Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је било пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на земљу, па ме онда пољуби. Глас му дрхташе од раздражености: „Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговорити.
То бесте ви! У рукама вам дрхташе један превијен листић исписане хартије, таман поглед ваших испијених очију беше на њ управљен.
Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе уснице. — Ал’ нека, чедо моје! Још за који дан, па ћу бити сам свој тутор, и онда нећу њих, него ћу твога оца молити
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелицу ледну нешто у срце. Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију. Глас јој дрхташе кад запита: — Да ниси сањала њега? — Јесам. — Па?... — Управо нисам сањала њега него Сурепа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јунак, ђетић — рече медик, окренув се Милици, која стојаше подаље и сва дрхташе!... — Чух од вашега пристава како се поднио у чети и све. А куд оде пристав? — Да-ти, оде на погреб — одговори Милица.
— запита Стане бојажљиво. — Љутим, ваистину, што ми то прије не рече! — одговори кнез, а глас му дрхташе... — Је ли то могуће? Вјерујеш ли ти да би то могло бити? — Вјерујем, вјере ми!
Милићевић, Вук - Беспуће
да ће се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она. Тренуци бијаху дуги, а времена све мање.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чекаћу те. Ти дрхташе. Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не беше. Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.
— Не, Станојо! — викнусмо му ми из нашег склоништа. — ’Ајд ви! — осече он на нас, а глас му дрхташе. И уђе у собу, стаде између стрине и стрица. Овога ухвати за руку, те се стрина ослободи и утече.
Ја му пружих торбицу. — Ту да скупиш — рекох, а и мени глас дрхташе. — Ако, сад! ... — поче он покорно. Па узе торбицу, саже се полако, прекрсти се, и као највећу светињу отпоче
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу. Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.
Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе. Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.
обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дрхташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварене његових
под оном крушком на средини... Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно... — Знам... знам... дрхташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође. — Немој само да зна ко за мене!
— Каквој њиви ?!... узвикну он зачуђено, али му глас дрхташе од љутине. — Шта си тамо радила? — Под крушком онде... Гледала шта мој муж ради са...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар не одговараше ништа. само дрхташе као у грозници. — Сад кажи сам, — настави старац — да ли би Дух Божји могао пребивати у храму који је подигнут на
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве. Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће. Мувајући се по цркви, мољаше се: — Мој липи свети Вране!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: — Тако ми деце!... Жива ми деца!... Браћо моја!... — Дижи то!
Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења. У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— трже се опет старац из мисли, а у ријечима му, очима и лицу дрхташе нешто болно и очајно. Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји.
Чама, зебња и грозничава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу