Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Милан Обреновић ниже њега, све с леве стране Топчидера; Чарапић Васа на Камаљу према ̓Ајдук-Чесми, и чувао је друма од Стамбола.
што није могло уграбити преко Саве, то је побегло у планине, а села и куће празне остале и горе у ватри која су близу друма.) Испитуј виновника, а не осуждавај сама Чернаго Георгија.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Зар не видиш да ћеш се претурити у ту јаругу? То рече, па љутито ошину коња. Стигоше и до клиначког друма. Види се већ и кућа попова. Сад ће доле к Бањи. Поша беше уранила, па изишла неким послом пред кућу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Има их и таквих. Илија Срдан из Прњавора први ће почети!... Ако ико, он ће први од нас у гору. Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.
Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова... Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. — То ти је паметно! — рече Чупић.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све жега мори као чума; Долина пуна немог страха; У пољу насред белог друма Вештица диже стуб од праха. ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћук; негде вода засја.
Сневао је о првом свом полету са гнезда, у небо, у сунце. Сневао је о првом телу на које је пао, покрај неког друма, на летњој жези. Он је ту пао с кликтањем, с непознатом радошћу, и зарио одмах свој кљун, оштар као челик.
Тај дан сви су ишли у поље као на кладенац среће. Кад је поред друма издахнуо обешеник, гомила је грабила за конопац, манито, као што се премрли од жеђи грабе за кап воде.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
брзо на земљу, приђе команданту дивизије, принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж белог друма, којим је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с једне и с друге
Наједанпут онај батаљон што је маршовао на зачељу колоне, онај реп гусенице, прште у стрелце, сиђе с друма и бесно појури кукурузима одакле беше изненађен ватром гониоца који се од некуд пробио.
Африка
Ни са једним нисам везивао своју мисао. за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли.
Црњански, Милош - Сеобе 2
дреку команди, колона је за то време почела да се лелуја и маршује ближе павиљону, који је био подигнут крај новог друма, на ком су кола стала.
Дрвосече, ваљда из Грана, биле су усекле, ту, крчевину, поред друма – која је мирисала на шишарке јеловина. Нови друм, који је био почео да се зида, у камену, силазио је, одатле, у
је присуствовао, уз Трифуна, у Махали, нереду, око инџилира, који су рушили кућерке, ако нису били на линији, дуж друма, који се градио, према плану грофа Мерци. А дошло је било и до туче.
Путујући брзо, Исакович је имао да гледа како пролазе крај њега храстови, кестенови, последње, беле, куће, крај друма, у зеленилу, и шумарци у даљини. Зечеви су, пред колима, претрчавали, а лисице су вириле из јаркова.
Кућа Вишњевскова личила је на мали двор у Токају. Била је велика, под брдом, на крају вароши, крај друма којим се ишло у варош Ујхељ.
на кола која су се помаљала из даљине, код варошког ђерма, а после дан, два нестајала, у даљину, у шумарке поред друма, све до краја октобра.
жена још су дуго стајали, тако, на улици, загледани у мали караван, који одлази, све док није нестао у шумарку, дуж друма, у прашини, према виноградима и брдима у даљини. Петар и његова жена вратили су се, затим, у кућу, ћутке, сами.
Поред једног, дрвеног, моста, са крстом, и малим, сеоским гробљем, где је, украј друма, белела се и једна крчма, Петар, са својим колима, изиде на широк, каменит, пут, који се, после, белео, и сужавао, у
Павле је, сутрадан, на коњу, сачекао полазак Трифунов, украј једне шуме, поред друма, који и није био друм, него крчевина, која је била пробијена, између два брежуљка.
Павле познаде Трифуна, у кошуљи до паса, на коњу, на другој страни друма. Јахао је укорак поред редова кола, која су се настављала и белела, својим, од киша опраним, арњевима.
Глас људски је одјекивао у тој крчевини, надалеко, и са далека. Један од слугу Трифунових примети, у зеленилу, изнад друма, коњаника, а ваљда познаде Павла. Узвикну, испруживши руку, и показа га.
У тој магли биле су, и шуме крај друма, и брда, која су била све виша, и залазила, у даљину, у неко невидљиво руменило. Кроз ту маглу лишће је, сад, опадало.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кратко и не нарочито наглашено рекла ми је да не лажем. Затим смо стигли до асфалтног друма који је повезивао Караново с Београдом и на њему није било ни живе душе. - Спреми за сутра оно писмо!
Црњански, Милош - Сеобе 1
друм који се пео из долине за њим, топове које су привлачили ближе, и гомиле војника које су надирале са обе стране друма.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Царе душане, за војничка гробља где свака парцела под конац стоји ко војска у чети, за војника кога крај друма сахране без себарске запевке горке, далеко од родног потока и села; за изгинуле у свету поворке однекуд из Леђена, из
За свакога који излази из реда свакодневна, навикнута, који опчињен лута некуд ван друма древна. Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које трепере
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се није, дакле, усудио да исише отров, него одлучише да крену брже и да се докопају неког села, варошице или макар друма, где би можда наишли на какав камион и превезли професора до болнице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крваво узмицање Француза трајало је два дана. Гинуо је Француз као мрав; колико је путање и стазе и друма и ледина од повише Новога чак до под Цавтат, све је то било покривено љешинама, рањеницима, оружјем и стварима.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Човек-путник препознаје глог поред друма, и радује му се: Осамљено дрвце цвилило је на вјетру као да то неко већ одавно тихо и узалудно тугује.
Милићевић, Вук - Беспуће
Небо је било залеђено и сиво. Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.
дани за рад неће више повраћати те године, срушише се радничке колибице и однесоше алати с недовршеног и раскаљављеног друма.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А поред села легла густа шума, Те пружила се једнако крај друма, Кроз лишће густо пирка ветар тио, — Ал' ко се оно уз дуб наслонио?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Види мога Раде, види мога Раде — виче придошлица још с друма, испред авлије, па му то некако испада као да то дјед њему у госте долази, а онај га дочекује добродошлицом.
и небеским ореолом око главе), а ево ти једног руменог предвечерја брата Саве, дједовог рођака, па ће ти, одмах с друма, право на наш арман (гумно) гдје су левентовали брадоња и самарџија.
— гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: — Добро ти јутро, лијепа моја цурице. Види је, види, вриједне материне јединице.
Тутњи у њему и око њега, врше ђаво по црноме трњу. Једна истурена јединица Крајишника већ је доспјела до друма код Болеча, на сам праг Београда, и ту се, онако у мраку, поваљала по неким јарцима и удољинама.
Усукан, црн и босоног, Стеван стоји на утрини повише друма, чува својих пет оваца (четири овце и једног овна). Предсједник Савеза бораца из вароши, долазећи колима, препознаје
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему иду. И чим осети како јој се синчић враћа, хвата је за руку, она одмах продужава пут.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он исприча цијелу невољу, а човјек му рече: — Држи се све овог друма, па ћеш доћи у царски град. Тамо има увијек мјеста, погоди се и служи, и ако си добар можеш још и срећан човјек бити.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња слика: као ретровизор Пун друма што се одмата у ништа Бесане очи рајски назру призор Потоње несанице, уточишта. (5—6.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Заузели смо, дакле, положај точно изнад Авалског друма, на врху једног брежуљка. Што се тиче наше позиције, била је максимална, ако човек већ жели да контролише цесту.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма диже се стара, прастара шума.
“ Пред зору магле нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и месец одозго гледа, окружен пољем прозирна леда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
те и ми. Друго је оно кад наступаш — пипаш, решаваш се хоћеш или нећеш. А овде нема. С друма те упућују у највећи окршај... Дакле, они су прешли Дрину, а надиру и на Шабац. То вам је као неки обухватни напад.
Окретосмо двоглед низ пут... Један коњаник заједно са коњем лежао је на путу. Мало дале други, опружен насред друма, док је његов коњ јурио за трећим коњаником. Из једнога шипрага истрчаше наша четири пешака и приђоше оном првоме.
Војници само застану да приме понуде које после деле међу собом. Већ је дан на заходу... Преноћисмо насред друма, приправни свакога момента за дејство. Сутрадан полазимо рано. Већ око подне сустигосмо их. Борба је била очајна.
Гађали смо са друма и лево и десно и запречавали пут избезумљеној гомили аустријских војника, који су бацали пушке и уздигнутих руку
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад си била ти то наумила Чему ме си Богом братимила?“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они туђин јунак, Она гора суха
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он нас је до руских ровова пратио ватром из нашег митраљеског одељења. Вели, ради анкуражирања. Високи јабланови дуж друма у Поткамијен и борови посматрали су све то немо. Ја сам тој поменутој девојци серенадирао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... Сунце се смирило.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
кочијаша с каруцама баш као интов (у таки се коли овуда путује) до Париза с уговором да се сврати у неке градове изван друма, како у Љуневил, Нанси и Мец, да их видимо.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И сад, док стојим на пô друма, Гонетам ту реч што је била И прошла мимо мога ума. Можда и нисам моро стати: Јер зраком то тек пуче свила Да ме у
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
би загледан у сметове измешаних прошлости а Васа би, улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма, водила од тврђаве ка Стамбол-капији, пошао ка Капетан-Мишином здању и Студентском тргу и слутио, над плочницима, ону
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута? „Нужношћу ствари дух људски је дужан Да стреми стазом овог мучног пута.
Попа, Васко - КОРА
да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме твоја сенка одене 26 У овој ноћи без јутра Ко је та светиљка са угла Погледом ме твојим
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао Атену са њеним пристаништем, а са обе стране опасан ново подигнутим градским зидовима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зауставио сам се тек пред саму поноћ и одлучио да ноћим поред пута код једне кућице, која се близу друма у помрчини беласала.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
избезумљивању све више крије, потискује своје тело и „све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма”, па „све уза зид брзо иде.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
на тебе) Речи које се селе и речи непокретне Хоће ли се срести у прездравелој реченици Или ће их усред песме, насред друма, Усред шуме у туђој глави затећи ноћ (Нож најежен у срцу Низ две оштрице лева Надошле славује насиља и сунце без
Петровић, Растко - АФРИКА
Ни са једним нисам везивао своју мисао. за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Страхота! РАДАК: И још страшније: На раскрсници друма широког, Где су некада мирни путници, Остављајући Жупу за собом, Београдског се пута примали, Сад гомилама робља
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Што даље уз друм, то све гушћа и већа одељења. Војска је стајала постројена с обадве стране друма, а друмом се ређао дуг низ батерија и муницијских кара. Комаров заповеди да се војска полако крене за њим.
али само замало, па онда равница престаје и настају брежуљци, све већи и већи, док се напослетку на сат одстојања од друма не слију у једну повисоку косу која од саме наше границе иде паралелно са суповачко-тешичким друмом (којим смо ми
Прођемо кроз село Мрсољ. Оно је још горело. Неколико кућа крај друма могосмо видети изблиза. Све што је могло на њима горети изгорело је до темеља; дуварови пали један на други и
Двојица од наших падну с коња и коњи им утеку; ми се сакријемо у један јендек покрај друма и једва довичемо добровољцима да не пуцају. Док је Бајлони ово причао добровољци су, истина ређе, али тек још пуцали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мој млади колега обрати ми се: — Видите шта расте крај друма: Вербаѕцум флоцоѕум. Све оне визије далеко су од њега.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад, у Добрњском Пољу, скренуше с главног друма према селу, мјесец бијаше на заходу, а скромачна свјетлост звијезда једва се распознаваше на не прегледној, бескрајној
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преда мном рудине пукле и равна пола та... Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја. Тако уморни путник по равни пешчаној блуди, И види кладенац бистри и травни види пôд, А сунце
5. Слева крај друма што Лозници иде, Но даље од ње, а Зворнику ближе, Одакле села босанска се виде Изјерен мало, крст се један диже.
Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма. Он смућен над њоме клече. „Ићи ћу у цвеће данас“, сети се како му рече, И задрма је руком.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
врата, а њој заповедио да на том месту стоји док не прођу и она двојица, да не писне, а да се не враћа у собе док с друма не чује звизак.
Зејтина би! Зејтин је за пржење сомова! — Сви се смеју. А опет тамо на другом крају варошице, на ударцу друма, у лепој и напредној улици, стајале су једна другој прекопута: напредна српска бакалска радња , и кућа Србина
Саградио је ветеринар приземље, подзидао фасаду доста испод теренског нивоа, тако да је кућа, са друма гледана, изгледала као мало утврђење.
искоче два човека и извуку сандук из Цариграда, или заливен сандучић из Београда, или отпрате трећега човека подаље до друма, где већ чекају кола да пребеглицу одвезу у Банат. Леш, мртва глава — никада; варошица је остала без историскога ранга.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командир застаде. Наиђе и први топ. — Предњи, терај још мало... Још, скрећи! 3атрупкаше копите и топ склизну с друма на сеоски пут. — Терај право! — нареди командир. Онда се обрати мени. — Идите напред.
После подне Краљ се опрости од официра и одјаха до друма, где је чекао аутомобил. Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане.
— Боље је да разнесу наши војници, него да падне Немцима у руке — правдао је неко њихов поступак. Али са друма допирали су гласови: — Кад пропада држава, нека пропадне и приватна својина! Седимо поред ватре занемели и тужни.
— и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла. Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке.
Имао сам утисак да смо сви изгубљени. Али ипак, требало је учинити још и последњи напор. Окренуо сам се у правцу друма који је био позади нас. Следио сам се од ужаса...
ону јаругу и однесе у своју команду само седло, док су им јахачи лежали мртви и рањени, разбацани на све стране поред друма. Све се ово одиграло у правом коњичком темпу. Батерија је била ослобођена...
Слао је ордонансе пешачким командантима са писменим захтевима за осигурање наших батерија, које су постављене поред друма.
да са том четом осигура своју батерију и ухвати везу са деловима деветога пука, који треба да се налази преко пута друма од нас. Уз то му саветује да по извршену наређења батерију преда старијем воднику, а он да иде у болницу.
Једну кару повукоше само рудни коњи. Како је који воз приправан, одлепљује се и јури у правцу друма што води за Горничево. Официри запрежу заједно са војницима. Послужиоци на рукама извлаче топове и каре.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу кроз облак И цепају га ритмом дугих
се баш на ивици рудничких шума: У борби са храстовима, са тенковима воловским, На бедемима брдским, На доглед сеоског друма, На обалама реке, Свуда ће пронети необузданост своју И стграну мисао моју; Па и породила загледајући се у детињу
Будимо хајка! Ево друма по ком газимо пук људи, на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему осмех,
Не трзај Црнко, ха, ха! Не, ја сам Јовановић Ранко, И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума. Гле, месец, та чудна свим стенама рима!
О, па дивна је та Скадарлија! Два војника крај друма седе, Говоре о вашкама и о сељанци, Затим о оном што се не једе Бар у војсци и железничкој станици: О кокошци прженој
Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их примила Украше осам динара!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И у песми он се храбро бори пред своју погибију: сам удара „војсци по сриједи“ и сабљом „крчи друма низ планину“. И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака.
У песмама он је кадар да стигне и престигне, и не боји се „никога до бога“. Четрдесет година чува „друма кроз планину“ и отима отето благо. „Очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило.
Мили боже, чуда великога! Да је коме погледати било како с'јече војвода Момчило, како крчи друма низ планину! Више тлачи коњиц Јабучило нег' што Момчил' бритком сабљом с'јече; ал' га лоша срећа сусретнула: кад изиђе
25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО Лежи Марко крај друма царева, покрио се зеленом доламом, по образу срмајли-марамом, чело главе копље ударио; за копље је Шарац коњиц
Ево има четр̓ест година, Романију гору обикнуо боље, брате, него моје дворе, јер ја чувам друма кроз планину, дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и
Кад је била у Гори зеленој, ту имаде једна раскрсница, ђе се до два друма растављају: један иде ка Стамболу граду, други иде у Приморје равно; онда вели лијепа невјеста: „Ну погледај, море
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је тебе брига! — понови и онај дебели. Тек што је Мачак тако сам себе мало окуражио, иза окуке друма зачу се пјесма: „Теле риче, домаћица виче: Зашто ричеш, изјели те вуци?“ — Аха, ево Стрица! — повесели се Мачак.
Кад је стигао већ на ивицу Прокина гаја, дугачки дјечак спази да малишан с псетом скреће са сеоског друма право за њим. — Куд си пошао? — окоси се Стриц. — За тобом. — Враћај се одмах. — Нећу!
Ево како је дошло до њезине градње. На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине.
— Ехе, сад ћемо да видимо гдје бисмо поставили засједу. Свакако у близини ове стазе, јер њоме је са сеоског друма најкраћи пут у шуму. Туда морају наићи они ђаволи, ако већ хоће у Гај.
— То је прошао дугоноги Стриц у стричевим опанцима. Овај ситан задахтан траг: то је пројурио Ђоко Потрк. А ово ивицом друма, преплетен дјечји и псећи траг: свак у селу зна да је то траг Николице с приколицом: пошао је у школу са својом Жујом.
— Туку се наши и њемачки авиони! — радосно су повикали дјечаци истрчавајући на баир повише друма. — Сруши наш њемачкога! — поче да виче и поскакује раздрагани Стриц.
Школа није радила. Јованчетова дружина, стара гарда сва на окупу, сједила је гдјегод близу друма и невесело пратила погледом групице војника у пролазу.
Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио у ријетку ниску шикару на другом крају, кад с друма грмну оштар глас: — Стој!
пограби га и настави да трчи једном уском обраслом јаругом добро заклоњен шибљем од погледа својих прогонилаца с друма. Упао је тако и у један љескар везан с Прокиним гајем и — туп! — налетио на самог Николетину Бурсаћа.
— Како би било да испаднемо на ону страну до друма и да умакнемо у кукурузе? — забринуто предложи Стриц. — Отуд се још ништа не чује.
— забринуто предложи Стриц. — Отуд се још ништа не чује. Још он и не доврши реченицу, а баш из онога правца од друма снажно запрашташе пушке. Сви се унезвјерено окренуше на ту страну. — Ено неког!
Још ноћас биће убачен у борбу на најопаснијем сектору бојишта. Лазар Мачак и Луња стоје на узвишици више друма и погледом испраћају батаљон. — Ено их! Ено Ника и Вањке! Ено Ђоке Потрка!