Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики. Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...
Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи... Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. — Свећу! — викну Крстивој.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тамо пред својим шатором, испружен на трави, лежао је Јуришић и гледао у небо. На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића.
Још једном Христић се обазре око себе. Свуд је било мирно, крваво, замишљено, мртво. На кадифи неба дрхтале су звезде. Он јако зажмури, лице му се искриви и, стегнутих зуба, у једном жестоком, несвесном грчу повуче ороз.
По том, одлучно пође кроз двориште. У кући је владала тишина тамнице. Он заустави дах и док су му уснице патнички дрхтале, он закуца на врата.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лице у први мах врло озбиљно, скоро тужно. Усне, врло лепе, узвијене, при првим речима, мало су јој дрхтале. Она се спотаче и то га као развесели и осмехну се. Учтиво је доведе до једне столице и она седе.
Све само лицемерство!“ Петар је пољубио Павла и узео га, као што је помагао рањенике. Ноздре су му дрхтале од љутине: „Ето ти, мој апостоле! Ето ти награда за ране!
На њему су сребрне кићанке дрхтале, кад би ћерци капамаџије прилазио. А она је причала, после, својим јетрвама, шапћући, да се и она тресла у коленима,
Оне су га дочекивале са уплашеним очима, јер се чинио више нека харамија, него ритмајстор илирских хусара. Руке су им дрхтале, док би му приносиле тикве и хлеба.
Дуго је морао да је теши и милује, док му се опет, сва, предаде. Шапутала му је, са уснама које су од уживања дрхтале, да она и њена ћерка, Текла, већ неколико недеља, само о њему говоре. Да јој је он сад у животу једина утеха. И нада!
Тада су те несретнице дрхтале, чезнуле, а каткад и падале, вреле, као камење које избацују вулкани. За Варвару се то није могло рећи.
Али му ноздре нису више дрхтале од љутине, од подсмеха, него је често дисао тешко, као да га гуши неки страх. Варвара је приметила, на детету, главу,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Место ме није држало. Од узбуђења дрхтале ми руке. Али командир и Александар нису, срећом, ни обраћали пажњу на мене. Наједном претрнух... Пуцањ...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све се љуљало над нама, острва, брда, небеса. Нема ничег што је драго, што ми остаје, све се губи. Моје усне, што су дрхтале, и моје мокре, помодреле руке, зарониле су у зрак и воде, и заборавиле све.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тако је и са девојкама чинио. Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Знам“, крај ноге спусти лампу. „И опет да знаш.“ Сударише се очима. „Прочитај писмо.“ По соби су сенке дрхтале. „Иди, нећу ништа да читам!“ „Твој Вукашин пише. Лепо те поздравља.“ „Рекао сам ти: нећу да читам! Остави ме!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Над њом су се преплитале несазнане светлости година у настајању са тминама минулих постојања и, осветљене, магле су дрхтале. Онда је, у једну зору, пред јесен 1803. године, видео доба невиђених окршаја како наилази, а змај у њему је живнуо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али за све време док смо се врзмали око оног точка ја сам био необично немиран: руке су ми дрхтале, глас ми је био туђ, поглед збуњен, а грло сасвим суво.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нада мном су дрхтале челичне жице док је стаклена кутија с мојим тијелом клизила навише уз танану зуку. Са сваким катом освајала је
Краков, Станислав - КРИЛА
Друга два војника пунила су луле, и гледала у сувог писара Казимира. Плаве маље дрхтале су по мршавој бради. — Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш...
Често је то био доказ савезничког пријатељства. Било је жена које су дрхтале голим трбусима и тресле дојкама под светлошћу сијалица. Чедне шоферкиње имале су тела мршавих мушкараца.
Лутали су дуго и Ивона је задовољно слушала тешко дисање Душково. Она није била уморна и њене су груди весело дрхтале. Пуштала га је да иде испред ње да би га целога гледала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Када су га војници после нашли, учинило им се као да спава... Изволте, господо, служите се. Руке су ми лако дрхтале, те сам једва прихватио шољицу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно. Али њему руке нису дрхтале. Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо. Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Батерија крете. Командир извади цигарете и понуди ме. Руке су ми још дрхтале од страха, да једва дохватих цигарету. Заустих, у наивној искрености, да кажем командиру како се никад нисам оволико
Сјахао сам и повео га. Али он се тако споро кретао да смо га морали вући. На једној узбрдици сасвим стаде. Ноге су му дрхтале. Само што не падне. — Не вреди!... — прошапута сеиз. И не питајући ме, откачи колан и скиде седло.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не могу више да чекам. Слатко мирише људско месо! И, настави се игра. Како су дрхтале Вараличине руке док је делио! Како се ширило орлово гладно око! Већ и сунце поче да седа.