Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Око овог језгра су се груписали нови досељеници сасвим друкчијег порекла, образујући братства, и остаци старих племена. Дакле, више су агломерацијом него сродством створена ова
Људи носе одело од онаког истог црног сукна домаће израде као што је шумадијско, само што је друкчијег кроја и подсећа на мушку ношњу код Врањанаца. И у дијалекту је мање архаичнога.
Брсјаци старо словенско становништво са врло мало туђих примеса и једва нешто дотакнути турско-источњачким утицајима, друкчијег су састава и расно мање чисти становници по странама котлине и у Драгору, Шемници и Маријову.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чак и лажовчина Мартин, који уме да, за часак, одведе слушаоце у Неки лепши свет, да им дочара укус друкчијег постојања, служи том вишем циљу, или, барем, уравротежавању сурових нужности и сна о лепом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Караџић сам прича како је Копитар у њему познао »човјека од народа«, »друкчијег од свију Срба које је он донде виђао и познавао«.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Неосетно, тихо пали смо под владу Друкчијег, грубог, моћног суверена: Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неосетно, тихо, дошли смо под владу друкчијег, грубог, моћног суверена; Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
После, и лица беше друкчијег! То није он!... Ал’ где је он?... СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо! И ти отвори уши, Ћериме!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зато у овој Антологији нема ни Његоша. Он је човек сасвим друкчијег доба, он не спада у ово доба. Друкчији су његов ход и говор, друкчији темпераменат, захват, тон, друкчији и његова
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сложене структуре, раскошне имагинације и затамњеног смисла, та поема открива друкчијег Бранка од оног какав је у већини других песама, што се говори о разноврсним могућностима овог песника који је своју
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је закон свеукупне историје човекове: све јако или велико заврши напослетку трагедијом или комедијом, јер друкчијег завршетка нема.