Јакшић, Ђура - ПРОЗА
БАНАЋАНКА 12 ЈЕДНА НОЋ 41 КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА 57 МОЈА ЉУБАВ 62 БЕЛА КУЋИЦА 65 ПРОЗА УСПОМЕНЕ ДРУГУ ЈОВИ ЈОВАНОВИЋУ ГОДИНА 1849. Свачији је живот књига.
изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води, прихваташе сав тај остатак зноја сиротињског... Вода је расла.
Он је дркћућим рукама прихвати, па је отпио до половине, а мало после и другу половину попио, и заиста му је било лакше: могао се и разговарати, па нам је испрекиданим гласом приповедао за
Разумеш ли ме, џанум?...“ Она климну главом као да разуме, а после оде она на једну, а калуђер на другу страну. Кад је био према мени, он ме погледа оштро, испитујући ме, као да л’ сам што од њеног говора слушао...
Калуђер, кад је то видео, наже бежати. Живко потеже пушком кроз отворен прозор, опали једну, па и другу цев, а калуђер се стропошта баш испод онога ораха. — А зна ли за то Стана?
Више пута са неким ентузијазмом о своме другу и побратиму говори: — Знате, људи! А нећете ми веровати, — тима реч’ма је он сваку приповетку почињао, отприлике као
од мог драгог суомладинца поплашим да како не преступи границе видовданскога и јединственога комунизма, те и ја шчепам другу половину, и за тили часак је нестаде у мом желуцу. — Јесте ли видели, људи, како су појели депешу?
Кад тамо, шта је?... 'Оће момак да се жени, и то никоју другу не мисли, него баш њу!.. „Бре, дете“, рекох му ја, „нећеш је узети, док је на мени главе!“...
Сећао се он да се она још у староме Срему радовала кад јој из вароши донесе луткицу ил’ другу какву играчку... Он се осмехну, и у томе тренутку изгледаше, заиста, диван.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и лисица Лав дуго живећи, оматори и врло остари, и не могаше нити брзином ни спагом својом, као у младо доба, другу животињу надјачавајући прождирати.
Неки су тридесет ногу дугачки. У Египту, у реци Нилу, има их премного и прождиру људе и другу животињу. Кожа му је скаредна видиш, покривена с дебелим љускама, и тако тврда да је весма мучно пробити.
Лисица, која све то примети, како види да се ловци одале, изиђе и пође на другу страну, ни „хвала“ ни „збогом остај”. Древосечац стане је укоравати за таку неблагодарност.
„Μη μ΄έπεσιν στέργε νόον δ΄έχε και ϕρένας άλλας: Немој ме речма љубити а ум и мисли на другу имати страну”, вели стари Теогнид. Но, са свим тим, благодарност је | лепа добродјетељ и рађа се из благородна срца.
Ова често совјетоваше ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да је безбедније за жабе у дубљој бари живити и даље од пута куд сваки не
Расудимо само: учтивост је да у опхожденију друг другу угодни и пријатни бивамо. Сад, онај који је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је ли му
„Ми се крепчијим и јачим од себе не противимо”; — одговоре трске — „него се уклањамо кад на једну кад на другу страну, и тако остајемо читаве, а ви велики, противстојећи силнијим од себе, није чудо да падате и сокрушавате се.
оде у старчеву башчу злато саспе у торбу, а котао напуни шљунака, затрпа га брже боље, пак испод жита, ником ни речи. Другу ноћ затим, око вечерње доба, пре првих петала, кад сва чељад полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу
и „Шизматици”, а чесно, свето и братско име х р и с т ј а н и — то свак само за се држи, или ако кад једна страна другу назове „Кућани” или „Ришћани”, то се за особиту милост и учтивост твори и држи, и по несрећи врло ретко бива.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Дечак се, у сну, окреће на другу страну. И кроз лептире гледа како она, боса из летње кујне низ степенице, силази у башту, седа на плетену столицу,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Зато, велим, нема цркве ни уредбе без мирске власти, а ни мирске без духовне; треба једна другу да поткрепљава, ако су раде да обе власти постојане буду.
Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак. Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу. Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара.
је само до Словца и до Бранковине, а Грбовић с војском башка је, а Кедић башка, а једну војску имамо на Белом Броду, а другу на Палежу — чувају од Београда, — а једну имамо код Свилеуве у Гомилици, према Шапчанима и Зворничанима, који су били
размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну руку не пише, а ја од другу, пак ћу му покварити план и посао.
скоро сва војска видети, јербо је Ужица у равни, а около брда као венац куда наша војска стоји, и скоро свака војска другу види, — на глас топова још боље охрабри се војска и жестоки бој удвоји се. Турци одбијају, наши наваљују.
Дакле, Карађорђе је имао две ране, једну на руци од пушке, а другу од сабље на образу. Обадне ране од Ваљеваца. Сади треће зло, јоште у почетку које је хтело да буде, које би могло
” Там сидел пол часа. Приде Булгаков и у другу собу графу Неселроди узове ме. Граф таки по мојем поклоненији зачал говорит: „Ето, ја сам бил у государја, ја све
— На то Булгаков отиђе у другу собу гди гроф стоји и јави му, изиђе и мени каже: „Ја сам то све казао грофу, и данас јошт гроф до императора полази,
Зовну нас његови служитељи у другу собу, где мало тек поседимо, изиђе нам други ађутант, и почне говорити француски: „Будући даје Лорд многим конгрескими
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: — Хајде, хајде, газда-Рако, спомогни се! — Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести!
Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда. А Стеван, опет са Срећком и Илијом на другу страну. — Е јест поган човек! — рећи ће Срећко Илији и Стевану.
Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.
беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет, спремио да иде послом некуд на другу страну, док ето ти му дође пет-шест људи; неки носи вучију, неки чабар, а неки не носи ништа.
Поган Цинцарин!« Ћир Трпко је оставио восак у свој дућан, па је опет вребао другу муштерију. Што он пропусти, то дочека његов ортак Ставра у дућану. И ту се тек пазарује добро.
доњег краја, онај што плете кошнице, с две кошнице што их је у потоку негде горе оплео, па једну натукао на главу, а другу ношаше под пазухом.
« Кљусе се мало закаса, а његове кочије а на једну а на другу страну, а с обе стране пута зија доста подубљих опасности, па још неке и каљаве.
Би још дуго спавао да се Јулка над њим не разраколи: »Еј, Симо, Симице! Устај, море, дижи се!« Он се само окрене на другу страну, прогунђа: »Не дирај се!« па зашиче опет. Зва она, зва, аја, неће да устане! Повуче га најпосле за ногу.
Сељаци почеше увиђати да и поп покашто може млатити глогиње. Симица опет вози на својим »кочијама« путнике и другу кирију. Све ствари иду својим редом.
— Ја велим, људи — рече чича Мирко — да ми градимо нама другу воденицу. Хвала богу, потока доста — имамо где. — А шта ћемо с овом? — упита Ђилас. — Па угарак у њу!
Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчину.
Кмет мало поћута, па поче: — Па шта велите, људи? Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? — Ух, опет та проклета воденица? — прогунђа неко. — Да градимо другу! — вели чича Мирко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. Обе куће пуне народа и берићета. Од вајкада били су у позајменици.
Возио је само ноћу. Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу. Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што
Дева погледа Станка испод ока. — Је ли, Станко? — Шта? — Баш си намерио у гору? — Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. — Не жалиш ништа? — Све сам прежалио. — А знаш ли ко то све учини?
И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван. Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. Турчину заигра срце од радости.
Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело.
Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима... И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...
И ја сам је извршно, јуначки извршио! Сад чујте другу! Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико
Није ово време за чекање! — рече Алекса. — Богами, и није! — рекоше остали. — Од данас у другу недељу... Нека њих попа Милоје лепо привенча... — Па лепо! — Рекосмо ли? — Рекосмо...
Стога је постао нестрпљив. Није се могао скрасити на једном месту!... Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!...
помам — храна за стоку премаглавица — рђав изглед, стајати некога главе пресалдумити — променити мишљење, прећи на другу страну препочетак — узорак, мустра (обично за ручни рад) пртен — кудељан, ланен путир — чаша с вином и хлебом за
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја те волим једним жаром невеселим, И сумњом у тугу и лепоту јада; Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.
Као да ме увек с другу страну реке Чека моја срећа, као верна жена, Што упреда тугу љубави далеке У нит од преслице до златног вретена.
Сјај магијски неког сунца које седа — Једну другу жену и друга времена? Јер заљубљен поглед жене добро види У очима нашим, кроз сиву дубину, Све трагове којим
КРИЛА Летети, летети, летети високо, Незнаном простору као старом другу, Витлати се као омађијан соко, И умрети, сјајан, у сунчаном кругу.
не верују од кад њега није, И с плачем одстоје његова опела — Где мужеви плате по молитве двије: Једну за мир душе, другу за мир тела.
Од истока до запада певаће хорови новом сину небеском који ће донети другу истину за друге људе. Али ти ћеш остати и кад хришћани буду нестали са земље.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поверљиво, благо, куражно, па десператно. А све скупа страшно, нејасно и укочено. И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак. Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко?
поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... — Добро ће бог дати!
трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у онај час треба.
Та то је мртвац! Јао, јао! Не могу да вичем. Ма... ма... — Сине, окрени се на другу страну! Кад сам се разбудио, видим да свиће.
То је била страшна ноћ! Ми се с мајком затворили у другу собу. Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено.
Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе.
Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се. Затурио ногу на врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме: — Стид ме баш да поменем баби, а ђеди не бих смео ама баш никако!
Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? Опет сви ћуте и уставили дах. — Птицама небеским дао је бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.
Њима двјема једну собу, а себи другу. Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.
кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање. Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.
— па наслони усне на увелу попову руку. Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну, у плот. Наста тишина. Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.
Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико не разумије, он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодно оде. Једанпут иде он полако поред ковачнице.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели — дај, дај десну руку нашу«, вели господин нотарош, па му залепи пола десетице на шешир, а Совра дува за ону другу полутину к’о бесан.
А примеру супруга својих следовале су и домаћице. Кад би се што умесило у једној, слало би се од тога и у другу кућу с примедбом да није баш испало онако као што се желело, и молбом да искрено и беспристрасно оцене како им се
А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу. Шта се разговарају, то ће сам бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју
Шта се разговарају, то ће сам бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице не опомену да то није лепо!
да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу, и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпéвао и наравно да га је увек нàтпевао, јер стари учитељ је некада
Господин Пера је одмах повадио нафоре из чисте танке џепне мараме, и дао једну гђи Сиди, а другу гђици Јули. — Госпођице — рекао јој је — ви’те како се старам за вашу душу.
Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г. Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула, а с леве Меланија.
И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.
попадија једва је чекала да јој се пóпа врати, да се сита најада и потужи на, тако рећи, дојучерању своју најбољу другу и пријатељицу. Најпре се вратио поп Спира, а дан доцније и поп Ћира.
Дакле, до тог доба су се и којекако слагале; ал’ од ото доба, крв и нож, крв и нож! Једна другу и да не види! А већ, додуше, и пре се једна на другу тужила.
Једна другу и да не види! А већ, додуше, и пре се једна на другу тужила. Колико ми се пута госпоја Сида тужила на госпоја-Персу, — како је обешењачка жена!
А младић, сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне куће у другу к’о нека комесија. А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној, час другој.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво преврће се на другу страну да заспи одишући и бранећи се од ње. — Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!... Сада, једнога дана сретох Љубу.
Стара мајка се одмах диже. Нас, децу, па н оца, пресели у другу собу а она оде у гостинску да је осветли. Слугу посла да иде и јави по комшилуку осталим старим, виђенијим женама а
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Како изволевате. Љуба опет кочијаши. Настао је већ сумрак. Љуба јако тера. Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио. Љуба прислушкује, али се не осврће. Замоле га да ако не тера.
— Што се ње тиче, то ћемо лако; нег' да видимо ону другу страну. Шта ви иштете? — Тако око три хиљаде; ако има више — још боље.
— Е добро, драги. Сад опет ја искрено да питам шта ви имате? — Имам две куће у О.; једну малу, у тој ја живим; другу, већу, дао сам под кирију; осим тога, сад сам отворио малу гвожђарницу.
Нема ништа! Ја први дан код ње, а она други дан оде с капетаном на илуминацију! Него тражимо другу! ВИИ Сад долази Чекмеџијић са чика-Гавром у варош С.
да види како стоје Чекмеџијићеве акције. Чика-Гавра каже на то: „Добро!” Дође Љуба са шетње. Анка и мамица, отишле у другу собу да се пресвуку.
Љуба је задовољан, већ је по посла готово; но опет се нађу који га оговоре, и он се окрене на другу страну. Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов
Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу. Сви уђу. Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари.
Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу. — Та шта ћемо ми матори овде? Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро?
— Ексцелент виц! Дође кафа. Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу. Кад се кафа попила, Пинтерић, Чарукџић и чика-Гавра остану, те се опет чашице лате, а госпођа Макра титра се с
Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави. Уђе у другу собу сав снужден. Госпођа Макра пита га зашто се са фрајлом не забавља.
— Ха, ха! — Немојте се смејати! Ја искрено мислим. Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати. — Можете и овде све казати. — Нећу да ови чују.
— Нећу. Ја до две недеље правим прстен са мојом милом. — Е, кад је тако, и ја се враћам кући, па ћу другу тражити. Чекмеџијић се није хтео задржавати, но љутит се врати кући.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
где се налазио као батериски осматрач и зашто, кад је рањен, није прошао кроз завојиште своје дивизије, него отишао на другу страну и негде у туђем превијалишту добио први завој као и све остало што по томе има да каже.
она је угледала све узбуђење оне грозне жеђи, и понудила ми своје пиће То је случај да сам њу срео могао сам срести другу И пред том другом, онако исто, отворити своја жедна уста да приме њезин напитак.
Човек примети, па зверајући нервозно, брзо пређе на другу страну, али му Јуришић следоваше један два, један два — шапутао је — стој.
Африка
дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови.
представља пет-шест хиљада километара пешачења, за једну половину купује плави судански плашт, да би био леп, а за другу се опија.
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
Он неће имати свој лек, и тиме је осуђен исто тако на смрт као што би био и од закона када би растргао и своју другу снаху, или малога шурака, или било ког другог члана своје породице. Крв и тело породице дају највећу снагу.
Истина, треба знати да многи младићи за које се мисли да су помрли у ствари су само кришом преведени на другу планину. Даље иницијирања ће их тамо учинити великим фетишерима, врачевима, вешцима и пантерима.
Сељани села Зазандре, на самој овој обали, и који се занимају превожењем преко реке, одбијају да нас пребаце на другу страну. Они се боје ноћи, кајмана–крокодила и брзака.
Као какво велико гнездо птица или мајмуна, Зазандра се сложно чисти и удешава. Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном.
“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там, који ће изводити стари
А да се дресира треба да га или једнако песничам (што би ми сломило и другу шаку, а што на њега мање делује, јер му је лобања као од камена, мишићи као од дрвета а на машту му ништа не
) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие
Н. ми даје знак да их водим на другу страну. Пебењани великодушно отклања неспоразум. Његов покрет руке је величанствен и класичан; значи: „Између нас, за
Село изгледа доста просто; само мале афричке козице, што се саме шетају, поздрављају једна другу при сусрету и измењују две-три врло раздрагане речи.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Зашто се ви печалите онде гди се можете помоћи? ЈАЊА: Да си помогним?! Да правим другу шупу, да купим други коњи, што ћим после да једим с моју децу? МИШИЋ: Чекајте да вам кажем што стоји у новина.
ЈАЊА: Ко-ј истеко сирћету, проклету пас? ПЕТАР: Та маните ме! Јесам ли вам говорио стотину реди: Господару, купите другу славину, ова се сасвим ојела, биће штете. „Немам новци, синко.“ Ево, сад је боље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сад је то већ био миран, ћутљив, човек, зашао у педесету, и другу, па је сваку несрећу сносио неком чудноватом, безбрижном, меланхолијом.
Било им је речено да ће путовати по води, по Бегеју, а то је за ту децу било нешто ново, као за другу децу вожња по мору, па су била сретна и радознала, а нису ни сањала, да им мати оца, можда заувек, оставља.
Кумрија била је рођена године 1720, а те године, кад се ова прича наставља, била је тек узела своју тридесет и другу. Била је десет година у браку. За чудо, првих, заносних, година, тога брака, она није родила ни једно.
Хтео је да их скине са врата, пре него што умре. Девојке су, међутим – кад остадоше без мајке – чувале једна другу, па су љубакале са официрима, али, у кревет са њима нису пуштале једна другу.
– кад остадоше без мајке – чувале једна другу, па су љубакале са официрима, али, у кревет са њима нису пуштале једна другу. Биле су већ уседелице, кад је Исакович пролазио кроз њихову кућу.
Видиш, весела била, да ти треба деци сваке године све више? Деда им је био наточио ракије и у другу чутуру, а баба додала погачу и повише колачића, који беху, у средини, бушни.
Бивша Исаковичева полегуша била му је досадила и хтео је да узме другу. Она је, тој другој, те ноћи, била просула у лице вино.
Једну руку, по свом обичају, опет је био увукао у свој, бели, свилени, прслук, а другу – као да тражи нешто – у свој посувраћени, огромни рукав.
Писала ришћаница: трубу сира и чабар платна! Сунце је у Вијени већ било зашло, тог дана, кад је Исакович отишао, и у другу своју посету, лазарету. Лазарет је већ био отворен и транспорт Чрногораца се спремао.
Као кад би, на јуришу, изненада, скренуо, па терао сасвим на другу страну, он је остављао сад и Вијену, и Божичку, као да их никад није видео и као да му до њих није стало.
А сад је јетка, запуштена, неиздржљива у браку. Сваки час је у другом стању. А та је сирота жена тек узела тридесет и другу. Да су имућни, и Трифун би био веселији у браку. Овако, треба да, као Цигани под чергом, крену у Росију.
Дошло је наређење, из Беча, да се смртне казне извршују. Слуга, који је дотле стајао испред коња, обиђе на другу страну, а Перич му викну, да креће. Павле је дуго гледао за колима, која су била дигла прашину.
Теодосије - ЖИТИЈА
двоспратне и троспратне, и ту на граду Зигу иза велике цркве поче зидати цркву посвећену Рођењу пресвете Богородице, и другу цркву посвећену светом Јовану латоустоме, а трећу цркву подиже на великом пиргу, Преображења Господњег.
А богомудри опет изнесе цару другу молбу: — Има један опустели манастир, који се зове Хиландар, па ако хоће твоје Царство да учини добро мени и моме
су ратом претили, али су стално тражили, тако да се Стрез, када је ово сазнао, бојао, и стрепео, и помишљао да бежи на другу страну, да не буде како предан у руке непријатеља својих. А благочастиви Стефан клетвама увераваше овога да се не боји.
Обдаривши га жезлом светитељства и свима својим часним и светим одеждама свештенства, написа му другу заповест, која гласи: „Герман, васељенски патријарх, архиепископ Константинова Града, Новога Рима, у име Господа
Указаше му као ваистину Божију човеку сваку почаст и угошћење, и свети се одмори код њих; а кад се укрца у другу лађу, пошто су га снабдели сваким добрима за пут, са љубављу га испратише.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Хајдучија се, дакле, у Лици продужила и после ослобођења, кроза све време Војне границе, до у другу половину XИX века. Личка хајдучка епопеја трајала је око три века и оставила је у њихову менталитету јаке трагове.
групу чине бегови, старо племство, појачани онима који су се одликовали у ратовима и којима је султан дао племство. другу групу чине слободни сељаци, а трећу муслимански, „кметови“, тј.
У варошима и у селима, који су по малим улегнућима и по, често, мајушним заливи ма, куће су збивене једна уз другу на медитерански начин.
Куће су им двоспратне, зидане од камена, иако је шумски крај. Збијене су једна уз другу као у варошима. Око кућа нема ни њива ни ливада ни воћњака.
од вардарске долине планинама Родопом и Пирином, Бугарска није са њом везана, и њен је економски живот упућен на другу страну, на трачка и црноморска пристаништа.
Али су и они кадшто мењали једну националну ознаку за другу кад би осетили да од тога могу имати користи. У грађанским редовима нисам запазио правог частољубља, али често, и
Исти утисак оставља и варош Ресен. Тиме наилазимо на другу карактеристику Преспе: поред архаичног словенскога (балканскога старословенског) јавља се аромунско увлачење у
Осим тога су, пре ослобођења Бугарске, Османлије чиниле већину становништва источно од Јантре. Другу знатну групу чине досељеници пореклом из високих балканских долина, који су се спустили у доњодунавске низије
Искоришћавали су и најмању згодну прилику да створе утисак како су они потпуно у праву. Поред ове, развили су и другу, сасвим друкчију пропаганду, нарочито од времена Стамбуловљева.
Планинска Славонија и права Хрватска чине другу групу. Противно једнообразном земљорадничком типу на истоку ово су земље мешовите привреде.
старци знају песме о Краљевићу Марку, „цар-Лазару“ и Мандушићу Вуку, али их певају без пратње уз гусле или уз какву другу свирку. Лирске песме имају знатну вредност. Неке су сличне лирским песмама моравске Србије.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Продавац колача натисну низ вашариште, а његова мала шатра закачи се за нечија кола и отпраши на сасвим другу страну. Стражар с високе сахат-куле раздера се колико га грло носи: — Народе, лавови кољу вашар!
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео. БАБА РОГА Има једна пећина строга у којој живи Баба Рога.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) Чекајте, сетио сам се овог часа једне велике услуге, коју бисте ми могли учинити. ЉУБОМИР: Молим! ПАВЛЕ (оде у другу собу, па се отуд враћа са једним волуминозним свежњем рукописа везаних између картона, по облику фасцикула): Ово је,
СПАСОЈЕ: Кад би то могло некако на основу које друге теорије? ЂАКОВИЋ: Добро, 'ајде да пређемо на другу теорију. Кажите ви мени отворено ово: тај човек вама смета ако је жив! Квари вам рачуне, не?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам
Зажелех да сам опет тамо. - Мислим да бих морао изаћи, мама! Обећао сам једном другу. Пристала је без испитивања. Волео бих да је питала бар нешто, покушала да ме задржи, али није ме задржавала.
То није било једноставно: Бароница и сетерка вукле су једна другу час лево, час десно; затим је Бароница одговарала о стању оног нечег под Мимикиним вратом, саветовала дечаке да се не
значи, само за једну четвртину, али можеш да рачунаш на то да сам Туркиња сто на сто: нећу ти дати ни да погледаш другу. Кад то будеш урадио, врати Грету и ја ћу се повући!
Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке. Сетих се да би скочила уплашена иза сна, а затим не би успела да заспи до
Говорио сам јој још и о рибизлама преко! — Не лажи! Говорио си јој о свом новом роману, о другу директору твом очуху и о још, понечем! — попела се на скелу и легла, али је и даље одбијала да ме гледа.
Свим могућим покретима она је одавала своју љубав и фискултурник је почињао да бежи на другу страну улице при сусрету с њом, док је Караново препричавало чудне поступке госпођице Меланије.
Тако би могли да је омрзнете и заборавите. Ипак ме нису избацили. Само су предложили Старом да ме упише у неку другу школу. Рашидином оцу, такође, мада је то у њеном случају било сувишна племенитост.
Завршивши разред, она је и тако прелазила у другу школу. С нечим налик на бол у желуцу гледао сам је, док су нам предавали сведочанства.
за бријање коју је Влада дигао кренувши за Београде Тако је отац био приморан да поново оставља новац на страну за другу. Мене су искључивали из свега тога. За мене су и жилети добри.
Мислим да сам потрчао према гробљу. Јесам у ствари. - Чујем да ћеш у неку другу школу? - Саша Албрехт ишао ми је у сусрет. - Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Рифка, жалосна, намешта у једној соби сто за путнике, па одмах наложи ћеркама да другу гуску кољу. Вечера је готова. — Софро, Кречару, хајде да вечерамо, све је већ у реду.
Није ни чудо. Ленка се удала за једног судца, против очине воље, који је хтео за Профита. Профит је другу узео. Таквог зета неће добити. Пелагија, она лепа девојка, та „пенородна Анзихис”, умрла је.
— Прве године моћи ћу лако сву живад издржати, а ако и другу издржим, онда је осигурана ствар. Када после друге године толику живад имам, зар нећу наћи који ће ми новац узајмити,
Фрајла Лујза остави га, са дозволом, на једно магновање са госпођом Матилдом, па оде у другу собу. Чује се глас гитара.
XВИ Месојеђе су, свуд се балови држе. Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику. То су Полачекови послали. До три дана је бал у Ш.
Шамика узме испод руке фрајла-Лујзу, млади Полачек госпођу Матилду, један калфа кнежеву кћер, други опет другу, и тако даље, па се шећу. Престану.
Лујза му усрдно и то учини. Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе. Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и
— рече и уздахне. — Е, свако себи вуче. Такав сам и ја. — Па шта ћемо сад? — Све је прекинуто, тражи другу! Ја сам одма’ знао да ће тако испасти; сад тражи даље.
Узео је на око своје варошке фрајле. Почне у једну, у другу кућу одлазити. Свуд га драговољно примају. Упочетку га мало пецкају, пребацују Лујзу, али му је опет све опроштено.
— Овде, отац, тешко ће што бити. — Зашто? — Знаш, свуд сам добро примљен; ако узмем једну, замерићу се једној, ако другу, другој, само би’ непријатеља стекао. Бадава, нећу нигде да се замерам. — Па шта ти је стало до замерке?
Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. Седну на диван. — Господин Кирић изволите сести. — Знате шта ћу да вас питам? — Не знам. — Погодите.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па како се ноћу јавља сад, летећи на белом чаршаву. Па како је Димче Диаманти уз прву, венчану, жену довео и другу, па како сад сви, утроје, живе.
се превртала од досаде и очаја, скоро плачући, госпожа Дафина, изгубивши иза пећи једну своју златом везену папучу, а другу код врата.
У тај мах госпожа Дафина примети и другу, која јој беше заобишла са леђа и која је хватала и гњечила њене хаљине на зиду, разбацавши их по тлу.
дубоко, провидно језеро, била је са свих страна пробијена ваздухом, и привремено, сасвим истисла из душе њихове ону другу, ветровиту.
Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд,
мукама, при том неспретан и понизан, Исакович је тако проживео малне пола године, као у паклу, скоро и не погледавши другу жену, сем те високе, ванредне, намирисане.
Венцелове, по ретким шумама, изнад Штукштата, где их је прегледао, вежбао и мучио, шаљући сваке ноћи уходе, преко, на другу обалу, а нарочито у Мајнц.
пред њима видела, јасно, шумна река што је отицала, лагано ваљајући и вртећи пањеве и грање, пребацујући их каткад на другу обалу, где су то Французи дочекивали пуцањем из пушака.
Исакович замаче иза других кућа и кудеље, баш када би га били угледали, тражећи да се пробије кроз пале плотове на другу страну бостана, где је, дуж устајале воде, било поређано осам багремова.
Не само да више није мислио да узме другу, већ јој је једнако понављао, каква је била оне ноћи и како је она, само она, друкчија него све друге жене, у сваком
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
рада да зна: носи ли мушко или женско, та нађе у башти две дугачке и једнаке травке, намени једну на мушко а другу на женско, па онда до пола обе прегризе. Кад сутра дође, која буде већа — мушка или женска — онакво ће дете бити.
Прву групу чине демони који искључиво или првенствено нападају децу, а то су бабице, некрштенци и суђенице. Другу групу чине демонска бића опасна за све људе. У ову групу улазе: вештице, море, вампири и караконџуле.
У другу групу спадају они обичаји и обреди који се упражњавају онда када је дете већ проходало и чији је смисао да обележе овај
Овај шарени штап свуда се зове момчаник. Момак кад пође на сабор или какву другу светковину понесе га и с њим игра у колу.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ко су они, ко су они? То су грешници што су хришћане у другу веру продали. Иду царским друмом безухи, не радује душе њине глас птице што шуму сребри. Ко су они, ко су они?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
на дну; сећам се двеју младих сенки у тамном прозорском стаклу како у потпуној тишини играју приљубљене једна уз другу, поред уснуле баке са главом на креденцу, на Чубури, у Београду, у Србији, у Југославији, на Балкану, у Европи, на
Ништа од свега тога! Само две обичне реке које се уливају једна у другу, баш као у најблесавијим писменим задацима о Београду!
Играти се шуге — то вам је једна веома стара игра у којој дете које нема среће јури другу децу покушавајући да их додирне. Када му то најзад пође за руком, оно треба да викне »Шуга!
Када му то најзад пође за руком, оно треба да викне »Шуга!« а онда дотакнуто дете лови другу децу. Шуга (сцабиес) иначе је заразна кожна болест, која се највише преноси додиром.
ноћи паркирали на низбрдици како бисмо изјутра успели некако да кренемо отпуштајући ручну кочницу, убацујући мењач у другу брзину. Путовање на овај начин имало је и својих дражи!
Стоје дуго неодлучни пред набујалим потоцима, плашећи се да загазе и пређу на другу страну. Најзад, кад су већ помислили да путовању нема краја, а дух и удове им обузела отупелост, Ружина кућа искрсава
око куће, шкргут коњских зуба и тупи ноћни одјеци копита у штали— крикови ноћних птица што се паре и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и петлове и тиху срећу, и виде напознату
Мене госпојца неће зезати. Служио сам војску на Бањици, а Чубуре-Бубуре нисам видео! Дохватио је и другу боцу и искапио је на душак, погледавши, док је пио, крајичком ока своје друштво. Они заурлаше од смеха.
тако да су јој обе ноге биле као везане, чак и даје хтела да га удари, а није. Најпре јој је извукао једну, а онда другу ногу, усправио се и шутнуо гужву тканине у таму.
Матавуљ, Симо - УСКОК
али он, мимо ондашњи црногорски обичај и поред тога што је имао само једног млађег брата и матер, дочека двадесет другу годину неожењен.
У даљем разговору дознаде да се Мргуд три пута женио: прву је жену пустио, јер бјеше нероткиња; другу оте од жива мужа, њеког Ћеклића, и због те отмице погибе му брат. Она му роди Рака и умрије на пречац.
Нијеси ли навео старца да потроши двије плете за рум, па си га тобоже трљао, једну чашицу на длан, другу кроз пјевало, па док би длан о длан, нестаде рума! Још му рече: „Треба други пут више и јачега, јер овај не ваља!
Тада Јанко нађе другу забаву да испуни часове одмора. По ћелијама, у подрумима, на тавану, у њеким иструхлијем ковчезима, чак и у ризници,
Тада јој брат натакне опанке на ноге, а поврх кошуље навуче јој другу, нову кошуљу, која се зове „вјенчаница“. Затијем јој скине капу с главе и отиде, а жене јој ставе мараму, опашу је
Отац бјесни. Неће да знам ни за што. Мати је дуго плакала и прва приложила свој прилог: сто дуката. Ујак је дао другу стотину, а она и муж трећу. Нека се Јанко не брине, биће још, само боже здравља!
Крстињи, било Јоки, али кад мјесто тога он начу њеке разговоре и договоре између свекрве и снахе о удаји Миличиној на другу страну, онда бјеше начисто да су га одбили, те колико га то ожалости, толико му увриједи понос.
Ако погинем, сахраните ме крај Крцуна. Написао сам двије књиге: једну владици, а другу Саву Маркову; овдје су за појасом. — Не дао бог! — рече Стијепо, а Грубан скрену главу на страну.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Дај овамо ту метлу! Гле, како ти висе пешкири! (Узме метлу и паја по соби.) Шта си ту стала? Ајд’ у другу собу па се обуци. ДЕВОЈКА: Мамо, нестало белила. МАТИ: Тако је, нисам ли ти казала да оставиш бестрага то белило?
) ПРОВОДАЏИЈА (оцу и матери): Ја би молио, то јест, на две-три речи. ОТАЦ: Заповедајте. (Оду сви троје у другу собу. Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо.
- Ја ти кажем, ћерко, можеш га вући за нос како ти је воља. МАТИ: Ето ти оца, уклони се у другу собу док се с њим разговорим. ДЕВОЈКА (пољуби је у руку): Слатка мамо, како сам срећна што ме Марић приси! (Отиде.
(Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна! Сад имаш најбољу прилику да можеш на другу страну. МУЖ: О женидбо, женидбо! ЖЕНА: Дабогме, и други се људи жене, али купују жени што јој треба.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
развој драме; оно не усваја игру заплетених односа, која се завршава смрћу; оно нас непрестано подсећа на једну другу, чистију основу.
Мали Коча преваљује земљину куглу да би притекао у помоћ непознатом другу, Папуанцу, с којим је дошао у додир разгледајући једну „чудну слику” у некој сликовници.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у Земун.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је тип просвећеног деспота XВИИИ века, врло напредног и врло добронамерног, али који не допушта другу вољу до своју, који неће усредсређену власт да дели ни са ким другим, и чија је девиза: »Све за народ, али ништа с
је још да су ђаци српске школе у Вршцу, у току школске године 1792—1793, приказивали три комедије: »једну о Ироду, другу о Богатому человјеку и трећу о Злому Отцу«.
Малетић је веровао у идеално Лепо, у вечне и сталне естетичке истине, у реторична правила и шаблоне и није хтео другу поезију до ону која је по естетичким правилима и која је рационална, рефлексивна и објективна.
арнаутским катунима, он, официрски и племићки син, немачки студент, у том романтичарском животу створио је себи сасвим другу душу, понародио се, постао нека врста Тешана Подруговића.
их који долазе касно, када је омладинска бујица већ прохујала, и када су се, седамдесетих година, духови окренули на другу страну. Један од тих закаснелих омладинаца био је Павле Марковић Адамов. Рођен је 3. новембра 1855.
Милићевић, Вук - Беспуће
Улице су биле блатне и каљаве. Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње сукње, упрскане блатом.
Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла.
траже, и ломљењем прстију и којим дрхтајем и трзајем свога тијела, и уснама које су подрхтавале и упијале се једна у другу. И у њој се збивало нешто.
не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у грозници. Она остави свијећу и изиђе.
Он се преврташе с једне стране на другу и не могаше да заспи. Она сигурно још плаче, мишљаше он. Она каже да је несрећна. — А зар сам ја срећан?
ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.
и што их збуњује, смућује, узбуркује и баца по души један страшан вјетар гдје се мијешаЇу, судараЇу, сатиру једна другу, у једној неразумљивој забуни?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се
— Пали, комшија! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији, с којим се слабо и познавао. — Срећан Божић, и добар апетит желим! — додаде Јова.
Ти војник, ја војник, стари »јегер«, па се то слаже као стикови у песми, и личи, прико, да ја теби наздрављам како другу, војнику и врсном поштару, који си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се
И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и
А сад ћу да вам о другоме нечем говорим. Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.
Кад ту гомилу деце поделимо на две неједнаке гомиле, па у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда можемо
Питај децу! — Твоја срећа! — рече вртећи главом али одобровољено отац. — А да си био енглески — ја би’ ти сад ту другу здраву пребио! ’Ајд’ вуци се унутра! Насто, подај му негу и дуплу порцију!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе! Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу
Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе! Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди!
Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди! Усред мора гле врлетак, Онде самцит један
Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди! Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо морске пене,
и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже Па у црну земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди.
брже с Пегаза лакога, Довати се уљаника тога, Па у једну кошницу загледа, Кад ал' у њој ни трага од меда, Диго другу, диго све и редом, Погледа и жељнијем погледом, Ал' у овим кâно и у прве, Нигде меда ни најмање мрве!
Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару дугу, И помогâ од самрти другу. Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине.
“ 50. „И би њему љуба била, Тако м' узе он у вољу, Ал' га мајка не пустила, Нашла њему другу бољу; У те новца тма имаде, А мени га Бог не даде.“ 51.
'“ 52. „Па за руку мене лати, Оде причат реч несретну, Како њему отац, мати Оће другу да наметну; А он рече да без мене Нигде њему нема жене.“ 53.
' 58. „И тако је отишао И узео себи другу... Жâ ми беше, здраво жао, Ал' угуши своју тугу, Та што знадо чинит млада? Заш да с мене момак страда? 59.
Заш да с мене момак страда? 59. По његовим по сватима Намисли се уклонити, Своју другу сад он има, Треба њојзи веран бити; А да ђаво још је дома, Видела сам затим ома. 60.
80. Нек мађистор чати књигу, Може он то и без њега, Он сад има другу бригу, Јера младост плао бега, А времена још ће бити Де ће све то накнадити. 81.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Бог с тобом, немој кукавну марву ружити. — Раде, брате и побратиме, а је л икада коњ отео жену свом најбољем другу? ...Шта је мене некад окренуло овим путем?
Најзад ће те, као за казну, на другу обалу пренијети некакав упреподобљени компањон Великог Јове, ноћна лија кокошарка, која се премондурила и прекрстила у
Изиђе му пред очи танконого неспретно ждријебе и он само пљуну и опсова: — Дабогда пребио и ону другу ногу, гад шантави! Замуче тога прољећа мој стрикан као да никад ни пјевао није.
Мулић кисело гледа робу, па проциједи: — Тхе, није богзна чему, али теби, као другу, пет банки. Рожљика се избечи као да је срео медвједа. — Шта кажеш! Ово без хиљадарке не иде из мојих руку.
— Знам, брате, знам, објашњавали су то на конференцији. Зато се и бојим да не нагазим на Прву или Другу чету Ударног батаљона — запреде сељачак. — Зашто баш од њих зазиреш?
— Аха, она путаста, знам. Што ми одмах не рече. Путаста кућа, па ето. — Добро, путаста, нек ти буде. А другу групу шаљи равно на музеј, иза њега је батерија топова. — Како то рече ...му ...муз ... — Музеј, брате.
А мој чемерни Дане, не буди лијен, оде у наш одбор и пријави да сам негдје погинула. Наумио, ваљда, да доведе какву другу бабетину. Шта ће, кукавац, нема га ко тријебити, прекрпљати, нужда наћерала.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад буде готов, Димитрија гологлав, онако накарађен, скачући с једне на другу ногу, враћа се Тоди и показује јој своју накарађено ошишану главу.
Јесам ли ја то смео? Не! Загрејан, потресен, клицао сам „Напред!“ И пошао сам. Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе? Ти пре неколико дана не избиваше од нас. С мајком спремаше ми ствари.
и ништа није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући у суве, жедне рупице, текла у другу, суседну њиву...
Па кад све то почне да се тиска, гура, претиче једно друго, онда ни кокош не би могла да прође с једне на другу страну, а камоли човек.
Шта ти не раде! Облаче се у мушка одела, плаше једна другу, ваљају се по трави у сенкама од дрвећа по башти. А Нушка им коловођа.
Ко ће с њима да изађе на крај! — повичу остали. Отварају им врата, оне се нећкају. Гурају једна другу која ће прва. Док, а увек она, снашка Паса, жена чича-Масина, прва не уђе, па за њом остале.
И изиђе с девојкама у другу собу. Мој отац прихвати: Кумитске чете водија; Многе су мајке плакале! Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и
А цела снага јој се увија, увија тако дубоко. С погнутом главом, рукама више себе, обилазе играча. Не „чочек“. Другу, тежу, топлију игру. Полако, као издалека, с неком слутњом и раскошном језом.
не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио. А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео.
за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико
Само јој се темењача бели. Жене, плачући, теше је, дижу и уносе у ону другу собу. А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом
— А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нада мном се звезде роје, намигују зраком бледом, згледају се чудним гледом, једна другу пита редом: »Од куд овде ово двоје?
« Па познавши с бледа лика незнанога познаника опет једна другу пита: Да л' да приме из дубина хладне земље врелог сина? — Ил' то можда, нису звезде?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
Онда цар оде, а зета остави код куће: овај чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад дође и на врата од девете
Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.
Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него о стани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.
Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: — Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију!
А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк? Она га онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк“ рече сестра Стојши, а он
А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк? Она га онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк“, рече сестра Стојши, а он
устане и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу. Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима.
Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год хоће у свему царству.
Потоме их уведе у другу собу гдје је била говедина. Онда Грбо рече: — Овога меса ми једемо! — па одрезаше један комад те га испекоше и
Она два старија хоће да бјеже, а Грбо им не да, него рече: — Свакако је мријет. Онда им она рече: — Хајдете у другу собу, да вас за неко вријеме прикријем, јер иде краљ па ако вас нађе одмах, погубиће вас.
по истоме гласоноши цару Татарину и рекне: — Иди и кажи твоме цару да је моја кћи умрла, нек тражи у вилајету другу царицу, и да се битке и ратовања окани. Оде слуга те испоручи поруку цара Петра цару Татарину.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ваљда си и ноћас имао кога познатог. МАКСИМ: Шта сам добио? Идем из једне собе у другу. Ви поседале наоколо по клупама као вештице.
СВЕТОЗАР: Али кад муж не зна да се жена бели? СОФИЈА: Како позна сваку другу, само своју не може? МАКСИМ: О, убио је часни крст, како зна паметно говорити!
Но да видиш другу моју невољу. Одвојио сам нешто мало новаца и закопао на једном месту; знаш, времена су свакојака, а жена као жена, пак
СТАНИЈА: Ете! Не л’ ја реко да је земља Инђија? Не поштује млађи старијега. ЉУБА: Ал’ зато сваки човек љуби другу женску у руку, је ли? ВЕЛИМИР: То се разумева. СТАНИЈА: И младу? ВЕЛИМИР: Макар да је и једна девојка.
СТАНИЈА: А, куку! ЉУБА: Ти нешто не можеш. СТАНИЈА (опет стење). ЉУБА (устане): Оћеш ли у другу собу, па да легнеш? СТАНИЈА: Нећу, нећу! ЉУБА: Ти си се од пута разболела. СТАНИЈА: Од јед, од чудо.
ФЕМА: Господине, само ми кажите најпре како сте уредили, да знам. АДВОКАТ: Врло лепо за једну, а особито за другу партају. Моја је сва интенција да вас помирим. ФЕМА: О, господине, само то не.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Ти видиш, срам те буди! Мислиш не примјечавам ја зашто је у заштиштеније примаш... Таки да ми другу девојку нађеш, а ову марш из куће! ТРИФИЋ: Како је твоја воља.
Видиш ову четку? Узми је у руку. (Султана узме.) Сад умочи у овај викс — тако; сад намажи чизму — тако; сад узми другу, пак истри. Та ти знаш, онако као јуче. СУЛТАНА: Та разумеш ли српски, не разумео дабогда никога, ја нисам твоја жена.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
према унутра и још ти није сасвим јасно како ће се ноћас у својим досадним креветима превртати и окретати с једне на другу страну најпаметнији, најхрабрији, најлукавији и најмоћнији људи у граду који су те видели у пролазу како лижеш
Мала је покупила страшне речи, а? Јер, уопште узевши, наши су клинци, знате, потпуно без ловијановића. Узмимо другу могућност!
су их (то нас) избацили из раније гајбе за издавање, јер газдарица не трпи бебе, и како ћемо морати да се преселимо у другу станчугу где нас донекле трпе.
сељаци који су већ једанпут продали своју рођену кућу на селу, ђутуре са дединим и бабиним костима, купују сад неку другу кућу изван Београда, и тако се круг затвара. И где је онда ту логика? И зашто су уопште продавали ону прву кућу?
Избија дипломатски сукоб, а ноте су као луде фурале с једне на другу страну, све док сиротог чувара црте не преместише за дежурног ватрогасца у Струмицу.
Мислио је да желе баш своју пудлицу, а не неку другу, оћу да кажем. Да не бих разочарала своје драге родитеље, почех да се трудим из петних жила да заборављам Мишелина.
Ако је чињеница да човек преспава тачно половину свога живота, каже, а да је другу половину будан, онда су оба ова феномена равноправна, зар није тако?
Тражио познанства, потплаћивао портире у пошти, спавао поред шалтеришке, обрађивао другу помоћницу млађег заменика помоћника архивара, изводио је на виршле у сенфу и папке у сафту, куповао цвеће, ангажовао
Преостале три су сасвим различите: једну је матори дрмнуо у некој словеначкој пивници, а другу нисмо вратили комшијама када су нам је позајмили за славље приређено у част мога рођења.
Нарочито ја, пошто ми матори није никада упражњавао шљакање у колективу (чисти индивидуалац!), само сам зијала у другу децу како носе по улицама пакетијановиће. Старој Анчи труба!
Кад зрело размислим, збуњивана сам још од малих ногу: пола живота су ме учили да је пас најбољи Човеков пријатељ, а другу половину сам морала да набубам да је највећи пријатељ Човеку — књига! Е, па сад, ко је највећи пријатељ, питамо се ми?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ви ћете ми, знам, најбоље протолковати моћи, ако нисам зудрінгліцх. АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу). АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам.
МАРКО: Господине, ја не знам шта ћу да мислим. Јелице, оди мало у другу собу. ЈЕЛИЦА: Господин барон, ентѕцхулдіген Ѕіе ауф еінен Аугенбліцк! АЛЕКСА: О, изволте без женирања.
њему на сваки начин мора бити жао; али кад помисли да је господична у Бечу воспитана, то ће се лако моћи склонити да другу себи партију тражи. Све што буде у нашем могућству, нећемо му одрећи, као пријатељи његове куће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу. А свет је, знате, богат и красан, шарену има чалму, Север му красе сребрне јеле,
Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу, маните зеца, пустите миша, тражите земљу, ал неку другу.“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу печено прасе пред царским двором од
Узела залет са личких чука, од стрмих стијена Штрбачког бука. Низ другу стазу јуриша хучно весело момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под
Вечерас, ево, његовој кући дођоше знанци, кријући тугу, заједно с мајком, са дедом старим почели приче о своме другу. Јунаков живот мек је ко бајка кад га прича његова мајка.
Да, ја сам љубав улила сину за другу мајку, за домовину.“ „ Сећам се с тугом — деда се јави — унука мога, биљчице нежне, причах му приче о слави старој
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— За једну ноћ ће ми то чак чинити задовољство. И, најзад, сутра морам прећи на другу страну језера. Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети.
— Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена. Сусрећемо прво једну, затим другу барку са рибарима који бацају мреже. — Добро вече. — Добро вече. — Како је? — Иде, иде!
Налазим једну пљоснату стену на коју се може сести као на наслоњачу, ослонивши леђа на једну другу. Остајем тако дуже од пола сата, можда од три четврти, без једне мисли у глави, без једног сна.
Сви се удварају верениковом другу: за будућност вереникову изгледа да он може бити од велике користи. — Необично је љубазно од вас што сте дошли, —
Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на посао. Гласови из њихових грла су врло значајни. Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне.
Наилазим прво на једно топло, женско колено, затим на њено раме и тек онда сусрећем пружену руку; једну па другу. — Добро вече! Пошто нисте саме, допустићете ми можда да останем који тренутак са вама. — Разуме се да можете остати.
Месец има чудан облик који ми смета; гледам на другу страну. Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито.
Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: — Не чудите се што сам дошла? — Не! — Дошла сам да вам ово испричам. Хтела сам баш вама, пошто...
Од горе до доле и било с које стране на другу, ниједне мисли. Све што је човечанско најзад спава и дубока људска дисања исто су тако мирна као дисања шума.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Знам сада само путе у подножју памети моје и дуж напева дугих што ме с једне обале на другу преведу, за руку као облак.
Отада сам на важном месту у Цариградском сенату смрти, залуд по царевини траже мој гроб и непотребно ми другу славу желе.
Гледам залив морски и његову кулу. Залив се нагиње на једну страну, глава на другу. А ја узмичем, моје тело узмиче, повлачи се као осека, суши се као пена таласа на песку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Потпоручник је превлачио прстом преко списка, погледа до краја, а онда се обрати капетану: — Нема га... — Е, иди у другу батерију, ено тамо! — и показа ми руком у правцу неких шупа, испод којих су зјапиле топовске цеви.
— Добро, имаш дозволу до пет часова по подне. Поздравио сам и немарно се окренуо на другу страну. — Поднаредниче! Једва сам схватио да се то на мене односи, па се журно вратих стрепећи да се командир није
— Море, ко те пита?... Све су војничке ствари исте. Твоје, моје, његове, свеједно! — И Траило се окрете на другу страну... ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат.
Ево, Милутине, Мићо, Микуле, слободан си. Пожури, воз само што није пошао. Милутин окрете главу на другу страну, јер није волео да се шала збија на његов рачун.
Преко ње су положене греде с једне на другу страну, онда известан слој шаше, а преко тога она избачена земља, те је земуница споља личила потпуно на свежу хумку.
— Шта је?! — запита унезверено, па се онда опет окрете на другу страну и заспа. Беше ми чудно како се сада лако пробуди од слабог шушња, мислећи свакако да је ушао ордонанс са
А пчеле и осице прелећу с једне на другу страну и људи, уклештени у земљу, завиде бубицама на њиховој слободи. Тек наједном проломи се страховити тресак.
накашљи се — зановетао је Александар, док су дојке подрхтавале. Али зна он, вероватно са комисијских прегледа, и за другу оскултацију, па јој стави главу на десно плеће, и руком је обухвати, држећи је за груди. — Диши јаче...
тек једне ноћи, изненада, склопио је очи занавек мој добри отац. Мати и сестра, прибијене једна уз другу, тихо су јецале. Кришом сам грцао и шетао крупним корацима по соби, да бих прикрио своју тугу.
— Молим, молим — велим ја — извините. Кога тражите?“ — запита. — Капетана Свету — рекох. „Није још дошао“, и утрча у другу собу. Посилнога нема и ја стојим сам у предсобљу... Не смем да уђем... Било би ми непријатно да наиђем на...
готово и заборавих зашто сам дошао. Али најзад, када загаламише око једног потпоручника, који је гледао другу женску, а она се његова као наљутила, ја кажем Мици: Онај пропаде од љубави... Што га, бре, Мицо, напусти.
Коњ се диже и у трку одјури у шталу. Ја пешке пређох на другу обалу. Командант ме запита да се нисам угрувао. Рекох му да још ништа не осећам.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, што се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро: — Не знам шта ви говорите. — Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ...
Гојку засветлеше очи. Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући: — Баш сам то јуче и сам мислио... Гледаћу, чим примим плату. Знаш, дужан сам мало...
Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је. Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна
он опет застаде, очекујући Гојкову реч. — О, господине... никад и не сањам... — Добро, добро... верујем. Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта.
У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.
Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и
опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.
— Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи. До вас све стоји... реците ми, поверите се другу... Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...
Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и
Шта ће више!... А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«.. Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем ; на њему послужавник са слатким и чаша
— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже. Љубица је дуго премишљала шта да ради. Како би било да окрене други начин? Да се огледа!
Пријатно је ово осећање, али она нема кад... Рука дрхће... дрхће... она подмеће и другу... Прсти се заплели ... не може да намести кажипрст на обарач... Ха, ево !... Вуче...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
с мора смокве да једе; Ја му шаљем шећер-шербе да пије, А он неће шећер-шербе да пије — Већ он оће с једне руке на другу. 163. Рано рани Јагода на воду, За Јагодом Радоња на коњу, За Родоњом Јагодина мајка.
“ 176. Три су јеле според расле На ведрој - ведрој ноћи На јасној месечини. Питале су једна другу, Шта би која најволела. Најстарија говорила: “Ја би’ чоју најволела“.
“ 220. Има мајка две девојке, Једну Кату, другу Злату, Обадве се поболеле, Обадве их мајка жали: “Ко ће мајци воду носит? Ко ће мајци ватру ложит?
“ 223. Сунце зађе међу две планине, Момак леже међу две девојке; Једну љуби, а другу не љуби. Ал’ говори лепота девојка: “Љуб’ и мене момче нежењено!
Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара! Другу дајте мојој вјерној љуби, Нек купује сребрну кашику, Нек вечера, нек мене не чека, Јер ме нигда дочекати неће!
Немојт’, вуци, за Бога! Мајка ми је драга, Сису ми је дала, Другу рекла дати, Кад пођемо спати. 245. Нани, нани, Митре, лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и
Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга јадна нема. Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када дођох на пландиште, Ал’ га козе закопале Баш ногама у пландишту; И ја
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
За који астал седнем, сви сместа устану! Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну! Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем.
ВАСИЛИЈЕ (Филипу): Ово са тобом постаје неподношљиво! Због тебе упадамо из једне невоље у другу! Због тебе нас хапсе, а сад због тебе треба да будемо избачени и на улицу! Уочи представе!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЕТЕРИЗАМ Другу Иви Андрићу Моја је бајка: да се у сну док се спава добра чине, и да ништа није јава. Нисмо знали а имали смо чедо у
Две барке сад круже и све се више ближе, играју се као голубови. Видимо другу барку сасвим јасно у широком заливу, између острва, приближујемо јој се све више, и, најпосле, при светлости фењера,
Кад бих погледао неку другу жену у Бечу, она би рекла: ,,Ла цхаронге.“ А ја, реч коју је, кажу, на Ватерлоу Камброн рекао.
Ову чашу пијем погуреном и срамном другу мом, генералштабном каплару дивизије Банаћана, кога су стрељали, 916, новембра првог.
Сценарија ће стајати милион круна. Не, немојте мислити да се шалим. Отишао сам и у другу оперу. Тамо је била прослава Бетовена. Било је дупке пуно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
! — Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има. Ја ти говорим што сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.
власти заштитите реч гнев, коју су тако унаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би, било ову, или другу реч, било граматички облик речи, својевољно мењао, не пазећи на јасне одредбе законске.“ — Па зар се ово кажњава?
Многи листови препуњени депешама и изјавама оданих грађана. Све су те изјаве и честитке налик једна на другу, готово рећи разлика је само у именима и потписима. Ево једне: „Председнику Министарског савета, Господину...
Разговарао сам с једним добрим чиновником о једном његовом другу који не хтеде честитати новој влади долазак на управу, те је због тога отпуштен из државне службе.
да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: — Песме?!... Којешта!... — Ко зна? Можда има лепих ствари?!
— Тако, разуме се, шта ту дурличе као будала! — рече јавно мњење задовољно, зену слатко, окрете се на другу страну и заспа цело целцато, опет слатким дубоким сном. Паметни луди: каква музика, какви бакрачи!
„Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми помало криво што се цео сан није завршио.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.
То беше давно жељена лозинка за младеж. Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке. Настаде нема тишина међ' млађим светом.
Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу. Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.
Једва се успесмо на другу страну, те да'нусмо душом кад почесмо слободније да корачамо. Још неколико корака, па ћемо изаћи из шуме и наступити
Временом је ова прва мештанска особина, у неколико, избледела, али смо другу особину ми, потомци, још више развили. Ми смо били најпослушнији народ, ако не баш у целом свету, оно сигурно у нашој
Прекрете неколико пута с једне ноге на другу, не знајући на коју страну да се крене, па, најзад, обрте Спасоју леђа и, полагано пазећи да не изгази пшеницу, изиђе
Он стајаше насред собе обучен, онако како се вратио из вароши; капу држаше у једној руци, а другу, десну, беше подигао у вис и шаку стегнуо у песницу, па њом тресе над својом разбарушеном косом.
Мени досади лежати самом, а, право да кажем, заголица ме и нека радозналост: шта ли жене говоре кад су саме. Уђем у другу собу и наместим ухо на врата што воде у кујну... Моја жена прича и хвали се нашим пријатељима како нас обилазе и воле..
!... Тета се удаје... оде у другу кућу. Дете отвори јако очи, па их тек крете у страну... А тамо иза стола гледају је она иста два љубавна, светла ока,
Најзад се и њему то досади, те се обрати на другу страну. После Богојављења испроси једну трговачку ћерку и наскоро затим буде и венчање.
Уђоше у собу, разгледаше по соби и капетаница нађе да кревети нису намештени где треба и да ће их сутра преместити у другу собу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем, разумеш ли? И не нађе другу да ми кажеш него Мицу Антићеву. Што ми не кажеш за Росу Јањићеву? Ето, баш красна девојка, па како је прошла?
На обема собама прозори на задњим зидовима. Врата која воде из једне собе у другу широм су отворена и више су напред.
” ЈЕВРЕМ: Е, то си му лепо саставио. СРЕТА: А ово? (Вади другу хартију.) ЈЕВРЕМ: Шта је то? СРЕТА: Видиш ли потпис „Мирабо”. Знаш ли ко је то Мирабо?
ЈЕВРЕМ (више себи): А кафеџија све то бележи! МЛАДЕН (наставља): А њини узели другу музику па иду кроз варош и пред Јелисијевим дућаном упалили буре од катрана па се искупио свет и деца те прескачу
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.
Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје. Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а
Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. Ноћ је увелико. Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.
Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у
’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу. Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој!
— . . . Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој
« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље. Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају.
ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.
Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио. Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.
Срети се окрете судница. Толика сума! Ко сме поменути ћир-Ђорђу! Али се Срета не даде збунити. Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника. Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
дана, за дана; Три године вукао се И најпосле — Идући све тако Ка југу, Ка југу, Из једне је ливаде Прешао у другу.
Јер пре ње на тај исти шљунак Био је присео сунчев зрак. Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај балеге кравље За јуначко се питају здравље.
” Друга: „Моја држава Нигде се не свршава! Ко две чуме, две але Гурале се, стењале. Срћућ једна на другу Најзад се у каљугу Сурваше у исти час. Чу се Пљес! и Пљус! и Пљас! Хиљада ће Тисући: „Морамо се извући!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Да би то постале, оне имају да издрже још једну, другу метаморфозу, која ће се извршити кад стигну у своје од тада стално пребивалиште и која се састоји у овоме што следује.
Крљушти су врло ситне и неправилне; свака је од њих састављена из неколико зона што опкољавају једна другу. По броју тих зона природњаци распознају старост јегуље.
При томе често се дешава да једна врста експлоатише другу, али на крају крајева опет је свима добро. То су појаве које природњаци називају паразитизмом, коменсализмом,
И сасвим је могућно да и колевка јегуље буде у исти мах и њен гроб. Другу је хипотезу много теже примити, ма да није немогућна.
Међутим, ни за једну ни за другу од двеју хипотеза нема се данас позитивних доказа, нити против-доказа, и питање данас стоји нерешено и отворено. XВ.
Нема никаквих позитивних ни доказа, ни против-доказа ни за једну ни за другу од тих двеју могућности, и мистерија остаје и даље таква каква је.
Кеса је конична, дужине 25 метара и у себи садржи другу једну мању коничну кесу, која пропушта рибу у ону прву већу кесу, а у исти мах је спречава, као у обичној вршки, да
морском дну; бочни гвоздени луци су постављени за то да би се кавез, кад стигне на дно мора, ако падне на једну или другу од бочних страна, сам исправио тако да му гвоздене мреже буду једна одоздо, друга одозго.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти би дошла к мени и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном и пољупцем чедним Збрисала би тајну неизбежну тугу. Дођи! Час је куцн̓о!
А сâм сам себи другу душу дао, И с њоме чежње и потребе нове, И док ме овде гњечи удес зао, У пределе ме друге душа зове.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мртву главу не диже из гроба ни прекова бистра џефердара. Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш пушку другу набавити, а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И | онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање
Има их четири. Све једна другу сустигле. Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.
кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.
И поче и пре купања: голицање, смех, набацивање хаљина једне на другу, силом свлачење и откопчавање неких, које су се стиделе, јер су тек сада први пут долазиле у амам.
И све, као да им је баба Симка била све и сва, отац, мати, њој су се обраћале, тужиле једна на другу. По која тек вриштећи отуда истрчи. — Тето, мори, Види ове! Не може од њих да се прође!
Онда су поново други, суви пешкир узимале, једна другу молиле да је обрише где она сама не може, по леђима или ма где.
И све док су пролазиле чаршијом, прелазиле онај мост, увијене, погнуте и кријући се једна уз другу, ишле су мирно. Чим се изгубише из вида чаршији, опет почеше да се погуркују и обазиру.
заборавио, приведе алата, гурну ону узенгију на Томчину ногу, коју овај беше само подигао, па онда брзо пређе на другу страну, обисну се о седло, те Томча сигурно и лако узјаха.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика. Оба изиђоше из спаваће собе те прођоше малијем ходником па уљегоше у другу собу. Та је соба била пространија барем четир пута од прве.
Сваки турио под главу камен, струку врх себе, под струком загрлио вјерну другу, дугачку пушку, па — као мртав. Ниједан не извади леденице ни јатагана иза паса, те да се коме и хтјело да се на бок
И њему срце закуца те као да бјеше окрилатио полети уз неке широке степенице, у двор. Мину једну тканицу па и другу стуба и ту се нађе пред једним великим огледалом, чудно изрезана оквира. Сад он видје своју слику и мало се снеби.
На те ријечи, у томе часу свечаноме, прионуше им душе једна уз другу. Лица им се раскрутише, очи сјевнуше, весели осмијак заигра им око младичастијех усана.
Јан се уставио на неколико корака, држећи капицу у руци, а другу руку бјеше турио у џеп. „Но, па ходи ближе! Не бојиш ме се ваљда?“ рече човјек расијано.
Ђакон погледну Владику, који је једнако замишљен сједио, обрнутом главом на другу страну. Таман кад ђакон хтједе да заусти нешто, Владика се живо обрну пут гомиле и рече ђакону: „Хтио си да речеш:
Сви прислонише веље пушке а мале положише на земљу, па се збише у гомилу, на лијево; они на једну а оружије им на другу страну. Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше. Владика скиде камилавку, људи прекрстише руке побожно.
Тако постајаше неколико тренутака. Јаки тутањ од људскијех корака трже их свијех, и сви преблијећеше видјевши другу гомилу оружанијех људи што се примицаше.
„Е очева лијепа глава — да га Бог поживи!“ „Сердарева тазбина!“ шапну дјетић што је пециво обртао, своме другу. На двору затутњи неколико метака и неколико поздрава чу се. Сердар је грајао, како је већ он могао, отпоздрављајући.
“ „То је једна! Чујте сад другу о Цуцама!“* „Некате љуђи!“ гракну сердар. „Ја се, богами чудим у што сте јутрос ударили!
Цура је за дуго гледала своју слику. Насликао је бјеше да сједи; једном руком покрила пас, а другу спуштила низа се. „Е, фала Богу, шта не умију људи из свијета!“ говораше Милица. „Као људи учевни!“ примјети Јока.
„Добро, отићи ћу кад ти то желиш. Али, знади, не куд ме ти шаљеш, него на другу страну..., Ама, божија ти вјера отићу ћу кад ти то желиш!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Најчешће су оне које су у вези са животом и околином у којој се креће наш народ. Загонетке су некада имале и другу намену: у давној прошлости употребљавале су се и као култичке и религиозне формуле, у којима се крио митски и
драмски елементи и текстови, него и права глумачка приказивања, са маскама, шминком и костимима, уз инсценацију и другу театарску реквизиту.
Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио. Како је лијепа одсијева од ње сунце. Ко га не зна скупо би га платио.
— Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир.
Тешко гладну у конаку празну, А јунаку у братству нејаку! Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође!
“ па се онда превалио на другу страну. Причај ти то мојој поњави. — Гонио некакав Турчин Србина, па му спала с рамена поњава.
Б) ОБИЧНА 1) ЉУДИ МАЂИОНИК Мађионик је мало налик на вјештицу, али се не може као она претворити у другу животињу, него носи уза се различне мађије, као на примјер игле без ушију, сиједе длаке из главе, осјечене нокте,
ХЕРЦЕГОВИНА Кад је Бог стварао свијет, свети Петар је за њим носио у једну торбицу земље, а у другу пијеска, и, ђе је Бог хтио да буде поље, наредио је светом Петру да баци измеђ два прста мало земље, а ђе брдо и
Па онда умре. Сестре се одмах растану, једна оде на једну а друга на другу страну. Вида се устали на планини Видојевици, где сазида велики град, због кога се и ова планина прозове Видојевица.
Онуда приповиједају да су их градиле двије сестре (Лазареве кћери), па једна другу запитала (кад су се састале) колико је која начинила; онда она што је градила Троношу рекла: Ја сам тек затроношила, и
не видио, и са мном не саст’о и не проговорио са мном, — танком, високом, бијелом, руменом, најизврснијом, осим свију другу, — ријечјом, помочјом блаженом дјевицом Маријом!
Да бих другу пожив’јела, Ја бих патку подранила: О ти, пате, шевер-певер! А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже, да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара.
“ — Али дијете помисли, шта му је отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе.
Кад дијете дође у другу воденицу, и види, даје и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другим путем прије
153. Четири брата путем трче, један другог не може да стигне. 154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157.
” Међедовић сједне на лопату, а чоек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бјежи даље. Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?
” А они му одговоре: „Прескочи.” Онда се Брко залети, па хоп! преко воде на другу страну, па поћерај за Међедовићем. Међедовић бјежећи уз једно брдо врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе чоека на
Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га
По том га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпослије га одведе и у трећу собу ђе је за
Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер
устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему а другу да однесе своме оцу. Девојка се по том опет претвори у пауницу и одлети са осталима.
Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год хоће у своме царству.
” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.” Онда га сестра одведе у другу собу, кад тамо, али во печен, пећка хлеба и аков вина, „ето то му је оброк” рече сестра, а Стојша кад то види,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли ко, оленивши се, не устане на јутрење, или другу службу црквену, осим због неког оправданог разлога или болести, нека чини метаније пред игуманом и свом братијом —
свете, или сасуде часне, или завесе, или књиге; било из села манастирских, или влахе, или од иметка, или било коју другу ствар да ко хоће да одвоји од манастира, искушењем демонским покренут да учини што такво — било владар ове земље, или
А старе расе и обућу не враћамо у манастир. А другу одећу, ако не прими игуман старо, да не даје ново. Црковницима, пак, да се даје свеће ради по две златице.
одбегло, и узевши га на раме, принесе Оцу свом и својој жељи, и да од Бога награду прими устрањења ради од својих, и другу жељу срца свога да испуни и да нађе љубљено И заблудело своје јагње.
С тим крстићем да ми имаш молитву. Носи ми га увек о врату, макар и другу иконицу да имаш, али њега увек носи. А појасићем се опаши, да је увек о бедрима твојим, јер сам га полагао на Гроб,
И поклони се три пута говорећи „Приђите, поклонимо се“ три пута, затим другу катизму. Тако пој колико ти је могуће. И отпочинувши мало почни полуноћиицу „Блажени непорочни“, и по окончању
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Саћеш да видиш! ИСЛЕДНИК: Ту немаш ништа! АНЂЕЛКО: Па, мајку му... ИСЛЕДНИК: Можда си побрко ногу, погледај другу! АНЂЕЛКО: Како то сад одједном?... Па малопре сам је трљо терпентином...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА (са свећом, сметено, задижући шалваре да се не спотакне, у страху не зна куда ће; пође час на једну час на другу страну; пође у собу гостима, више да би се склонила од њега, његовог беса).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како можемо друг другу угодити, тихо, мирно и љубезно између себе живовати и дне житија нашега, колико је могуће, облекчати и усладити,
у њи[х] како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика мало за отпочинути престане и заиште пити, намах по[х]ити и ово питање учини:
Ово је све чинило да сам се волновао кад на једну, кад на другу страну. При свем том, читање књига, од дан до дан, све ми је то милије бивало.
Сад метни прама овој науци ону другу, онда да не једеш месо, него само сир и јаја; а онда ни рибу, а онда ни зејтин ни ајвар и прочаја.
У Риги, 3-го августа 1788. ВІ ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ! Полазећи из Хормова казао сам мојему другу да кад ми буде писати, да управи писмо на Антонија Шћавуна у Корф, будући да сам ја туда имао и проћи и возвратити се.
Али ако први муж дође? Ако дође, томе ласно има лекарство. Нек узме себи другу, пак нек је боље чува. Ал’ ако не дође, какво ћеш онда лекарство наћи?
Али се наш пут опет одложи за смуштеније које се у Германији тада Баварије ради догоди. И тако проведем другу годину у Карловци. По берби винограда отправе нас у Пожун, гди заједно с млади Видаци десет месеци пребудем.
Дете| ни за што тако не мари као за игру; јуноша жели науку или другу коју забаву; како се ко на што дâ и окрене. Добро за онога ко избере то што је честно, похвално и полезно.
и сâм добро знам да ми нико и не каже; али у овом послу сирома[х] дужник подобан је бедну болеснику који се с једне на другу окреће страну у надежди да ће му што боље бити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића. Ђаци се зауствише, гледајући њеколико бјелијех гробова,
— пита Лис. — Вире ми, није лоше, а јето, ако бог подржи, с вама добро! — одазва се Шкељо намигујући другу до себе. — Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! — поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране.
Пуштите ви мене!... Слушај, Грго!... Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?... Оћеш ли?... Грго се чешкаше. — Даћемо му и дви плете! — рече Тетка. — И три!
Затијем Бакоња наређује да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу. Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!...
Ја једва измакâ. Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну. Коњ остаде насрид цесте.
Докле је он говорио, она се двојица поглéдаху. Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу: — Видиш ли да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!
Али Пивалица канда не чу то, но настави као у некој грозници, говорећи брзо: — Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив. Пија сам пуно, опија се сваки дан. Запалија сам комшији сино и заклâ му два вола.
Бакоња, намрштен, ста распремати собу. Једна неугодна мисао изазва другу. Доиста му Бујас намјешта замке! А онај гадни Мачак, откад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију
како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестог учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.
Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја. Ово је слуга вратарски... Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.
којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан да купи свиленијех рубаца.
Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу. Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге. Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми застадосмо (тек за пуки трен) Ал — ево где стојимо. Тама нас пресвлачи У другу ризу и ми постајемо сен. Док чекамо ко ће низ видик што се мрачи Отићи први од нас, нем, са душом кипа — Ја одох у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У Симкиним крупним зеницама пламсају две мале свеће. Слутња му се згусну у страх. Припали и другу цигару. Никад овако. У овој соби, у којој се само једанпут у години вечера, кад Вукашин дође.
Лаке и хитре, сенке налећу једна на другу, измичу и опет налећу гонећи се по изрибаном дашчаном поду и резбаријама храстове таванице.
Искрено. Али, ко зна да у њеној пажњи према њему није било и рачунице. Сигурно. Само да он што пре побегне одавде. И другу цигарету попуши док Ђорђе не стиже с прљавом платненом кесом. Ђорђе се наслони на врата.
Испи нуну чашу. Нешто се у њему стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у зидове
Кафеџија Ика, гурав и ћосав дугајлија, уплашен песмом забрањеном од власти, поче да запомаже и моли да певају другу. Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка...
Знао је да ни сви чудотворци ни сви манастири на свету не могу Симки да помогну, а године га притисне уз неку другу даску, тврђу од оне креветске, под њеним кикотом.
А он, Ђорђе, рекао му је: „У другу недељу биће Вукашинова свадба.“ Аћим га је намрштено погледао и испио чашу вина.
без чеоне кости, ни ледена кора снега што је оковала кровове и земљу није хладнија од његове коже, јер је и једну и другу ноћас смрешкао ветар, па се и опанак заледио, пешице не може, штала је топла као жена и кисела као она, коњи су брзи,
“ Дуго је говорио о збегу у врбаку, чије је слабе ватре киша погасила чим су тополови чамци зарили кљунове у другу обалу њихове бежаније. „Твој деда до краја живота остао слуга и воденичар. Да га памте, разлога немају.
— Пуцај! — виче војник другу. — Пуцај ти! — одговори он. — Не погани оружје! — сикће Никола без покрета и држи колац у снег заривен.
Колико је времена прошло од те вечери? Без речи су припалили и по другу цигарету, јер је он био луг што га је Аћим из лепог сна пробудио и што није хтео за сутра да одложи разговор.
Пијаца се смањи, куће се примакоше и стиснуше једна уз другу, сиво, ниско небо примаче му Прерово, брест и све што је остало у оном сутону, он се једва провуче кроз затворска
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Која би звезда пристала да буде локвин цвет? Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш златна
— зајаука старица, али дечак, не осврћући се, одлете дале. Жао му је било старице, али жао му је било и да упропасти другу жељу. Затискујући уши, летео је на леђима ветра, а ипак је чуо молећиви глас: — Зажели да се ослободим рана, помози!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Кад је, на савском пристаништу, стигао до лађе која је имала да га превезе на другу обалу, у изгнанство, Кнез је застао, миран, и чекао. Да се опросте с њим, прилазили су и пријатељи и непријатељи.
Радње које су ту, сложиле су се, једна уз другу, без икаквог реда, и потребне и заборављене. А онда, кад се пређе угао Седмог јула и стигне до Улице цара Уроша, где
Затим, добио је и другу вест: у прву недељу која долази, чекају га мачвански кметови, на месту званом Прудине, на договор.
један затвореник а три стражара, на том броду који је из једне царевине, аустроугарске монархије, превозио, у другу царевину, турску империју, осам ухапшеника.
Да су хтеле да се договарају између себе, било би боље: али оне нису хтеле ни да чују једна за другу. Међу њима је била опака пукотина. Пукотине је нестало оног дана када је убила Петрију.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
208 ЦВИ ЗИМСКА ИДИЛА 209 ЦВИИ ДРУГУ 213 ЦВИИИ ЕМИНА 214 ЦИX ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ 216 СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР 217 ЦXИ ДУБРОВАЧКО ВИНО 218 ЦXИИ
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна
СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим И сумњом у тугу и лепоту јада: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.
Ти би дошла к мени, и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном, и пољупцем чедним, Збрисала би тајну, неизбежну тугу. Дођи! час је куцн'о!
В. Илић ЦВИИ ДРУГУ Сто је припремљен давно, и мирта, и мајске руже; На столу амфора блиста, и скромна вечера с њом. На празник светлога
Ал' данас љуту ја осећам грижу До саме сржи сваке своје кости, И плачем: сузе једна другу стижу; И грцам: „Мајко, молим те, опрости! „Крв моја српска жеже ме и пали! У грлу глас ми трепери и грца!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
бити начертана с два сасвијем противна закона: на једну ће закон правде благе бит у свете начертан линије, на другу ће превласника њина зла свакога црњат се закони - адски спомен свезе са Сатаном.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
у земљу тако да уже буде затегнуто као ова наша врпца, Египћани полажу ивице основа својих грађевина управно једну на другу.
У њену средину стави роба који је корпу, напуњену зељем и воћем, окачио на своја плећа, а ону другу на своје груди, лево и десно постројише се остала два роба, онај са телетом и онај са јагњетом, у своје симетричне
Купљена риба би смештена у ону другу корпу коју је напунила до ивице. Наше друштво пође, без Милона, ка дому Демокритовом у најбољем расположењу.
Еудоксос је, са његових 26 хомоцентричних сфера, смештених једна у другу, решио тај задатак са много оштроумности“. „Знам“, рече Аристотелес, поносан на свог учитеља.
То сам премеравање искористио при својим каснијим рачунима“. Аристархос показа прстом на другу слику на табли. Принцеза погледа пажљиво онамо и стегну своје лепе обрве да би боље разумела оно што следује.
јер, због њеног симетричног облика и распореда оптерећења, не постоји никакав разлог да се она нагне на једну или другу страну. Јасно је: једнаки терети у једнаком отстојању од ослонца држе се у равнотежи“.
Како оне то чине дуж целог свог преклопа, могу замислити да су оне, дуж њега, прилепљене једна уз другу; тим се њина равнотежа неће пореметити. Шта сам тиме добио?“ Он нацрта једну трећу слику.
песник, и ја бих пошао онамо да присуствујем тој романтици, но пошто сам на жалост, трезвени научник, морам поћи на другу страну, до надбискупије и манастира њеног, у којем је смештена богословија и славна толедска библиотека. Закуцам онде.
„Драги мој, ова књига већ је продана! Половина погођене цене исплаћена ми је већ у чистом злату, а другу половину примићу на длан чим књигу испоручим купцу“. „А куда сте књигу удомили за тако огромне паре?“ „У Фиренцу.
Због тебе сам као ловачки пас пројурио и проњушкао целу Шпанију. Са својом ћопавом ногом! Из једне вароши у другу, у Кордову, Севиљу, Валенцију, Гранаду, Мурцију, Алемерију. Да ли бисте ти или твоји били то у стању?
астроном Тосканели не би нацртао своју мапу Земље што ју је Кристобал Колумбус понео на својој лађи која га одведе на другу обалу Океана. „Тако? - Значи да су Грци били путовође Колумбове“. „Ни мање, ни више!“ „Хуље проклете!
Зато повери свом другу Андрији Хосману, названом Озиандер, старање око штампања Коперниковог дела. Озиандер је својевољно извршио неке
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле скочим нагло, појурим у другу собу и кажем девојци: — Слушајте, Марија, спремите ме за пут... пет дана, вечерас, молим вас.
дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах затим она прилика што нас је пронашла кресну палидрвце па упали другу.
ја човек, како сам могао само да чекам толике опомене, па тек сад да пођем у ову посету коју сам своме дивном и милом другу дуговао много раније? Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу.
Ни већег забушанта, ни досаднијег патриоте. Са енергијом што је скупљао за време рата, гађа сад тешким калибрима. Другу, синко, бољу, поштенију.
Имање је остало прилично. Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу и рекао девојци: — Ах, Марија, спремите ме за тужно путовање вечерас брзим возом.
А сутрадан, рано, позва ме командант: — Наредник Стеване! — Извол’те, господине пуковниче. — Марш у другу батерију. Знао сам шта то значи: батеријски осматрач.
Крив сам ти, брате, што сам млађи од некога. Па онда ударим у кас право друмом у другу батерију. — То си ти, ваљда помислио у себи, Стеване? — Није, части ми, него сам баш гласно казао и чуо је командант.
Части ми, бре, тако ми Бога, и мен' па уфатио неки срам. Те пи једну кафу, па опет џакање, те пи другу кафу, те дуван, те јабуке, те слатко, све обилази жена кисела к'о киша око Крагујевац.
Какве?... Још једну нову љубав и прву брачну ноћ, на пример, и све из почетка... и потпуно другу жену голу, и сву сласт дражесне необавештености једне нове жене, и... Ала је то срамно и гадно. Човек!
Тада је и он пао у мрак. Па протрља очи и загледа се у другу модроцрну рупу на руци. Дан је онда био ведар и плаво, мирно небо гледало је Дренак сав у оштром камену кад му је
Па га остављам и бежим у другу собу. Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја. Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена лица син мој гледа
испуњена на неколико сати пред моментом кад сам цев једнога револвера управио према оном месту где се налази лептир, а другу уперио на срце, које, уверавам те, удара исто онако одмерено као кад сам с тобом последњи пут разговарао о томе како
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па се тако, све за љубав људског достојанства оног обичног просјечног човјека, на другу страну и другим начином, опет пориче и умањује то исто достојанство тог истог човјека.
У таквим ми је случајевима ујутро долазио порив да другу са спавања рекнем: „Човјече, буди миран: нисам ти видио лица док си спавао.
Ми дјеца (јер убрзо сам с њим упознао и другу дјецу из својте и сусједства и причао им сваки дан понеку нову згоду о њему) често бисмо му се наругали, понекад и
ни по коју цијену не би желио да се врати у дјетињство, ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и ма коју другу ситуацију свог минулог живота радије него у дјетињство, мислим да је то највише и у првом реду баш због те немуште и
јединке издвајала из свих других разреда и подјела, превладавала свако друго обиљежје, правила индиферентном сваку другу разлику, те их чупала из ниских и презрених стања и средина из којих су потекли издижући их и здружујући у изабрану
Оно ми се сад причиња као предјел вјечито обасјан сунцем. Затим долази пут кроз неку другу, сјеновиту алеју, која бива све гушћа, све сумрачнија, и напокон се претвара у мрачни, бесконачно дуги подземни ров у
завирује у рибарницу, разговара о којечему с дућанџиницом на прагу, задиркује Винку да јој је момак у свијету нашао другу цуру; носи у руци своје срделице за ручак, само што не пјевуши улицом!
Искључити једну или другу изгледало ми је да значи осакатити стварност, осиромашити живот, лишити мисао једног њеног пола.
„културна размјена” међу народима: народи експортирају своју примитивност, замјењују је за страну, као и сваку другу робу. Аутор књиге коју сам прочитао веома је славан писац, свјетскога гласа.
Помирио сам се: можда ипак има нешто занимњиво, нешто поучно у томе: упознати ту врсту човјека. Затим сам узео другу књигу истог писца, али с темом из сасвим друге земље: из уљуђене, старе, ако ћете и престарјеле средине.
Зато представа, ако је у једну руку нешто мања од стварности, у другу је руку нешто више од ње. Да, ту све бива беспризивно, судбински неумољиво.
ми се да се ниоткуда оне не виде јасније и блиставије него, из те доље одакле се не пружа отворен видик ни на коју другу страну него према горе. И као да је она некако ближа звијездама него остале тачке земљине коре.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке
Са њима беше и Станка. Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.
Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу. Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.
Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се. Макну ногама једаред, дваред... И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.
Сви ћутаху, очекујући даље заповести. Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу. Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.
— Море број то, да видимо колико има. Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу.
А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.
Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност. Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.
Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље
похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну. Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово.
Ђурица још иђаше као у грозници. Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.
Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући тако, дође до неке воде. Сад извади папучу па је обује и пређе на другу страну. Кад је већ прешао, осете га џинови и потрче пред њега, а Петар, како их опази, метне капу на главу, те се
устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу. Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване.
Отац га стане одвраћати и говорити му да се махне тога, него ће му он наћи другу девојку коју год xоће у свему царству.
Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га
Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Хајпослије га одведе и у трећу собу ђе је за
Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице ицпредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб.
дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој код себе, да се скинемо низ њу доле у град.
Онда цар оде, а зета остави код куће. Овај, чим цар отиде, отвори једну, па другу собу, и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености; напосљетку, кад дође и на врата од девете
Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима, а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћy ти поклонити и други живот.
Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него остани код мене, ја ћy ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.
Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету, дође у другу велику варош и идући кроз варош, повиче опет једна ђевојка са чардака: — Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Моја младалачка невоља имала је, међутим, другу компензацију. Непрестано умно напрезање развило је моју моћ опажања и омогућило ми да откријем једну веома значајну
Чудно је да не могу да замислим лик у том сивилу све док не стигнем у другу фазу. Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију.
Због тога се нисам ни усудио да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се полако пустим низ брану.
А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину.
случају, звук је био јак у телефону, у другом је он нестао, као што се и очекивало две антене су неутрализовале једна другу али су се статичке сметње јављале у оба случаја и морао сам да развијем специјалне превентивне мере, базиране на
Али, док научници ову теорију прихватају једноставно као и било коју другу која је призната, за мене је то истина коју из часа у час исказујем у свему што чиним и у свакој својој мисли.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале. Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове.
Понашала се као да помаже женама, али сам ускоро открио да она има другу мисију. Њена појава ме подсети на младу ”српску вилу” која има изванредну улогу у старим српским песмама и причама.
“Али у том случају не бих добио данас диплому почасног доктора права Џонса Хопкинса, а ту част не би мењао ни за коју другу на свету”.
моје нације научило ме је да са поштовањем приступам традицијама ове земље, очекујући да је прихватим као своју другу домовину.
На крају прве године студија добио сам две награде од по сто долара: једну из грчког а другу из математике. Њих сам освојио у јакој конкуренцији и представљале су леп успех.
непозната, скренула је брзо на једну страну, а када се магнет удаљавао од калема, игла се исто тако брзо померила на другу.
велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која сам добио о вашим јавним
велики жупан рече: - Али је могуће и да се угарска круна, која уме брзо да мисли, да се пробуди пре тога и учини ону другу ствар којаје такође природна - и онда додаде - то што сте рекли потврђује обавештења која сам добио о вашим јавним
Мислећи овако, кренуо сам у своју другу посету Тиндалу. Када сам се, месец дана после моје прве посете, појавио поново код Тиндала, имао сам одређене планове
Ако им се нису свиђале његове чувене турске цигарете, није се устручавао да им каже да иду у другу продавницу. Али, по његовим речима, посао му је добро ишао јер ове немачке аристократе никад није вређало кад се са
изглед када би морао да носи на плећима читаву империју, коју социјалисти вуку на једну страну, а клерикалци на другу.“ Никола се родио у Босни у доба турске владавине, тако да није учио неке школе.
Исти Конгрес, 1775., донео је другу објаву у којој је изнео разлоге који су нагнали америчке колоније да се лате оружја; 1776.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Што је вриједно у кући, покупи! — наређује стари Никола жени, и похита брату у другу кућу да му остави и препоручи оно што се махом собом не може понијети.
—Пусти! — одговори Спасоје. — Ко зна што ће јутро донијети! — и поче се журно свлачити. Девојка се обрнула на другу страну, прама зиду, чека док они полијегају, па да утрне свијећу. Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека.
Наједном претргне низ мисли: спази Марка гдје свом силом на веслима напреже се да ухвати другу увалицу. Чамац се хитро надиже и нагло пада.
Кад ти не можеш спавати, онда ни другоме не даш да спава! — и обрне се на другу страну. — Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила! — наставља Марко и стоји над њом. —А што ћу ти?
Илија не одговори и не пође за њом, већ ћутке прескочи на другу страну, а кад изиђоше на царску цесту, опет иде она за њим узастопце. Хладно је и облачно.
У читању књига сазнаде да има и такових које млађи не смеју да читају. Он се зажели баш тих прича. Своме старијем другу даваше своје најбоље јело за сваку књигу коју би му кришом позајмљивао на читање.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
оно што смо одувек и несвесно практиковали, јер увиђамо да културни круг у коме се крећемо и који представља нашу другу природу није ни једино могућ ни природан, него један између више могућих и заснован на конвенцијама колико и сви други.
пчели, која је по правилу божји весник, пева на падинама Шаре, понад српског старог престоног града Призрена, на другу недељу ускршњих или велигданских празника.
То је чак стилизовано као човеково умирање, јер се канда прелази из једне у другу животну хипостазу. Са женикове стране, међутим, невеста је дочекивана као грањавање сунца, као његов долазак.
Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту,
И сам наслов је двостран: Вест као другу своју страну подразумева Благовест. И новозаветни љиљан, симболички преносилац благе вести да је Христос зачет, у исти
То би био други и много тежи задатак. Желели цмо једино да покажемо да српску, као и сваку другу националну књижевност, боље разумемо и боље ћемо је проучавати ако је посматрамо у ширем контексту културе којој она
подударају у Откривењу и у народној лирици да се без већег колебања може говорити о преношењу из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна
новела је тако организована да читалац, кад се прича заврши, излази из овога условног времена и доспева у једну другу временску „перспективу“, из које, тако рећи, споља гледа на причу. Али о томе ћемо касније нешто рећи.
од жеље и замисли да се мост подигне до његова изгледа и живота „у кршу и дивљини“, али нам на крају епилог намеће и другу „перспективу“: накнадно враћање од изгледа моста ка откривању жеља, намере и замисли које су му претходиле.
глагол (ућу) необичнијим (мицати) и даје две фразе с обрнутим поретком „коњ миче ногама“ и, ноге мичу коња“, од којих другу сматра бољом од прве:, дуго је све тачније и тачније и више приближује сензацију стварности“38.
и јаку психолошку подлогу, коју би можда ваљало засебно расветлити, али су оне тако испреплетене и толико једна у другу улази да их је тешко разлучивати.
Из прве рођењем излазимо у свет, да би нас друга, мрачна мајка, на крају прогутала. Улазак у ову другу песник је изричито назвао повратком оној првој („То је само повратак к њој“).
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
”). АНКА (долази споља. Она је обукла другу, лепшу халину): Госпођа је сама? ЖИВКА: Па јесте, сама... АНКА: Ви, госпођо, изгледате тако нешто збуњени...
(Полазећи.) А ви баш ништа? АНКА: Ево видите, обукла сам чак и другу халину. ЖИВКА (окрене се на собним вратима): Па-па! Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена.
ЈАКОВ: Ти, па бог! (Све те реченице, као и оне при одласку, претрпавају се и упадају једна у другу.) КАЛЕНИЋ (љубећи јој руку): Сад тек разумем моју покојну мајку, која ми је пре двадесет година, на самртном часу,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
наследном проклетству, написан је роман о Софки, а највише о удаји њеној, којом она не само да мора прећи из једне у другу породицу, него у исти мах са високога (хаџијског) места које јој је припадало у једној варошкој култури силази на
Нашто ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то . . . Старо, старо ми дајте!“) прешло на другу временску раван - у варош из детињства а у сећању сачувану.
расподељено, промишљеније и тананије уткивано у целину, без наглих композиционих резова кад се прелази с једне на другу временску раван, и са „меким” прелазима између ауторове и Софкине тачке гледишта Тело Софкино, као што ће се касније
и нешто друго, а наиме да је у свим тим крупним променама била и једна стална: постепено је прво једну па онда другу етапу Софкиног сећања помицао на сам почетак, тако да је напослетку дошло до огледалског преокретања времена - што је
или „муцава реченица” Станковићева може дуж историјског развитка националне прозне уметности добијати час једну час другу количину чисто књижевне вредности.
Јер се сиже развија, динамику му даје тек Софкин прелазак из једне породице у другу; сам тај прелазак ставља у покрет супротности, могуће противречности преводи у стварне.
Али је зато и на ову другу - готово по извесној аналогији са оном првом - пало проклетство, јер је Маркова сестра починила неопростиви прекршај
план, а улогу обрта добио је Рајићев сан будући да се на његовим границама налазе најдубљи уломи (прелазак с једне на другу раван приповедања).
финалном месту текста подстиче код читаоца и мисао да постоје два вида стварности: у једној стварности живе ликови, а другу они тек наслућују, даје се у наговештају.
Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи. Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд,
Оно нас, између осталог, може упозорити да јунаци у роману прелазе из једне у другу хипостазу (књижевну, разуме се), при чему је индикативно управо то што су моменти преласка дати са осетним
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место. Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и заустави с наредбом на турском језику да
К манастиру се не би никако могло прићи да преко узанога понора није пребачен на другу страну лаки мостић, Ограђен и покривен шиндром, некад јамачно покретан.
Кула му је имала две велике одаје, једну градски намештену, а другу арнаутски: нека су вазда готове како за кога. Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања, а ончас после тога
дете одмах затражи да спава, те га мајка положи иза огњишта, па ни речи не говорећи испече мужу каву, једну и другу, и постави му совру да вечера. Али се утом нешто присети: — Пићеш мало ракије? — Што да не, ако је Бог дао, Богдана!.
— Тако, жено! — А да, богме!... Окрени, Господе, на ону другу страну! Тако... Ево још по једну — дим у дим: овесели Боже, а здрав си, Мој Милоје!... — Шта?... Какав Милоје, жено?..
Не другде но на кули његова стрица арнаут– ски прваци донели другу бесу, тајну а обавезну за све: да ни један Арнаутин не заклони ни једнога Србина, био он сусед, кум или побратим; био
Њега то штрецну, па намргођено пружи своју пушку не домаћину но једном другу и нареди им да седну ту крај Врата. Па онда пође к челу одаје, к огњишту и стаде с десне стране где је прво почасно
Онда подви ноге, усправи се господарски, извуче последњу кутију скупих државних цигарета, узе једну за себе а другу баци само домаћину и по обичају стаде га питати за мир и за здравље у кући.
Сад не могу и нећу, јер овако као дервиш, као обичан раб господњи, служим ноћу на месечини другу службу, скидам проклетство с Косова и онога Бабуша с првом зобницом јечмена...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ретки створе, Ти слободан метеоре, Ти с’ живео за слободу — Не за ову, за оваку, Ти си пао за слободу, Ал’ за другу, ал’ за бољу. Ој, Петефи, ретки створе, Гладовô си за живота, (Твоја није то срамота).
Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима. О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад
“ — Е, то вам је стара песма И у ствари и по слову: Примите је — ил’ ми дајте Другу песму, лепшу, нову. »Стармали« 1888 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ (Слика Ф.
Теби цвеће није цвало Кâ што није ни твом другу. Да ли прашташ овом свету Вашу муку, вашу тугу? Над слабачким твојим телом Анђô смрти давно с’ врзô; Ћури те је
Гле, зар оно није слика света храма! Омладина скупљена на вел’ким школама! Кад затвори књигу, дигне другу бригу — Зна шта народ зида на њеном подвигу. Из душа си плеви коровљике мале, Теше карактере, диже идеале.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
На пијаци до „Два пиштоља“. Ја сам већ питао. ЕВИЦА: О, шта ће ти, богати, та кућа, гди ћемо држати марву, краве и другу живину? Боље и у сокаку, само да је пространа. ВАСИЛИЈЕ: Није него јошт штогод!
САРА: Ни моја графица није могла боље. ФЕМА (стави се у другу позитуру): Господин от филозоф, дакле ви зацело мислите? РУЖИЧИЋ: Ја с облака силазим, и тебе за мене налазим.
РУЖИЧИЋ: Молчаније јест красњејшаја добродјетељ јуноши. ЈОВАН: Уж’ буђем питат, уж’ буђем питат. (Један на једну, другу на другу страну отиде.) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1.
ЈОВАН: Уж’ буђем питат, уж’ буђем питат. (Један на једну, другу на другу страну отиде.) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1.
Али кажите ми, мадам де Ружичић, кад ће бити весеље, кад ће се јести, пити, унтерхалтовати? ФЕМА: Ја морам или другу кућу начинити, или гдигод за време под кирију узети. Шта мислите ви, ма шере, кад ми дођу мадаме на визиту?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
јадних који се никада нису родили видех видех видех и чух и заплаках свирала од земље од шуме од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и уснама од крви видех видех
Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се. Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз горкога сока, водоскоци који се буде изван мога
нема Јер у глави постоји једна једина реч А песма се пише само зато Да та реч не би морала да се каже Тако речи једна другу уче Тако речи једна другу измишљају Тако речи једна другу на зло наводе И песма је низ ослепљених речи Али је љубав
једна једина реч А песма се пише само зато Да та реч не би морала да се каже Тако речи једна другу уче Тако речи једна другу измишљају Тако речи једна другу на зло наводе И песма је низ ослепљених речи Али је љубав њихова сасвим очигледна Оне
само зато Да та реч не би морала да се каже Тако речи једна другу уче Тако речи једна другу измишљају Тако речи једна другу на зло наводе И песма је низ ослепљених речи Али је љубав њихова сасвим очигледна Оне живе на рачун твоје
Краков, Станислав - КРИЛА
— Безобразлук. Не дају ти ни да пијеш... Само се мали поручник са кратким ногама успео неопажено да пребаци на другу страну, где уз прљави зид магацина беху поседали војници.
Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи. Хтео би да задржи дрхтавицу, али му она тресе све мишиће.
Трупови су по земљи све чешћи. Рика је све јача, бешња. Гребен је освојен, ровови су повраћени, а низ другу падину се откидају и беже мрке сенке.
ах, Срби... Потом је прешао у другу собу, и не чувши вику пуковника Веље, који је дозивао малога тумача: — Реците му за мој рематизам...
Она их је одвела у другу бараку да им покаже рањеног пилота. — Ах, цомме ил еѕт гентіл вотре цамараде... причала му је истога вечера.
Петровић, Растко - АФРИКА
дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови.
представља пет-шест хиљада километара пешачења, за једну половину купује плави судански плашт, да би био леп, а за другу се опија.
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
Он неће имати свој лек, и тиме је осуђен исто тако на смрт као што би био и од закона када би растргао и своју другу снаху, или малога шурака, или било ког другог члана своје породице. Крв и тело породице дају највећу снагу.
Истина, треба знати да многи младићи за које се мисли да су помрли у ствари су само кришом преведени на другу планину. Даље иницијирања ће их тамо учинити великим фетишерима, врачевима, вешцима и пантерима.
Сељани села Зазандре, на самој овој обали, и који се занимају превожењем преко реке, одбијају да нас пребаце на другу страну. Они се боје ноћи, кајмана–крокодила и брзака.
Као какво велико гнездо птица или мајмуна, Зазандра се сложно чисти и удешава. Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном.
“ После великих договарања, преласка по помрчини из једне колибе у другу, из једног чудно осветљеног дворишта у друго, обећавају нам за то вече у селу Ђула там–там, који ће изводити стари
А да се дресира треба да га или једнако песничам (што би ми сломило и другу шаку, а што на њега мање делује, јер му је лобања као од камена, мишићи као од дрвета а на машту му ништа не
) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие
Н. ми даје знак да их водим на другу страну. Пебењани великодушно отклања неспоразум. Његов покрет руке је величанствен и класичан; значи: „Између нас, за
Село изгледа доста просто; само мале афричке козице, што се саме шетају, поздрављају једна другу при сусрету и измењују две-три врло раздрагане речи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Време пролази! ЈАЊА: Сад, Раде, сад! Још мало нагни!... Тако!... Загази, Те боље опри, не би л’ дотерô Ту другу полу ближе обали! Напоље песак!... Сад, Раде, сад!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад су Турци најжешће налетали и скакали шанцу, као чопор тигрова, ја чух где један од мојих комшија рече своме другу: »дед ти онога барјактара, а ја ћу овога« (барјактари су искакали напред; пушке грунуше, а мој комшија узвикну: »Ох,
им треба да једу, већ ће носити месо и у Алексинац на продају, а држим да ће војници ту вашу дозволу раширити и на другу врсту стоке, на овце, говеда итд., па ствар може узети врло озбиљан облик.
дајте, браћо, Кирилов је рањен; да ја Кирилова угледах испод мојих ногу, да га шчепах за једну руку, а неко га узе за другу; да смо донекле тако бежали, да успут неки викаху: мртав је, оставите га, а други: није, а после не знам шта би од
дође у скупштину (чини ми се 24 септембра) и објави да је његовом Министарству узета оставка и да ће кнез изабрати другу владу која ће радити са скупштином. — Ово нас је изненадило.
Дође и друга, трећа. Отац М. сави антерију па надре на једну страну, а ја на другу. Бежећи, ја га још улитах: — Па шта би после? Како дође рат? — Не знам, ја сам после дао оставку — рече отац М.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред нашим очима свитнуше пушке и натрчасмо на другу одбрамбену линију непријатељску. Бајонети се зарише у тела. Самртни крици завапише.
Онда се диже: — Куда? — запитао сам га. — Идем да нађем другу. Небројено много пушака било је разбацано и, разуме се, узеће прву на коју наиђе.
Пошао сам дужином стрељачког строја и опомињао војнике да се равнају према деснокрилном другу. Некоји се померише напред, други позади. Вратио сам се према средини строја.
Четници, уз помоћ трупа са Старковог Гроба, сломили су Бугаре на Сивој Стени и претукли аждаји и другу главу... — Соломонска пресуда! — узвикнуо је поручник Мишић. — Слажемо се.
— Ура! — Је л’ ја? — упаде „Ђеврек“ и исплази језик. Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво.
У висини раније објавнице наишли смо сада на другу. Војник на стражи и не окрете се већ је и даље мотрио кроз уски прорез, држећи чврсто пушкомитраљез. — На шта гађаш?
Тако је ваљда морало бити... — А и шта би могао друго да ради! — додаје Драган. — Наравно. Из једне се коже у другу не може. Тако је ваљда опредељено... Пред тим неразјашњивим проблемом, он се мири и вели: судбина! — То су фаталисте..
Посилни ми додаде кутију са хинином. Завалио сам главу на јастук и посматрао дебеле греде положене једна уз другу. Изнад њих, постављене су друге, али само попречно. А одозго је земља...
Када су га запитали за разлог, он изјави једном свом другу: „Савест ми не допушта да чувам невине људе!“ Онај га достави, и они ти њега хоп!
— Рајко пружи руку према Кости и рашири прсте. — Бароне, реците ми, колико има прстију? — Пет. Рајко пружи и другу руку и рашири такође прсте. — А сад? — Десет. — А колико ће имати десет руку? — Сто. Рајко скочи и плесну рукама.
Онај обори главу и смешка се постиђен. Командир га потапша по рамену и рече: — Ти остани за другу групу. Приликом поласка, ти ћеш последњи да се провлачиш, па се копрцај у жицама као пиле у кучинама... Е, тако.
Када су прошли испод препрека, пођу побауљке. Двојица на једну, а двојица на другу страну. Пушке нису носили, да им при прилазу не би сметале, већ само бајонете...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
на оне у среди двоточке, фалиш човека којему је он приказан; а кад се у свакој врсти од они средоточака таки натраг у другу врсту враћаш, то га онда ружиш“—?
који познати Бранков стих певају у овако смело примакнутом извитоперењу: а клеца ми шабачко колено — док једну другу, познату кафанску песму Кад сам био млађан ловац ја, овако отресито локализују: Кад сам био Младеновац ја...
на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу шапташе. Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље!
О, љубови слатка! О, кћери небесна! Ти си наше среће богиња чудесна. Ти мене позиваш к моје жизни другу, Не знајући јешче сву мог серца тугу.
утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду
гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду ступа, Даћу мојој ја свирјели ударења тупа, Да се
мојој ја свирјели ударења тупа, Да се слажу, нек' осјети, с пљесканијем волна, И да душа ту нечија љубвом таје болна. Другу ћу јој пјесну пјети кад надвија гране, Другу кад ју нагу узрим с те ил' с оне стране; И кад плива, и кад роне, и кад
Другу ћу јој пјесну пјети кад надвија гране, Другу кад ју нагу узрим с те ил' с оне стране; И кад плива, и кад роне, и кад резно приска, Ја ћу свирјел угодити стерни
Кане л' они жизан своју вашем придат другу, Или серце мње пљенити ваше као слугу? Зла гордињо и лакомство нечестиво свјета!
Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу радост, Око мене сад сви предмети весели Са мном тугују. Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан
силно, Оца и матере клетва раздвајала душу и чувства; Сва се потресала природа: к небу сад севнуше очи, Верном па другу је пружио цев смртоносну са речма: „Биј! да не страда толики нам народ. Боље он један.
1837. Јован Суботић СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног Србина, Правог Србина, Мати ми је
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо,
преко сметова према пламену који се високо у небо дизаше, повијајући се под ударцима вјетрова сад на једну, сад на другу страну.
Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи. — У Беч, управ у Беч!... Ишô би' и на другу страну, али се нема куд. — А трошак? — упита неко.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Господин-Вићо, ово је требало уништити. (Трпа у џеп ову, а вади из другог џепа другу хартију и даје је Таси.) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво”.
Мора да је било овогодишње вино? ЖИКА: Зашто овогодишње? МИЛИСАВ: Па ето, већ другу си тестију воде испио од јутрос. ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате.
Ако је мало, ја метнем још један; ако је мало и то, ја метнем једну олакшавну околност, па ако нагне језичак на другу страну, ја додам једну отежавну околност.
Уређује опет фасцикулу, увезује је и пење се на сто па је ставља на своје место, а скида другу те њу развија на столу и тражи). МИЛАДИН: Па то, знаш, ја и мислим. ЖИКА: Шта мислиш?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
језик и заједничка азбука у Бугара, Срба и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела из једне средине у другу, тако да се у знатној мери може говорити о заједничкој књижевности.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„На бајонет!... На ножеве!...“ Буљубаша виче стари, А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се заблисташе, А крв лопи срца жива Са челика и сечива...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ил’ је дажда ил’ је вражда, Завраждило не даждило, туго, За годину не кануло, А за другу не росило, Не росило покосило, Суха земља рода нема, туго! ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА Роморила заморила, за море.
8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’ телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, давид да рече: „Горе Гелвујске, дажд на вас
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Онда је један јелен својим роговима пребаци на другу обалу, и где је девојка пала, ту је никла б. Од те б. чобани начине свирале, и из њих се после једнако чуло: »Спремај
зато алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком, метнувши код болесника колач хлеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сутра ујутру копају под јасенком и шта нађу (нпр.
Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131). Софрић мисли, вероватно и с правом, да слика из народних песама, где се хајдук
зрнима: она би узела к. зрна, претурила би их неколико пута из једне шаке у другу, дала би ономе коме гата да то исто учини, па би онда гатала. У килту има к.
Па онда баци другу шаку опет иза себе, и каже: ово мишевима! И после тога почне бацати унапред, и код прве шаке каже: ово мени!
а трећу пресече, па једну половину баци и њу младожења ухвати у сито и поједе је окренувши се према девојци, а другу половину поједе она сама (СЕЗ, 70, 1958, 443); у Оберићима, у једној сватовској песми, помиње се чудесна дуња (»од сто
Од сакупљене хране направе заједничку вечеру у једној кући. Обичај је да се лиле ,крешу̓ једна о другу ако се лилари сретну«. Лилари су још певали: »Свети Петре, добро твоје вече...« (ГЕМ, 29, 1974, 98).
а две главње (на Божић ујутру) носе се пред кошару и, пошто се преко њих претера стока, остављају се на шљиву или другу воћку (ГЗМ, н. с., 30—31, 1978, 55); у Семберији један комадић од првог ивера ставља се у чесницу »ради чела« (ГЗМ, н.
до њега је могао да дође само Гилгамеш, који је био више бог него човек, па ни он није могао да га сачува од змије. Другу категорију чине стварне биљке са неким митским особинама, и таквих у Речнику има много. Сеновита дрвета.
Затим као истресају мотике од земље над њим и ударају ушицама једну о другу мотику, шалећи се и вичући: ,Толико кола кукуруза!̓« (СЕЗ, 16, 362).
Ћипико, Иво - Пауци
Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје —Нико, брате, — поновише јаче у један глас, остављаш ли све твоје Ради, своме
Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „шкривану”.
„Е, нећеш”, мислим... Два дана стајала је у букви сакривена и, док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан! Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.
Сили се да је из себе истисне; чак другу жену тражи да је њоме замијени, али све залуду: она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме ...
Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.
пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се да подаде исповједи свети значај, да је пред собом гледа као сваку другу жену, али није никако могао.
колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за дружинаре благајне, а ради ли он то из доброте срца или за коју другу сврху? .. . Уто изнебуха диже се отац Дионисије.
— Види, — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше, у њој жито живо, могао би га сијати!... Узе балегу у руку и, држећи је у руци,
— Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте. Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу. Пиеро је губио, Иво је чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја. Дотужи му се.
Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној. Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.
Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице. Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и
Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну. На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . — Да смо им све изили! Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пењемо се сте пеницама изнад штала и складишта и улазимо кроз другу капију у мало округло двориште око којег су тескобно поређане одаје Лаушевих војника и послуге.
царства толико велика да у њену лађу могу по висини стати три црквице вратимљске кад би их неко поређао једну на другу.
из чијег лица бије крепко здравље, израз смерности, благости и невиности, а мене мој луди занос скрене некуд на сасвим другу страну па ми на слици испадне неко здепасто створење, које као да долази из самог пакла са намером да на земљи истреби
излоканим путевима и онда тај дан због кога се све то подносило: две гомиле на смрт препаднутих људи кидишу једна на другу, исуканих мачева, подигнутих секира, завитланих топуза.
То су се судариле две крвожедне гомиле, решене да једна другу истребе. Морам затим да напрежем слух не бих ли чуо све, па и кад замре бука и продужи се у тихо стењање и цвиљење,
га, изукрштала га попречним и уздужним јарцима, те у њему сапети човек тумара, ударајући у тами час у једну час у другу препреку. Матија Рат је минуо, живот се вратио у свој зглоб, све се доводи у ред. Најпре је почело од мене и Анке.
подрхтава на простирци расуте косе у трави, да јеца, шкргуће зубићима, сркуће, а да он све време мисли на неку другу. Тако остајем ја. Шта кажете, кћери месечевих пропланака? Слутим да мрзовољно одмахујете својим красним главицама.
Знам, данас је тај дан. Никакав изговор више нисам у стању да нађем, да бих одложио пењање за неку другу прилику. Ведро је, стење је суво, топло је, није оморина, немам пречих послова. Ништа ме не боли. Полетан сам и чио.
А иза једног, он ће изаћи, стаће на обалу, прећи ће на другу страну, испеће се на стену и сести крај ње. Кажем, моје се невоље продужују јер не знам зашто радим оно што радим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ГЛАСОВИ 109 НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ 111 АРНАУТКА 113 ПЕТРАРКИ 114 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 116 ПЕСНИК 117 У ПРОЛЕЋЕ 118 ДРУГУ 119 ЛЕЛЕК 120 ЧЕКАЊЕ 121 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 122 СВЕТИ САВА 124 (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...
се мене У далекој, непознатој страни И у вашем пријатељском кругу Подигните напуњене чаше, Наздравите своме верном другу Из младости, из прошлости ваше А ветар ће поздрав ми донети Кроз дубраве и мрачне врлети. 1886. (ЗБОГОМ!...
1889. ДРУГУ Сто је припремљен давно, и мирта, и мајске руже, На столу амфора блиста и скромна вечера с њом; На празник светлога
Ал' ова свечана туга мисао буди ми другу: Ко беше уметник отац што своју опева тугу, И туч оживе собом? А грање трепери мирно...
У мени је неко депеширô другу И на смртни случај изјавио тугу. Било нас је доста - душа ми се тресе! Те чиновник тако побрка адресе.
Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини. Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени!
Ви звезде на висини, Видите л' моју тугу? Ја плачем у тишини... О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То није лака ствар. Ваља замислити четири осе, три простране и једну временску, управне једна на другу. Како год да их размешташ овамо-онамо, за четврту никад нема места; изгледа да се те осе играју, као деца, „мете“, а
Зато покушавам другу игру: шетам се, дуж временске осе у њеном негативном смеру. То значи: не мењати свој просторни положај, него се само у
Сви историчари причају да је Вавилонски торањ био сложен из више кула, постављених једна на другу, а Херодот, стари подвалаџија, говори о осам кула. А пред нама стоји једна једина.
“ Заиста! Свештеници држава које су у тој земљи двеју река једна другу одмењивале, државе сумерске, па старовавилонске, асирске, нововавилонске и халдејске, били су астрономи.
Заморна је ствар служити се у исти мах са три разна језика, нарочито кад ти мисли беже на другу страну; моје су летеле без престанка ка поносној лепотици коју сам кроз прозор мога купеа сагледао.
Улазимо у другу просторију. У њој стоји статуа човека малога раста, танких ногу и сићушних очију. То је Аристотел! Ова соба посвећена
Ова одредба створила је и другу разлику хришћанских календара: Јулијански календар заостао је према Грегоријанском. У овоме, а и у идућем веку датуми
Стрпаше нас у сандуке, натоварише на кола, превезоше у Александрију и сместише нас онде у другу њену, од пожара поштеђену, библиотеку у Серапеиону.
Али у тим интимним просторијама не станује нико више. Наши стари су помрли, а мене и мог брата одвео позив на другу страну.
зауставише се пред Галилејевом слушаоницом, старији погледа некако презриво на гомилу која је ту чекала, па рече своме другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба за сиротињу, погледај само како је светина
је које тело теже у толико брже пада, а он им је доказивао да то не може бити тачно: две цигље, слепљене једна за другу, неће моћи брже падати него када су једноставно положене једна на другу, тако да свака пада за свој рачун.
може бити тачно: две цигље, слепљене једна за другу, неће моћи брже падати него када су једноставно положене једна на другу, тако да свака пада за свој рачун. Препирка је била бескрајна.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Уопште гледано, другу половину 19. века карактерише већи број часописа намењених деци школског узраста (Дечји пријатељ покренут је у Земуну
– Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о! КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И зашто онда земљу? (Умиљато): Али иди сада, Парапуто, у комшилук, у другу неку своју кућу. Види се како Парапута одлази мумлајући: »Моја је, моја кућа«.
МИРОН (одобровољен, пецкајући је): Знам, знам. Знам како сте једна другој у аманет оставиле: да, која надживи, ону другу, мртву, облачи, спрема и кити. ТАШАНА (застиђено): А, то су наша женска посла.
МИРОН Али сам, поред оне моје манастирске усамљености, изабрао ову другу, међу вама, за коју сам знао да ће бити и већа и тежа, а то зато што сам знао: да, и ако ћу бити усамљен од људи, од
(Пипа се по џепу, Арсенију): Арсо, напуни ми и другу лулу. АРСЕНИЈЕ (показујући на његов џеп): Па нема, дедо. Отоич испросипасмо све.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Збуни се, заболи га, и упаде у другу неумесност. „Прођох, видим има другова, па рекох, да уђем, и баш да се и потужим. Сад ме чисто срамота.
Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду. Откако пођоше у школу, мајстор Костина деца зазнаменоваше бригу и страх.
Али ако се до Митровдана не угојите и ти и Ката, знај да вам је о Митровдану Ђурђевдан, везујте пинклове и селите у другу службу.” А кад суд и званично прође, сви добијемо по чашицу вина, једну и не велику.
Протиница није била тип брбљиве жене. Могло би се рећи, напротив: слагала је речи једну на другу полако и некако вертикално увис, и одједаред би прекинула недовршену реченицу као да је с последњом речју ударила у
Иди пред огледало, погледај се, па ћеш видети да те и Бог на другу страну шаље. Сутрадан је госпа Ноли било мало боље, и како је напољу стојао тих и топао јесењи дан, њени прозори,
Та гробарка сад води другу кронику, и сасвим другим примерима потврђује дубоко истиниту теорију госпа Ноле Лазарићке, некадашње богаташице,
су: да је општина вертеп шлајферов узела; да је шлајферка отпутовала — сигурно код сина; — да господин жупник тражи другу успремачицу цркве и много се љути на шлајферку; и да је госпа Нола пропушила. Све је било истина.
Још мало, па ћемо разбити „турчина”, па купити дукате и затворити их у другу, сомоцку кутију с кључем. А кад буде много дуката, мама ће ти отворити кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по
Другови погледаше у Павла, али се дуже задржаше погледима на другу Бранку Каленићу: „Ако Бранко не зна шта је то, нико не зна.” — Шта мене гледате?
И мртви ропац Тисиних тромих таласа који муљаву обалу полако троше. — Знаш ли ти, Милане — рече једаред Бранко своме другу, у јеку великог рада за матуру — знаш ли, шта сам ја од ове Тисе научио: да не будем усплахирен, да немам ону
Њена улога, то је Павле, Павле Јеврејин. Сад знаш све што имаш да знаш о другу нашем, кога треба много да волимо... А ја се, богами, узбудих добро...
Кроз главу му витлају слике из прошлости... Ко зна, можда ће ипак оздравити. Милан поможе другу: — Јеси ли ти на неком путу, Павле, или си дошао само због мене? — Миланове очи се залише сузама, па и прелише.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но кад другу част Љубомира у Јелисијуму прочита, опет у свој први елемент дође. Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви
Нисте јошт? Ништа зато, ја могу и другу лулу испушити. Али ах! Сад ми пада на памет; моје галантерије и воспитаније моје, господична Јелице, нигди нема.
Бутлер каже да мис Фама наједанпут у две трубе дува, и да ли обадве с једним ветром у једну напред, у другу састраг дува, то ми не знамо, само то можемо казати да прва лепо, а последња ружно звони, и зато називају списатељи
то ми не знамо, само то можемо казати да прва лепо, а последња ружно звони, и зато називају списатељи једну добар, а другу рђав глас, по оригиналу Гоод и Евил Фаме.
Она како легне, таки без бриге заспи, али Роман, коме мирис несносни нешто мало досађиваше, морао се на другу страну окренути, и почне копати нос шта ће с њом радити. Јер њу оваку, у овој форми узети, волио би смрт.
Да је живота лиши? — но ја трагедије више не пишем. Да моли каквог волшебника да је у другу фигуру претвори? — али код ње није мана само образ, који се може од црног да је бео или румен начинити.
Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега ни коња. Ах, ко ће описати жалост бедне ове жалоснице?
Ако сте, дакле, ради и даље читати, то преправите другу форинту за сљедујушчу част. — Онима пак који су љубопитни видити шта се даље збило, за утешеније навести имам, нек
придевајући му да су момци сви такови да је свака девојка луда која се за њима поводи, да би она, кад би власт имала, другу уредбу за овакове учинила, и проче.
се мртваца представљати, други упражњавају се очима нигда не трепћати, гдикоји најпосле кроз руке или ноге, или другу какову част тела дају трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и истине ради, која је једино благо и
« Со тим узима преслицу и преде. Учени син час пружи једну ногу, час другу, час треје руком чело, час баруси косу. »Мамо, шта радиш ти?« Предем мајки. »Ти не предеш, ти само мислиш да предеш.
како се добро живи, најпосле рекне: ми се задржавамо, а не гледимо за чим смо; со тим узима родитеље девојкине и у другу собу одлази, а девојка остаје сама с младожењом. »Фрајлице, како се овде унтерхалтујете? »Доста свакојако.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
доцније, пошто су се биографи дочепали разних његових приватних писама, ја сам на основу „нових података“ читао сасвим другу и другачу његову биографију.
Морали су метнути другу пару, јер сам ја ударио у такву писку и дреку као да ми је тога часа меница била протестована.
Али се варате, јер мали тиранин сад тек почиње своју упорну акцију. Он наслања руку намазану пекмезом и на другу ногавицу ваших нових панталона и опет диже ножицу са узвиком: „Ја имам нове пипе!
Ви дођете да јој честитате дан, а она у разговору окреће вам час једну час другу страну профила, нећете ли опазити бутоне и нећете ли јој се дивити.
хтели смо, најпре, да избегнемо сваку могућност да заратимо са којом другом страном државом, а друго, да би своме другу Давиду дали непосредне прилике да учествује у лицитацијама које расписује Министарство војно, знајући да би он то и
Милоша пекара и да му из баште покраде трешње, које су већ биле зреле, румене и тако сочне да би примамиле и сваку другу владу, — Давид Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме је један наш поданик тешко страдао, ради
У 2 часа и 20 минута већ сам ја чупао једну гуску, министар полиције другу и министар просвете трећу. Гуске су очајно пиштале али смо ми, држећи се онога: „зуб за зуб, око за око и перје за
сам добио прописне батине и пошто су ме и без вечере стрпали у кревет — искупили су се како моји тако и многи гости у другу собу да проведу не знам чији рођендан.
жене, кад ме спазе, врисну и задижу сукње, то би се још и дало трпети, али изгледа да је судбина искористила само ону другу особину ове животињице.
А кад ме и то већ освоји, ја западох у један натчовечански напор, с обзиром и на то што ја другу деклинацију никад нисам знао.
Заобилазио сам улице одлазећи у школу, прескакао плотове да бих избио на другу улицу, проводио по читаве сате скривен на тавану и уопште чинио све чиме бих се могао спасти невидовне беде.
Када сам ову другу, односно последњу песму написао, поновило се готово исто што је било и код прве. Није ме, додуше, јурио никакав
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
За нама су такарали топови и каре. Командир је псовао. — Тако је то, кад те деташирају у другу дивизију, па се не зна ко је за мене надлежан. Запитах га како се то збило.
Ах, сад се сетих. Звао се „Црквено браниште“, Ту другу ноћ нећу никада заборавити. У људи није било више даха ... Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари
Главно је, на преноћишту ће се наћи. Али ако је снага и за толико исцрпена, свију се они уз неку другу команду, свеједно коју. А ваљда ће и они челни једном стати, и тако ће најзад стићи своје другове.
Донели су нешто мало сламе. Командири половину дадоше војницима да распростру по шаторима, а за другу половину наредише да се дâ коњима као храна. Одосмо у варош, да видимо има ли чега да се купи.
Поп Момчило се диже. — Да нећеш ти такав да идеш? — запита Лука. — Ја шта ћу... — Немој сад да навучеш и другу кривицу — упаде Душан. Он те зове на рапорт... Када би мене звао, ја бих морао да припашем сабљу и ешарпу.
3апитах га где је могао да купи „шњур“ кроз Албанију, — Е, ту са једну команду осванем а с другу омркнем... Меркам тако уз пут, па која је више богата... И онда ми другари уделе.
Једну су називали „Зекуша“, пошто је у оним њеним шарама преовлађивао зелени тон, а другу „Шаруља“. Оне су стално пловиле у цикцак, а по траговима у води уочисмо да и наша лађа исто тако кривуда.
померале се, спуштале и дизале се, извлачећи из утробе бродова сандуке са муницијом, топове, каре, коње и разноврсну другу убојну спрему. Стотинама тешких аутомобила чекало је на обали и развлачило материјал на све стране...
Исајло Аранђеловић редов артиљерац Насмејасмо се грохотом. Лука, чисто збуњен, окрете хартију на другу страну. — Слушај, побратиме — вели шеретски Душан ја мислим, то је први случај откад војска на свету постоји, да
Међу наше умешали се Енглези и Енглескиње. — С’іл воуѕ плаіт? — клања се Живадин пред Хили. Драгиша ухвати другу руку Енглескиње. — Држ’ десно! — добацује Топлица. Али у игри Енглескиња иде на једну страну, а Живадин на другу.
— Држ’ десно! — добацује Топлица. Али у игри Енглескиња иде на једну страну, а Живадин на другу. Топлица говори да би Живадин чуо: — Ама женска лепо игра него он пијан и квари.
Одоздо су ишли неки коњаници. Срели су се. Сви су застали... Онда опет пођоше, сваки на своју страну. Видимо опет другу групу, где промиче између дрвећа. Ту је и нека тамна пруга... сигурно је ров. Али у њему никога нема.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
бих их тако свесно и пажљиво понављао, пратећи све нијансе прелазака из ритма у ритам, из брзине у брзину, што једна другу изазивају нарочитом асоцијацијом правилних убрзања. И утицајем интра-планетарних гравитација.
за моју патњу чак кад су зли; као да и они сами ме се тиче шта ја у површном свом животу, или у животу обрнутом на другу страну, не осећам бога!
Реших се да изговорим ма шта, но изговарах: Смрт, Осврнем се на другу страну: прочитам на зиду Смрт; Сећам се читах књигу: у трећем реду нађох Смрт, Ма куд да се бацим, гле, само Смрт; и
овој Малој Азији и Олимпу, Као да је било где другде; Са небескога прстена којим сваку ноћ Једна несрећа света другу верава. И тако говори, као што би и ма који други Сводио своје речи и своју крв низ брегове.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На прелазу, старица застаде. Очигледно је требало да пређе на другу страну, а река људи и возила није престајала да тече.
Лети ли, лети Варалица: слатки му ветар у уху хуји. Тако дође и до Вештичје логе, зграби наказе, једну о другу веза, руком им показа да камење поново претворе у луде.
Досети се Варалица, притрча и кану кап воде на дететове очи: оно прогледа, другу кап му кану на усне: насмеши се дете, трећа му груди додирну и оно поче да дише спокојно и дубоко.
Наслаге прљавштине таложиле су се једна на другу и наочиглед људи расле. — Ако се овако настави — закључили су грађани и градски оци — ђубре ће нарасти до кровова и
Шта сада? За пресудитеље предлагале су звезде сад једну, сад другу сестрицу. Али, или се звезда не би сложила, или би остале закључиле да је нека друга погоднија.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
На!... КОШТАНА (кришом, да Тома не види, све дукате додаје Марку што овај односи у другу собу). Улази Митка. МИТКА (Марку): Чепрње! Котлове вина! Дизај теј чаше, туј срчу!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Носећи снопље преко ниске брви На другу страну потока, у село, Сељанка ходи, млада, пуна крви; Лице јој мрамор, мјесечина чело.
39 Момак девојку љуби, Но ова другом је склона; Тај други воли другу И с овим венча се она. За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
широка, слободна импровизација у народној маси; тада „нема никаквих постојаних форми, песме се непрекидно мењају“. Другу етапу карактерише постојање појединих песама које се понављају, углавном, у одређеном облику.
удао је за грофа Улриха Цељског, који је имао велика имања у Штајерској и Хрватској и био веома моћан човек (1433), а другу — Мару удао је за турског султана Мурата ИИ (1435). Сем тога, 1435.
хановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допадале, оне су узимали к себи; тако данас једну, а сјутра другу; кадшто по једну, а кадшто и по двије и по три уједанпут.
Тада је гдјекоји к другу окренув се реко овако: „Ао, Хектора сад опипават је дакако лакше неголи кад је лађе запалио жаркијем огњем!
Песма Бановић Страхиња, коју је Зоговић својом тврдом анализом намучио више него иједну другу, јесте песма о усамљеном српском јунаку, који — у одсудном часу, пред саму пропаст државе, кад је турска војска
Дође књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није ласно издати Момчила, ни издати, нити отровати: у Момчила сестра
Кад Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска!
Кад то зачу Краљевићу Марко, он им онда другу проговара: „Чујете ли, до два побратима! А ви ход'те да их дијелимо: ил' волите на сама Богдана, ил' његових дванаест
“ Дође књига Краљевићу Марку; када виђе што му књига каже, онда Марко другу књигу пише: „Вјерна љубо Вуче џенерала, пусти мене до три побратима, и подај им три товара блага; и пусти ми старога
У Турчина, у турскога цара, кажу, сине, другу војску силну — огњевите јањичаре Турке, што Једрене држе, кућу билу; јањичара, кажу, сто хиљада.
Метну Турчин другу белу стрелу, престријели три стотин' аршина; метну Марко другу белу стрелу, престријели пет стотин' аршина.
Метну Турчин другу белу стрелу, престријели три стотин' аршина; метну Марко другу белу стрелу, престријели пет стотин' аршина. Метну Турчин трећу белу стрелу, престријели шест стотин' аршина.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове зове ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ Пући ћу од смејалице Кад чујем за грејалице
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стигао си баш у прави час. Ћутао је тако неко вријеме допола завучен у пласт а кад се коначно увјерио да га за ону другу, откривену половину, није пограбио ни дрекавац нити какво друго чудовиште, он се мало-помало охрабри и лагано се
— Држ га, држ га! — драли су се сељаци јурећи у потјеру и грабећи разбацано оружје, ранце и другу војничку опрему. Командант партизанског одреда још увијек није од чуда могао да дође до себе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нас, да нас газе и сатиру, и језичаска Луна са своји рогови избоде нас кроз то, зашто нисмо право ктели чинити друг другу, и полако пак полако свој закон, недеље, велике годове, свечане дне и пост, за плећи стаљати; један другом све уз нос
МОЈСЕОВ ШТАП Мојсеј воде мисирске преврну у крв прекрштајући му с оном палицом, и многу другу казан наведе ш њоме и напусти на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом учини
Те четврт сажежи насред града ватром до краја, а другу четврт такођер после наситно издроби и сажежи. И треће хисе около издроби, а четврто хисе израсцепај, те растури по
Опак бијаше Ганибал, везир катрајански; разби другу војску, пак с оних мртвих трупина начини себе мост преко воде, и преко са својом војском пређе.
ти, краљу Кодрус, на том боју паднеш те погинеш, то твоја војска, онако срдита рад твоје смрти, надвладаће ону другу војску и разбит ће их. А ако ли ти живиш, то твоји ће душмани вас разбити и земљу вашу преузети.
« Како то они му богови изрекоше, прочу се тај глас и у другу војску, те кад се сразише бити се, већма свој мах узима у сечи она друга непријатељска војска него ли његова.
Прионуше молити цара и другу господу да му буде грација. А цар се је био врло на њега разљутио. Ником ни говорити за њега к себи не припушта.
ли с хићњом од свију страна својевољно и без обзира стрчавали се тамо људи не хајући путем ни за свој живот, а камоли другу коју тугу и муку не би за оно снаходно се благо прегорели? (Што но је и то временом истрошљиво те и опет нестане га.
Толико рекоше му: »А они не били прокурвати нашу сестру.« У томе каза Бог Јакову, те се пресели у другу нахију; одонуд у Ветил место, и закрили га Бог те не иде потера за њим.
Ама на царево о том поуздање јер он хоће до иста то њему почети правити, та и узе апостол у руке ђунију и другу утвар мајсторску што је за то, и обележи по земљи да види цар ону прилику како ће бити, да оно гледећи не забрине се о
И мисли се да то не узбуде из тела му излазак и крви му пуштање скоро. Пак и на другу ноћ му се тако исто указа та жена у сну, те му рече: — Већ се не бој ништа, ето, ја ћу те сутра отале пустити.
И тамо надбише га Бугари. Паде му на том боју до дваист хиљада Агарена. Срамно се поврну натраг, к своме другу у велики табор што је око Цариграда. У томе бијаше приспела већ и зима.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму у којој се само спомиње девојка и љубав кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону
Бож’ке! да се поломе служејећи ме!... А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у памет: „А рипчики!
— а он си — ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину! Тој ли је ред?!... А татко што да праји?!
И другу игру, опет „Јелку тамничарку“, играли су, једно до другог, Калина и Мане. И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Ген
а њојни викају... неје, ете, прилика. — За мен’ збори ли што? — Збори. Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару. Опет настаде пауза коју прекиде Мане. — Море, ти ме л’жеш, Васке? — Не л’жем те, бата-Мане... Две ми очи!...
Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’ црну тетку, да се бесимо зашто живот веће немамо!... — Што, мори?... — Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!
шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала. А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.
прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала. А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно. доста је само споменути да их је било свакојаких.
научија се!“ Виде ли? Не чури ми се. Кеиф си немам на другу... Исти тај дуван, ама, неје та иста мушљика! Три-четири дима, па гу фрљи’!...