Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Од њих је далеко она узречица: „Живиш, да радиш; једеш, да живиш“; они имају сасвим друкчију философију за живот: „Живиш, да једеш; лажеш, да имаш шта јести...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу... У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је начин живота био друкчији, морали су се навикавати у овим ниским јужним областима са медитеранском климом на сасвим друкчију средину.
Јужнословенски фолклор сматра Бугаре и у психичком погледу за сасвим друкчију групу. Претапање Кумана и Печењега није још потпуно завршено.
Поред ове, развили су и другу, сасвим друкчију пропаганду, нарочито од времена Стамбуловљева. Бугари су почели приказивати своје успехе целом свету, истицали су
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мада је господар Софра мрзео адвокате, али ипак ласкало би му да има сина „фишкала“, па да носи временом јошт друкчију доламу и ћурдију него ли он. Размишља.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и отпухивања кад се на њиви појави дјед-Раде: - Е, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, мој Никола, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет. Ако стриц отпутује у Банат, да прими наполицу са своје добровољачке „парцеле“, или ако га спапоњају у „ћузу“
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу. У друкчију је печалбу пошао. Саставио је Дружину по старом крџалијском закону: од зла оца и од горе мајке, у којој се о вери не
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нашао би се пред доста оскудним а сасвим једностраним материјалом: у ту сврху ваљало би састављати књигу сасвим друкчију.
чак до Бугарске, и онде, на сасвим другом терену и у друкчијим приликама, само понеке алузије изменила, казујући друкчију, бугарску тугу жалостивим ритмом Видаковићеве тужаљке.
Ћипико, Иво - Пауци
И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Е, ми тутори — наставља се разговор — ми знамо и друкчију госпа Нолу. Исти крој одела додуше, али све црно и фино, и наша добротворка у минут тачно на службу, стоји у свом
Ама, не знам како је то с тим наравима: свако ону друкчију нарав зове рђавом. И ја бих рекао да мој отац има рђаву нарав, а он опет каже да моја не ваља, да је лакомислена: ти и