Употреба речи друштво у књижевним делима

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Њи̓ово друштво по̓вата војска, извезу два топа на чаршију, и њи̓ 27 за једнога кнеза Ранка удаве с конопцем насред чаршије, и по

и онде и̓ дочекати, но Недићи нису хтели, него изађу даље к Лешници и бој заметну, а Ћурчија Ђорђе узме своје друштво и оде у Цер а не у бој.

Ја само један дан будем с њима, пак ми кажу да идем на Врачар, а они други трећи ли дан убију Ћурчију и његово друштво.

Запита нас Живковић: „Ако Бог да?” Кажемо да хоћемо у немачку Оршаву. „Дакле, каже, ми смо друштво, и ја намеравам у исто место.

Ја — као што ме друштво одредило, с оно мало брадице, а зар и стога што сам се баш у Србији родио и понајбоље почетак српског востанија а и

” Кажу они ко су и куда мисле и да су они друштво Гушанац-Алино, и да имаду допуштење, а да је Гушанац остао у Београду.

могу, они са 20 друга седну ноћом у лађу, низ Дунав дођу у Градиште, изађу на суво, кажу у Градишту ко су, и где им је друштво остало возећи се на Морави.

Прође по сата, а њему дође опет ̓уја, повика: „Спремајте!” Брже обалише чадор. Ја опет покупим оно моје друштво и дођемо молити, од сваке руке доказивати да за њега није данас путовање, бар док наша војска горе учини пробу на

Наћи ћете у мојим писмама које је године и месеца било, ја сам заборавио. За Новицу и његово друштво против Карађорђа има се доста писати — а и за друге бунтовнике који су и кад на сирома Карађорђа бунили.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да номенем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.

шунегле!« У леси према њима играла је и Савка Николина. Баш зачинила лепотом све друштво. Адвокат гурну Мојсила прстом и шапну му преко рамена: — Видите ону девојку! Како вам се допада? — Лепа!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Зар ти мисиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?... Тешко теби!... Од данас они те више неће призвати у своје друштво!... Не смеш ти волети оно што они не воле!... Ивана као да неко опрљи кључалом водом.

— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!... Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе. Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!... Зар их не знаш?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем: Друштво невидљивих пратило ме свуда... Ја где сам? завапих. Моје дело где је? Кога следим вечно, несвесно и страсно?

Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

1943. („Американски Србобран“, 28. септембра 1943) НОВА ВЛАДА Славно се друштво опет сврста, Јутрос имамо нову владу, И од три прста и с пет прста Краћих и дужих, то сви знаду.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А у мој се посао не плећи! Покуњи се мати па ћути. Са светом је такође мало говорио. У кавани имао је своје друштво, и само међ' њима што рекне по коју.

Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба. Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође,

женско друштво пријатно . . . . . . . . . . . . . . . . . Њена мајка, брат јој поручник . . . . . . . . . . . . . . . манов, Попеску,

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Прича својим накарадним српским језиком, и уноси шале и смеха у суморно друштво. Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: »Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог

И једна и друга се извињавала умором и врућином. Тако је трајало до пет часова. Тада гђа Перса подсети друштво да би добро било да пређу мало код њих. А то је било врло добро.

После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље. Зачас се искупило друштво из комшилука. Нашли су и Совру гајдаша. Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.

Све је весело било и није ни мислило на одлазак, нит’ би се ико још за дуго кренуо и кварио друштво, да није обазриви и етикетни принципал први устао да иде, и приметио веселим и расположеним гостима: да је све то

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба је свуд у друштво пристао. Радо се веселио при доброј чаши вица, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада

Љуба на свакога пази, ал’ особито на фрајле. Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка. После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати.

ради, онда је у тебе слабост што примаш њега који те презрео; ако пак Јефте ради, то не може бити, он није Јефтино друштво, и ти не би требала то да трпиш, па ни Јефта.

Чује се да се Миливој са Алком покрај дишпензације венчао, и већ је у кући код Алке. О сватовима мало друштво, али весело. Наздравица једна другу стиже.

Африка

И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.“ Да би дошао да нам прави друштво, он свој уптљани трико, каљаве чакшире и дубоке чизме преко колена замењује чистим плавим и белим трикоом, широким

Госпођица Н. долази нам у друштво. Пошто јој је глас влажан и мутан, а речи нагле, нема сумње да је заљубљена. Не усуђујем се проверити, једним простим

Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.

До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов. Остали ће играти бриџ.

Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима. Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким

Када се вратио у собу, изгледало ми је више но икад да је и лукав и пропао. Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале.

страховито непријатан овај неспоразум и отрован сам и на Н–а, који нема обзира, и на себе, што сам се упустио у његово друштво. Међутим, краљ није још завршио своје журне знаке кад се Н. нагло окренуо, и у тренутку све схватио.

живи са белима он више не примећује колико људи и жене живе удружено, као парови, као љубавници, као породица и као друштво. Међ црнима, они су потпуно одвојени једни од других. Постоји човечанство људи, и постоји човечанство жена.

И сад је њихово друштво прави пакао угледања, исмејавања и пакости. Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас. Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво. ЈАЊА: (Проклето посла!) МИШИЋ: А гди је господична? Она се не даје видити. ЈУЦА: Она је...

КАТИЦА (подскакује): Благо мени, сад сам и ја воспитана! Одсад се нећу устручавати, ма какво друштво било. (Улагује се.) Молим вас, слатка мамице, научите ме јошт штогод! ЈУЦА: То је доста за тебе.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Затим би друштво имало да поседа уоколо, око троношца. У рупу, где је био кабао, имали су сад играчи да спусте своје удове, а на уд да

Петар је био стао уз брата, да га задржава. Кирасир, који је пратио Павла, мислио је, издалека, да је то неко друштво путника, којима се скрхала левча, а кад је видео жене, да је то можда неко путовање глумица.

А она би се смејала и уседала. Научила је то, каже, од Павла. Пред вече, цело би се друштво Исаковича враћало, уморно, са јахања, дуж егзерциришта, алејом јабланова, поред барутана.

Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао у Београду, и терао до Будима.

Што се не ожени, па дође у Будим, у лепо и весело друштво? Могли би трговати. Брзо би се обогатио. Зашто прича све о Косову? Што спомиње цара Лазу?

Пре би тај свој живот положио, него што би дозволио да се нешто деси на путу човеку кога је у своја кола и своје друштво примио. „Само се ви држте à ла гранде! – молићу лепо.

Кћи Божичева га је, међутим, и сакривеног, нашла. Питала га је, што се тако усамио, зашто не изиђе међу људе, у друштво; госпоже питају ко је, свима се допао. Стојећи пред њим, та балавица му се учини још лепша, него у колима.

Сви су путници видели шта је учинила. Цело друштво, из кола, смејући се, закука. Исакович скочи и потрча да шешир спасава, али кад га скиде, са ватре, трикорн је већ

Кад би негде застали, у неком шумарку, Божич је силазио из кола, да мокри, а позивао Исаковича, гласно, да му прави друштво. Смејао се капетану, који од стида црвени, а викао је да нагоне тела треба задовољити. То кажу и францески философи!

А то га је узнемирило. Иако је и он залазио, у Темишвару, и Варадину, по наређењу, у куће кирасира и њихово друштво, ова раскош, у дому једног управника ергеле, била га је изненадила.

Он је знао да се, за хлеб, пали слама. А ватру је знао као ватру, шумску, пањ му је у кући горео. Очекујући друштво, Исакович је, из трпезарије, изишао на неку терасу и сишао у башту, у којој је шедрван прскао.

Као да их је било обузело неко ноћно лудило, друштво код Валдензера то вече, није се разишло, ни после таквих, друштвених игара.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Напослетку, ратовање је очевидно много лакше за друштво састављено од задруга но за друштво које је састављено од инокосних породица.

Напослетку, ратовање је очевидно много лакше за друштво састављено од задруга но за друштво које је састављено од инокосних породица.

са прилагођавањем различних досељеника овој средини и са увећавањем густине становништва све се више преображавало ово друштво, састављено у почетку од сељака.

су осећања урођена народу који је за време борби за ослобођење имао једноставан друштвени састав, који је чинио друштво земљорадника и сточара, у коме није било не само никакве друштвене класе већ и никакве значајније разлике у погледу

Међутим се каткад наиђе на ауторитативне карактере. Шумадијско су друштво чиниле у ствари велике задруге. Власт задружног старешине је кадшто била наследна кроз више нараштаја и тако је

И као што је карсни рељеф мрежа збијених облика, тако је и црногорско друштво састављено од малих племена, приљубљених једно уз друго.

Рекло би се да је ово патријархално друштво у коме су људи врло блиски један другоме а њихови односи уређени до најситнијих појединости.

Због тога су је помагали и штитили законима. Ово је, дакле, било војничко друштво, уређено тако да је могло подмиривати своје сопствене потребе.

премештена у Сомбор, где је и сада. Године 1825. је неколико српских трговаца у Будим-Пешти основало књижевно друштво Матицу српску. Она је ускоро затим премештена у Нови Сад.

У њему је основано и прво српско позориште. Он је постао збориштем свих израза народног јединства. Друштво уједињене српске омладине, које је имало одборе по свима српским крајевима, изабрало је Нови Сад за средиште своје

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Пружи му руку.) АЉОША (погледа га у очи и безвољно му даје руку). ПАВЛЕ: Тако, тако! Идите мало у друштво, разведрите се! (Погледа га.) Чекајте, не можете такав. Ви немате мало бољи капут?

Па, може можда још послужити тамо на грађевини. Но, сад већ изгледате као човек који може пристати у свако друштво. 'Ајде сад, тако како сам вам рекао. Сутра кад се сретнемо, видећете како ћете већ другаче гледати на живот.

Зар не видите на шта он удара? На све што је светиња. Зар не видите да он прети да поруши управо оно на чему друштво почива? Пођите, молим вас, редом, па гледајте на шта он удара? Хоће да поруши оном човеку брак...

МИЛЕ: То би најбоље учинили, ја сам то већ говорио госпођи Рини, када би ме, рецимо, узели у службу у ваше друштво „Илирија”. Ви ћете, извесно, имати потребе за више чиновника? СПАСОЈЕ: Разуме се! А ви имате од квалификација?

СПАСОЈЕ: Па да, случајно, тако сам и мислио. Дакле, ја вам радо обећавам службу; само, разуме се, кад друштво почне рад. То неће бити тако брзо, али чим почне рад. МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Истегнут као струна према клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може изаћи, а друштво из разреда задржа дах, тако да се сада сасвим добро чуло како фискултурник Маркота понавља у дворишту: „... ена... два.

Помислих како ће наставнички савет мога оца и друштво у очуховој фабрици расправљати о мом несоцијалистичком васпитању, питајући оца и очуха где су они били док сам ја

- иако је сада говорио о Татјани и Оњегину, а друштво је као буљило у књиге очекујући крај часа. - Колико још има? - долете једна цедуљица, а Саша Албрехт показа све прсте

Затим уђосмо у разред. Поређано у групице, друштво је о нечему расправљало. Кад сада мислим о томе, чини ми се да су расправљали о фудбалу: глас Томе Снагатора био је

Донела сам корњачу. Видећеш на светлу како има диван оклоп. Воли да тумара и воли књиге: Моћи ће да ти прави друштво на тавану док будеш писао оно, како га зовеш, роман, ах, да. Мени је од јутрос појела пола граматике!

- прекинуо ме је. - Да би човек познавао човека, претходно мора да познаје мачке! Друштво је већ излазило на одмор и Неда ме је повукла за рукав рекавши нешто као: „Пусти тог човека, Бодо, свако воли неко

С нечим налик на бол у желуцу гледао сам је, док су нам предавали сведочанства. Друштво ватрогасаца свирало је корачницу, а мамице су брисале сузе, док су цурице обучене у бело предавале професорима цвеће.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча ћути, па опет настави: — Знаш шта би сад добро било, Софро! — Шта? — Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. Господар Софра мисли се. — Не браним.

Устане, хода, па пуши. Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја. Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.

Он је стари вашарџија, па познаје муштерије. У певању ужасна дисхармонија. Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. Наједаред умукну. Чује се неки жубор. Време настало.

После тога комесар са лечником оде у биртију, а господар Софра, узрујан опет седне, и зове друштво да пију. — Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. — Јест’, да, а ко рäни четвртог?

Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу. Надају се да ће добро бити примљени. Куцну, друштво их лепо прими. Сад и ови седну.

При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио. После одласка комисије, друштво мора још који дан остати, док се рањени кочијаши опораве.

Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. — Шта сад раде наше жене? — рече Софра.

Чамча је „шверцер” особито на вину. Већ армицијашу у колима је био познат глас Чамчин, а Чамча му пољски рече да га друштво не разуме да га у своју собу води, све ће му исказати. Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има.

Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему. Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију.

— Хтео сам га преломити и упутити пред мојим очима. — Кад је у тој биртији рђаво друштво. — Па сам хтео после моје смрти да тај дућан опет моје име носи.

Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано друштво. Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких.

Молио их да почекају један сâт; ови чекају, пију и једу донде прасетине. Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу

Црњански, Милош - Сеобе 1

се говорило да је врло леп, а који је учтиво питао за наређење како има да путује, на коњу, или можда, правећи јој друштво, у колима?

И тако је многа лепотица, жељна сасвим нечег другог од њих, узалуд седала љубазно у њихово друштво, кријући свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном руком

Било им је жао да се у тим надама преваре. Срдити што морају да напуштају лепо друштво, они су, и кивни и задовољни, гледали како га се Принцеза клони и како и он бива све тежи и тиши, све уморнији.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

искуство, разумљиво је што она не говори ништа о утицају оних снажних, али скривених извора социјализације као што су друштво и култура.

Према томе, иако су друштво и култура основни фактори развоја личности детета, будући да су невидљиви и да измичу непосредном доживљају, у

друштву групе вршњака су упадљивије јер су антагонистичке у односу на ауторитет родитеља и уопште у односу на друштво старијих, док овог изразитог антагонизма нема у традицијској култури.

(Онај дубљи, пресуднији утицај глобалних друштвених ентитета као што су друштво и култура није регистрован у народном искуству. За ове установе у народу и не постоје одговарајући појмови.

супротно је емпиристичко-педагошко схватање, које истиче да је дете на свом рођењу табула раса по којој култура и друштво исписују свој текст.

¹⁷⁴ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 108. ¹⁷⁵ Радуновић, М., исто, с. 323. ¹⁷⁶ Глушчевић, М., Кувада, Југословенско друштво за етнологију, Београд 1958, с. 18; Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 238—239.

академија наука и уметности СЕЗ — Српски етнографски зборник СКА — Српска краљевска академија СУД — Српско учено друштво ЦХЗ — Централни хигијенски завод ШВ — Школски вјесник Аллпорт, Г. W.

Глик, Л., „О уроцима“, ГЗМ, 4, Сарајево 1899. Глушчевић, М., Кувада, Етнолошко друштво Југославије, Београд 1964. Голубовић, Загорка, Породица као људска заједница, Напријед, Загреб 1981. Гордић, Р. П.

Кон, И. С., Ребенок и общество, Наука, Москва 1988: наш превод: Кон, И. С., Дете и друштво, Завод за уџбенике, Београд 1991. Кон, И. С. (ред.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

је таква, она се гуши од барута и метана, она воли да се греје уз огњиште где пастир грањем потпирује пламен, земља друштво човека иште, земља као родна грана воли да јој човек спусти руку на раме.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И поред тога што су на тој изненадној и безразложној кривини честе саобраћајне несреће, месно Друштво пријатеља старина не дозвољава да се сруши лево крило летњиковца, јединог вредног споменика из средњег века, када је

Једеш жито са шлагом у Сремској, а са других столова те прождиру очима и питају: »Могу ли мало у друштво?« Хеј, шта је то с тобом, мала?

средовечни мушкарац је пристао да поверује да су његове године најбоље године и срче их на сламку, да дуже трају. Друштво у коме се креће и живи сматра нашег средовечног хероја човеком на свом месту. За све.

За све. он је озбиљан и поуздан, неко ко стоји са обе ноге на земљи! Његово друштво не верује много онима што лете (сем ако нису пилоти или признати уметници).

Погледа испод трепавица друштво покрај кафанског оркестра, правећи се да пажљиво реже бечку шницлу; утврдила је у једном једином блеску ко им је

Не пружати никакав отпор пре него што буде неопходно. Можда бих га могла зауставити, помисли, само кад његово друштво не би очекивало представу. Погледа их.

Дохватио је и другу боцу и искапио је на душак, погледавши, док је пио, крајичком ока своје друштво. Они заурлаше од смеха. Добио је још мало на времену, али ускоро ће нешто заиста морати да предузме.

Можда би музичари помогли? Не. Они су мирно паковали инструменте. Баш их брига. Друштво покрај оркестра поче да се полако диже од стола.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: Доста рђаво. МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова? ДЕВОЈКА: Не баш; знате, музика нам не ваља, а друштво би прилично било.

Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим! Не може, знате, човек ни да се окрене, особито кад је мало веће друштво. И код нас није тако велика, ал је опет прилична, и слабо се кад и напуни. УГЛЕД 7.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа, друштво, лоши педагози, необразовани родитељи и трговци, удруженим снагама, намећу.

Као и у животу, и у литератури се дечје друштво тражи из осећања неприлагођености свету одраслих. Изабел Јан тако тумачи и мотиве Русоовог интересовања за децу: „Не

Стога он осуђује Пура- Моцу, отпадника од тог система вредности, као побуњеника против самих стубова на којима друштво стоји: породице, цркве, школе, радне дисциплине.

Његови су петлићи кивна и незадовољна дружина, сналажљиви мали пробисвети, препуштени улици и себи. Друштво се раслојило, завадило, испунило мржњом и злом; оно гуши и окива размах младих бића.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Али од тога нема ништа; него сви на среду. МИЛЧИКА: Зар би ви одали ваше друштво? ШЕРБУЛИЋ: Него? Да мене самог обесе? Лепо ми и ви говорите. МИЛЧИКА: За народност треба да се један жертвује.

ми умемо и предосторожне бити, да нико не примјети, куд се наша намјера клони, а за бољи успјех позваћемо у наше друштво погдиког од официра, који су млађи, јер ови мање праве примјечанија о политики, и тако можемо наше благодјетелно

НАНЧИКА: Ако је тако, онда је ваш план врло мудар. МИЛЧИКА: Мами, и ја ћу да ступим у то друштво. ЗЕЛЕНИЋКА: Свака која има чувства народности мора, и ступиће радо у нашу средину. А јошт докле видите план!

ЗЕЛЕНИЋКА: Гори од самог Маџара. ЛЕПРШИЋ: Кад и маџарску кокарду одбацује. ЗЕЛЕНИЋКА (Нанчики): Не, друштво, ништа него друштво; то је од неопходиме потребе. ЛЕПРШИЋ: Какво друштво? ЗЕЛЕНИЋКА: Већ сад не питајте.

ЛЕПРШИЋ: Кад и маџарску кокарду одбацује. ЗЕЛЕНИЋКА (Нанчики): Не, друштво, ништа него друштво; то је од неопходиме потребе. ЛЕПРШИЋ: Какво друштво? ЗЕЛЕНИЋКА: Већ сад не питајте.

ЗЕЛЕНИЋКА (Нанчики): Не, друштво, ништа него друштво; то је од неопходиме потребе. ЛЕПРШИЋ: Какво друштво? ЗЕЛЕНИЋКА: Већ сад не питајте.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Покушаји да се састави једно српско акционарско друштво и да оно купи штампарију, остали су без успеха. 1796. штампарија буде продата мађарској универзитетској штампарији и

Као и у целој Аустрији, тако се и српско друштво поделило на два дела: на једне који су одобравали његове црквене реформе и на друге који су били против њих.

(»Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за друштво.«) Иначе миран и питом, Доситеј никад се није тако жестио но када је доказивао »бесполезност манастира у опшчеству« и

Научне установе се исто тако стварају: Друштво србске словесности 1841, Народна библиотека, Народни музеј. Од 1839. године почињу се слати на страну државни питомци,

Око 1805. у Сремским Карловцима крај митрополита Стевана Стратимировића било је као неко мало »приватно учено друштво«, такозвани »Карловачки круг«, чији чланови су на седницама читали своје радове и водили историјско-филолошке

Али прво организовано књижевно и научно друштво било је Матица српска, према којој су доцније основане матице готово свију словенских народа (Матица чешка 1831,

И зато су млађи људи и присталице Караџићеве намеравале да оснују ново друштво. Тако је око 1828. године Димитрије Тирол, у Темишвару, основао Друштво љубитеља књижества србског, са циљем: »говорни

Тако је око 1828. године Димитрије Тирол, у Темишвару, основао Друштво љубитеља књижества србског, са циљем: »говорни србски језик образовати«, »полезне књиге сочињавати«, »прилику и начин

Но то је била само једна лепа намера: друштво није имало ни материјалних средстава ни луди за рад. Пошто га мађарска влада није одобрила, друштво се 1831. растурило.

Пошто га мађарска влада није одобрила, друштво се 1831. растурило. Боље среће није било ново Србско књижевно друштво, које је 1833.

Пошто га мађарска влада није одобрила, друштво се 1831. растурило. Боље среће није било ново Србско књижевно друштво, које је 1833.

у Пешти Јосиф Миловук, са циљем »писати и издавати она дела која би нашем књижеству чести и ползе принети могла«. Друштво је међу својим члановима имало Јана Колара и знатан број младих школованих Срба, али су га угушили са једне стране

Милићевић, Вук - Беспуће

Једно ђачко друштво очито се досађивало. Карте се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без занимања, погледи падали на друге столове;

Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и

путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарма, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.

на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном, малом „пајзлу“ у Гајевој улици.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Кад ме позову, бојим се да ми се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.

Шваба не разуме, па се само смеје, а друштво још више. А Јови је то лако ишло, јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик

код њега неке мало крупније неисправности, тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно ново друштво.

Ту долазе и људи који више воле дела него речи, више добро пиће него најбоље друштво; и више воле да гледају пуне чаше него да слушају празне разговоре.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Сунце зашло за гору већ давно, Дошла нојца, свуд напољу тавно. Славуј песму удесио дивно, А слуша га то друштво љубивно. Кам и трава, дрво, жбун и цвеће Ни се миче, ни се штогод креће. Ао песме, о веље дивоте!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед пази на казан, а самарџија му само прави друштво, јер неће да се петља ни у какав посао непосредно везан за људе. Да коњи пију ракију, хајде де.

— Вала, и вријеме му је било. Дјед је и даље пренеражено ћутао, као да више није чељаде од овога свијета, а друштво живну и окуражи се. Бестрага му глава, нек је коначно ријешена и та загонетка са светитељем.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

опрези, а у погледу његову и целом изразу лица осећало се: да он зна да их је прекинуо, да је упао, да није за њихово друштво и да треба да иде; и ићи ће — али опет није могао да иде.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ХИМНЕ И МОЛИТВЕ ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ за Српско певачко друштво панчевачко Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја, господу тутња громовима: ти,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ловац падне па месту мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову

Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе — вели му Таригора — него за мене и моје друштво. — О, тебе ми и твога ми друштва, — наруга се старац, скочи на Таригору, те га добро излевуша, па га стрпа пода се,

Мањ ако знаш гдје механу. — А, јок то! Него се ти не брини, већ ако си гладан, онда да ми чиниш друштво рече и рашири мараму, па поче редати све боља и боља јела.

слуга не рече: — Ама ја сам баш добро гладан, па стога и сврнух да мало поједем, а и ти ако си гладан да ми чиниш друштво. — Мањ траву да пасемо! — подсмјену се онај. — Ја немам ништа, а и ти уколико видим.

Онда се бербер не би нако патио. Тако су се они туде разговарали до пред зору. Кад се зора указала друштво се отален изгуби.

Тог истог дана ловио је и сам цар са својим друштвом по истој планини, те и он, изгубивши друштво, залута и срете се с војником. (Цар је био у ловачким хаљинама.) На што ће цар њему: — Окле ти овђе, војниче?

старјешина онај исти што га је био војник у оном двору заменђелио, па кад овај виђе војника, стаде га вика: — Бјеж', друштво! Овај има менђеле; овај је јачи од свије нас! И врагови се разбјегну куђ камо.

Закопа се свиња у сламу, а међед на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише.

Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају што им је, што бјеже. Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе, па им приповједе шта је и како је.

С. Караџића). 9. Вук Врчевић: Српске народне приловијетке понајвише кратке и шаљиве, на свијет издало „Српско учено друштво“, Београд 1868. 10.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину. МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим. МАКСИМ: Друштво даје често повода да се човек каје.

СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим. МАКСИМ: Друштво даје често повода да се човек каје. СВЕТОЗАР: Ја мислим, кад је код своји. МАКСИМ: Најбоље је чувати своју кућу.

СОФИЈА: Е, Боже, колико си пута остао с твојим друштвом дуже него синоћ. МАКСИМ: Бар је моје друштво. СОФИЈА: Ваљда си и ноћас имао кога познатог. МАКСИМ: Шта сам добио? Идем из једне собе у другу.

МАКСИМ: Бар јој није до балова. НИКОЛА: Није, али не што не би миловала друштво, него не може да доспе. Та пипава је, та млитава је; од кад сам је узео, нисам ручао на време. Ајде, Маго!

Ја сам већ поручио да не долазе. ЉУБА: А што?, ВЕЛИМИР: Имам важна посла. ЉУБА: Ала Боже, ти увек мораш да квариш друштво. ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СРЕТА: Ту ће бити и снаш Анђа. Данас пере капу. Знаш, неће бити прави бал, него наше друштво. СУЛТАНА: Нипошто, волим овде погинути него да се смеје свет од мене. СРЕТА: Море жено, шта је теби данас?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

који тек у рату као постаје свестан колико је био злочест, кад га први пут у животу приме као себи равног, мислим у друштво и све; знате већ ту врсту филмчуга!

уоквирене читуље „Ожалошћена супруга, синови, кћери, кумови, комшије, пашенози, зетови, Удружење хиљаду каплара, Друштво љубитеља Саве и Дунава, повериоци и унука Ана“.

Као, презиру друштвене норме, као, они што имају картоне — они су потрошачко друштво, средња класа, малограђани! Кад их човек види у оним њиховим јазбинама, чисто му дође непријатно што је малограђанин,

Штаб нам се налазио у „Три грозда“. За нашим столом поче да се окупља велико друштво. Пили смо ружицу и клопали ораснице. Хоћу да кажем, било је сувише лепо да би дуго трајало.

Она одмах крену да се мота око чаша по столњаку: живахна нека белоушкица, а друштво се распамети од весеља. Пазите сад шта је рекла Нена оним својим чувеним фалсетом: — Ана, срце, јеси ли је то донела

Укључи се тако и он у друштво и поче да окреће педале као манијак. На леђа окачио велики број један, јер је чуо да на граници сваког другог хапсе,

Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у друштво! Досадило јој да чами у купатилу, шта ли? Зажелела се конверзације. Иначе, зове се „Зануси“.

Сви добро знамо колико је сати, када то друштво соло-дринкера из „Три грозда“ почне једно другом да уваљује каранфиле! Нежност је, значи, достигла немогуће висине, а

рано је за брачне сцене… Тада он дршћућим гласом, онако маскиран и никакав, исприча да је преко неке везе упао у ово друштво, јер му требају подаци за дисертацију „О предбрачном сексуалном понашању младих“.

И тада то поче! Друштво без речи поседа на ћилим у круг. Бебика стави празну флашу вискија „ВАТ 69“ у средину круга и заврте је као што се

Понаша се сумњиво. — С ким то тамо спаваш? — пита друштво Ацу Кеца, на пример, а он пун себе одговара да спава „са једном мачком“!

Испоставило се, наиме, да је друштво намажњавало сву силу муниције: нешто око два сандука, у општој магацинској гужви. Они остали штребери, мислим,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Код врапца, кажу, то није варка, тражени дјечак чекаће Жарка. Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута.

Ту ти је војска врабаца била, заклони сунце милион крила, читавом земљом друштво се просу да сакупља зрње за доброг Ћосу.

У млину старом бугиња ватра, лепеће пламен, трепери кућа, уз огањ седи познато друштво: дедица Триша, мачак и Жућа. Старом се млину темељи тресу, напољу воде дивови бој, чупају букве, њима се јуре.

“ Студена вода под млином пљуска, кричи у магли путница гуска, бежи од мрзлог зимскога вала, зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила, ако си друг, крећемо ноћас на топли југ!

Чудан му коњиц не иде касом, ал зато муче дубоким басом. Успут на свадби, због чудна госта, друштво од смеха попада с моста; једва из воде изишли живи. — Томе су крчмар и крава криви!

То ти је фока. Она је кћерка далеких страна, скривених маглом, ледом и тајном, тамо јој друштво на санти прави господин пингвин у фраку сјајном.

(знају га добро сви који пасу, пева оперу „Тоску“), у тихој шуми Зелени Бор оснива моћан певачки хор, музичко друштво „Коску“. Јагањце најпре позива, зна се, с њима прекида рат, магарце, коње, може и прасе.

Читаво друштво на рад се баци, репати, куси, рогати ђаци, с описом тешким играју жмурке, волови, коњи, свиње и ћурке.

Мачак је састав прекрасан дао, у друштво првих мудраца стао, овако не би ни лисац знао. Добар си, зече, добро ти име, оцену спремам још ове зиме, кад видиш

Осећам и сад, што ћу вам крити, он ме, и мртав, вечито штити . . .“ Заћута друштво дирнуто причом, мисли се роје, немирне ласте: дете-голубић и дечак нежан како у борби јунак израсте.

Прича друштво, пролазе минути, а мој путник застао па ћути. Идем даље, успомене будим, свог путника већ сам смео с ума, овдје

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Каже, иде код брата, и молила је да јој правим друштво.“ — Коме ти то: брат, другарица, пријатељица... Овам-те, онам-те, па на кревет командира Свете. „То није истина.

— А онај се правда нешто. „Шта? — вели она. — Ти мислиш, ја нисам приметила кад си је додиривао ногом!“ — Знаш, јако друштво! И занесени тим разговором, они прођоше, те ме и не видеше... Кад мало после, чујем: „У-ху!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

проћи ћемо, рече весео Гојко, који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«. Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава

Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку: — Извол’те, господин учитељу, у друштво! — Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу!

— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела. — Нећете нам, ваљда, покварити Друштво. Има времена и за одмор.

баш не зна шта ће са њима. Гле, и ноге му клецају! То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво... А она, гле, корача одважно, подигнуте главе И на лицу јој игра руменило, као да некога изазива на бој, као јутрос у

Зашто, зашто ?... Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не буни се као ја, кад улази у друштво. О, ала је то друштво неправедно!...

Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не буни се као ја, кад улази у друштво. О, ала је то друштво неправедно!... Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица ?!... Хоће, хоће..

Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица ?!... Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи. О, тешко мени!... Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...

— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се. — Да се женим?... Хо, младићу, ја сам то све преживео...

На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему. Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу! Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

За друштво му, што по винском меху свело лишће расу, са осмехом мутним, прескачући, први пут, потоке, у смеху. А, место свог живо

Такав сам улазио у кућу тих разних младих девојака, и у њихово друштво, и оне нису ни сањале кога имају у друштву. Само ме је Ромилда Морпурго познала, и у домину.

Вели, преко тога да пређемо. У реду. Одлазим у логор пука и налазим да су моји другови, официри, заиста, шарено друштво. Потпоручник Лукшић, са мном у истој чети, одличан официр, не признаје нову државу. Жели независну Хрватску.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

С њом често беше дечко један мали С крупним очима, питомим погледом — Чим они дођу, друштво се разгали, Све живне благом веселошћу редом: „Мирјам, како си лепа!... Дечко мио Како је питом!... Тако лепо гледа...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

општине, Академије наука и свију могућих хуманих друштава и удружења у Страдији, а њих има сијасет, па чак и друштво за оснивање друштава.

Ето, дакле, тако и ја, путујући, наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу, шта ли. Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки

никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с тим могло поредити друштво те заиста срећне земљице.

Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала. Цело друштво дочека књигу с негодовањем. Нико је није читао, нити је хтео читати; али коме год дође до руку, одмах направи

поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи и дале свој слатки дремеж.

Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина. Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. — Ето ти сад: наука!

— Бекић и научни списи! — довољно је било само то изговорити, па да цело друштво прсне у смеј. — То код нас не може да буде. Каква наука, кад је још и Бекић пише!

Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. Једног сам упитао

Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. — Знаш ли шта је ново? — упита један. — Имамо научника!

— Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. И опет смеј. Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику.

Научник се борио, борио, па се уморио. Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд. Нико о њему не чу ништа више. — Жалим га, грешника!

Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво. Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.

Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве. Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и

Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу....

Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко. Певачице утањише и друштво се крену. Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.

Певачице утањише и друштво се крену. Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује. Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.

На првој раскрсници подели се друштво. Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи. Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе

је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш...

А друштво га је звало особењаком, — јест, он то добро зна, — сматрало га је као човека преживелих појмова, а неки су чак држали д

Дигло се цело друштво, да уништи онога, који се одметнуо од њега и огласио себе непријатељем његовим... Одузимао је самовољно живот и имање

Одузимао је самовољно живот и имање појединцима, па сад цело друштво узима у заштиту своје чланове... Али зар овај мој сусед мисли тако? — Не.

Овај приђе и саже се ка болеснику... — Какво је ово друштво?... Откуд наши овде... и ти? – прошапта он. — Жени се Стојковић...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама. Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.

Е, баш се тога човека ништа не тиче! Откад га дељем, па једва нешто мало! Него — није ни чудо. Друштво је криво. Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали!

Погоде се лепо. Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана. Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге.

муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.

Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. И гости се почеше разилазити.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

После су дошле остале збирке, да јој праве друштво. Да сузбијем студен у оном собичку набавим, код једног лимара у Сарајевској улици, плехану фуруницу, „не већу од

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Али се утврдило да се у околини тих острва сви трагови сусрећу. Друштво, са којим сам и раније учествовао у трагању за јегуљама у близини њиховог плодишта, овога лета нарочито се задржало у

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Куд су шћели потрпезне кучке, Бранковићи и лижисахани? Што им оће друштво са Турцима? КНЕЗ ЈАНКО А каква је то вражја женидба кад вјенчања никаква немају, но живују кâ остала стока?

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Зар морам смрти, смрти што не годи? Та наде, снови нису болу криви! Хајд’мо! — О види величанство пóља, Трагично друштво кроз која ме води: Огроман видик, неслућена дóља. Снивана поноћ над њоме се своди.

Чека пред гробом и збори још тавно Тугу живота и љубав спрам њега, И чека своје. Кад допаде мукло Све црно друштво, ужасно и дивље, До ње, до гроба, — страх ледени проби Душу и срце, зле слутећи коби, А суро небо затрепери живље.

свêта — мрска посада Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба спремила За наша срца, робље свемира.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима. Ипак бјеше му пријатно њихово друштво. Погледа се — кад тамо и њега прерушили; украј себе нађе штуц са натакнутијем бодежем.

Да избјегава друштво, другог изговора није имао но да обилази планину. А збиља љубљаше природу, јер никао и одрастао бјеше у њој.

За оружје се лако погодише. Арамбашама даде друштво по једну леденицу и по јатаган, на дар, а остало све у гомили уцијепише, па ко је хтио могао је откупит дио у другога.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ... Друштво се подели ка две групе тако да мушки дођу с једне, а женски с друге стране. Кад свжи играчи поседају, игру започиње

Ви ту вечерате и пијете, мене оваког седог старца, кукавца, дедака нејака, у друштво не зовете! Кад сам ја био у стара времена неких племена племенити пастир, ја истерам моје овце у пољану, па се

, а он све од једнога до другога трчи, бије и пита): — Ко ти је казао? ВЕЗИР Друштво изабере ко ће да буде везир, која ли двојица два коња, на којима треба везир да јаше, ко ли кадија, ко ли мудир.

Везир изиде из одаје су она два, те ће на њима јахати, а кадија и мудир остану у одаји, те обојицу обукује друштво што се најсмешније може, на пр.

— Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене! 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА (Упитало је друштво на сијелу једнога весељака): — Ти си данас био у чаршији, причај нам шта је новога!

— Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на мегдану? (Сви у смијех). (Рећи ће му све друштво): — Дану приповиједај, цркве ти, што је било!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Закопа се свиња у сламу а међед се попе на крушку. Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гувно, да ватају мише.

Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову

” Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку. Лисица отиде те нађе мачку, па је позва у друштво, да иду на гумно да хватају мише.

По том га примише у своје друштво, и оженише га, те стече силно благо и има лијеп пород. Али кад већ остари, покаја се господу Богу, поврати се своме

Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају, шта им је, што бјеже. Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе па им приповједе, шта је и како је.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Једино су ти друштво бубашвабе... ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној

Постоје мамци и мамци! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Оди ти вамо! Ајде, брате рођени, попи нешто! Ми смо ти сада исто друштво, ни кучета ни мачета, прави другари! Сигурно немаш нигде никога? Види се да немаш! Немам ни ја! А до јуче...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

како слатким матерњим млеком да напојавају, злонаравне, строптиве и злоговорљиве слуге и слушкиње и свако зло друштво од њи[х] да удаљавају.

Одавде, всегда находећи друштво, пођем од места до места лагано за прегледати ови прекрасни и у историји славнејши остров; које кад би хотео све

Смири се и с Јеротејем љубов и друштво учини; и затим преживили су други[х] равно 15 година у крајњем пријатељству. Месец дана пре него ја дођем у Смирну,

” У то време дијакон Максим Ларисиотски, философическе класи ученик, спремаше се за поћи дома; дакле, и ја с њим — у друштво.

дан, и трећи час по подне с тихим ветром дигнемо се и на велики четвртак стигнемо у Навплеон, гди нађемо тај исти дан друштво за Патру. Најмимо и ми две мазге, и по суву дођемо у Коринт.

Они су све то принуждени трпити, а ја не; зашто ја и проче моје друштво пешаци (којега нас има доста, фала богу), нами је лакше и опколити и преко прећи, и гди год видимо [х]лад или од кућа

Поп Давид, ујац мој, пође са мном у друштво. У милом Семартону, предрагом селу и месту рожденија слатке родитељнице моје, отидем нама[х] к цркви с попом Радулом,

Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за друштво; а кад он каже, после други нек чине што им драго.

Овај господин прими нас с великом учтивостију. Прелат нађе лепо друштво Руса и Пољака за прећи „во своја.” И овде се с њим с великом љубовију растанем, ибо трећи дан пође збогом.

То знам да би му Бачванин нама[х] опсовао кесу. Из Меца пође с нами у друштво једна госпођа адвокаткиња, која у целом свом животу ништа не пије, то јест што се пије, ни воде, а совершено здрава и

из Ирландије, који се је у Францији учио, сад иђаше натраг у своје отечество и пут му бијаше на Лондон; с овим пођем у друштво.

општедружески — другарски, заједнички општенародно вразумително — свима разумљиво општество — заједница, општина, друштво оракулум — пророштво ортодокс — правоверан, који слепо верује у нешто осијати — обасјати осјазатељан — опипљив

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Могу ли идеје, успех, каријера, салони, друштво конзула, министара и дворских дама да надокнаде губитак оца, брата и снаје, завичаја?

Симка стоји над њим и строго шапуће. Не чује је. Не жели да је чује. ...У „Орачу“ се друштво мењало, жене су са шегртима, уз претње и прекоре, одводиле кући пијане мужеве, долазили су нови, враћали се стари,

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нека мало њима загорчава живот док се не уозбиљи. Зар је мало у паклу ђаволисао? Али, Ђаволку се није остављало друштво у коме се тако лепо забављао. Шта ће он међу људима?

Тек сада је брдо ликовало: — Погледај се, немаш ни риба, ни цвећа, ниси ништа! Локва од стида саже главу, а жабље друштво се намножи. Каквих их све није било: и великих, и малих, и сивих, и зелених! — Баш су лепотани моја деца!

Већ је и јутро свитало, а они су још свирали лелујајући се од умора и глади. Тако и подне дође, и славно друштво се растури да предахне, али њихова свирка не стаде да би сан цара и двора био слађи.

Стари светионичар је то добро знао. уз унука, таласи и галебови били су му једино друштво. Тек понекад би по неки рибар залутао. — Ух како рибари лажу!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

За друштво некад не беше нам стало, О себи само говорасмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо ма

Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога Пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

- Многе, одличне званице доћи ће ми данас на вечеру, гозба за такво друштво треба времена да буде спремљена као што треба“. „Нећеш морати дуго да чекаш, милостиви господару.

Купљена риба би смештена у ону другу корпу коју је напунила до ивице. Наше друштво пође, без Милона, ка дому Демокритовом у најбољем расположењу.

Његова ношња и пажња коју је посвећивао својој спољашњости дозвољавају подозрење да је волео и друштво младих атењанки, што, у осталом, за њега, онако младог и имућног, не би било никакво чудо.

То опазише и његове колеге и не могоше то да објасне. Он поче да избегава њихов друштво, да пре времена напушта заједничку трпезу да се губи у најтамнијем делу музејског парка, где би, седећи на клупи,

Убрзо иза овога пође цело друштво у суседну дворану да седне за краљевску трпезу. Дан иза тога сеђаше Архимедес, пошто се за свој изостанак на

Цело друштво повика као из једног гласа: „Погоди ко је то!“ Он даде тачан одговор. Госпођица трже своје руке натраг, он устаде и

Пембертон се намргоди и уђе у крчму. „Ево ме“, рече он Хемфреју, „не да вам правим друштво, но да вам скренем пажњу на недостојност вашег понашања“. Хемфре се забезекну.

А ако бих се усудио да о томе проговорим коју реч, не би ме то друштво могло разумети јер између њега и мене лежи век и по величанствених тековина науке, непознатих тој старој генерацији.

Он хоће да се попне у друштво високо у вис, а у томе ће сигурно и успети захваљујући својим изванредним способностима. Даламбер му је утро његове

„И Ви морате онамо, у славно друштво“. Опирем се колико год могу, но она је чврсто стегла моју руку, одведе ме за онај сто, нареди да се између Лагранжа и

“ Сво друштво је убрзо у највеселијем расположењу, госпођа Лавоазије је врло задовољна својим „журом“. При растанку морадох јој

„Да. Већ у самом почетку револуције поништени су уговори државе са закупцима порезе, а њихово друштво стављено у ликвидацију.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У рату жртвовао сам се јер сам веровао да слобода вреди више од живота, борио сам се за боље друштво, то јест надао сам се да ће људи постати бољи. Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено?

ђида. А мени показујући своје друштво: — Ово су моји пријатељи. Кажу тако, а ја мислим да међу њима има и ниткова, клеветника, хуља. А сад, господо, тачка!

поломио, ваљда савлађујући се да не удари мене или кога другог, док се ја одлучно не подигох тврдо решен да напустим друштво. Али ме он зграби: — Седи... марш... седи! Дошао си код побратима; какав ти је, такав ти је!

И кривећи се на климавим ногама понесмо наше капуте, па напустисмо кафану остављајући друштво у најбољем расположењу. Ја сам, зачудо, напољу сасвим дошао к себи и водио Николу испод руке.

Само чекам да се она мало смири... А чим одем потражићу исто оно друштво да још једанпут онако славно испијемо за душу мога „покојног“ побратима. Шта, врага?

Крчи себи пут Јаћим и бори се, али нигде место не избира, јер му се негде чини друштво одвећ фино, а да би се с њим помешао, а негде је опет први и други ред већ одавно био поседнут.

Ја, вели, истину ћу да вам кажем: ја за доброг друга и сапутника не бренујем, душу своју дајем. Ја сам, вели, за друштво и каријеру своју рескирао, пре него што сам се оженио, и никакву каријеру не жалим, џаба ти каријера!

Ти ниси знао да кривиш ни државу ни друштво што се тако мало одужило твоме оцу који је, по причању свих који су га познавали, био савестан и врло вредан, али си

— Нисам ни њега. — Штета — наставља Икета. — Париско келнерско друштво одликовало је тога великог човека почасном дипломом и подарило му, поред тога, три хиљаде жутих француских франака из

до врага, и онда силази доле на Дорћол до кафане зване „Код Наполеона“, где му се чинило да је „ружица“ права, а друштво оно старинско и предратно.

суботом да Илија Васић сиђе доле „Код Наполеона“, улази унутра и право иде оном столу где се то старинско и предратно друштво скупља.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво. Па и кад је најзад отишла од нас, опет се редовно к нама навраћала, по два пута годишње,

Некад дојиља, сад ми је постала дадиља и друштво. И то најмилије друштво. Па и кад је најзад отишла од нас, опет се редовно к нама навраћала, по два пута годишње, каткад и на више мјесеци,

Жена готово није ни излазила из куће у друштво, у кавану, у цркву, већ једино на тржницу, а и тад неуредно и аљкаво опремљена.

у себи: како можеш тако неозбиљно расправљати о тим стварима, тако олако ударати у саме темеље на којима почива људско друштво откад год је изишло из животињског стања!

Све што су људи, бар досад покушали измислити и поставити на његово мјесто — „друштво“ , „човјечанство", „бесконачност свемира“ , „бесмртност врсте” и томе слично — показало се далеко премалено и

И можда бјеже у друштво управ зато што превише присно, превише болно осјећају чар самоће. Па тако годинама, каткад и читав живот просједе

неколике презаве крошњице младих бреза које тек искоса видим из мог кревета, постали су моји стари знанци, моје једино друштво. Ако изађем одавде — ако се претури ова зачарано непомична СРЕТНА НОВА 1936.

И немојте ви само тако преламати преко кољена културу грађанског друштва. Не браним ја грађанско друштво. Далеко од тога! О, имам ја старих рачуна с њим! Али ствари морамо уочавати тачно, млади господине.

Да, господине! Није ту идеју родило социјалистичко друштво: социјалистичко друштво било је оно што се одатле тек требало да роди!...

Да, господине! Није ту идеју родило социјалистичко друштво: социјалистичко друштво било је оно што се одатле тек требало да роди!...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. — Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. — Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац.

Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће. Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна

— рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. — Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто.

Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца. Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се

Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. Беше тихо

Застаде и ослушну... Неко му се приближује. А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио. Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда

Ђурица још иђаше као у грозници. Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.

« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .А шта ћу овде ? Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...

— одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. — Па добро, али што ти кријеш од мене? — Море, шта кријем!..

Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање...

— Ето га сад. Та ко каже да смо ми крилати! Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. — Мацо, ево ти драгана!

— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево. Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. — Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ловац падне на место мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову

Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе, — вели му Таригора, — него за мене и моје друштво. — О, тебе ми и твога ми друштва, — наруга се старац, скочи на Таригору те га добро излевуша, па га стрпа пода се те

Сутрадан дигне се овај сиромашак, па позове преостало друштво да иду у град пред проклету Јерину. Од крчме пођу сви, али путем све један по један заостаје и виче: — Идите ви, ето

И још му напуни џепове благом. Сиромашак само рече „хвала“, и оде. Кад у крчми нађе друштво, сви се зачуде и упитају га откуда му то, а он им рече: — Па ето, ја добих; да сте и ви ишли, и ви би добили.

Бјежећи тако, наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају шта им је, што бјеже. Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе па им приповједе шта је и како је.

окупити слимити — снимити, скинути служба — (значи и) плата смагати — (значи и) кротити, савлађивати собет — друштво, састанак, договор софа — леја; клупа софта — ђак соха — рачвасто дрво спутити — (значи и) посаветовати спуцкати

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И желећи да се заклоним од срама Пијем, и зажелим да сам пијан довек; Тад не видим порок, друштво где је чама, Тад не видим ни стид што сам и ја човек.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Канингем (Д. Цуннингхам), пословођа машинског одељења, понудио је да оснује деоничарско друштво. Предлог ми се чинио крајње смешним. Нисам о томе знао ништа, осим да је то начин на који раде Американци.

године основано је “Теслино електрично друштво “ са лабораторијом и одговарајућим инструментима. Мотори које сам направио били су управо онакви какве сам претходно

Основали смо психолошко друштво за истраживање психолошких феномена и желимо да нам се придружите у томе подухвату. Претпостављам да ови инжењери

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

чиновницима изгледао мање пожељан од толиких других исељеника који никад не би могли да се населе у Идвору и чије меје друштво на исељеничком броду пре одбијало него прихваћало и међу којима ми се чинило да има много душевно закржљалих.

могла икада настати у неком америчком колеџу, а најмање у Колумбији тих дана, и да одатле нађе свој пут у америчко друштво.

Певачко друштво из Панчева закупило је тај брод да би превезли своје чланове и пријатеље у Карловце, где је следећег дана требало да

Певачко друштво из Панчева закупило је тај брод да би превезли своје чланове и пријатеље у Карловце, где је следећег дана требало да

Заједнички морамо покушати да оборимо оно што је де Токвил рекао о нама: да друштво као што је наше никад неће развити љубав за чисту науку.

Један од низа извора инспирација на Универзитету у Берлину било је друштво за физику које се састојало једном месечно у Институту за физику.

Из овога је проистекло Америчко друштво за заштиту српске ратне сирочади. Рад овога друштва високо је цењен у сваком делу Србије.

Када је Панчево сазнало да сам стигао у Београд, послало ми је и оно позив да га посетим. Панчевачко просветно друштво, које се звало ”Академија”, приредило је свечану јавну седницу која је истовремено била и прослава “Дана Вилсона,"

године, четврт века после Тиндалове посете овој земљи. Помислите само, велике Сједињене државе нису имале друштво за физику пре тог времена!

Америчко друштво за унапређење науке трудило се да нешто уради у том правцу, али је напредак био спор. Велики светски рат нас је нагнао

Њу је, као и Америчко друштво филозофа, основао Франклин и старијаје од наших националних инжењерских друштава. Њена рана појава родила се из услова

Пре шеснаест година, Карнеги и ја смо представљали Америчко друштво за филозофију на меморијалној седници приређеној у част покојног Лорда Келвина, славног научника.

Ћипико, Иво - Приповетке

Дохвати плитицу крцату сухих смокава и стакленицу ракије, стави пред друштво и седе. Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу. Али ипак изгара се и задушљиво је.

Пара се са дна силом подизала и клокотала, врхом продирала и прскала. Друштво заметну разговор и брзо се упознаше, као да су давни знанци. Зачињајући, пушило се у здели. —Гле, уље се једва циједи!

је удара са свих страна и замеће се с лаганим јој одијелом; двоје дјеце чврсто је држе за скут, а уоколо ње окупило се друштво. Свима се на липу види зебња и брига, сви су прожети једном мишљу: наслућују несрећу и већ је очима гледају.

Ма свеједно... дођите да вам покажем стари манастир.. Антица се диже, па пође преда мном. Идем за њом, а друштво гледа за нама; нико се не миче да нас испрати: сунце је освојило шкољ, а маестрала још нема, па је вруће, а рибарима

Жижица, Букало и Јале враћају се са осталима. На раскршћу позове Жижица своје друштво к себи у кућу да се поразговори и напије, — позове и ону четворицу младића што носијаху свеца.

Пије се вино и спомињу се чудеса светога Спиридиона до касно у ноћ. Најпослије друштво се разиђе. Напољу младићи осјетише свјежину и вино их поджига, младост носи, не могу да одоле вољи а да испред

— пита смишљено већ трећи пут Тома Јелић, млад, живолазан човек, и подјарује ватру, само да не гледа у друштво. — Јесам, брате, — одговара по трећи пут Павле, и одмах ућута.

И кад он погледа у друштво оним својим великим испитљивим очима, с особитом радозналошћу, људи замукоше и настаде часом тајац.

Ко ће покупити перушину кад је вјетар разнесе? — Па погледа у друштво отворено: — Ето мене, а ево вас: ако ме ухватите у злу дјелу, радите од мене што хоћете...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Хај, и ја бих с’ угледао На високу дугу Која с’ диже у висину Чистим својим сјајем, Да загрли цело друштво Једним загрљајем; Да окрепи што је пало, Што је малаксало Да подсети шта је небо Људ’ма обећало.

Кад сви шапћу, и ти шапћи; Кад сви њачу, и ти њачи: Кад се цело друштво луди, И ти с’ луди и дедачи. Кад сви жмуре, и ти жмури; Кад сви везу, вези и ти; Кад им памет није слана Ти је

Ех, како ће мајке све за њих да живе! Како ће бабајке биљчице да њиве! Како ће им школа бити вођа души! Па тек друштво, друштво, док им пример пружи, Ех, како ће Богу даре да одужи! Слатко дете не зна шта све обећава.

Како ће бабајке биљчице да њиве! Како ће им школа бити вођа души! Па тек друштво, друштво, док им пример пружи, Ех, како ће Богу даре да одужи! Слатко дете не зна шта све обећава.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Пак како сте ми, како сте ви ручали? ФЕМА: Мико фо! САРА: Драго ми је, без друштва то најбоље није баш могло бити. Друштво вам је особито при ручку нужно. Оно се разговара, оно се шали, а највише прави апетит.

Кажите ми, ма шере, која је јошт тако срећна? Није то мала брига, ма шере, да знам с ким ћу се мешати и у чије ћу друштво одлазити. САРА: С грофицама, с бароницама, ма шере, то је ваше право друштво.

САРА: С грофицама, с бароницама, ма шере, то је ваше право друштво. ФЕМА: Алабунар, али видите да се сад свака шуша кити.

Ту је она била куварица. — Моја Фемо, стиди се, какво си друштво изабрала! ФЕМА: Ја не могу бити паорка као ви. МИТАР: У чему ти мислиш да си боља од нас?

Петровић, Растко - АФРИКА

И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.“ Да би дошао да нам прави друштво, он свој уптљани трико, каљаве чакшире и дубоке чизме преко колена замењује чистим плавим и белим трикоом, широким

Госпођица Н. долази нам у друштво. Пошто јој је глас влажан и мутан, а речи нагле, нема сумње да је заљубљена. Не усуђујем се проверити, једним простим

Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.

До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов. Остали ће играти бриџ.

Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима. Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким

Када се вратио у собу, изгледало ми је више но икад да је и лукав и пропао. Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале.

страховито непријатан овај неспоразум и отрован сам и на Н–а, који нема обзира, и на себе, што сам се упустио у његово друштво. Међутим, краљ није још завршио своје журне знаке кад се Н. нагло окренуо, и у тренутку све схватио.

живи са белима он више не примећује колико људи и жене живе удружено, као парови, као љубавници, као породица и као друштво. Међ црнима, они су потпуно одвојени једни од других. Постоји човечанство људи, и постоји човечанство жена.

И сад је њихово друштво прави пакао угледања, исмејавања и пакости. Граја свађе и битке не престају. Бубу крешти поваздан.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

форме, кад у једном друштву, кад у једном свету што је одиграо своју улогу у историји и преживео це, сазре ново младо друштво, нов свет, тада настаје друштвени прелом, ново це друштво рађа и његово је рођење увек праћено крвопролићем.

своју улогу у историји и преживео це, сазре ново младо друштво, нов свет, тада настаје друштвени прелом, ново це друштво рађа и његово је рођење увек праћено крвопролићем.

порођај и свести неминовно крвопролиће на најмању меру, јер што год је јача странка која помаже да се роди ново друштво, тим све бржи и краћи бива крвави друштвени прелом.

Ево узмимо француско друштво. После велике француске револуције монархији већ више није било трајнога опстанка у Француској; долазак републике био

ј. републиканаца-револуционара био већи, у Француској би се утврдила република још 1830 год. а француско друштво било би поштеђено од ових многих и дугих напона и мрцварења преко којих је сад дошло до републике.

Но као год што греше револуционари кад xоће ппе времена вештачки и насилно да извуку ново друштво из утробе старога друштва, тако исто греше и реакционари кад хоће да зауставе рођење нових друштвених облика кад су

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

„Ево колач,“ старешина рече, „Колач треба сећи, ко ће с ким да сече?“ А весело друштво не мисли се дуго: „Нек њих двоје секу, нико неће друго!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ја сматрам да су класно-етички феномени узрок рату... Када у далекој будућности будемо имали бескласно друштво, самим тим нестаће и онај национални занос, а са њим и империјалистичке тежње.

Драгиша припали цигарету и налакти се на сто... — Хоћете ли, Том, да ми правите друштво до кројачице? — питала је сутра Полета. Наравно, Том је пристао врло радо.

— питала је сутра Полета. Наравно, Том је пристао врло радо. Али зачудо, Арлета им се сада није нудила у друштво. Рекао сам Томи и Полети да ћемо нас двоје отићи трамвајем у Саснаж, на чај.

— Сасвим... На подне је дошао, и одмах почео да ми прича како му је она дама замерала што и мене није позвао у друштво. — Казала ми је да ти се извиним, и позвала те после подне у посету. Пристао сам. Око три часа отишли смо.

малом парку, преко Изера, у оном скривеном кутку, где мала Арлета гризе усне и вероватно пати што нисам покрај ње. Друштво је било весело.

И онај војник граничар мршти се. — Пре неког времена дошло је једно друштво. Муку смо имали да их одвратимо да не разносе лобање. — А зашто ће им? — запита наш вођа. — Тхе!...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Како ми је, да ви'ш, шнајдер Ферфушов'о цели Леіб! Због тога сам јуче ваздан Била тако деѕперат, Па за друштво ја ти гар ніцхт Пасовала нисам тад.

— — — Па ипак, и поред све своје аморфности, „расутости“ и непоуздане повезаности у лабавим оквирима Митрополије, то друштво је било српска предстража и осматрачница у Европи. Није чудо ако је носило трагове, а и ожиљке, тих европских додира.

Него нас стиже убав витеже Узбашић Јово, друштво његово за њим устопце; у Суботицу јунак Радисав и шерег му сав сву прате браћу чак Басевићу, са Сегединци, добри

Обзире с' владетељ, херој лети. Ум хладни оног води, а овога Кипеће серце, храбра и десница. На друштво чекат не зна ова; Изводи достојна себи чуда.

Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је радост бити Горком прежде жалосћом.

Других свата небројено На нас тамо чека мноштво, — О том’ сам се постарао Да те светло друштво прими, А тамо је обилије Сваке струке од господе И од друге славе светске. Буди само добре воље.

Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло. А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени мач.

свирани су на велико задовољство свију присуствујућих разни прекрасни комади из опера, а кад се око десет сати све друштво искупи, развесељена младеж не може жељи срца противстати и започне прави бал.

нашој слоги чудили и да је један велики господин рекао: „Не би веровао да су Србљи и сами по себи у стању овако лепо друштво саставити.” Дописник из Сегедина (Народне новине, ч. 18. од 8.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ил’ можда вуци гладни урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На мртвог тела гладној утроби...

— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад иди! Иди! И спреман буди, седа старино, Да кад нам врата алком гвозденом Незваног госта друштво пијано У доброј вољи мало задрма, Да ми под братом коња прихватиш...

— (Јелисавета у ноћном оделу.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчисти, Ђурђе, ону гробницу! После и друштво!... Све аветиње!... Шта ће ми то?... Све их растерај!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У њему се одражава појмовни свет којим је овладало неко друштво, али он уједно утиче на могућности даљег развоја културе, олакшавајући комуникацију у неким правцима и отежавајући је

од културе европских неправославних народа, а напоредо с јачањем грађанског сталежа постепено се лаицизирало српско друштво на подручју Аустрије, а за њим и његова култура.

Главни књижевни центар налазио се у Пешти, у којој је основао прво научно друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од 1873) излази и

Ћипико, Иво - Пауци

— Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те. Петар се први диже и погледа на друштво. — Вријеме је да се пође, — вели, и помисли: „Ионако их је вино добро прихватило!

— Ма веле да није био крив Радивој. —То са својом маћухом, другом очевом женом? —приупита онај времешан, да друштво боље разумије. —А да, са својом маћухом, — настави Павле. — Али како рекох, веле да није он крив.

Уочи тога дана, пред ноћ, из града стигоше у варош оба одвјетника. Пођоше у штионицу, гдје нађоше обично друштво које се ту сваке вечери састајало. У дворани силно је вруће, лампе горе, а прозори затворени као усред зиме.

— Опростите, ја их само разумијем — и, накренувши главу и преклијештивши језик између зуба, насмија се на друштво, погледавши кришом на газда—Јову. И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба...

Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа море, осјећа се некако пространијим и увјек низбрдицом заојка бар у по гласа.

затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји ћутљиву околину. ...Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му Антица, у црно завита. Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина.

Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина. Али тек што људи испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да

у кући осјетише врућину; низа дебеле образе газда—Јова циједи се зној, махом купи га рупцем, стога домаћин поведе друштво у одгојак до куће, гдје је, на отворену, зрачније и угодније но у кући.

Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично. : Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и

Дакле, нека га бог поживи! Друштво одушевљено прихвати здравицу, млади калуђер запјева „На многаја љета”, али пјевајући остаде сам, и ућута, јер фратри

Уто изнебуха диже се отац Дионисије. Друштво напито, пробављајући, упре погледе у њ; његова прогрушана брада дрхти, а очи живо продиру ондје гдје их унесе.

Овога пута узвик „живио” јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета”, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

твоје висине, остављаш га доле у блату с краставом жабом да се натеже, с њом да другује, велиш, Прохор и није за боље друштво.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Пролеће је стигло. Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето. На обали пустој, о праведни бози!

Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело? Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу.

По какав пропали племић, Ил' бекрија свирач, са шпадом и гитаром, Друштво је његово било. Јер он је волео песме, А њих је скитница свирач певао с љубавним жаром Бијући у гитару.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Немојте се чудити, ја сам баш неки дан проучио план Вавилона што га је публиковало Немачко оријентално друштво, а тај план је, као што сам се ево уверио, поуздан.

Но ипак се постепено уживљавам у ово свето друштво, а и оно ме љубазно прима у своје коло. А те светитељске статуе знају и да оживе, особито кад се, после заједничког

Радознало посматрамо присутне у дворани, отмено, шарено друштво које се неусиљено и гласно разговара. Само царски гардисти, трабанти, стоје, у својим црвеним униформама, са својим

Благодарећи одличном токајцу, друштво се брзо расположи, а кад му винце удари и у лице, оно се толико загреја да се морадоше отшкринути прозори дворане.

“ Сви прихватише одушевљено овај предлог. Чаше се напунише, па испише на искап. Поноћ је одавно прошла, али друштво пијанчи даље и не мисли на одлазак. Побратим Кеплеров лежи већ опружен под столом.

Ми ћемо сада право онамо. Ту одржава сваког четвртка своје седнице учено друштво, одликовано 1662 године називом Краљевског Удружења. Ево нас на циљу. Чланови удружења већ се окупљају.

“ Настављајући дело великога Флорентинца Галилеја и генијалног Холанђанина Христијана Хајгенса, којега наше друштво има част бројати међу своје чланове, Њутн је изградио и довршио до потпуног система ту научну дисциплину.

И он и његово друштво обрадоваше се мом доласку, па поседосмо ту у живом разговору до дубоко у ноћ. Вегенеру беше онда 43 године, али

Ја завршавам ово писмо, да се преко ових позоришних степеница вратим у своје друштво. Корачајући преко њих, ја ћу имати чувство да се пењем преко оних страшних степеница о којима сам вам баш писао, али

Молим, овим коридором. - Како нам је ход лак и еластичан! Интересантно друштво наших сапутника! Она два господина са својим госпођама, са којима смо седели за истим столом, то су пуномоћници једног

Ови су ми причали да путују у послу Лиге Жена. То хумано друштво намерава да на Месецу подигне један санаториум, очекујући чудотворног дејства од Сунчевих зрака, ничим не слабљених на

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Чак, слађе ми је ваше друштво него њихово, пошто сам са вама: с тобом, с покојним ти мужем, и осталим мојим комшијама, одрастао, заједно смо се

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” И сто таквих чуда. Са оружјем је живео, само оружје ценио, израђивао ванредне пушке. Дође му Женско друштво по прилог, а он, пиштољ. Дође учитељ за прилог да се купе књиге одличним ђацима, а он, пиштољ. „Код мене друго нема.

Ил', њу да узмем, ил' у бунар да скачем, онако матор. — Гос-Тошино друштво се на то слатко смејало. Јасно је било свима да је код његове младе Станојле више вредела реч него узречица, али

Ово последње га је одвело у пријатну једну специјализацију: при састављању правила за неко друштво, гос-Тоши је једногласно поверавано да изради оне тачке правила које говоре о разним врстама добротвора, о њиховим

Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице? Је ли ко долазио? — Једнако пада киша, нико није био, само је пекар донео мокре переце...

Госпа Нола устаде да види, кад се врата њене собе отворише и упадне чудно друштво. Напред Срба и Лука у јахаћим костимима, а за њима сви млађи, и два шегрта, и двоје комшиске деце. Циче од смеја.

Шта ћу рећи? Шлајферов син, црквењаков син, фрајлин син, Паулин син, Јуличин син... Лепо друштво, мој Тодоре, уведох ја на твоју сермију!

Зачуше се тад јаснији гласови младићски, и уз њих пратња тамбурица и брача. Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра. Заврти се као чигра, пође неки корак напред, па се заустави и изводи корак у месту.

И она зора је била од росе. Прошла. Никада се више није састало то друштво. Боктер је удао кћер у Далмацију, и чувао зетов виноград док није умро од вина далматинског.

Море, кад строго узмеш, добро њуши тај наш Тркунић. Нас троје смо једна кујна, и једно јако друштво за узајамну помоћ... Него да се вратимо на тајанственост са сметњама у обиму лирских песама.

Кад Павле буде свирао на нашем, ђачком концерту, свираће и наше ствари. — Друштво се на то смирило. Сматрали су сви да су Бранкове речи уједно и порука Павлова.

Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира. — Браћо, да урадимо још једну и последњу нашу „филхармонију” — чу се

Кажу да госпа Мања и њено друштво не знају како се изговарају по енглески оне речи, чули сте, вичу, нешто док играју, не зна човек да ли је људски говор

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

дале, но будући да наш циникер само једно јапунџе преко тела има, зато мислим да би против доброг тона било њега у друштво наше уводити. Нека диогенизира он колико му је драго, каже Г.

Што је дебља шала, то краћа мора бити. Што је суптилније друштво, то се она брже прекратити мора. То је оно: посвирај, пак и за појас задени. »Али, забога, књига је малена«.

живот остваривању моралних начела«, против свог определенија) ОПСТОЈАТЕЛНО — потанко, исцрпно, опширно ОПШТЕСТВО — друштво, заједница ОРАЦИЈА (лат.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Кад год сам размишљао о томе, увек сам се питао: зашто „Друштво за заштиту напуштене деце“ не би узело под своје окриље и ову децу која су осуђена да полажу испите из латинскога

То би друштво могло, на пример, да изда нарочите илустроване плакате, сличне онима противу алкохола. На тим плакатима би могао бити

професора кривичног права: „Има казнимих дела, која се на извесноме месту и у извесној средини не прогањају, јер их је друштво легалисало путем предрасуде, заблуде, обичаја, навике или погдекад и путем закона“.

Док тако не буде, брак одиста личи на акционарско друштво, где дивиденду вуку гдекад пунице, свекрве и свастике, а гдекад и какав кућни пријатељ.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Кипислцауф!... Сад смо гимнастичко друштво — вели Лука. Потпоручник Топлица, који је сад први пут дошао у наш пук, наже се према Драгиши и тихо запита: — Реци

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

простор да би садржавао понова упрошћену младићску тежњу, а да се ова у мукама не декомпозира у ствари ни сам свет, то друштво, неће ти поверовати. У твоје чисте намере, у искрену жељу да сведеш свој живот на економију; и не би ти је омогућио!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Превелика су била окца мреже. Риба је пропадала кроз њих и опет доспевала у старо, досадно друштво риба и ракова. Седефна ружа слушала ју је отворених уста. У њеној глави ројиле су се слике Горњега света.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

За друштво некад не бјеше нам стало, О себи само говорисмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборим

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

не коју му драго несвесно уметничку прераду природе (укључивши ту и све предмете, тј. и друштво). Египатска митологија никад није могла постати тле или материнско крило грчке уметности.

који је познат као „тешка пијаница“, не окуша ни вино ни ракију, трезно размишља о латинским замкама, и саветује своје друштво да седи под оружјем.

Ако који у одређено вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да

Способан је да сам удари на читаву војску, чак и онда кад му се друштво уплаши и одустане од боја. Он је своје срце слободио речима: Што си ми се, срце, уплашило?

се крила закавасише плану сунце из неба ведрога, те се моја крила окореше: ја не мого с крил'ма полетити, а моје је друштво одлетило; ја остадо насред поља равна, те ме газе коњи и јунаци.

Док повика остарјели ђедо: „О делијо, мајке не желио! Не носи ми крило позлаћено, а тако те не одбјегло друштво јутрос рано у пољу Косову!“ Ја не чујем, нити хајем за њга, већ ја носим крило позлаћено.

друма кроз планину, дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво, а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати; не бојим се никога до бога!

“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема невоља: ти си, бабо, друштво иженио, иженио млађе и старије, мене, бабо, не шће оженити ни ђевојком ни пак удовицом; то је мене данас најжалије“.

Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он

Сиђе Алил с високе јелике, и одоше, друштво избудише, по отоци бусије метнуше. До отоке свати дојездише. Кад су дошли свати под отоку, Тодор викну грлом

У тавници двадесет сужања, а сви плачу, један попијева, те остало друштво разговара: „Не бојте се, браћо моја драга! Еда бог да каквагођ јунака, који ће нас јунак избавити“.

Кона немам — да с њима поткивам“. Отвори му сандук од дуката, он на друштво дукате дијели; па увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију, доведе је у бијелу цркву, од Хајкуне гради

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Лазар се насмија. — Па и мене зову Мачак, а то је смрт за мишеве. Таман спадаш у моје друштво. Мачак је тако поправио шешир да је изгледао нов новцијат.

Једнога дана за Стрицем у логор доскита и један незван гост, који ни по чему није спадао у ово одметничко друштво четвртошколаца. То је био мали Николица, ђак првог разреда, својеглав и љут дјечачић, црн као Арапин.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

То му тонуће њега снизи, не високо умити му у себи. И друштво му разгали не мрзити на њега, ни му што завидети. БЕСОВИ ХРИСТУ ГОВОРЕ И тада викнуше бесови из људи говорећи: »Што

бити думенџија у корабу на ширини морској, на велику ветру и таласу силовиту до дна близу гњурајући се с преметањем, а друштво је у корабу њеједносложно и врло преплашено. Муте се, углас вичу, псују се и коре несрећом, исходом.

шајкашима Видимо то да у пустињи без људи не може се опстајати, него међу људе се времо, а на своје нам друштво и сродство мрзимо. Чудна некога дивљовепарскога тога житка!

Те лепо је то сабрато у цркви друштво, братство и сестримство! О ДАВАЊУ ТУЂИМ ЦРКВАМА Своју ви цркву, у коју но сви уједно свакад слазите се на

Не обеђујте некриву сиромаш, ни их гулите. Не опадајте ни облагујте своје друштво пред официри. Путником дајте мира, не крадите и не отимајте што туђе.

Открићу им мунитву, зашто пакостник кад тамо изађе међу своје друштво може с нама шпот збијати и говорити: »Ох, да чудна врла богослова!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек. Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуса

јер дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.

јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и нанулама

пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!