Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али Вејка њу није слушала. Знала је она унапред да ће то од ње чути. Сад је само гледала у Тају и служећи га, дрхтећи од страха, ишчекивала шта ће јој он рећи. Таја је међутим једнако јео, мљаскао, и гледао испред себе.
Што год наиђе уз пут: крпу, прут, какву тулузину — све, једнако дрхтећи од зиме, са оним истим плачним изразом лица, скупља и заједно с парчадима хлеба, луком, паприкама и другим што је
И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама. — Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“,
И тако, дрхтећи, скупљајући, јури из куће у кућу, из маале у маалу. Па зађе изван вароши, и заређа по селима, те после, Бог зна, где
— Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи. Али он је и не слуша већ једнако онако занесен дрхтећи јури по путу и скупља око себе. Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
би обустављен, па би пешаци или избеглице, онако исто са увијеним ногама, по четири испод руке, гледајући преда се и дрхтећи коленима, прелазили преко моста. После су дошли на ред митраљези и четири прва коња пређоше мирно.
Африка
Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац. Он има неку белу капу на глави, грозничаве очи, скелетски лик који се свршава у белу брадицу.
Кренули смо чим је почело свитати. Моји црни пријатељи, Зана, То, Ђандуба и други, дрхтећи од хладноће и сна, изишли су да ме испрате.
Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Међу првима у градићу, Песнику су пришла, дрхтећи, два локална новинара из Општинског листа. Замолише га за интервју. Није им га радо дао, али кад већ пристаде, хвалио
—Обуците се! Дрхтећи, Нина поче да навлачи одећу. За то време човек јој је окренуо леђа и пушећи ћутке гледао у таму. —Можете ли да возите?
—Можете ли да возите? —Могу... Мислим да могу... И даље дрхтећи, ушла је у »дијану« и покренула мотор. Човек седе покрај ње. Говорио је куда да вози.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“. А он може! Он може све то, а она не може! — И дрхтећи од беса, осећајући како му ноге у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним
Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ђакон у својој простој побожности, слућаше Бог зна шта; можда да је баш ђаво у близини, па дрхтећи завапи: „Помози, Владико свети!“ „Бог ће помоћи!“ рече Владика на мах утољен, па мирно сједе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Галама умуче као потопљена. — Ко је у Прерову Вук Бранковић? — додаде дрхтећи: види страх испод сељачких гуњева. Дуго се гледају без речи, они са страхом од војске, а он са страхом због њиховог
“ Очима јој је гњечио дојке, уривао се у бедра, у бутине, дрхтећи. „Хајде, нисам чича, спаси ме, роди ми сина, убићу те, стој!
Онда се усправио и јурнуо у сењак, попео се на стог и поред самог стожера укопао се у сено преко главе и, дрхтећи, без суза и сна дочекао јутро гадљиво се стидећи мајке, јер је тада први пут видео голу жену.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан. Дрхтећи, она је прогута и истога трена поскочи на кревету. — Ја ходам! Ја трчим!
Бродовласник се стресе. Такве гласове чуо је још кад је онај први брод тонуо. Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли.
Однекуд хукну сова, а онај глас се поново јави: — Ослобађај ме, шта чекаш? Дрхтећи целим телом, дечак поче да деле. Брзо и спретно ножић је скидао цепку по цепку као да се налази у рукама највештијег
Да нађеш реку? — Дај воде! — исколачи Троглавац очи велике као бундеве. — Или ћу те овога часа прогутати! Дрхтећи, сети се дечак Мерсадове кожице и пожеле да се пред жапцем Троглавцем створи извор. Јој, мајко рођена!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
је ово позориште све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова, жедно тартар дрхтећи јечаше, грдну жертву радосно ждераше.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иза црних врхова, исред маглених таласа, заструјали су први милосрдни зраци, расипајући се широко по небу, дрхтећи у ваздуху, као радосни трели. Свечано, полако, тријумфално подизало се сунце усред радосног уздаха свемирског олакшања.
— Је л’ доста десет динара? — прекиде ме. — Петнаест... право је — промуцах дрхтећи. Мој клијенат без речи извади из свог великог новчаника три нове петодинарке и постави их на мој писаћи сто.
Ћипико, Иво - Приповетке
боје прекоморских брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у живоме шуму, пропада у зимњу ноћ.
Часом гледа како се надижу њене црвене пераје: нагло дрхтећи надижу се и спуштају, жељне свога чистога мора. — Присјело ти, а!
— одговори она и насмија му се у лице. Парон Зорзи пружи према њој своје дуге, мршаве руке и, сав дрхтећи, обухвати њену топлу главу и принесе је к себи. И загледа се у њене дубоке, огњевите очи .. . — Морача. проклет сам!
Петровић, Растко - АФРИКА
Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац. Он има неку белу капу на глави, грозничаве очи, скелетски лик који се свршава у белу брадицу.
Кренули смо чим је почело свитати. Моји црни пријатељи, Зана, То, Ђандуба и други, дрхтећи од хладноће и сна, изишли су да ме испрате.
Заборавио сам да сам ноћас, дрхтећи од зиме, ишао да отворим кантину и из ње насумце извукао прву топлу одећу на коју сам наишао.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине,
Ћипико, Иво - Пауци
А што? — Већ му нема на што дати ... Подне је близу, па свијет из дућана оцилази. Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.
Оне ноћи кад је Цвијета одбјегла Радивоја и, поплашена, дотрчала својој кући, пљуштила је киша. Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.
Једно чобанче дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења, вели му: —И ја би се, попе, бацио! —Де, ти, али јуначки; одбаци калуђеру! —Нећу моћи ...
Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће. Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Полако, пазећи на послужавник, силази дрхтећи од старости и иде Парапутиној кућици. У пролазу спроћу слуге, застаје): Јеси био тамо?
Иза врата вири му завучен стари чибук. АРСЕНИЈЕ (уводећи га): Ту смо, ту, дедо. МИРОН (дрхтећи, поклецујући): Осећам, осећам, синко, да сам ту.
Другом руком барата по масном, широком џепу на мантији и вади дуван целом шаком, дрхтећи и просипајући га проз прсте): Пуни, Арсо, пуни! (Барата дубоко по џепу и вади прашину дуванску).
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Баш је будала! Своје златно јајашце оставио да по планинчини врат ломи! И ко зна колико дуго! Сав дрхтећи од умора седе Ведран, и не гледајући где седа: на мекано је увек седао.
Дрвосеча маску на лице, надајући се да ће, можда, ово последње лице ранија лица избрисати и вратити му његово. Дрхтећи, дотаче он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува
Патуљков скакач био је на потезу и све брже сустизао Радановог. Преостало је било само још једно бацање коцке. Дрхтећи, баци је Радан, прижељкујући шестицу-победоносницу. И гле чуда: би шестица! — Победио сам! Победио!