Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ниси ти за моју кућу; те твоје беле и нежне ручице нису за посао... Иди, па се помози на другоме месту“. Она се окрете с неким поносом и оде... Ја остадох сама на степеницама те господске куће.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И исту истину говорити с намјеренијем за учинити другоме пакост и зло, то значи: истину злоупотребљавати и добро на зло преокретати.
А кад чује да се на планини појавио страшан медвед, а он ти бежи кући. А другоме се дасади живљети, пак узме уже и пође у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе како би хотео
Из овога можемо ласно закључити да онај који ни на чему другоме него на јелу и на пићу, на покоју и на сласти богу благодари, не познаје како надлежи ни себе ни бога, јер му не
на такови га начин залудити и до толике бесловесности довести, да оне исте дарове које у себи безмерно почитује у другоме их мрзи и ненавиди.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нити зна шта хоће, ни како ће, ал троножац не мисли да преда! Он не може, он не зна, он не сме, он не уме, а другоме не да!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док дође писмо од бимбаше Миленка Стојковића господару Ђорђу: Турци неће другоме да се предаду но хоће самом Црном Ђорђу.
Ви хоћете Сирчића пашу, поп Лука иште Али-пашу, а ми и сва ордија не дамо другоме; а Кулин и његова орта не да Сирчићу, но хоће Али-пашу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. Људи се само згледаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет! Е, цркао би да се не суди!« — Шта је теби, Радоване? — рече Стеван озбиљно.
Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто. Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а смеју се да попуцају од смеха. Сима хајде те к њима: — Шта ви то дељате?
Идем често као луд. Што год урадиш, подај њему. Ни ода шта ти вајде није... Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!... — А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један.
сеоских кућа што му беху дужници упропастио, па тек о једном Ђурђевудне продаде испод руке робу и уступи дућан другоме, покупи новце што их беше раздао под интерес и — оде некуда! Околина само рече: »Хвала богу, кад га однесе ђаво!
— Али пази да се добро владаш!... Немој се свађати са практикантима. Немојте тамо сипати песак један другоме на главу ни привезивати којекакве репове на капут кад излазите из канцеларије, јер не могу више трпети да вас исмевају
То је кућа удовице Мионе. Покојни Сибин Џамић погинуо је у другоме рату иза Јанкове клисуре. И сад се причају приче о Сибиновом јунаштву и куражи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?... Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!... Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа!
Дође јој па би да сможди Јелицу. Упршти погледом у њу: — А што нећеш? — упита. — Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. — А коме? — Станку. — Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја седох, саслушах је оборене главе. Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: — Таки сте ви сви, данашњи младићи! Не знате шта хоћете, па не знате ни шта радите!...
Ја ћу се удати за Вилипа Маричића! — Који? Зар ти мислиш да ћу ја тебе дати икоме другоме! Бе, ни кост с коском му остала не би, ко би те само прстом прихватио!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак, па не отпочне отприлике овако: — Господине... моле вас да дођете...
старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у солдатима, или тако коме другоме.
! Кад су почели званичан посао, један другоме нису у очи гледали, него и један и други кад нешто има да каже, а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће
И једнога таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т. позив и једноме и другоме пароху. Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак. И сад морају обојица да предстану надлежноме суду.
Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо, и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо. Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим... — Пољубили!... Та иди, молим те! Та шта говориш!?...
што рекли. Једва изн’о читаву кожу. — Тако је то, — трља задовољно руке гђа Сида. — »Ко другоме јаму копа, сам у њу пада«, говорила је увек моја покојна мама! — Ех, манимо се тога! Било па прошло! — Право кажеш!
Он је Шацин друг из детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другоме веру да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени да онај други буде девер.
детињства, кроз све основне и пола латинских школа, па су се још онда договорили и задали један другоме веру да један другоме буде девер; то јест, ономе који се први ожени да онај други буде девер. Дође и дан свадбе и венчања.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Све их по имену зове. Сваку познаје и од сваке проси. Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу. А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се.
— одговара не вама већ као себи. — А овај? — И показујете на другога. — Он? — И опет се исто онако и другоме уноси, загледа га. — Има четрдесет... четрдесет и пет година. Толико, нема више... — Самог себе уверава.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Па хоћете ли да јој то кажем? — Немојте, ако бога знате! — А зашто? — Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо. — А шта је то друго? — Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба.
— то је сасвим друго, то је музикалише дихтунг — тако нас је клавирмајстер учио; а акомпањирен, то је кад један другоме у музици или певању — како се каже — помаже.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
те чувати неће, па ако се вратиш опростићу ти, а не вратиш ли се знаћу да си био велики будала и сав ће мој зној отићи другоме, — а овамо сам каже да се никад није знојио. Дакле, чувај се, а ако се не вратиш: значи да си био будала.
Африка
луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету. Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом.
Обојица певају за то време: „Раније белац није био међ нама, и ми смо секли главе један другоме. Сада је дошао белац, сада не сечемо!“ Стари се одједном одушеви. Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска.
У ћупу су безбројне свирале од гвожђа и дрвета, зарђале. прљаве, у распадању. Разног су облика и сваки припада другоме фетишеру. О гранама такође висе безбројне свирале, зарђале и невидљиве у први мах.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифун и госпожа Кумрија хтели су, тако, да, бар једном дневно, припадају само једно другоме, својој љубави, својим успоменама, својим надама.
А деца би отишла на спавање, отерана рано, и легла би, у мраку, шапћући једно другоме, жалосно. После би, у ноћи, каткад, долазило и до плача дечијег, горког.
Узалуд они, каткад, још, пружају руке једно према другоме. Узалуд узимају и своју децу на крило. Узалуд их милују по косици. Узалуд се дозивају, немо, у ноћи.
једна подскочица може брак да поквари, љубав мужа и жене, који су изродили децу, у љубави, који осећају једно према другоме љубав, супружничку, бескрајну. Није ни та девојчура у Токају зло мислила.
Неки су међу тим, сирмијским, хусарима, били одјахали. Други су седели у седлу и причали један другоме, о својим мукама, оставши без кућа, жена, па и редовних порционих новаца.
одласка Ђурђевог и Петровог, из Кијева, Павле и Трифун су се сретали, само у штапсквартери Витковича, добацивали један другоме понеку реч, па пролазили, као да никад нису плакали, на крилу матера, које су биле јетрве.
и гладне, у Подољу, па су били, двапут недељно, често, и у колима, и по кућама, и дуж Дњепра, сасвим близу једно другоме, и сами, Исакович не само да њу није ни пипнуо, него је био чак хладнији, него у Токају.
Теодосије - ЖИТИЈА
И договоривши се да ће један другоме пружити сваку помоћ, и друге градове заузе и људима се умножи. Знађаху га загорски људи и к њему многи долажаху.
А сада само речју једнога ка другоме у Богу, послушање изнад природе разуместе. Видесте да чак Бог слуша обојицу и да извршава њихову вољу.
Љубазни у Господу целив један Другоме дадоше, и краљ проли многе сузе због растанка са оцем. Затим посла са светим благочастивоме краљу Стефану коње
Молитву и последњи целив у Господу један. другоме давши, патријарх оде у своју ћелију. А у поноћ када је свитао васкрсни дан недеље, свети причестивши се светим и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
— Дирљиви су љубав и поштовање које чланови задруге имају један према другоме, као и њихова солидарност, нарочито у најтежим приликама.
Каткад су спутани страхом да не учине неправду или нажао другоме. Особито поштовање предака и обичај слава. — Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани
Кад се зауставе да обедују увек једу заједно. Чутура са шљивовицом или вином иде од једнога другоме. На сабору који се држи код сеоске цркве сељаци се групишу: имућне породице имају око цркве собрашице (саборске куће)
за свога шјора са којим је у тесној вези: шјор га сматра скоро као некога свога, и рибар ће одбити да прода своју рибу другоме.
Рекло би се да је ово патријархално друштво у коме су људи врло блиски један другоме а њихови односи уређени до најситнијих појединости.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Он не даје једноме све, а другоме ништа. Не може он вама дати логику и паре, је л' те; то двоје не иде заједно. Он је мени дао ово, а вама оно и рекао:
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Од ње никада нећете чути да неком замера нешто или га осуђује. Она је чиста и не претпоставља да постоји ђубре у другоме. Да ли је и њу мој отац...? О, Боже!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на
И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. Сад су већ били начисто. Један другоме дâ знак, па оду у собу. И Чамча се поплашио, премда је био предострожан. Кад уђу у собу, закључају се.
мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо чупају. Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Штавише, и другоме, ма коме. Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и
Сетивши се својих, осетио је колико припада другоме, некоме што га овако шареног и надодољеног води тамо‑амо, заједно са том војском, којој је само ноге видео, у облаку
Надодољен и глават, овако, зар није припадао другоме, а не тој жени, ни тој деци што су за њим плакала; другоме, што је требао само да духне, па да он потрчи без обзира,
Надодољен и глават, овако, зар није припадао другоме, а не тој жени, ни тој деци што су за њим плакала; другоме, што је требао само да духне, па да он потрчи без обзира, преко брда и река, на све стране, не питајући ни колико бола
су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном руком карте, другом своје кесе, довикујући при томе једно другоме, српски, досетке на рачун осталих, спокојни што их нико разумети не може и што их нико надмудрити неће.
У месечини, после поноћи, морали су да леже непомично, да се не би одали, дишући један другоме у блатњаве опанке и оштре ножеве, не мичући главом.
петлом од дрвета, стајаше тако између живота и смрти, што су били тако безумно, сулудо, несхватљиво, близу једно другоме.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
привремено раскине у време док су кумови заједно на неком пословном путу, када постоји реална опасност да се један другоме замере.
Цвијић: „Дирљиви су љубав и поштовање које чланови задруге имају један према другоме, као и њихова солидарност, нарочито у најтежим приликама.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
части, да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па пошто руча или повечера, другоме селу да се поклисар преда и уз пут заклања као пламен на олуји.
срца да је здере, за људе који не могу да увреде ни човека друге мисли и вере, за оне који никад не би могли другоме пресуде да изричу, којима се све судије чине строге, за сваку милосрдну лажну причу и сличне њима слабости многе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
да је Јанко знао да у тај час, на томе истоме пољу, у другоме браству, у колијевци плакаше дијете, које ће доцније, као највећи српски пјесник, дивно исказати ту сјету живовања, то
“ рече владика, једнако пребацујући кутију. „Све овако, све овако, из руке у руку; од једнога узме па другоме дâ. Ономе сутурану узео је плету и теби је сад дао!“... У праскозорје зачу се клепало.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Само док видите, то јест, каруце; нема такве нико у вароши. Видићете, то јест; све се не може ни избројати. А ко би другоме могао избројати што има, то јест, по кући? Хе, хе, проводаџији о свадби лепши, то јест, дар, него о прстену.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
православном Истоку, он је имао довољно прилике да види шта је калуђерство, и он сматра за дужност да своје искуство и другоме каже. (»Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за друштво.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таквих финеса да још мало па нећемо један другоме смети ни бога назвати! Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, Швабо: Раскиселише ли ти се опанци?
каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир, и уопште све од
— Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити. А сад ћу да вам о другоме нечем говорим. Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Познаде га, кликну Радивоје: „Јао Цвето, јао сунце моје! Кад не можеш бит на срцу моме, Та не дам те, богме, ни другоме.
он га доне из Јерусалима; Па ко год носи ове амајлије, Ни топ, ни пушка, ни сабља не бије; И закле мене да не дам другоме, Већ само милом суђенику своме. О, узми, узми ово од менека, Та ја то чува само за тебека!
када сред недара Срце јадно тугом заудара, Кад укрсте мисли свакојаке, Како муња кроз мутне облаке; Једна мисâ за другоме ити: Како беше, како л' море бити?... Па кад удри јоште гром тај љути: „Боже, Боже, на што ово слути?
Лежи Србин, брате, крај Турчина, Па с' још један на другог мргоде; Ако душа из тела и оде, Ох, те ако на другоме свету Њине душе једна другу срету, И онде ће пусте се побити, Ал' друкчије и не море бити: Срб и Турчин злотвори
Ето, брате, ето му имена, Тргло му се пусто из корена; А другоме беше име Рамо... Али сада погледајде амо, Погледај им оца Мурто-бега, Под Турчином доро ми се слегâ, А Миленко
Али викну бесни Радивоје: „Ао Цвето, ао сунце моје, Кад не можеш сјати оку моме, Та не дам те, богме, ни другоме!“ Крочи, скочи, већ до Цвете стиже, Већ јој мача изнад главе диже... Ао Боже и Богородице!...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ишао је од куће до куће по махали. Свакоме по нешто уради, помогне или штогод начини. Једноме исцепа дрва, другоме полије башту, трећем очисти шталу и истимари коња и волове.
И ја сам знао, али сам ћутао. Нисам знао шта да радим. Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.
Она ништа не сме. Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем, и почне да јеца: — Твоја, твоја...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест употребим тренутак угодан: Па кад смо се већ тако састали, позајми ми од знања свога
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше! Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити.
Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу
Онда му Стојша рекне: — И ја сам најмлађи у оца и мајке. Па се онда пусте и збрате и тврду веру даду један другоме да ће братински живети. После некога времена рече Стојша змају: — Шта чекаш оне змајеве што беже у ону јазбину?
Путујући тако сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа се царске кћери и сретно с њоме дође натраг.
Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобану. и тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик.
на галију преко мора чак у друго царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио што у другоме царству за његов новчић. Господар се обећа и узме његов новчић, па пође на пут.
И бог им да те стекну у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио?
ИЗ КАЛА Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер ју је Соломун врло чувао; зато се договори с овијем другијем царем те јој
И тако после дугога ценкања погоде се да онај што је имао шешарице да ономе другоме два новца прида, али не имајући ни њих код себе остане му их дужан, и као за бољу тврђу да ће му их зацело вратити
А после неког времена нађе се с оном својом грозницом, па као оно добри стари пријатељи стану једно другоме казивати своје јаде и невоље што су до тада претрпели, и најпосле се договоре да промене места: да паук оде код пудара
брату дава, а ево се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни без мрса, па ја сам волији вама и са штетом дати, но другоме за корист; ајте одерите је, измјерите и подијелите, па на аманет колико буде ока, онолико и да ми платите пошто нађете
Кадији се допане тукац, па облети некако кмета да му прода тукца. Кмет каже кадији да носи тукца своме аги и да га другоме неће продати, али му кадија рече да ће му боље платити тукца него његов ага, и некако кадија узме тукца.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Да га враг носи и с твојим послом и с твојим редом! СОФИЈА: Оћеш да дам другоме да шије? МАКСИМ: Дабогме! Код вас две, да плаћам јошт. СОФИЈА: Тако и ја кажем. МАКСИМ: Оћеш оставити те трице?
МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока. КУМ: Како би моја ту славу другоме уступила! Или она, или ниједна! СВЕТОЗАР: То ћемо видити сутра.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да је ствар најзад готова, оркестар опаљује још једну грмљавину, а љубавници се враћају да још једанпут кажу једно другоме да се више никада неће забављати!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
И ти си ми доста помогла. Иди и тражи себи срећу. МАРИЈА: Ах, ја немам другоме него који ме је изнео на глас... Алекса! АЛЕКСА: Да те ђаво носи! (Напрасно изиђе.) МАРИЈА: Ах, ја опет морам за њим!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: И јесте! Рекох, боље, Симка, да понесемо служавник. А ево и да ти кажем зашто је боље. Другоме не бих, али теби ћу да кажем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
тако, да се бар и ми мало опружимо. Иако се не познајемо, опходимо се један према другоме као да смо стари пријатељи. Војска нас је изједначила, идемо истоме циљу, боримо се за исту ствар.
Равнање, ах, то пусто равнање, а фронт ратне батерије широк као развучена лепеза, те некоме испала глава, другоме леђа, онај излетео цео... Кони се узнемирили. Уто наиђе и командир на коњу.
Командир нам тек тада објасни циљ нашега пута. Једна наша дивизија прешла је реку Саву на другоме месту и продрла у Срем. Они су сада у висини Чеврнтије. Ми смо враћени да ватром наших топова штитимо њихово одступање.
Пођосмо. При врху чујемо већ фијук куршума, и ледена страва обузима тело. Ноћ је, и не видимо страх на лицу један другоме. Ћутимо и саплићемо се о неке предмете. Командир се поведе и дочека на руке.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
«... А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме. Нека страдам, нек се мучим, не мари... само кад је она моја, кад знам да је ту«...
»Шта је ово сад?... Овакав весељак, па се одједном промени... И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа. И то све Веља, он избегава... Да окушам ја завести разговор међу њима ?... Ко зна шта им је; питаћу Вељу насамо.
Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме. Али она се још надала...
Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар. Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме... Не могу, не задржавајте ме!... И она оде.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља. Поручује кујунџија Јанко, Поручује Јањи хитропрељи: “Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо, Да ти пошљем
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Саопштавајући једнако једно другоме цене хлеба, шећера, рада, они су једнако додавали понешто новог, доброг; повољну могућност за зараду, селидбу у
Тада са другог брода одјекује узвик: „фора“ и мрежа је сва отишла у дубину. Звиждимо једно другоме и тако дајемо знакове. Мотори лупају све тише, пловимо плашљиво и паралелно, према Сењу.
имам луду теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава чак на другоме крају света...
Даме, које су обучене као полусвет, али су кокетне, и господа, која пазе да један другоме не стану на ногу. Међу излагачима, и то међу добрима, много је странаца.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По цео дан су заједно. Све нешто имају да кажу једно другоме. А сад! ... Или је ту онај сплетени, или долазе жене и девојке на честитање, или тета иде по чаршији ради неке
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома! Умољава се господин посланик који је опалио шамар овоме другоме господину посланику да тргне шамар натраг. Скупштина прима к знању овај шамар и прелази преко истога на дневни ред!
” — други: „Није!” Па онда једни викну: „Ти си издајник! — а други: „Ти си лопов!” Па онда један посланик опали другоме шамар, и онда се пређе на дневни ред. ЈЕВРЕМ: А како ти изгледа, могу ли? А? СРЕТА: Дотераћеш се ти још како.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. Један другоме ни бога не називају. Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
што се европске и америчке јегуље, толико сличне једна другој, и поред свега тога што су им плодишта тако близу једно другоме, никад не мешају једна са другом.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету! Све је пошло ђавољијем трагом, заудара земља Мухамедом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Што толико парче, готово пола тепсије да ти дâ? Нема ни она да једе, а камо ли другоме... — Па нисам могла, снашке — поче да се брани | Магда. Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо!
Ефенди Мита, више љут што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг води. Али Софка одби.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свих погледа ти си једна светла жижа, Свих жеља мета варљива и сјајна; Ипак, ниси једном но другоме ближа, И остајеш чиста и тиха, к’о тајна.
И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се моје биће диже Другоме царству, бесмртности душе, Љубављу својом без мрља и гриже. Светлосни вали свега ме засуше, И блудим...
— Ах, каква срећа! И ви сте на балу. — Случајно, Госпо... Не збијате шалу? — Шта вам пада на ум! — Што другоме не би. — Част што сте овде приписаћу себи. — И треба. — То је љубазно. — О, боже, И тачно.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Свак најрађе исмијава и превире своје влаште мане кад их при другоме нађе. Оно народа што се задоцнило било, биће их било до тридесет, што мушкијех што женскијех глава, застало у шупљаји
Прије тога дана никад се видјели ни чули. С почетка обојица се осјећаху некако неугодно један према другоме. Узајамно не жељаху заподјевати нека питања која им се сама намећаху.
Црте лица им скрутише се; израз повјерења у себе, пријегора, прегаоштва, указа им се готово у једнакој мјери. Један другоме читаку из очију сваку помисао што је коме мозгом лијетала и осјећаје што им груди набрекле.
Мучно су се пењали, јер је сваки држао свој правац и бјеше кршевита страна; али ниједан не заоста другоме ни стопе. Да их је ко из далека гледао, не би могао разазнати бјеху ли људи или планинска звјерад. На вршини стадоше.
Разумије се да су крили своју тајну. Једва дочекаше попасна доба да се опет састану са чиком. При другоме састанку бјеху већ сасвим слободни с њим. Сад су се већ и шалили и јеглену проводили, као са старим каквим познаником.
Јанка, повиједаху све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе момчету што погибе и ономе другоме што се рани — и све потанкости. Сердар је пушио, не обрћући пажњу на ријечи што издашно сипљаху.
Сваки по нешто рече, неко у хатар Цуци, неко ономе другоме, како ће их боље подражити. Цуца, посокољен, настави: „Е, нијесам све испричао!
“ Човјек хитро сјаха и рече нешто странијем језиком ономе другоме. Онај се поклони сердару, не рекавши ништа, па сиђе с коња и он. „Држте, поведите коње!“ рече сердар својијема.
Уз прикладност и јунаштво, шири опсежнији ум и њежност срца. Осим свега тога што их је једно к другоме приљубило бјеше тако названи нагон за укрштајем.
Тако су осјећали једно према другоме. Тако су у срцу осјећали, а пред другијема крили. Ни он ни она ни за час не посумњаше у узајамну љубав иако се
Поздравио ти се сердар и рекао да опростиш. Твојој кући вазда част и поштење, али је ријеч дата другоме, прије но се чуло што ти намишљаш. А сердару би мило било спријатељити се с тобом, па можеш, ваистину...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Змија, кад не може да уједе, репом ошине. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе. — Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. — Угљен, ако не ожеже, он огари. — Тко зло чини, зло и чека.
О ДОБРОЧИНСТВУ — Ко што чини све себи. — Прво помисли, а пак учини. — Што не желиш себи, немој ни другоме. — Учини добро, не кај се; учини зло, надај се. — Ко добро чини, боље дочека. — Чини добро, па и у воду баци.
У подруму три акова вина: У једноме само паучина, У другоме само киселина, У трећему ниђе ништа нема! 2 Изгорила дидина колиба; Силна јој се штета догодила!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те ковача убије, па отиде у његову кућу и нађе све сакривено гвожђе; и однесе га са онијем комадима од буздована другоме ковачу, и каже му да му скује буздован на кијачу, али му рече да се не шали него од свега гвожђа добар буздован да
” Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: „Сад имаш немушти језик.
После тога оправи се Стојша на пут, опрости се са сестром и зетом, па пође к другоме змају. Тако путујући дође под један град, и пред градом нађе једну чесму, с које је сав град воду носио.
” Онда му Стојша рекне: „И ја сам најмлађи у оца и мајке;” па се онда пусте и збрате, и тврду веру даду један другоме да ће братински живети. После некога времена рече Стојша змају: „Шта чекаш оне змајеве што беже у ону јазбину?
на галији преко мора чак у друго царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио што у другоме царству за његов новчић. Господар се обећа и узме његов новчић, па пође на пут.
” Онда баба запита: „Да где је?” А аждаја стане казивати: „Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу
” И тако она изиђе пред ветра, и приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: „Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и царује.
Путујући тако сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа се царске кћери и сретно с њоме дође натраг.
И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио?
она иста ђевојка. Обесели се једно другоме, па му ђевојка рече: „Моли Бога ђе се моја матер није дома намјерила, него пошла да биље кроз гору бере да њим младиће
Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер је је Соломун врло чувао; за то се договори с овијем другијем царем те јој
Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде. Али отац њезин није је стио никоме другоме дати до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како превари.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Они који желе да се причесте треба да поју узакоњену службу за причешће и, чинећи један другоме заједничко коленопоклоњење, да дају опроштај, а потом са благонаклоношћу треба се причешћивати животворним светињама.
51, З) као што рече неки мудрац. И онима који обедују: Да не дајете један другоме јела никаквог или пића, све до мале капље смешане са вином, него ако се деси да некоме често нешто од овога треба, он
Ако ли некако у вашој људској природи не можете расудити сами себи сагрешења у себи, притецимо ка другоме, који нам може расудити зле обичаје, који нам стварају погубу души.
Мир, дакле, и љубав увек један према другоме волимо да имате, и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости, брате!“ А они који састанке сујетне чине и,
“ А они који састанке сујетне чине и, долазећи неоправдано један другоме, и без икаквог потребног разлога и игумановог знања нека буду поучени. И од зла ако не одступају, да се казне.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Шта вреди што сија, кад нама не сија? ТАНАСКО: Немоте тако, госкапетане! Сија другоме, као да сија и мени! — С капетанима мораш ко с малом децом! — Ајмо, полако, госкапетане, полако.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” То изрекавши, загрлимо се и пољубимо, задајући један другоме реч и веру да се нећемо никад растати. Ко би при свем овом не помислио да ово бог овако не намешта?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.
сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни. Је ли тако, браћо? — Тако је, тако! — заграјише сви. — Е, па у име тога да сте ми здрави! — настави Тртак.
— Није то тако, мој дотуре — дода Брне — мале су муке на овоме свиту прима онима што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!
да је напрасно, неспреман, умра један редовник, па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час... — То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито.
ако само може уснама мицати, нека ме припушти да скинем с душе велико бриме, а, борами, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли! Имам шта ли!...“ Тако вели сељак и још даље развезâ, кâ шта они чине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Повероваће брату, душманин, злотвор, изелица! — На, изброј! — испружи руку с теретом. Један другоме изубадаше очи шиљатим, густим погледима. Колико ми је закинуо? пита се Вукашин само радознало. — Изброј!
Такву животињку. А њих Толико има на земљи да ће ускоро и њу почети да једу. Само је њему не да Бог. У мраку један другоме нису видели лице. Испод каце, јурећи се, зацијукаше мишеви. И они слуге на пустош.
— и јатаган мога деде Лазара оштрио се на њему — шапуће Чађевић, на три корака су, а очи један другоме не виде. Аћим ћути.
— Да би отац могао мирно да заспи! — викну. — Људи као Аћим не пате од несанице. Један другоме немају више шта да кажу. Андра утрну лампу и леже. Вукашин на клупи, седећи, проведе ноћ.
рукама које се не пресавијају у лакту, затупасти и чворновати прсти једва им држе дрвене кашике, вешто краду један другоме месо и мљацкају споро, одсутно. Сви сте се ви мојој несрећи радовали. А кад би знали... Кад би знали!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
да раде један другом о глави, иако је у почетку изгледало да су сложни колико и храбри а изнад свега да су одани један другоме. То је, дабоме, увек иста прича коју само Карађорђе никад није заборављао (као да је од детињства читао Тацита).
Учени о школама а они, неучени, о другоме. Док је Карађорђе говорио, Добрача је схватао да се то, у тај час, остварује његова стрепња.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест, Употребим тренутак угодан: „Па кад смо се већ тако састали, Позајми ми од знања свога
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Демокрите!“, одговори му лекар својим кадифеним басом. И обојица падоше један другоме у наручје и загрлише се од свег срца. Абдерићани стајаху као окамењени.
другим, а да бих се са њима могао подуже поразговарати; измењујемо само учтивости које, добро загрејане, сипамо један другоме на главу. Више интереса буди у мени појава великог геометричара Монжа. Његова спољашност, додуше, је безначајна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти бесан на сестру Ѕтепхенѕон, у коју си заљубљен насмрт, која ти је неко време давала повода, и која се сад окренула другоме кад се страст у теби разбуктала до беснила, до оне мере кад је човек готов да убија. — Не допуштам ти да ме тако блес.
Хвала Богу, ја нисам имао ниједан од ових заиста грубих порока, због којих ни ја своје дете другоме не бих дао, и могу рећи да сам био сасвим хладан за све време ове анкете о мом владању и карактеру, коме се заиста
Па је најзад, у другоме реду, једну бољу позицију пронашао, да га никаква сила не би могла потиснути, и ту се мудро и скромно укотвио и жену
— Добро — прекидох га опет — знамо шта смо један другоме. — Ти се, дакле, сећаш како је он ону сироту малу Колету од Розена, у њеном очајању удовиштва, описао?
У мраку тамо, испред мене нешто пљашти. Узима човек на готовс. Ја већ држим револвер у руци. Станемо један према другоме и питамо се. Обојици лакше, кад видимо да смо Срби.
и распали у њој и његовој, и по њему, основаној амбицији, која се састојала у томе: не допустити и не дати никоме другоме, ма ко био, ни у једном једином комаду, улогу главне личности или јунака, па чак и без обзира на то што се ту, управо
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А понекад се тај осјећај заоштри, па задобије сасвим одређен и изразит вид односа према другоме, чудно сродан оном осјећају који нас обавезује да дамо погреба блиској особи.
према свему и свакоме до границе смијешног, просијед откад год га ја памтим, брижљив до педантности у одјећи и у свему другоме, стриц је просједио свој вијек у тој просторији а да никад није осјетио ни журбе ни дуга времена, једнако као ни она
Одлично се слажу, жене им се међусобно посјећују, један к другоме одлазе на црну каву и партију шаха. А сликају сваки на свој начин, најчешће један дијаметрално опречно другоме.
А сликају сваки на свој начин, најчешће један дијаметрално опречно другоме. И то им баш нимало не смета. Помишљао сам: зашто се не би могла тако негдје на рубу живота, устројити и једна
(Отуда она глад доживљавања, као неки духовни суперинсулинизам, са свим садржајем патње и зла које и себи и другоме наносимо, каткад можда није друго него акт инстинктивне самообране, легитиман и неосудив као и свака самообрана.
Обојица смо осјећали потребу да сваку помисао, запажање, доживљај смјеста један другоме саопћимо. Баш као да смо непрестано провјеравали да ли наша унутрашња устројства раде сложно и сагласно.
Сјетимо их се безболно, незаинтересирано, као да су се десиле другоме а не нама; често с прекором због тог заборава и с гризодушјем због те безболности.
И у овоме, као и у твојој виолини, као и у свему другоме, ако се мисли нешто постићи, треба бити професионалац успјеха, снабдјевен професионалном пожртвованошћу и глухоћом за
у међусобном натезању и надвикивању, и тражили од мене да кажем гдје је била међа и докле је продано једноме а докле другоме.
Трудио сам се да својом ријечи не одмогнем ни једноме ни другоме, и на поглед разочараног лица једнога од њих опозивао оно што сам малочас рекао, и накнадно ублажавао гдје ми се
преда се, не баш задовољни, али ни сасвим незадовољни, рачунајући ваљда да сам, све у свему, одмогао једноме колико и другоме.
(О, о! стари помало прелази у офанзиву — помислим ја.)... Али ми смо људи неправедни, не дозвољавамо другоме ни ону исту мјеру наивности коју дозвољавамо себи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: — Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?... Их, душу ли му, што плаче гора за 'ваким јунаком!
чекни само до сутра, па да видиш окршаја!... И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. — Хоћеш и ти, Којо, са нама? — Па... морам...
И знаш ли још шта? За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана ; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...
Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.
али сад видим да не бих могао... Нисам знао како је то необично. И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... XXИ Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.
Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. У неко доба ноћи стиже Новица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик.
него дај да ми продамо оно мало башчице па да купимо коња, могао бих ја већ дрва годити па се обоје хранити, а да другоме не додијавамо.
Онда баба запита: — Да где је? А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу
И тако она изиђе пред ветра, приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: — Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и царује.
Шта се учини с нашијем сестрама, кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше! Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити.
Путујући тако, сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа се царске кћери и сретно с њоме дође натраг.
Ту нађе једно дијете, те му даде крошњицу и спреми га цару, да однесе трешње, али да их никоме другоме не даде, јер ће му, вели, цар велики бакшиш дати.
и бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио?
ИЗ КАЛА Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер ју је Соломун врло чувао.
Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде. Али отац њезин није је стио никоме другоме дати до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како превари.
а чоек му рече: — Ево сам кренуо к томе и томе краљу да просим у њега ђевојку, али он ђевојке своје не да никоме другоме до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како превари.
до хаџинице, па јој паде по ногама и стаде је молити: — Ми више немамо ни паре, а жао нам је јединче пустити да оде другоме, но те молимо, не намећи се.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Неко је предложио да један другоме погађамо тежину и мене су наговорили да први ”станем на вагу“. Едисон ме је свуда опипао и рекао: “Тесла је до у унцу
Ћипико, Иво - Приповетке
—Најбоље је да се повратимо, — понавља Спасоје. Није вајде своје послове другоме казивати. —Ради како знаш, — одговори млађи. Али часком смисли се: — Знаш што?
Тада се обојица окретоше и, зачуђени, погледају један другоме равно у очи. Вођа лијепо упита откле су и како се зову, и понука их да му испричају редом оно исто што су и проту
— вели им гласом као да их моли. А они драговољно слушају: љубе се: а не говоре већ измјенице дају један другоме све што у души имају и у себи од рођења носе. ...
И хтјело би једно другоме да нешто љубазно рече, но немају ријечи да изразе своје осјећаје. Знаду чему су дошли: она је Спасојева, а он ће да
— Може бити да је господар дошао. — Видјели бисмо брод, одговори он, погледавши на море прама другоме крају, па надода: — Није оно његов брод што је у по пута од краја; његов се по једру познаје.
Осјетивши свјетлост, жена се у кревету протегне сањива и рече: — Што ти је ноћас? Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну. — Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила!
хитро ударање весала, а чим су ближе, језива их зебња у животу подилази, па жене и чобанчад тискају се ближе једно другоме.
Остали смо добри пријатељи.... нађемо се често... А да смо се вјенчали, брзо би додијали једно другоме... Имала сам с њим и једно дијете... —Колико сте их у све имали? — прекидох је.
А варала се, јер ми већ давно не бијасмо заједно, па тако охладњесмо један према другоме. — Ни мени не пише већ дуго, — одговори ми она кад јој рекох да немам од њега гласа.
— Клекни! А када вечерас велико звоно зазвони, похрлите један другоме у наручај, измирите се ради господа нашег Исуса Христа! Народ махом клече. — Исусе мој, милосрђе!
Па, довршвши молитву, диже се. —Иди! Што си долазио? —Дошао сам да се гријеха одречемо, да једно другоме опростимо и да се као брат и сестра растанемо, рече он тужно, и осјети како му сузе на очи навиру.
потајице глас, донео га неко из окрајних кућа и увукао у комшилук, где се већ за то знало, али пустило се да се по другоме чује.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
разлога може рећи да у крајњем изводу и није књижевна појава, него пре и на првоме месту побуна против књижевне, а на другоме против културне институције.
делимично или потпуно да доведу своје симетричне поретке у огледалски однос: оно што је почетак у једноме биће крај у другоме, и тако редом.
индивидуалан доживљај у коме би се саучествовало; она нуди моделе, моделе људскога разумевања света који се један у другоме огледају.
се пође од другога и другачијега схватања природе и улоге поезије у човековоме свету, и од условности које припадају другоме тренутку у особеној књижевној еволуцији, може се говорити о „погрешним“ и „правилним“ оценама.
Однос тополесенке, сенкетополе у оба случаја садржи на првоме месту субјекат и на другоме објекат, али су речи исте и облик им се формално не мења, мада су обе једанпут дате у номинативу, други пут у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Или другим речима: што је на првоме месту - он и ви - потиче из непосреднога говора и доживљаја лика, а што је на другоме месту - њен отац и жене - потиче из ауторовога посредничког говора окренутог према нама читаоцима.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
подземног знања Речи имају душу гомиле Разнежује их просташтво и гугутка Али опасности превазиђене метафором На другоме ће месту запевати опасније НЕ ПАТИ...
Краков, Станислав - КРИЛА
Около је било пуно крвавога меса. До њега на другоме столу лежало је нешто кратко. Видео је само смањене крваве бутине, али је онда осетио страшан бол у нози.
све је то било исто... био је задовољан... све су жене зналачке у љубави. Битољ је пао. Вође су честитале један другоме успех и победу.
Петровић, Растко - АФРИКА
луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету. Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом.
Обојица певају за то време: „Раније белац није био међ нама, и ми смо секли главе један другоме. Сада је дошао белац, сада не сечемо!“ Стари се одједном одушеви. Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска.
У ћупу су безбројне свирале од гвожђа и дрвета, зарђале. прљаве, у распадању. Разног су облика и сваки припада другоме фетишеру. О гранама такође висе безбројне свирале, зарђале и невидљиве у први мах.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја ућутим, кад је »пунктум,« нек је пунктум, а у себи сам мислио: »Лако је туђим малом чинити другоме радости и поклоне.« После овога подвига Комаров се врати месту где је ђенерал »отпочивао.
остане у вама само прост грађанин, тада би ме лакше појмили, и ми би се можда и разумели; овако, опет понављам, један другоме ноуѕ ѕоммеѕ леѕ барбареѕ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Овем ти предајем дужност, да се ники не приближава“... Читав говор одрже један другоме. — Бугари су вероватно осетили да се у нашим рововима нешто одиграва, те осуше брзо паљбом.
Раздрагани смо што су поља оживела, што су непријатељи пружали један другоме руке, о чему већ годинама сањамо. А ипак, нека тешка слутња притискује и страх нас мучи, да нам не подвале.
Онда Бугарин запита, сме ли да га узме. Овај наш му дозволи, али под условом да изиђе без оружја. Они један другоме даду реч. Бугарин изиђе, а и наш се појави изван рова.
Сада и онај наш прекорачи преко рова, такође без оружја. Приђу један другоме и рукују се. Гледали то остали стражари. Ослободе се и они, те изиђу.
Позадина их је упутила на грбину Јежа да погину. Али они су остали насмејани, као да пркосе смрти. један другоме су придали звучне титуле „грофа“ и „барона“ и себе су изнели на висину Могленских планина, одакле немарно пљују на
— Добро је. Хвала! — рече, али се видело да је мислио на нешто друго. Двојица су једноме превијали руку. Другоме је са чела цурио млаз крви. — Иди, реци, нека сви дођу овамо — нареди одсечно командир. Био је замишљен и мрачан.
— Ево ти десет драхми, да ми купиш нов каиш. А кад га узмеш, да га затвориш. Ако ли га само још који пут другоме даш, разбићу ти нос. — Кипислцауф! — добацује злурадо Војин.
Пожелео сам исто и са своје стране. Стегли смо срдачно руке један другоме и растали се. Припремљени су магацини у којима је смештена муниција за седам дана борбе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” На другоме месту Малетић се љути на Радишића што овај мисли „да је њему као стихотворцу слободно ковањем по својој вољи речи језик
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Веровања и радње које се односе на с. и сетву многобројне су. Најважнији су ови прописи. Не ваља давати другоме семе пре но што се своје посеје, јер ће слабо родити (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 382).
Ћипико, Иво - Пауци
Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у путу сретати.
У снијегу под натуштеним оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби јаче од снијега, а очи што говоре заиграше сјајем у којем као да се сакупила сва
Па да, оно што је теби урадио твој поп Вране, урадио би и другоме... А шта нама, хришћанима, жели, дао, брате, њему бог.. .
Осјећа се расијано чувство самоте и простора. И њих двоје, што у селу не јављаше се једно другоме, осјетише се у ми слима близу, као да међу њима досада није ништа друго било до склада и љубави. Раде погледа у сунце.
Истина, било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш? Крало једно другоме, и клали се међу собом! Али са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци.
— Види, — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше, у њој жито живо, могао би га сијати!... Узе балегу у руку и, држећи је у руци, оклијева
И газда Стјепан опоштени се и одселе политички противници не закрчиваше пута у трговачким пословима један другоме. . У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику непримјетљиво, и новац се гомилаше с
дана одведе је у кочији у град, к једној градској бабици; и, пошто она, обашавши је, увјери газду да је дјевојка у другоме стању, остави је код ње. Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад.
Пође к другоме, сигуран, иде с новцем. Понио је преко тридесет талијера што је за продата вола ухватио. Али други одвјетник затражи
Све своје нуди у залог, али узалуд: трговци неће да кваре посао један другоме, а и зашто да се сада мрзе, кад су се иза толиких љутих борба сложили?
А хоћеш нам дуго остати? —Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди. Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.
Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару. Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако имамо живот по Духу, следимо Духа! Не тежимо за таштом славом. Не изазивајмо један другога! Не завидимо један другоме! Браћо, ако и упадне ко у какав прекршај, таквога ви духовни исправљате у духу благости!
Нека свако испита своје властито дело, па ће тада једино у самом себи наћи разлог славе а не у другоме. Да, свако ће носити своје властито бреме. А поучавани у науци нека дели сва своја добра са својим учитељем!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Овде се окупља свакодневно сва дипломатија и племство. Ту саопштавамо један другоме новости, а ту, боме, и лепо пазарим. Та се господа живо интересују за турски бисер, свилу, дамаст и ружино уље.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И зато: ко је умро — умро; ко је жив — нека живи! И зато нека сваки од вас, помажући сироте, не чинећи зла другоме, живи и радује се животу. Нека се радује богатој трпези; радује меканој, топлој постељи; здравом и добром сну...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И верујте моме искуству: ако Јулица кад било учини што непромишљено и рђаво, учиниће то само себи, а никада другоме. У њој има нешто кротко... Мана њена на лику је непријатна. Али она се губи; сами сте ви мене упозорили на то.
Тако, до сада ипак није знао Павла. Срце му лупа узбуђено, плакао би. Два друга истовремено један другоме дохватише руку. — Слушај, Павле. Пре свега, старији сам од тебе скоро годину дана.
Ево сам, мало касно, престао бити професор, и постао само историчар. Наравно, што знам и видим другоме „предајем” и сада, али ви знате да ја нисам славољубив. Добро ми је, и безмало, да кажем да сам срећан.
учествује у свему, закривљује две куће, са по једном силном граном додирује кровове и као да их вуче ближе један другоме. Неколико година их је тако примицао, док се опет није десило нешто на обадве стране.
једном видео како три пута на нож нагомилану со сипа у тањир чорбе — нађу ли се, љубазно се осмехну, прописно се један другоме загледају у очи, и измене три до четири фразе тако глатко и течно, као да нешто из џепова њигових говори.
” Ћућоре њих двоје, шале се, мали паше кецељу и помаже мами, измишљају једно другоме радости и изненађења. Како већ бива кад два несрећна створења нађу срећу — држе је обема рукама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, он се својој драгој заверио, али колико има начина да се тога опрости! Колико, на пример, људи обештаду другоме помоћ, па баш у највећој нужди почну се извињавати да им је врло жао што реч не могу испунити; колико пути жене (а и
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
бојовника Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за столом И виде један другоме звезду у срцу Венцоносац им ломи и дели Њихову златну прошлост И они је једу Сипа им у путире белих божура Њихову
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
начинило је то што ме се оба поменута града одричу и ни један не признаје да сам се у њему родио, већ ме потура ономе другоме.
— и тако немилосрдно звизне ђака по глави да овоме покуља млаз светлаца из очију. Тад се катихета окреће другоме: — Реци ми ти, које је друго основно начело Христове науке?
Он их построји у ред и даде првоме једну дрењину, другоме једно јаје, а трећем једну лубеницу, те им нареди да свако мора прогутати, не жваћући, оно што је крао.
! А вепар би се дигао из клупе, опуштена репа, изашао би пред таблу и почео гроктати лекцију. Другоме би опет рекао: — Ја ћу теби, орангутану мој, забележити јединицу; нека ти буде мало дужи реп, да можеш њиме покрити
И онда, кад смо већ обезбедили да све глатко иде, почели смо казивати једно другоме љубавне речи, исто онако као дон Родриго Мондега и Хуана, сирота девојка, гробарева пасторка.
— Није ни то! — Него? — Написао сам једну песму. — Песму? — насмеја се кесарош. — Причај ти то, пријатељу, другоме коме. — Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју. — Ако хоћеш, веруј ми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Волео бих да те видим како се котрљаш низ ово брдо, више него ишта... — Ко другоме јаму копа сам у њу пада... Кипислцауф! Хајд, да видимо прво твоја леђа. — Ама, побратиме, молим те, изволи ти први...
— А ви сте пробали! Ђаво ће вас однети. Ако ли кога ухватим, тај има да лети у море. У другоме ходнику затече Душан једнога свога војника. — Где си ти био? — Ишао сам да питам оће ли бити вечере.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам многа бића овде, која припадају другоме звезданом колу; Коње који се крећу, кроз ноћ, око другога неког сунца; Ја знам планета-људи који угину у неиздржљивом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал' је води, јали је не
па је токе рукам' устављао. У другоме (из песме Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад је добио
онога што једно другоме следи у времену) или слике тела (тј. онога што је једно поред другога у простору). Хомер, кад год то може, слика тело
и ага од Рибника), налазећи се брзо један за другим у истом повољном положају, упућују — као да се лоптају — један другоме: „Што сад мислиш, чему ли се надаш?
Према другоме мишљењу, епске песме је створила господска класа у епохи феудализма, а од ње их је наследило сељаштво, тј. народ.
рукаве, засукала до бели лаката, на плећима носи леба бела, у рукама два кондира златна: у једноме лађане водице, у другоме руменога вина.
на кољено паде, ал’ му књига доста грдно каже: „Пријатељу, Црнојевић-Иво, кад забраниш у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал’ је води, јали је не
Црн ти образ на божем дивану како ти је данас на мегдану са вашијем војводом Милошем! Зашто благо дадосте другоме? А није ми ни тог жао блага, — нека носи, вода г̓ однијела!
очи искапале све плетући од злата кошуљу; мислила сам да љубим јунака у кошуљи од самога злата, а ви данас дадосте другоме! Но ме чу ли, ђувеглија Максо, брже враћај са јабане благо!
Селам само Турци називају један другоме, а хришћанину нити ће Турчин селама назвати нити га хришћанин (под владом турском) смије Турчину назвати, а кад би то
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
будавши звер, те знаде за добро човеку и до смрти верно му за то послужива, а пакостни разумни људи са злом за добро другоме враћају! Све се ово нама за свет и приводи напред!
Муте се, углас вичу, псују се и коре несрећом, исходом. Нити један другоме што разбира у плаху пронеразљиву страху говора кога; други друго све виче; нит' се што може право дочути од големе
А то и апостол нам казује, те вели: »По двоме, ја ли му троме проговарању, одреци се књижити с јеретиком и о другоме ти послу имај ш њиме разговор«...
Многе их путем погуби када један к другоме своје улаке с писмом слаху. Згађао би им се свакад по крајини бој и по два и по три дни би се били свакад по мести.
Може ли то бити, кажите ми, да се један пореже ножем, а другога да боли, или један да једе киселе дивље јабуке, а другоме да трну зуби? У зао час пошао и на зло се намерио... Црв од дрвета закоти Пак он дрво проточи.
« Иди к моме беседљиву рају, к источним вратма мојима, иди к моме красноме гласитом дому, ваљалом селу, к другоме земљану небу, к широком густу облаку, те навести и огласи мога силаска крупу!
Ил' му памет. Које је отишлога преузетак или памтење? Како ли се реч од ума роди те у другоме умљу рађа слово беседљиво? Како ли с речу смишљивање се издаје?
Како што апостол казујући вели (којено он те речи му о другоме приводи а не само за ту ствар): »Друга је слава сунцу, а друга месецу и обашка је дика звездама.
А људи се на своје послове потежу с хитањем, те друг другу и с пута се клонимо називљући божју помоћ један другоме. СТВАРАЊЕ СВЕТА Прваго дна започе Бог твар састаљати.
А е да Христос не даје ли вид очима; колико је слепце просветљао с гледањем; отворио је очи слепорођеном, тако и другоме слепцу што но је код Јерихона при путу седећи просио.