Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сви би они мени завидели. Јер, шта? ја идем вереници. Значи: волим, дрхтим од среће у оној радосно хармонији бића и сав треба да сам блажен и преображен оном чаробном сјајношћу. А је ли тако?
Погледај како дрхтим, како сва, сва дрхтим. Осећаш ли како блистам од среће? Осећаш ли шта си ти мени? Док си тамо био и кад год сам
Погледај како дрхтим, како сва, сва дрхтим. Осећаш ли како блистам од среће? Осећаш ли шта си ти мени? Док си тамо био и кад год сам помислила да те могу
тако, а ја бежим панично, бежим и гушим се у немоћи, саплићем оловне ноге и падам, па се наједном пробудим и цептим и дрхтим. А после — сунце, па чудни неки елан срца, па нада и блага лица око мене и тице и радост завлада безумна.
Осећам све више како се тули јава. Осећам ужасан сан и хаос свега и неизмерну дубину најцрњег понора. О како болно дрхтим и како се грозно бојим. О, јаој мени, нигде живота!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим. Дрхтим, још, витак, од река и небеса.
И, тако, без звука, смех ће мој падати, са небесног лука. И, тако, без врења, за мном ће живот у трешње да се мења. Дрхтим, још, витак, од река, и небеса.
Ветар душе. Мада ме је Блажевић једнако покривао, јер се бојао да ми месец „не шкоди“, мени је хладно и дрхтим. Црне и тешке рибарске прилике, којима сад не распознајем више ликове, раде тешко, превијају се, вуку, дрипче.
Веле, не види се. Скидају ми и шињел официрски, који је постављен крзном, па изгледа генералски. Дрхтим у ноћи од зиме, и дижем од шињела руке. Они ми враћају шињел, врло учтиво, и кажу: то је приватна својина, види се.
Хлеб му је бео и врућ. Помаже ми да једем пужиће, пева ми старе бретонске песме, и смеје ми се, јер дрхтим од влаге и зиме.
Блед и уморан излазим из цркве, осећам како дрхтим, и смешим се. Проводим три вечери, живећи у мрачним улицама, крај тих цркава.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што? Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња ми је већ у даху, А пудљивост и тескоба
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Али често пута моју душу плави Неумитна сумња. Ја дрхтим и стрепим, Да ли сте ма гдегод, криви или прави, У странама црним или вечно лепим.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута. И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И прошле ноћи и колико пута... Чују се топови? И ти увек верујеш и остављаш ме да луда од стра’ дрхтим целе ноћи док се не вратиш. Ја слутим... Најпосле ће те ухватити, па шта ћу после и како ме остављаш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он само чучну. Страховита експлозија запара земљу, и камење прелете преко наших глава. Дах ми је стао. Дрхтим, па ми дође да му кажем: не могу више да глумим храброг човека. Доста ми је и ово што сам видео!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Видиш колика си и каква, Ташана? Ох, видиш? (Приступа јој, надноси се над њом): Ево не дрхтим, не клецам од страсти за твојим телом, већ само осећам како би ми ту, код тебе, било све моје: и срећа, и мир, покој,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја љубим тебе и грлим јако, А ти сва нема н ледна! Ја јецам, дрхтим, па и сам тако Постајем лешина једна. Устају мртви, глухо их доба Зове; на игру сви хрле; Ми остајемо под сводом