Употреба речи дрхтите у књижевним делима


Црњански, Милош - Лирика Итаке

1920. БЕСПУЋА Вас зовем само, са ужасом у погледу развратном, невеселом. Вас зовем само, што дрхтите са витким, осетљивим телом.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: Ма каку! Коцку! Дајте ви мени. Вињак. И то дупли! ЦМИЉА: Побогу, зашто тако дрхтите? ЈАГОДА: Саћете чути! Пођем прво. На станицу. Девети колосек. Кад ти се појави. Тај! ЦМИЉА: Вереник?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да! (Притискује прса.) Ох, што дрхтите, што се не смирите, што једном не усахнете! Враћа се Ката.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности