико другом приводим у њено крило. И тиме мирим савјест: мислим да, све у свему, стварност тиме није на штети.

Чврсто сам му се ухватио скута. Измолили смо да нас ставе у исту клупу. Али нас је у другом семестру поновни размјештај опет раздвојио. Чежњиво сам се освртао за њим, до обамрлости вратних жила.

Чежњиво сам се освртао за њим, до обамрлости вратних жила. Видио сам га у дну разреда, у маглици даљине, као на другом континенту: чврсто визуелно дошао ми је умањен.

А што она практично ничему не води и више-мање ничем другом не служи доли својој самоспознаји — то је друга ствар. Али ето, једнако као и она врста слободе, и ова врста снаге

Ако смо и често говорили о мом учитељу и о његовој учитељици, то је било више у вези с оном другом, „нестручном” страном њихових личности, о његовом трзању раменом и намјештању виолине, или о њеном старомодном фицху-y

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— одговори бунован и зачуђен Марко. — Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу. Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.

« — Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. Изиђоше сви из куће. — Нема тамо ништа. На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.

Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. — Камо се, по Богу си ?... полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци...

— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав. Он је већ у другом округу. — Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. — Шта је вајде...

Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. — Добро је. Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. — Хоћемо ли имати скоро посла ? — Мораћемо, ја како. Сви смо се добро истањили.

Проклето дериште!...« И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.

Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен. За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.

— Колико их беше? — Петорица. Пајо Станојчин, Јевто, Петар ... — У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.

у соби остадоше Ђурица и Станка. Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. — Ђуро, шта је ово? Ја ћу полудети!.

— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. »Што ли је то тако ?« — мишљаше он.

густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности.

— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима,

Човек зграби ведро с млеком, испи га, па га баци насред куће, и изиђе на врата пцyјyћи. За оном другом софром сви су се најели, па је и претекло млека.

— па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже.

Жена говори: — Нема, чоече! — Па по другом разговору она му вели: — Би ли ти мојој браћи штогођ, кад би који дошао? Цар вели: — Ја бих најстаријег и средњег

— те их доведе до оне јаме и отвори капак, кад има се шта видјети: тридесет пустахија један на другом мртав лежи, а крај њих благо на гомиле. — Купите — рече слуга — што се може натоварити у ове вреће.

Онда свети Сава рекне: — Дајде, ортаче, да видим ваља ли. А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек, а младоме бијес!

уши и све му покаже, и онда ће: — Видите: жито, воће, трава, сви имају миста, сви живе срићно и пивају, нико не ломи другом врат, и чим су дошла два човика, ома је свему крај. Међу људима увик иде правда са неправдом, добро са рђавим.

Ја сам то и тражила! Јазавац ће опет: — Немој тако, моја лијо! Знаш како смо ухватили вјеру да један другом у невољи поможемо; покажи ми и твоју коју вјештину, да ако ми поможе.

— запита ђед и отац. — Богме, кад сам на врх брда ижљегао, врћући се дома, једном сам руком начинио роге а другом њаке, па викао што сам више могао: ово, кадија, тебе, а ово ти суду, а ово ти хоџи, а ово ти души, а ово ти имену.

Рекоше ришћани: — Ми ћемо по циглу једну, па ако нам умре, да се можемо и другом и трећом женити, а богме и четвртом ако нам владика допусти и ако нас зубови не издаду.

Цар одмах заповједи те се то све донесе, и здјела се с млијеком метне пред кувара и пред дервиша, који су један према другом били сјели, а по симит и кашика даде им се у руке.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

“ Другом приликом повезао је у шетњу неког свог пријатеља, који је из немара дозволио да му се скупоцена бунда таре о точак кола

Оне сигурно нису биле халуцинације које се јављају код болесних и намучених људи, пошто сам ја у сваком другом погледу био нормалан и сталожен.

У другом разреду исте школе био сам опседнут идејом да помоћу сталног ваздушног притиска створим кретање. Догађај с пумпом који

Према једном другом пројекту, много важнијем и привлачнијем, требало би да се добије снага из ротационе енергије земаљских тела.

Махинално се враћам другом послу и изненадим се крепкошћу ума и лакоћом којим савладавам препреке које раније нисам могао да савладам.

У првом случају, звук је био јак у телефону, у другом је он нестао, као што се и очекивало две антене су неутрализовале једна другу али су се статичке сметње јављале у оба

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на читање и писање па сам се зарекао да ћу се посветити и једном и другом, макар и по цену да занемарим своје другове.

И уједном и у другом био је искрен. Његове похвале ослањале су се на ретко познавање класичне литературе, а његове критике биле су

Размишљао сам и о Максвелу, другом великом професору овога Колеџа. Њега су, пре само пет година, тај исти хор и те исте оргуље које сада слушам,

много молекула у групи, повињава се, математичком законитошћу, основним законима трансформације топлоте, такозваном другом закону термодинамике који је открио велики француски инжењер Сади Карно.

раса,” - помишљао сам у себи, посматрајући играче који су се губили у ритмичким покретима, једном руком на боку, а другом високо подигнутом изнад главе.

на падинама планине Гоут Фел Маунтин, схватио много дубље Фарадејева открића него што бих то постигао на било ком другом месту Кад год ми падну напамет имена Фарадеја и Максвела, увек се у сећању вратим на дивно острво Аран и скромну

Ја сам му признао да нисам. - Онда престани да говориш о пруској надмености! - узвикнуо је Никола. Другом приликом водио ме је кроз парк и показао ми Бизмарка који је у друштву са пријатељем и ађутантом јахао на коњу.

ваздушног процепа који тада постаје проводан и то омогућава електричним оптерећењима на сферама да полете једно другом у сусрет. Чим ваздух у процепу постане проводан, електрична машина престаје да делује.

оптерећења на сферама, са одговарајућим распоредом линија сила, нагло се стављају у покрет и крећу се једно према другом кроз проводни ваздушни процеп.

Оне се скупљају, и њихов позитиван крај на једној сфери, и негативни на другој, прилазе један другом. Кретање напрегнутих линија сила са њиховим завршецима на оптерећењима на сферама има свој момент.

Окренуо сам се другом пољу истраживања. Морам поменути, међутим, један резултат који се није налазио у радовима Томсона, а који је

Окренуо сам се другом проблему и мој би рад био окончан да се опет није појавило једно ново, фантастично откриће начињено у Немачкој.

Ћипико, Иво - Приповетке

Младићу је жао што се она не љути, и стаде се бацати у коврљак гњилим маслинама. Учестао једну за другом. Цвети дотужи: — Говори језичином што те воља, но не дирај рукама! . — Остави се ти ње. Није она за спрдњу!

Али мени мукте доходи? —Имате га у кући. А оно је за потребу. Господар се наљути, па јој добаци још петицу. —Ето, другом га мећем по шеснаест, а теби једанаест... Јеси ли задовољна?

Илија већ одавно сумња на жену, опажа како Павле, погдекад, кришом разговара с њоме, а гдекад и пред њим добаце једно другом покоју реч, обзирно, полако, а он, наглух, не може да је улови, али вреба и на погледе и кретање и — домишљат је.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Оно што лингивистичка анализа може само да наговести као ритмички потенцијал у везнику да, то је у Матићевом другом стиху практично показано као тројно пењање декларативне интонације: да остаје да недовршена да бајка Овде

како је руски песник Осип Мандељштам опевао пчеле, и сетићете се да једна његова песма почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице меда, Као што Персефонине наложише

Па ипак, та разлика није по својој природи чисто лингвистичка. Ништа нас ни у једном ни у другом језичком систему не наводи да кажемо управо четрдесет или управо сто ногу. Али нас зато наводи култура.

У другом случају пред нама су само стилски украси: сунце, месец и звезде фигуративно се, у метонимијској замени, именују уместо

У другом издању прва књига песама, из 1841. године, „Анђа капиџија“ налази се под бројем 468, а одмах иза ње, под бројем 469, до

Оно је изузетак, који се у неком другом, аналогном облику у народној лирици уопште не појављује. О митолошким песмама Видо Латковић између осталог каже:

Рецимо у песми „Девојка на градским вратима“, у другом издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата

Оно што је и у једном и у другом случају заједничко, јесте да увођење стварне личности једног песника служи као мотивација за изношење сопствене

А што је најважније, и у једном и у другом случају сан пресеже у исконско, у девичанско – у оно што песник назива „недирнуто“.

Има у томе нешто од ранога, инфантилног искуства, али и нешто од старога, архаичног културног памћења. И у једном и у другом, уосталом, тело је имало изванредан значај, на који се касније заборавља.

И у једном, књижевном, и у другом, научном, подручју напоредо се иде назад све до предњег прага човековог живота, све до најраније ухватљиве границе

У историји, односно у развоју поезије, тежиште се помера час ка једноме, час ка другом полу. У европским је националним поезијама почетком XX века такво једно померање тежишта наговестила појава књижевне

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

И уопште, реците му да је то наш народни обичај да псујемо оца једно другом. Па дабоме! 'Ајде, молим вас, па отидите одмах а дођите затим да ми јавите шта сте урадили. Како?... А... па-па?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

То су две формотворне силнице о којима писац - као и о много чему другом - није морао себи полагати рачуна, али које су саодлучивале у његовоме избору једних и одбацивању других приповедних

А што је најзанимљивије, оне су истородне: и у једном и у другом случају истиче се да је целина неуравнотежена, са неусклађеним и несразмерним деловима, али и са недовољно логично

52 И ево о чему се овај романописац и у исти мах значајан теоретичар исповеда у писму упућеном другом такође значајном теоретичару књижевности - Борису Томашевском.

У другом случају пред јер (каузалним) исти усек сигнализује повлака. Обе реченице, што особито показује прозодија, имају на обе

Па и кад је капију отворила, једним крајичком гледа на дошљака а другим и даље на мајку. У другом делу описа, који је наведен, то се не види, али се зато види у првом, који сада дајемо заједно са изостављеним комадом

Она прво гласи „гост, газда Марко”, да би одмах затим постала и „гост, купац”. Након обављене анализе (у другом поглављу) природе Станковићеве метаболе, јасно је да у њеној промени ваља очекивати одражену промену у јунакињиној

У другом случају простор се опажа субјективно, што одговара имагинираном месту (положају) које заузима неки лик (његово тело); о

Од такве је чисто психолошке мотивације Борисав Станковић одустао, заменивши је једном другом: непомирљивом разликом - мржњом и осветом - између два света са готово обрнутим поретком вредности и понашања.

Не треба, уосталом, заборавити да се на догађаје у Нечистој крви углавном и гледа из Софкине свести. Тако исто и у другом роману, Газда-Младену, чисто економски чинилац - страх од сиромашења после преране очеве смрти, па улагање великог

А и у једном и у другом случају постоји нешто необично, можда чак противречно у томе како га јунакињина уобразиља обликује.

Тако, на пример, у приповеци У ноћи Цвета воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли Мару,

170 Тако исто и усвему другом што се око ње дешава, па и у оним честим двоструким одражавањима свести с мајком, јунакиња редовно налази сенку

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Код њих су нарочити Луди који говоре турски и арнаутски и који се старају за нихово угошћење. На другом су трему кнезови, прваци из градова и нахија, свештенство и манастирски војвода Омер Џанковић, који непрестано срче

леђа, клања се још страшљиво насмејану Мурату, држећи у руци пуну торбу косовскога јечма шесторедна за његова хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао је Бог за јунаке пива и јестива, а за коње сена и

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Једном сликом анђела прикажи, У коме се рајско миље скрива; Другом сликом ђавола обнажи, Како твоја машта га примнива.

ВИИ Штука са реном, Ја са мојом женом. Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам. ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба. »Стармали« 1887.

— Ал’ ако ваше очи (Бистрије него моје) Силом и збиљом виде Да ствари друкче стоје, Немојте један другом Лупати главе худо: Удрите мене што сам Сневао тако лудо. »Стармали« 1889.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

) ФЕМА: Рифтик, рифтик, Анчице, овај проклети француски језик забунио ми је главу. Све о њему мислим, пак у другом морам да фалим. (Придене сат.) Анчицкен, може и овако поднети, док се онај позлати, је ли, Анчицема?

Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то већма сок на другом крају пуштају. Тако и жене, што више година имаду, то јаче и силније љубе.

РУЖИЧИЋ: Несмислене, да прил’пнет јазик гортани твојему. ФЕМА: Шта је теби за то што сам ја то другом поклонила? МИТАР: Поклонила, несрећо, а јеси ли стекла? Шта траже ове ствари код мене за десет форинти?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

цвета у врту — када научите Да говорите биће крај песми ЦРНА ВАТРА Ноћи о ноћи трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани

Краков, Станислав - КРИЛА

— Другом ти то, брајко... Лупају точкови и копите. Одилази батерија, и односи од сваког по комад поуздања. У души је тамно као

Посрће се. Пада. Неко се диже. Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу. Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис. Узаман вапију и јече остављени рањеници.

Батерије, које се браниле картечом, бајонетом су освајане, и падале једна за другом. Само се један будни део држи чврсто и упорно. Ватрени обруч се стеже око њих све више. Они се бране све упорније.

Потом једна за другом ватре би се гасиле, и ”Плоча” се обвијала мраком. Горе тамо код ровова праштале би уплашене пушке, и звизнуо покоји

закликташе одједном гласови војника. А горе под врхом једва видљиве тамне прилике искачу из земље једна за другом и хрле у огањ. Огањ и дим се измичу, преносе, иду унапред као паклена завеса пред њима.

Телефонисте су откачињале и намештале своје апарате, а по рововима су официри дуго један другом предавали дужност. БОМБЕ Са ватром не прилази написао је неко оловком на дашчици.

Петровић, Растко - АФРИКА

Кад се ритам убрза они се окрену једно другом, обухвате и понесу тај покрет у круг. Ове просте фигуре, које би рашчлањене представљале играње два корака с једне и

Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају. И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова;

Иначе су Бауле у свему другом у декаденцији. Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су

Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.

До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а

Там–там, који је на високим штулама играо ради нас, разилазио се: кажу нам да у другом крају успаванога села Бауле ипак играју под маскама: вечерас је њихово вече.

Она, је изврсна играчица, пуна гротески и шала. Час је сасвим на једном, час на другом крају; час високо над земљом, час полегла по њој.

То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне и онда се у галопу вратили.

Провести овако целу ноћ, на овој ниској постељи, под ведрим небом! Ускоро се појавише жене, једна за другом у реду, придржавајући на главама калбасе са вечером за наше црнце.

Људи и жене пролазе по цео дан и целу ноћ, и у једном и у другом правцу. Црнци су стално у кретању; они нису везани ни за какву личну својину а никакви их правилници ни пасоши не држе

Многе једном руком пуном гривни придржавају котарицу на темену, а другом се поштапају на врло дуги штап. Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону кога су

Девојке трче једна за другом, превијајући се, машући рукама као крилима; кораком који савршено држи ритам. Када се већ брже не може, нагло се

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ено, засташе!... Кô да се деле у две гомиле? Пред једном иде стари Колебан, Са другом онај Ћерим мршави Што му је сунце вреле Азије Триест година кожу пржило Те амо дође да је ветрови Планина српских

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ту се јасно показало колико вреди концентрисати један артиљериски пук па њиме дејствовати. Казао сам већ да је при другом јуришу наша артиљерија са Рујевице избавила Шуматовац од побочнога јуриша који би се морао завршити падом шанца.

Бежи даље, бежи даље. Гле, овде десеторица на једној гомили, убиле их две гранате што су једна за другом удариле. Погледајте овога јадника како седи, пред њим стоји пободен у земљу ашов.

Он притиште шаком половину усана, да му не мрда рањен образ, па ми оном другом половином уста прошушкета: — Огребали ме Турци по образу, а ко ми у образ дирне морамо се наплаћивати.

Она гомилица што беше са мном жаљаше се да нема метака, а коморџија нигде ни од чуда. Шта да радимо? У овом другом наступању ми управо нисмо имали команданта.

У главноме при овом другом наступању радио је сваки како је сам најбоље знао и умео. Предложим (јеп о заповедању овде не може ни бити реч) да

милус... милус... И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом ме миловаше по образу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

У мојој близини налазио се један студент добровољац и чујем где разговара са својим другом. — Јеси ли чуо за змију наочарку? — Чуо сам... То је нека отровна змија. — Врло опасна. А знаш ли како је хватају?

Питам се сада, зашто се тај сељачки народ коље, ево већ четврта година? Зашто се убијају људи, иако један другом нису ништа нажао учинили... Шта је мени скривио тај Борис Желчев, кога сам мртва упознао.

А њему све упали. Лекари су тако закидали Бранку једну болест за другом. Израчунао је он да ће пред истек боловања бити потпуно здрав.

— И самаја ужаснаја војна, имејет в себе њечто прекрасноје. Вот сејчас мње удалос увидјећсја с мојим другом и остаљними братјами Сербами. Кафеџија принесе вино и неке огромне чаше. „Фикус“ се диже.

Њихове очи су мутне, језик као да је подадуо, сваки говори за себе, и смеју се гласно један другом. Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и љубе са Русима.

Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле? Дуго година честитали смо један другом Ускрс, са жељом да следећи дочекамо у миру. Наше су жеље остајале пусте.

Немају оружја... Прилазе један другом. Рукују се. Двојица се загрлили. Сад се измешали... Дотрча и потпуковник Петар.

То је присна увиђавност једног члана према другом, или према друштвеној заједници. И зато ја сматрам да је погрешно мишљење многих, који верују да смо ми по рођењу

Остај здраво. — Здраво се вратили! — пожели му посилни. — Дај Боже! — и командир одлучно пође. Једна за другом, ракетле су блештале. Треперава светлост засењивала је очи. Звезде су тамнеле. Све што је живо прилегло је на земљу.

— Чекам свога пријатеља. — Немамо потребе за њим... Нас двоје довољни смо једно другом. — Опростите, госпођице, ви сте свакако у заблуди. — Тада сам је погледао изблиза, у оно стакласто, непомично око.

А ја никога не познајем. Али случај ми је помогао. То послеподне срео сам се са једним својим другом, који је такође резервни официр, и налазио се на боловању у Греноблу, као и ја. Све ми је свршио за једно послеподне.

Седели смо једно према другом. — Арлета, погледајте ме. Погледала ме је изненађено, широко отворених очију. — Реците ми нешто пријатно.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 502 ПОГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ 504 СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА ОД М.

времја сада: Завист, гордост царствујет, кротка љубов страда; Чувај се, не дај се лако преварити, Храни се, немој ти другом поверити. Пита л' тебе тко за мње: „Знаш ли оно тко је?

Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод кад праве.

Све што мене окружава, све то са мном тужи: Нити птица птици поје, нит' се с другом дружи. Одзив мени из горице с плачем одговара, Зефир ми се међу лишћем на жалост претвара.

Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!“ Сн'јег со двора чисте, на улицу вуку, Крестом себе по персију и по челу туку.

стварању слаже Тако да је, всељубезна, и у нашеј власти Само суште создатељство чрез љубови сласти; Ми смо доста једно другом, доста за потомство, У нами сва сокровишта, ту наше лакомство; Свако наше внушеније, сваки подвиг т'јела, Дволична су

Љуби, терпи, серце моје, То је јадно стање твоје; Другом се ружа румени, Мени с' тавни пелен, ах, зелени. 1817. Михаило Витковић СИМА МИЛУТИНОВИЋ

Сад к’о пчелице лете од једног цветића к другом; Сад к’о на крили птице с дола одлећу на брег. Сад се скрију у луг и беру јагоде росне: Сваки им прати корак шала,

Никад не бјаше тако лишена воље она. Кад погледи око у око, срце топи се; Око врата сместа пали би једно другом. Кад ли рука руку додирне, све стреса се тело, Свака задршће жила, ноге с’ одсеку таки.

Да би радост вјаштша била, То природа устројила Каждој твари с другом бити; Љубве страст в серца влила, Жизи јеју осладила, Повељела в љубви жити.

Новаковићеву Историју српске књижевности, Бгд 1867, 151): знак да песму тада још није читао; у другом издању своје Историје међутим (1871, 205) Новаковић није поновио своју чудну брзоплетост.

нађена у оваквим песмарицама не мора, мислим, већ значити да је песма и певана: јер у песмарице су уношене песме и по другом — естетском, националном, васпитно-моралном итд.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу светиња!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Другом адету Овде ћеш ми се, сунце, учити.

РАДОШ: Немој се после ни мени чудит, — А мислим да се не би могô Кад би ми знао мудре разлоге У другом веку што сам прибрао Мерећ лукавство исте тазбине, Која нас за нос вуче варљиво... Ал’ ево иде кнез!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нису зликовци — Само их силна љубав заноси За старим другом своје младости; Ал’ сада збогом! Са митрополитом Данас се јоште морам видети.

Ил’ можда ропства ланци теретни Виткога стаса понос исправљен Тежином својом вуку прашини Да Арслан-паши, ил’ оном другом — Коме ни име не смем спомињат — Са меком свилом младе брадице Подножја њиног чисти прашину?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

руке, па сам за се крупно, дубоко говори, као да му глас долази из мрачних дубина: — Док једном не смркне, не море другом сванути. Додуше оно не би требало да тако буде, али људи тако 'оће, па нек им тако и буде.

(Јазавац се заоштрљио, накостријешио, па трчи кроз судницу. Сад полети једном прозору, сад другом, сад се затрчи под један сто, сад под други; сад опет полети вратима, сад опет међу ноге.)... Ето га управ међу краке!

свијету и народу, на свашто сам пазио и ово сам уверчио: Пођеш ли доље кроз Лијевче, испод Бање Луке, сваком је готово другом чојеку име Ћетоје или Недо. Пођеш ли горе Гламочу, па сретнеш чојека, вичи: „Помози Бог, Сава!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде. До ножа прсти су му склизли. ''Грех је отац Среће, Бол син Величине!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па како друкчије да се убије време ако се старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Увек у спрези с неком другом уметношћу - музиком, игром, покретом, мимиком, али са свим тим уметностима заједно, народна лирска песма део је

). У другом периоду живота (од одласка у Беч 1771) Доситеј се сасвим окреће Западу: упознаје земље средње Европе, слуша предавања

(1904) одлазак главног јунака, образовање у туђем граду и повратак у завичај, на који се већ гледа другим очима, а у другом Пауци (1909) развијена је слика социјалног раслојавања.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

који је близу Горњака у гори постио, па како је Млава онуда текла са великом хуком, да нису могли речи један другом разумети, то је светитељи прокуну и оно се место данас зове Тишина, јер одонда увек ћути тамо Млава.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Са Младеном се здраве као са другом, равним себи. Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: — Хајде, Младене!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

БОГИША Сцхwертліліе (іріѕ германіца). Богиша, перуника, калуђер, в. СЕЗ, 17, 117. Према једном и другом пеном имену могло би се помислити да стоји у вези са богом (ѕуммуѕ деуѕ), громовником Перуном.

Жена којој се деца не држе, треба — кад осети да је у другом стању — да се окупа у води у којој је потопљена вучја јабучица и в. л. (СЕЗ, 13, 290). Пепео од в. л.

По другом, углавном супротном веровању, на т. воле седати виле, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 116; 167).

Пошто се и у тексту јавља само чичак (а у другом чланку немачки и латински назив означавају боцу, в. речнике Шулеков и Симоновићев), чланци су спојени у један.

1958, 383), а у Сретечкој жупи крст од врбе је обавезан украс на младиној капи (ГЕИ, 1, 1952, 154) — и у једном и у другом случају ради заштите и ради обиља.

дрво«, под којим се не сме седети, ни пљувати, ни спавати: ако би ко заспао, укочио би се или би се пробудио »на неком другом месту« (ГЕИ, 9—10, 115, Сретечка жупа). О ј.

коре«: »ако кора није добро поткисла, онда усјечени прут дијете стави на колено и једном руком га држи и окреће, а другом удара дршком од ножа или од бритве по њему, и том приликом говори као да пјева: ,Кисни, горо, поткисни, Сви ти коњи

»Домаћин подигне колач увис, да буде висока пшеница, пољуби га и преда другом госту«, а овај му га врати пошто га »унакрст ножем« засече. Затим домаћин и најстарији гост три пута окрену к.

Ћипико, Иво - Пауци

је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи, а сигурно неког од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом, мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.

Али, ето иде, опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет. — Драго ми је што те нађох, — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је

Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша. —Ево јој брата! — завика неко из гомиле. —Раде, брате! — једва изговори цура. —Што вам је, људи?. ..

—Ха, ха, са маћухом, а дакако! — једва дочека Павле. — Ма веле да није био крив Радивој. —То са својом маћухом, другом очевом женом? —приупита онај времешан, да друштво боље разумије. —А да, са својом маћухом, — настави Павле.

Раде извади скленицу варенике и вели му: — Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану .... Марко се диже, дохвати скленицу и пита: —А што си хтјео, Раде?

Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.

На зиду уоколо сједио је млађи свијет. Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева...

— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. — Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је!

мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезле сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају арке—свјећарице... Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.

— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу.

да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. — Није требало! — опази владин достојанственик.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

својим очима видео животињу с дугом сурлом толико велику да надвишује два човека кад се један попне на рамена оном другом, да је у Константинопољу видео потпуно црне луде, црне, каже, као угарак, и да су такви рођени, и да су им само зуби

Кирча и Пипац су се жестили и париџали зато што нас не позива. Говорили су много и збркано, упадали један другом у реч, па се почеше и међусобно свађати кад већ нису имали смелости да бес искале на Лаушу.

Знојаве обојке опрали и извешали по жбуњу да се суше. И одела, и кошуље и раће. Голи ђискају по води, скачу један другом на леђа, прскају се, лудирају. Коњи брсте лишће купине и откидају вршкове младих травки.

Господе, призови к себи ту несрећну жену, утоли у њој глад и пожуду, или је бар управи ка другом мушкарцу, али молим те, Свевишњи, само даље од њега, Доротеја, твога слуге.

Почеше да ћуле уши и да ослушкују. Мрмљали су нешто, шапутали један другом на уво, показивали рукама на бедеме и куле. Загризли су дакле.

Дао сам му само два. Лично је видео Дадару како одапиње три стреле, једну за другом, на Доротеја. Шта да додам свему овоме? Све што бих рекао било би сувишно.

Трудим се да не мислим ни о чему, прогањам једну за другом наметљиве слике што ми упорно промичу кроз главу. Једна ипак остаје толико отпорна на мој труд да морам пристати да је

Нас двојица, авај, припадамо различитим световима који се тискају у претесном простору, сваки с тежњом да оном другом остави само мрачни, влажни ћошак, тек толико да преживи са душом у носу.

Што год сам се више уздржавао да останем прибран и миран, све сам више дрхтао. Говорили су сада о нечем другом. Ослушкивао сам само зато да бих чуо глас мога злотвора. Говорили су остали.

Питао сам се како се тај блесан уопште усудио да мене, монаха, увреди и понизи. Да ли је то смео учинити и сваком другом, или сам ја изузетак само зато што сам богаљ?

О чему су разговарали, шта су све једно другом рекли, да ли га је она барем овлаш додирнула, о томе не знам ништа. Слао сам у неколико махова псара Алексу да

и товарна стока упути према истоку, да се тамо негде у Борачу, Брезници, Честину, Грабовцу, Магличу или у неком другом месту накупује довољно жита и стоке како би овај народ претурио зиму. Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Како је и прво српско издање распродато, спремио сам ово друго српско издање. Оно је израђено према другом немачком издању и том приликом је још и проширено.

Нисам се преварио, - ново пењање показује да се над другом кулом налази трећа. Ми продужујемо наше пењање, а наша радозналост се очајно бори са умором, који нас савлађује.

Поред свега тога, Ви хитате напред, а ја пребројавам завијутке и нове куле које се нижу, све горостасније, једна за другом.

“ - „Сигурно! Понављам: Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то другом приликом саопштити, будућа судбина Земље, Сунца и далеких светова.

У свом првом виду, она је служила новим проналасцима, а у другом оним научним тековинама које су биле предмет школске наставе.

Мелетиус ИВ подигао се са своје столице, држећи се једном руком још за њу, а дајући другом руком знак да хоће да говори. Наста тишина.

Но обојица волимо свој очински дом толико љубоморно да га ником другом не дајемо ни на употребу, а сами га посећујемо тек с времена на време.

Пратећи Венеру из дана у дан, он је увидео да она има мене као и Месец, које се ређају једна за другом, према међусобном положају планете и Сунца.

Чим је тај моменат добро ухватио, он је дао другом једном помоћнику који је оштро посматрао часовнике, намештене код инструмента, уговорени знак.

На сваком од тих цртежа добио је опет за путању Земље кружну линију, али тих десет кругова не беху један другом једнаки. - „Јохане!

На овом једном крају своје велике осе, Меркурова путања приближила се Сунцу највише, а на другом крају осе најјаче се удаљила.

Због тога ће оне међусобно упливисати своја кретања. Тако ће се, на пример, Јупитер и Сатурн, када дођу један другом близу, дакле у доба њихове конјункције, међусобно мало привући и пореметити своја кретања.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

/ Управо је скројен за те,/ обуци га, а што не би?/ У пола га цене дајем,/ ником другом - само теби./ Рукави су, велиш, кратки,/ а већ нема мане друге;/ рукави су, брајко, добри,/ но су твоје руке дуге“.

Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче. Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се стиди Када вредна мрава

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сви смо земља. И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота. Соба иста, али раскошно намештена.

У црној дугачкој колији. Око врата повезана белом, чистом марамицом. Једном руком носи послужавник а другом загрће рукаве на првој руци, да јој се не прљају од послужавника.

Сад распреми Парапутино сопче па оде горе. Идем да је зовем. МИРОН (вади чибук иза врата и пружа га Арсенију. Другом руком барата по масном, широком џепу на мантији и вади дуван целом шаком, дрхтећи и просипајући га проз прсте): Пуни,

ТАШАНА (једном руком грлећи га, придржава Парапуту, другом га прска водом по челу и лицу): Напиј се мало. (Узима од Јована тестијицу и меће на уста Парапути да пије.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Нас две, његове кћери, изневерисмо обадве. Ја по висини, као нешто мало и сећам на оца, а по свему другом ни на оца, ни на мајку. Родих се у некој дебелој кожи, и она ми све кости поравнала, и дошла сам трупац.

Бик трпео и трпео, па одједаред мукну као гром, издиже кола, пребаци их на леђа, обори их опет и напола смрви, а с другом половином стаде да јури уокруг по авлији као у циркусу.

Прошао је кроз целу варошицу носећи зембиљ, и у њему ваздан травака по које је ишао у оближње немачко село с једним другом. — То је мелем за главу, Нено. Ево један готов за превијање, а научили су ме у селу како се спрема.

такво решење примила, прво, уз ироничан осмех, са овим додатком: „Наравно да ти разлози духовном суду не би ваљали у другом случају брачног спора; али ваљао је госпа Нолин поклон црквама, кажу, врло галантан!

— Ајде ти, женска главо! Зејтина би! Зејтин је за пржење сомова! — Сви се смеју. А опет тамо на другом крају варошице, на ударцу друма, у лепој и напредној улици, стајале су једна другој прекопута: напредна српска

И за тај сувишак, ето, закачио се, ваљда по Божјој вољи, народ један који Тодор мој на другом свету неће познати, и можда ће мене питати што сам тако радила. Шта ћу рећи?

Мати моја је савесна, негује га, али они су једно другом туђинци. А ја живим између њих двоје. Не знам заправо шта је то породица...

Ђаци се радују да се откину од оних осам једноликих година, и маштају да је живот на студијама у другом граду, и свету, нешто особито пријатно.

Око самих себе се обавијају! Иду два огранка једно другом у сусрет, омотају се један око другог, усправе чврсто, и одмах се за њих хватају нове, слабије зелене гранчице.

Младост је, наравно, све понела. Професори су један о другом причали анегдоте, бивши ђаци читали одломке из својих дневника.

Паланка се смирила. Сагледала нову страну ствари, и опседа тајне с нове стране и са другом стратегијом. У кући код Павла осећа се неки особит мах. Углавном између мајке и сина.

Вратио се тек колико да се види с Павлом, да поразговарају, и опет се разиђу. Кад стадоше један према другом, погледаше се, загрлише се, па се опет погледаше. Мало трагова од некадашњих сасвим младих младића.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Какви су лепи огрижаји кад ко другом чест загризе, или кад другог умешно оговара, или пријатеља с пријатељем омрази? — Какав је леп крпеж кад човек узима

у мојој првој љубови тако несрећна била, неверство мога љубимца — за кога би ја полак тела мога радо жертвовала, и с другом половином совршено задовољна била — тако ме је поразило, да су моја чувства сасвим оладнила, и да је мени сада

Но ја сам заборавио на предмет моје повести, сирјеч на магарца Муамедовог. Зато овде повторавам да ћу ово описаније другом приликом, кад сирјеч особито објавленије издам и цену повисим, продужити, а сад придодајем да је исти овај знатан

Дођу код астала гди се игра, све се нешто мувају, све се као у послу налазе, час једном, час другом у карте завиркују, док на позиваније играјући лица и они не заседну и наједанпут себе у клопки не нађу.

Зажмури, пак како ти је, тако ти је. Ево овако речма мажу они који гледе да другом очи замажу, нимало не обзирући се што ће момак будушту супругу своју докле гођ буде жива за ово мазати, а она ће

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

две деценије од онога доба када сам се извукао из сукњице, срео сам се са оним малим створењем Лулу, некадањим мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем сам јој узвикнуо: — Вама имам да захвалим

подметнуће вам је под нос и захтеваће од вас да говорите о његовим ципелама и само о његовим ципелама, и ни о чему другом до само о његовим ципелама.

— Па онда и фризура; зар не налазите да је протагонисткиња имала у другом чину сувише сређену, зализану, некако домаћичку фризуру?

Четврти је у томе друштву био један бајацо са шиљатом капом на глави, једном жутом а другом црвеном ногавицом и раширеним рукама које држе мале, металне тасове.

То није било без извесних разлога. На тај начин хтели смо, најпре, да избегнемо сваку могућност да заратимо са којом другом страном државом, а друго, да би своме другу Давиду дали непосредне прилике да учествује у лицитацијама које расписује

је уосталом ситница, коју узгред помињем, колико да констатујем да сам једанпут у животу и батинама заслужио хонорар. Другом једном приликом, а то је било већ у трећем разреду, до којега сам се ипак некако докотурао, саопштио сам оцу да ми је

плакатима би могао бити нацртан млад човек, испивена лица, угаслих очију и повијене грбаче; једном руком чупа косу, а другом држи револвер. Под сликом би се могло крупним и уочљивим словима написати: „Не учи латински!

песмом честитао седамдесетогодишњи рођендан једној својој врло богатој тетки и пожелео јој још „много, много лета“, а другом песмом честитао је једноме министру наименовање, завршујући стихове са „такви синци понос су рода свога“.

сузе и, на таквој једној страни, нађох одиста пуно љубавних речи и, што је још много згодније, говорили су их једно другом двоје заљубљених који су се састали на гробљу.

А штета је велика што нисам могао отићи на састанак, јер у овој другој лекцији, коју смо имали да изговоримо једно другом приликом састанка, било је много слађих љубавних речи.

била нека врста писмене љубави, јер ми никад нисмо ни речи проговорили, већ смо, после првих измењених осмеха, једно другом писали, непрестано писали.

Знам да сам је волео и знам да је она мене волела, знам да смо се једно другом заклињали да ћемо се и иза гроба волети, па ипак, ето, не могу да се сетим која је то била.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Непријатељу је у огромним масама надирао са свих страна. Пробој је вршен час на једном, час на другом делу фронта, а у нашој позадини није било никаквих резерви. Одступали смо без борбе са једног положаја на други.

Таман кад смо пред зору стигли на врх стиже наређење да се вратимо хитно назад, јер су Бугари пробили на другом месту, и сад је наш положај у питању. Могу нам још заћи иза леђа.

То су слике и у свести непријатне, а тек како мора бити страшна стварност. Планине су се издигле једна над другом, као да је земља некада била узбуркана пучина, па је промисао нечија намах зауставила. Размештали смо се поред ватри.

Прича се о неким командама у којима се приређују гозбе. Проносе се гласови како су данас у другом дивизиону имали за ручак сарму од купуса.

Зачусмо хујање аеропланских мотора. Ама зар и овде, на последњем прагу, после толиких мука и патњи? На сваком другом месту гледали бисмо равнодушно. Али се чинило ужасно погинути сада. Луди страх обузе људе. Заклона нигде нема.

— Сад... шта нам Бог дâ! — зачух где неко говори. Кратак и снажан урлик разлеже се са наше лађе. Наједном на оном другом крају палубе настаде нека ларма, вика и гласови војника: — Удави се... помагај... — У помоћ... — Не дај...

Пришао је потпуковнику Петру и замолио га да на једном топу раде француски, а на другом наши војници. Он ће командовати на француском а један од наших официра преводиће његову команду на српски, за наше

Зачу се опет онај стари узвик: — Прими!... Код коња! — Ама они само „вранцуски“ говоре! — добацују послужиоци. На другом крају њачу мазге брдског пука. Војници их са извесним неповерењем гледају, јер сада први пут управљају њима.

Брзо легем, пребацим једну ногу преко доњег креветског крила, где одупрем мамузом, а другом ногом притиснем о врхове. Руком обухватим испод колена и запнем... Кревет поче да крцка.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!

се да ће сад све настати као на шареним сликама Пољопривредних календара, Где на једном крају окопавају винограде а на другом крају Котарице грожђа односе. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију.

Као и много чему другом, и откровењу је нужна нарочита атмосфера: атмосфера откровења. Хоћу да кажем да оно што се зове животом унутарњим и

једног истог неразлучног и беспримерног механизма у овом животу, чији је један део, или један резултат, можда везан у другом.

нада мном она дубоко заносна линија, И сенка линије пода мном све заноснија, Као да смо се хтели поштопото једно другом прикучити, Као да је сав циљ био једно се у друго улити. РУКЕ РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим су једна за другом постајале невесте, па младе мајке. Златокоса је презриво слегала раменима: — Нека их! Обичне девојке, па обична и

У последњи часак се трже, зграби кошуљицу, па добар гутљај воде отпи: пола под језик стави, другом половином напуни уста, па потрча назад. Зрака се сунца још није такла воде, а већ је био с друге стране зла.

Истога часа отпоче рат између стене и воде. У једном тренутку је вода стену нападала, у другом стена водене војнике назад бацала. Какав је то ужас био!

Радан је не сме поверити ни мајци, нити било коме другом. — Сад играј! — шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку. Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан коцку и

Поче дечак да заборавља страх од самоће. Постаде неопрезан. — Мицко, Мицко! — викао је, трчећи за малим другом, смејао се и заборављао да затвори врата.

— Ој, ој, што је тврда! — јаукну мишић поломивши предњи зуб. — Није ни за шта! — закључи када при другом загризају поломи и други зуб. — Зато су је овде и бацили! — закључи стара миши— ца, али и не покуша да проба столицу.

Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно! Једна за другом нестајале су црте Царичина лика, а онда се, на очиглед свих, Царица преобрати у цвет.

Зар је то могло да остане непримећено? Једна за другом уходиле су је сестре, али је она успевала да се искраде, да побегне. — На опасне си се стазе, кћери, упутила!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Збогом! Хљеба... хљеба...'' 1906. РИБАРИ Примите ме тамо на убогу лађу, И незнана странца назовите другом. На пучини сињој кад вас муке снађу, И кад муње плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И

Лишће пада, мукло гавран гракну лугом, Мрзовољно сунце У таму се зави; Ми рекосмо: ''Збогом!'' хладно једно другом. И уз отмен наклон ти коленце сави.

39 Момак девојку љуби, Но ова другом је склона; Тај други воли другу И с овим венча се она. За инат девојка пође За првог човека што га На путу

Пренух се, а још низ лице За сузом суза се лије. Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти оде другом. Пренух се, и јоште сам горко У плачу јецао дугом. Ја сам плакао у сну, Ја сањах да сам ти мио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

напротив, врло често чини; али то је само формална разлика: и у једном и у другом случају пред нама је индивидуа која је сва утонула у духовну средину свога народа.

небеско царство). Лазар, у складу са својим светачким карактером, бира друго. Али одмах затим, у другом делу песме, он улази у жестоку борбу, баш као да се бори за земаљско царство, и био би победник да није било Вукове

И, одиста, ниједном другом Турчину, и уопште ниједном човеку, Марко, онакав какав је у песмама, никад се није покорио.

Ороз на пушци се високо кочоперио гледајући другарицу на другом крају цеви. Сабље и мачеви били су широки, сабље криве, а мачеви прави.

је богато и кићено, како се у песми описује, мегдане су делили, зубима се клали, у чету ходили, братимили се, један другом сестре и кћери отимали па турчили или покрштавали, и узимали за жене, како је то у песми опевано“.

„У време аустро-турског рата 1593—1606. он се“ — каже В. Чубриловић — „надалеко прочуо са својим другом Јуришом. Последњих година XВИ века Иван је један од највећих сењских војвода.

Он је своје срце слободио речима: Што си ми се, срце, уплашило? Једном си се од мајке родило, а другом ћеш, срце, умријети. Он је рекао своме ујаку: Но ја с тобом друговати нећу кад си тако страшљив међу друштвом.

То су у првом устанку, од 1804. до 1813, показале многе битке. То су показали и бојеви у другом устанку (1815). Скоро све песме о овом времену испевали су борци, учесници у ратним догађајима или очевици тих

И по другом обрасцу могла се испевати песма великих квалитета. Најбољи доказ за то је Смрт Сењанина Ива, једна, од најлепших наших

У другом примеру, низу стихова о томе како је Марко рођен И негован супротстављен је низ стихова о Мусином пореклу, тако да свак

Између разних општих места посебан значај има тзв. епско понављање. Оно епском песнику — не само нашем него и сваком другом — служи или као готова формула помоћу које прави песму, или за то да прошири песму, или за то да предахне или — врло

и у одговорима о томе да ли је време да хајдуци иду у шуму — сасвим природно — истиче се на крају „јање за заклање“; у другом случају стих „не имао од срца порода“ преноси се с почетка на крај — зато што се понавља пред женом која тим делом

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

и Стриц, као што смо већ чули, добио батине због ријеке Дунава и одмах одјурио у Прокин гај, до Тепсије, да се нађе с другом. Уз пут, враћајући се из Гаја, договорили су се кога ће, од бијених ђака, примити у дружину. — Цурице никако!

— А зашто? — Све ће избрбљати, исторокати, знам ја њих. Састану се једна с другом, па на уво: хи-хи-хи, хо-хо-хо! — кажу и шта су ручале, и шта су видјеле, и шта су чуле.

који је смјело пркосио свакој сили и неправди, ови недорасли дјечаци, истински узбуђени, зарекоше се да ће један другом бити вјерни и да се мећу њима неће наћи издајник, који ће учитељу батинашу одати гдје се крију мали одметници.

Дедер, ко је тај ко их смије дочекати ? — Ехеј, гдје си сад, вуче, кад је ту Жуја?! Ђоки Потрку, као и многом другом, раније су се у мраку причињавала све некаква чудовишта: те некакав див с главом као пласт сијена, те страшан брадоња

Е да видиш како ћеш сад хтјети. Дедер, испружи длан, да ти ја покажем како нећеш батина. Пришао би затим другом ђаку, а кад би овај, уплашен судбином свог друга, казао да хоће батине, подозриви учитељ би се разгоропадио: — Аха, и

— грмну Николетина као из каце. — Немам о шта сабље крвавити. — Богме ће уча имати по чему другом прашити! — злурадо дочека кнез. — Их, алај ће бити дреке!

На бјеличастој танкој траци цесте у пољу под планином једва су се назирале црне бубе како миле једна за другом. — Ено их, оно су тенкови! — И тамо се сад возе Нијемци? — приупита Јованче.

Ако их је било више, некад би се на раскршћу и подијелили, па једни ударили на један крај села, а други у неком другом правцу. Први је задатак, дакле, био опазити их кад се појаве од вароши и одмах обавијестити читаво село.

— Дедер, ноге јуначке, покажите се! Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио у ријетку ниску шикару на другом крају, кад с друма грмну оштар глас: — Стој!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Него запанти оно зло место, те и другом каже да се чува. РААВА Тебе, жено, нашао сам у курварлуку и у механи кано леп, скупи бисер у блату загажен, и кано

чинити друг другу, и полако пак полако свој закон, недеље, велике годове, свечане дне и пост, за плећи стаљати; један другом све уз нос ходити, сиромаш не пазити, старијега и свештенике не почитовати, за цркве не хатати, оцу и матери

Промотримо се: што се из нас по малу стаје, Те сами себе да не варамо Гладећи како нас скоро једног по другом нестаје...

Мани: измерило се је твоје царство. Текел: кривда је претегла. Фарес: прошло те је већ и другом је издато!« А оне ноћи и убише га слуге му.

Једемске воде неки књижевници о себи мудри, износе да нису то исте право реке ни воде што се за њих пише, него о нечем другом бају да се то говори.

Ти си то, чловекољубче, сам рекао свакоме човеку да за своју му кривицу стоји се умрети, а не другом за другога муке подносити... Али грех је, рече, голема пагуба!

То је у вас; ако туђе отимати, красти, лагати, криво се клети, друг за другом пањкати, оговарати, на суду криво сведочити, у посте на празднике вући се по судови.

Кад у цркву долазећи, да се је сваком прековрха нагиздати и накићену доћи, не Бога и душе ради, него једно другом да је у вољи, угодно и свидело.

књигу, он је затвори у сандук или за полицу је баци, како неће видети белога света (ни он Божија лица), да ни њему ни другом не фајдише!

докле заната се држи и сав свој серсам има к њему, дотле и хлебац има, може и зајмом наћи, а кад се тога пометне, и о другом не зна радити, ни се има чим окретати — го просјак остаје! Ако би му што и узајмио, веле људи, безевија је к битанга.

Такво жаљење је неваљало и двообразно. Ама ти на саму, где те нико не види, тешко се поплачи за другом ти и уздахни од срдца.

И другом добитка остаљај! Јерно да ти добијеш, а други штетује, то си ти прави харамија! Ни наше да је што имамо, а ни баш разме

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од

„Молила ме да ти ништа о томе не кажем!“ — „Их, болан брате!“ вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом. Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.

једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом прође преко ње тако равнодушним и уморним погледом као да је то неки нахерени дирек од општинског

рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањарским очима преко ниских кровова околних

баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсне Мане из мрака и стаде пред њу. Васка се измаче уплашено у страну. — Леле, Васке, пази си!

тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави, а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави. А он се дере: „Уа, уа!“ А Мана облио мртвачки зној.

сокак, друга девојка“, а што би рекао, то би и урадио, јер би свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.

очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да је 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.

Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...

Ама, кресни му, брате, реци: попу поп, бобу боб!... Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.

је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких