Употреба речи дружбу у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

На планети, на Урану, видех јасно ко по дану једну дружбу одабрану како сложно куће граде од блокова чоколаде. Преко дана што нанижу, обноћ опет крадом дижу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Свак дрво хвали плоду по доброму; Чест онда мужу то насадившему. Астреје спутник, проста, знатна Славом Аспазије в дружбу водиш. Престрого каткад он обличавао: Обаче верни ученик Сократов (Праштајмо жару добру!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

ми је, кажем, да нађем мало спокоја, некоји од збрке и сулудог метежа откинути делић времена да бих у мислима наставио дружбу са својим сенкама.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Храбар сам сад, Бранко, истински, не правим се. Ја ћу овде радити, с породицом се дописивати, с тобом дружбу обновити, нов живот почети... Видиш ли, под каквим се све околностима може нов живот почети...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

из XВИИ века) у песми је онај човек који је „од глади црну земљу јео, а од жеђи с листа воду пио, док је јунак дружбу сакупио“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности