Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изгледа, сада смо на реду ми. Не говоримо гласно, али се разумемо. А командир пита... Ми дрхтимо од могућих последица. Ипак, ипак... онима доле је теже. — Нека понови плотун. Пазићемо сада, ма шта се догодило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми стрепимо, препадамо се, немимо, умиремо, као да смо се родили, дошли на свет само да дрхтимо. Он је говорио: „Болестан сам, зар не видите?
Доцкан, по мраку стижемо на малу станицу. Не познајемо никог. Сами смо, седимо на ђачком пртљагу, дрхтимо и унезверени уздржано јецајући чекамо полазак воза, док нам писак машине раздире срце: „Шта ли је с њим?
Помисли, сасвим мирне савести, сасвим мирне, и да сутрадан понова дрхтимо пред њима! Јест, такви смо били, баш такви. И на углу какве дрогерије, зар не, где смо се тек снабдели средствима
Ми добро знамо шта нас чека и дрхтимо, зуби нам цвокућу. И као умирући кад узима причешће за смрт, занесен искључиво једном мишљу, тако и ми заборављамо све