Употреба речи дрхтаву у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну. Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку. Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола. ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Он не зна да на тој међи престаје све, да се ту свак своди на голу и дрхтаву јединку запахнуту дахом ништавила. Он, цпећом, то не зна.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Радосне и миле, Плодове жетве, слатку храну села, У стоге слажу. Већ дрхтаву јару Из сухог њедра баца земља врела — Већ прислужено сунце на олтару Небеса трепти, зâри, е бих рекô Као да виси

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности