Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Не чујем да прска Ни таласић измеђ густих трска, Ни птић речни гдегод у врбаку. Само дрхте у провидној тмини Две-три звезде беле у дну свода; И диже се изнад немих вода Црн силует шуме у висини.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па све то по неколико пута прочитава Христић, Док му руке дрхте, а сав се окаменио и помодрио и моли све оне у соби да изађу, јер има да пише неки важан званичан одговор, а већ јасно
А оне ствари око њега, књиге, револвери, сандуци, ћебад, блузе, карте, бусола, поигравају, тресу се, дрхте, прете нешто као да имају душу, и ако су мртве, па се Јуришићу учини ужасно, као да све оне у глас вичу.
Африка
Ја немам више ниједан филм у апарату. Желим да ставим нов пакет, али ми руке толико дрхте од узбуђења што ми се даје прилика да могу снимати овакве ствари, да ми поступно све испада из руку бележници,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се Варвара удавала за Петра, а она за Павла, Катинка је причала својој рођаци, у стиду, да јој колена дрхте, кад јој Павле прилази и да ће то тако бити и у браку.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
и владике сете сеница, са сунца изгнаних веселих просјакиња што огрнуте само шалом измаглица у јануарска јутра сиња дрхте испред паперте. Да птице небеске не падну у забораве.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Страх? Какав страх? Дуго смо причали, много пушили. Кад много пушим дрхте ми руке. Проћи ће, само да преспавам. Људском организму је потребан сан. А и шта ме испитујеш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пружих руку, обвих је око твог пâса, ти се угну и слатко насмеја. — Немој! Туга ми је! Ноге почеше да ми дрхте. Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући: — Па шта хоћеш? — Ништа!
— Хајде. Почни! И почну. Запевају песму која се тада најрадије певала. Гласови им чисти и дрхте од радости. Руке им лете на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Ви кажете, рецимо, виски, а онда то почиње да вам точи виски у чашу, док у тишини лепо чујете како му дрхте ручице, а сироти грлић удара као шлогиран о руб чаше. Добро, чекате шта ће даље бити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ушли смо већ у опасну зону. Сагибамо се од страшног праска и вијамо бесциљно, као звери кад их прогоне. Коњи дрхте, а и ми смо усплахирени. Вели Груја: — Кад бих знао да мене гађа, умео бих да се чувам.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра. Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за
О, гле руже што се сагле беле од невиности, испод оне плаве јоргованске магле. Дрхте од радости, а кад их додирнем тако брзо потамне, као да се прозор смрзо и раскидо цветове невеселе ледене тајне.
Кад су руке топле, кад се очи следе, прелетајући оне кутове бледе, око усана... Што дрхте, проткани, мутном тишином, у којој су осмех и туга помешани несигурно и тамно.
Него осмех лак, што цвета у мрак, ни усницама са две‑три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења!
Да ли тела, мили градови, или сени, то дрхте, у слабости сна и жуди руку грубих? Све оно што видех драго, тужно, племенито, због чега, где све, и шта све, жарко,
Викала би у сну и пробудила се вичући. Затим ми гледа у очи, усне јој дрхте, милује ми руку, па се смеши. КОМЕНТАР УЗ „МОЈУ ПЕСМУ“ Зиму 1918. провео сам као у сну, у селу.
То је краљ Гралон. Он гледа са триста стопа висине речицу, како тече, на коњу коме дрхте сапи, над провалијом, али који се никад више пропињати неће.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Јест, то су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече
Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Клеард. Учинише му почасно место.
Јест, То су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече
Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СИРОМАШНИ И БОГАТИ Нимало не завидим свим тим богаташима Милионерима и њиним пајташима, Који дрхте, дању и ноћу, као Кир-Јања Над неизвесном судбином свога имања!
Крене, ко муљ, И ливада се Да у таласе: Све вал до вала Без обала; Дрхте јоргани Наборани.
Од суснежице Очврсле им латице, Па пљушти, пљушти Ко по рибљој крљушти, А оне пљусак пију, као да су га хтеле И дрхте, снежнобеле. Зна цвеће Да година натраг повратити се неће!
), Јака и широка као тараба, Груди јој дрхте као прасићи, Бокови — речни токови, бутине Нафтни торњеви око Кутине, Мотри хоће ли купац наићи, И сикће, и цикће,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила
| Кућа засија. Фењери, упаљени на калији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене. Комшилук се узбуни, почеше да долазе.
држећи га за руку, стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свако место, камен, жбун и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута, А далеко пламте силне ватре јасне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу. У послу?...
Ђорђе се наслони на врата. Кеса је страховито тешка, па му дрхте руке, и леђа, и ноге. Неће, вељда, пас, бројати. Повероваће брату, душманин, злотвор, изелица! — На, изброј!
— Говори тако ожалошћено као даје реч о његовој жени и деци. — А отаџбина... — мотри да ли Аћиму дрхте руке. Аћим помисли да је неко од рањених Прероваца умро, па не може из себе да ишчупа реч. — Зашто си га убио?
Истина је, помисли, гледајући је како плаче. — Аја сам отац? Је ли? Виде да јој дрхте рамена, и у њему све дрхти, не треба му одговор, и он опет пође у поље, јер не може да стоји, да буде у кући, не може
лице види се на месечини мирно, унутра, у себе окренуто, а њему се чини да је Тужно, да су јој очи пуне суза, да јој дрхте лако распукнуте усне. Дамари по њему разносе дрхтавицу. Кад би му сада рекла истину, кад би му само рекла чије је.
Проверава да ли искрено плаче. Искрено. Неће да верује. И руке јој, у млеко умочене, дрхте. Све да заборавим? И мислима се зло и несрећа чине. Жао ми је. Истина је јер плаче.
Аћим поћута, па настави: — Ја сам живео само да овај дан дочекам — вилице му дрхте, грло се залива, он викну: — Мијате, приведи кобилу да идем унуку по водицу и име... у манастир! — Срећно, срећно!
— Ја ћу. Идите. — Рука му дрхти, сенке лепљиво гамижу по зиду, дрхте и оне, а дим се завезује и пузи по таваници, сада је сам, приноси лампу Адамовом лицу, и онда је тако с лампом
— Памтим. — Оно у Београду је лаж. Измислили су је моји непријатељи. — Ти си мушко. Све можеш, имаш право. — Дрхте јој усне. — Нисам живео ни с једном... Нисам...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Тунга тијета. Мир шућур. И чопор крешти, превија се, урла и стеже мртвачке кошчине петорице регрута, што дрхте као уплашене мале тице, и Ресулу који ћути погнуте главе. — Пљачкали, је л'? Пљачкаши, је л'?
А кад затвори супротна врата и изгуби се, онда се млазеви похотљиве паре још вију по павиљону и дрхте ноздрве и пуцају зглавкови кошчатих руку реконвалесцената што се сладострасно протежу поред усијане плехане пећи, и
очима пуним грабљиве бистрине — да ли ме је оно марсељско вино истругало, шта ли, желудац ми се стегао и руке ми дрхте од глади. Имате ли случајно што за јело?
Изашао он и звера и тражи их очима, а сав збуњен, и руке му, пуне пасоша што има да их разда, дрхте, па чита гласно редом, једно по једно име, и они људи и жене примају и одлазе.
“ Не обзире се она, продужује и руке јој дрхте. „Ево“, вели, „ово ти је ту а оно ту, краватне су у засебној прегради, а ново одело неће се угужвати да путујеш до
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И доћи ће сни И љубав и радост под твоја окриља, Мој завичај неге, где ми одмор спи. Још нам душе могу да дрхте од миља, Лепоте, што пружа даљина и сан: Да се заборави и живот без циља, И кућа под небом овај стари стан, И бол
1904. ЖИВОТ Уста се смеше; очи гледе боје, Људе и даске. Већ клонуло тело; Дише се тешко; дрхте руке моје; Очи гледају... чека се опело.
Ћипико, Иво - Приповетке
И тада им усне дрхте и оба, као по договору, отворено гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази. Тако пролазе дани, један за
Сунце је и до мора допрло и мјестимице га обасјало; над пучином дрхте његове топле зраке. Иде насипом крај мора, а и нехотице устави се код војничкога брода што је тога часа кретао из
Још једном, на догледу града, брдина и заосталих заселака, буде се осјећаји и дрхте; још једном мисао поздравља крај гдје је дјетињство и младост проживљела, и као да јој се из потресене душе нешто
један од осталих одваја се оштрим криком, слап над млиницом јаче шушти, јабланови у врсима жаморе и њихове тамне сене дрхте. Павле се приближи: —Цвијето, сјећаш ли се нашега гоњења? —Било па прошло!.. . —А да наставимо....
Свеће дрхте, а тунике се у сунцу одблескују у свим бојама. И долазе жене пуне, крцате злата: у ушима, на рукама и прсима; с наваљен
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Њена уста и тај пољубац, и одмах још јаче, двогубо, да му снага и душа дрхте и миришу. У ушима једнако би му зујали одавна заборављени напеви.
У глави јој се вртело“. 376 Два млада тела, припијена и пресамићена на тесноме прозору београдске тврђаве, заједно дрхте и обамиру, падајући полако у чулну екстазу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њему, Ивану Војиновићу, тићу од сокола, ришћанину од ришћанина. Кад би смео?... Ето јунак је да Арнаути дрхте од њега, богат је и бездетан.
Краков, Станислав - КРИЛА
Дуги бркови су донели мирис алкохола. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Од њиних љутитих гласова дрхте шаторска крила и повија се пламен воштане свећице. — Да платиш, шта би хтео, да побегнеш?
— Одмах паре, положаро, или ћу те... На осветљеним крилима шаторским виде се црне сенке како дрхте. — На, то је ваше... да платим немам више...
Гледа у врхове бајонета, и као да чита у њима страшне приче клања. Из других кућа воде нове заробљенике. Дрхте преплашени. Један плаче и грли колена. Из срушене куће извлаче затрпане. Официру је греда смрскала главу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја немам више ниједан филм у апарату. Желим да ставим нов пакет, али ми руке толико дрхте од узбуђења што ми се даје прилика да могу снимати овакве ствари, да ми поступно све испада из руку бележници,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Друга, трећи. Гр-у! Гру! — разлеже се прасак бомби. Дохватио сам телефонску слушалицу. Да ли је време? Али ми руке дрхте. — Где су? — питам очајно. У овом одсудном часу осећање дужности као да је у мени пригушило сваки страх.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тад јој дрхте руке увеле и жуте, Које многа усна квасила је врела У дане трептања крви и мишића, И набрана уста још једном би
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак и боље од њега. Само да оне не стрепе, не боје се и не дрхте за њ. И Младен се од упињања и брига да их што пре убеди, увери, ослободи, да се оне не плаше, већ да могу потпуно да
једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе. А он, Младен, ништа. Он је као што треба, нема зашто да се боји.
Ћипико, Иво - Пауци
поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте, дугих трепавица, што дрхте гледајући у њу. —Напијмо се, — вели Раде, — па да напојим кобилу.
— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте...
” помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.
И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех
А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник. Допру и до њих и расипљу се даље и даље...
И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Двориште је закрчено људским телима што дрхте и посрћу. Ова несрећна створења верују да је Доротеј чудотворац. Јелена Данас смо сазнали да је у манастир дошао
Чиме да се заштити кад су против њега и његово и њено тело, те две младе звери које дрхте од страствене жеље за спајањем. Господе, дај му снаге да отрпи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сарошу): Камо тај дуван? САРОШ (вади из појаса кутију с дуваном и пружа га Стани). СТАНА (узима): Што ти руке дрхте? Шта је опет тамо ноћас било? САРОШ Када знаш, што ме питаш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Извини, молим те. Пушио сам целе претпрошле ноћи, јуче цео дан, па ову целу ноћ. Сад осећам како ми мускули дрхте и повраћа ми се. Телефонисте су везивале жице и неко од њих упорно је понављао: „Ало... ало... ало! Чујеш ли ме?...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Сад узмицања нема! — нареди себи, а ноге му дрхте. — Пропашћеш, будало! Самога си себе преварио! — трже се Варалица: змија се у девојку претварала.