Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ништа за то, то ми и желимо. Ако ли би њему пало на ум да он за љубов истини другојаче поступа, да нами противослови, што ми утврждавамо да он одриче, и што ми велимо да није и да не може бити да се он
А кад бог дâ те се време окрене другојаче, онда им дође јарчева зановетка на главу. Разуман човек, колико га више шчастије узвишава, толико он бива
ни за реп ни за главу; окреће се као ветрени петао; мења се као месец; други час, друга памет у глави; други дан, другојаче намјереније.
” Каже онај да иду. „Дакле, ја тамо нећу” — отвешта неправедно осуђени. Он није могао другојаче мислити него овако: гди зли и неправедни људи иду, нека говори ко што хоће, то не може добро место бити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А да шта би ти ’тела? Ако ти се не допада та песма, певали смо ми онда и другојаче! — Та марим ја за песму — брани се гђа Сида — могли сте шта сте хтели певати.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: А бог би га знао. ПЕТАР: Та да га је псето толико година служило, пак опет би требало другојаче да поступа. Али ништа! Ја видим моје добро јутро. Него дај ми бар да једем штогод. ЈУЦА: Право кажеш.
Но добар је мој гениј. Или ћу ја достићи што желим, или ће се Јања другојаче окретати! ПОЗОРИЈЕ 5. БИВШИ, ЈАЊА (нагло ступи, за њим) КАТИЦА ЈАЊА: Еј, нестрећну Јања, еј нестрећну Јања!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Кад је Србин до великог ГАВРИЛОВИЋ: То није добро. ЛЕПРШИЋ: Маџаронима није, то верујем; али прави родољупци другојаче чувствују. ШЕРБУЛИЋ: Сви смо ми Србљи. ЛЕПРШИЋ: Маџари преварили цара и присвојили сву власт себи.
ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): О, Нађ ће заиста о вашем родољубију приповедати. ЛЕПРШИЋ: Доћи ће време кад ћемо другојаче с њима говорити. Чекајте само док настане Душаново царство. ГАВРИЛОВИЋ: Већ ако га ви не подигнете, други неће.
Сентомаш је пао. ЖУТИЛОВ: Је л’ то истина? СКОРОТЕЧА: Зацело. ЖУТИЛОВ: Али, ево у булетини другојаче стоји. СКОРОТЕЧА: Не знам, тек код нас је велики стра. ШЕРБУЛИЋ: Забога, куд ћемо сад?
СМРДИЋ: Шта, шта? Гди је главни одбор. Шта не протестирају? ЛЕПРШИЋ: Требало би другојаче, ал’ су Србљи кукавице. ШЕРБУЛИЋ: Право кажете да су кукавице. Али тако је, кад нема правог родољубија.
ЛЕПРШИЋ: Морало се тако говорити да народ устаје. ГАВРИЛОВИЋ: То ће рећи: ви сте лагали... ЛЕПРШИЋ: Е, тако је, другојаче није могло бити. ГАВРИЛОВИЋ: Наравна ствар, родољубије све допушта. Него, молим, како сад стојимо?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Већ исток сину, а сунце изађе, Ал' другојаче све нег јуче нађе: Све жубор, итња и справљање неко, Кô на бој да је, тако би ја рекô.
134. Мрак је доста, то је срећа, Другојаче... Но гле јада! Нешто сину — богме свећа! Ко то иде амо сада? Ето, ето господара, — Та је ли му дегод пара? 135.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Већ не знам, како ћу. ЈЕВРЕМ: Хе, хе! Јошт је стари Макса. Снао, он је џандрљив, а са џандрљивим човеком не можеш другојаче, него пустити га нека бомбардира, али не излазити из своји шанчева.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПОЗОРИЈЕ 4. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНЕ СУЛТАНА: Морам цркнути, другојаче није! (Окрене се на страну.) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!... Зашто, пиле моје, то чиниш?...
(Наједанпут отиде.) СУЛТАНА: Чекај само док прођу три недеље, другојаче ћемо се разговарати! (Звони. Персида дотрчи.) Начини ми лимунаде да ме прође овај јед. (Персида изиђе.
О, Боже ме сачувај, и мога највећег непријатеља, који ме жели убити, не могу га другојаче клети, него желећи му злу жену. Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње.
Мој брајко, другојаче је јунаке Срета натпио, а не као ти што си; али срећа твоја што ја морам чизме да свршим. Нека, нека, биће време,
СРЕТА: Море, тако се цеј поштује? Је ли, а мило ти је било кад си била цехмајсторовица? Видиш ли ти ово? Сад ћеш другојаче о балу говорити. СУЛТАНА: Удри, угурсуз, тек ти нећеш дочекати што мислиш. СРЕТА: Је л’ тако? (Почне је мазати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Провели смо осам месеци у затишју, у потпуноме миру. Сада крећемо у нови рат. Наше је расположење сасвим другојаче од онога године деветсто четрнаесте. Онда се песма орила, а талас одушевљења витлао над земљом Србијом.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Па како онда јегуља постаје? пита се стари брадати калуђер. Очевидно је да то не може бити другојаче но непосредним стварањем онакве каква је, а то не може чинити нико ко нема могућности и силу божанства.
Нико никад није видео младу јегуљицу другојаче до у блату, са којим је изгледала као срођена и у коме ју је било тешко и запазити.
Али је истина и то да у океану ствари се често дешавају другојаче но у лабораторији. Кад се, на пример, актинија изложи у лабораторији притиску од 1000 атмосфера она изгледа потпуно
онако како би по њиховом нахођењу и можда по здравој људској логици требало да буде, али се понекад ствари дешавају и другојаче.
воде имају толику продорну снагу у друге воде, не мешајући се са овима, да би изгледало као да су оне сасвим другојаче природе но воде кроз које продиру или их најашавају.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО А бјеше ли игре у Млеткама, као ово те се ми играмо? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше игре, али другојаче. У једну се кућу сакупљаху пошто мркни и пошто вечерај.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— И бог би имао посла, кад би све стављао на кантар. — Да је памет до кадије као што је од кадије, другојаче би било. — Боља је мршава погодба, него претила (дебела) правда. — Благословена (слатка је) вечера с правдом стечена.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или медведица с ноктима
Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?
Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?
био сам се сасвим почео измењи-вати и моја прва мудрованија и намеренија заборављати; кад ето ти моја звезда, која је другојаче са мном наумила била, по месецу дана донесе из Срема у Тамишвар некога момка калпагџију, именом Тодора.
који ми вели: теби није допуштено ни мислити ни расуждавати, или: ако се кад усудиш што мислити, да не дрзнеш што другојаче помислити него како су они и они мислили?
А то није допуштено, друге који штогод другојаче од нас мисле укарати и псовати.” Зил[отиј]: „Добро, добро! Али ти знаш да твоји Србљи, који нису научени слободно
” Недалеко од Хормова на[х]оде се нека прекрасна поља која Албанези не зову другојаче него „Лепажита.” Питам и[х] ја шта то значи? „Не знамо“, | кажу ми, „то је име поља.
да без посла [х]одити, то се зове скитање (ако ће бити само по једном селу); а с послом [х]одити, то људи паметни другојаче зову.
[х]иљада талира што му он на дар шаље: о овим у самој вешти и истини великим људ’ма ко има само зрно памети, сасвим другојаче ваља да мисли; а ко и[х] год с онима првима почне мешати, нек нимало не чека да га воде у [х]оспитал луди[х], него
по несрећи приклад, и знаци се, више него би[х] и сам рад био, показују једнаки; ал’ нека ми ка|же ко зна: може ли ми другојаче бити кад сам се задужио?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
АНЧА (у поласку): (Међер је моја мајсторица сасвим изгубила памет!) (Отидне.) ФЕМА: Уредћу ја другојаче моју кућу, неће се мени такав сауерај правити. Иди ми зови Јована! (Евица отиде.
А, другојаче ћу ја с њоме почети! ЕВИЦА: Грдила ме и ружила што сам била код вас, и што сам радила. МИТАР: Да шта, и тебе да воспи
Мој је Василије вредан. МИТАР: Е, моја ћерко, сад нису она времена која су била кад сам се ја женио. Сад је све другојаче: проклета мода јако је обвладала.
МИТАР: И она ти је заповедила да се тако обучеш? ЈОВАН: Дакако. Ја сам њен пединтер. Сад морам све другојаче уредити него што је досад било. Видите овај орман?
Сад ће се госпођа од дванаест иљада с марвом забављати. На пијаци, где су господа, шта ће нама живине? ЕВИЦА: Ја другојаче нећу. ВАСИЛИЈЕ: Али ти мораш. ЕВИЦА: Ја нећу. ВАСИЛИЈЕ: Кад нећеш, ја ти нећу ниједну аљину купити, знаш.
ФЕМА: Мога брата кочијаш. МИТАР: Шта сте запушиле носеве, канда сте се увоњале. Говори што те питам или ћу другојаче почети. ФЕМА: Коми фо! Коми фо! Овде се само по моди говори. МИТАР: О, ђаво ти одно и ту моду!
ВАСИЛИЈЕ: Зацело? ФЕМА: Ноблес лукте нит! МИТАР: Но, сад видим да си паметан, Васо, с ћуркама и не можеш другојаче него магарећи. Повтори јој јошт неколико пута оне њене кравље речи: мико, мико пак ће и кућу запалити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Укопали су се на исти начин као и ми. Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници.
Дуж целога пута наилазили смо на Арнауте, који су туцали камен. — Добровољно, наравно — упаде Лука. — Не може бити другојаче кад су им иза леђа били Италијани са пушкама. Тога дана стигли смо у Санти Каранти.
Ви сте се овде саживели са овим мучним животом... Али мени изгледао је рат сасвим другојаче те снежне ноћи са висине Савојских Алпа, када су ме они из позадине, озбиљна и важна лица, склептали болесног.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Али сам му бар и казао. Знам да би госпоје другојаче известије о њиовим аљинама и о тјехже дјејствију дале, но будући да наш циникер само једно јапунџе преко тела има,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На другој слушалици чујем где говори начелник штаба Симовић: — Видео сам и схватио одмах. Али другојаче нисам могао рећи због околних, да не би још одмах у почетку клонули духом. Сад радим план за напад. Добићете одмах.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Чујући то грађани што се с напола зло пери, диже опет патријарх изнова другојаче са свим народом литију обносити. Узе сам Христов они нерукописати образ и пресвете Богородице ризу и крстове частне
преградама и више празним без човека, те у једних боравимо а друге нове правимо и што нам није по ћуди пак собарамо и другојаче потафралије правимо — а коме, како ли, ни[т ће] бити роду а ни пријатељем нашим, него ли неким туђином и незнанцем.
На завидљиву човеку ђаво јаше. Намћорство и пизма не буди никоме жарач! Бољаром ђаво на памет другојаче семе сеје. Нит се богат с благом може зајазити. Лежак а не тежак. Кад смо сити, можемо постити...
И сви се ветрови људски и таласи скоро утољавају, ако не другојаче, са смрћу се уталоже. ПОСЕЈАТИ ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ Ево, с једном педљу измерене положио си моје данке и
Ни саме звезде све једнако не сјају, неголи друго је сјање и тафра Сунцу, а друго Месецу и другојаче звездами. Тако и ти, брате, згађај се сотим, те ако не узмож' бити Сунцем, ти буди Месец, аколи ни то, а ти буди
Јест, тако је, зашто овде ништа нејма по телесном послу да се што размишља ако се и говори тако, зашто другојаче се не може исказати.