Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
По церов-горју гдегде врана, гачак. ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање тече. (Збожен, крцат стрепњи, са срца круним молитвицу крхку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Гдје нема мачке миши господаре. — Господареве очи коња гоје. — Што смије поп, не смије ђак. — Служба није дружба. — Док је леђа, биће самара. — Тко није служио, не умије ни заповиједат’.
— Задружна кућа тече имућа. — Ортачкој кобили ребра се броје. — Боље самост него ли зла дружба. — Друзи ме чују, а ја се знам. — Више виде очи него око. — Уздај се у се и у своје кљусе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Старе књиге истините, Мудри људи паметни су, Воља судбе сасвим јасна, Момче младо одвећ љупко, А и дружба навалила.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
ј’ рада из прошлости, У ватреној занетости, Витезове да наниже И тим време доба давна С нашим даном да изравна. Дружба ј’ мала... Пет стражара...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла! Но моју душу што мучи Та дружба није ти рекла. Важно су правили лице, И главом климали с тијем; Опаким створише мене, А ти им верова свијем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је јунак мудар и разуман, и срећан је свуда на мејдану; учини га дружба старешином, старешова три године дана. Ал’ се млађан зажелио мајке, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја
стихове: Наш господин пољем јизди, јизда да му је; на глави му свилен клобук, синца да му је; у руци му златне књиге, дружба да му је; прид њим слуга писан поје; на част да му је.